Kad bih sad imao dobru, masnu svinjetinu od vrata, odmah bih napravio Lužničku musaku koju pravi Gastronomad. Svinjetinu za nadev ne melje nego secka, narenda šargarepu, celerov koren, naseče praziluk. Na dnu tiganja proprži slaninu. Kad sam ja slaninu nazvao slaninicom niko je nije koristio. Cilj dinstanja je brauniranje i omekšavanja i uvek mu nedostaje voda. Može se koristiti i voda, ali što bismo ako je ima i u pasiranom paradajzu? Dodaće i malo soli, bibera, peršuna i druge začine ako mu se prohte, ali će u poslednje vreme da precrkne ako ne doda par kašika ajvara. Sad se već može zamisliti konačna struktura nadeva. Zato Gastronomad prelazi na drugu fazu: podloga i preliv. Zanimljivo je da za podlogu naseče krompir, a za pokrivni sloj ga slajsira. Dopada mi se varijanta. Ova varijantna musaka se naziva Lužničkom, jer koristi vurdu. Ne bih crkao bez nje, jer na pijacama ima bezbroj dobrih mladih i polumladih verzija belog sira. U kući uvek imamo nekoliko. Dakle, za preliv četiri jajeta, sir po izboru, mleko dok se ne ujednači, kašika gustina da se lakše zgusne. Da pominjem so ako već nije slano?
,
Finale je da se krupno isečen krompir poređa na dnu suda, da se nalije nadev, da se pokrije sa slajsiranim krompirom, da se polako natopi prelivom, pa pravac rerna.
