Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 2049369 times)

0 Members and 5 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14000 on: 24-03-2021, 14:53:08 »
AGE OUT A.J. Edwardsa, inače montažera Terryja Malicka je veoma zanimljiva problemska melodrama inspirisana Dostojevskim i ZLOČINOM I KAZNOM. A.J. Edwards sam potpisuje o scenario o momku koji izlazi iz sirotišta i kreće da polako gradi život punoletnog blue collar radnika u mitskom Wacou. Teksas ovde međutim izgleda više onako kakav jeste nego kakvim ga znamo iz filmova, sa urbanim prostorima u kojima nešto fali da bi bili metropole, kao što i junacima ovog filma nešto fali da bi našli svoj put.

Tye Sheridan je odlučio da bude ozbiljan glumac, i pored koketiranja sa blokbasterima u READY PLAYER ONE i raznim X-MENima, opredelio se za projekte koji su više indie i koji više govore o ljudima. Da li će postati Sean Penn ostaje da se vidi. Uostalom, ima jaku konkurenciju u Milesu Telleru, ali svakako da je jedna od zanimljivijih faca tog profila u svojoj generaciji.

U ovom filmu, Tye Sheridan je osnovni glumački činilac i temelj filma, i uspeva da bez jeftinih trikova, sa dosta understatementa donese lik koji je istovremeno “nov” i “naivan” u svetu odraslih, ali i sposoban da se bori i postavi neke lične granice.

Imogen Poots igra mladu ženu sa kojom ulazi u jedan teško ostvariv odnos, a Caleb Landry Jones, momka sličnog profila koji je međutim vrlo brzo pošao stranputicom.

AGE OUT u sebi nosi neke uticaje poznog Malicka, ali ima tu i Gusa Van Santa, pa ne čudi da je Gus Van Sant potpisan kao izvršni producent.

Jeff Bierman koji je već snimao Teksas u filmu BAD TURN WORSE donosi jako zanimljivo koncipiranu fotografiju, izuzetno rasvetljenu, sa dosta upotrebe širokougaonih objektiva i deformacije slike i prostornih odnosa, u neprestanoj tenziji između povišenog realizma, rekao bih čak povišenog naturalizma i visoke estetizacije. U nekoliko scena, kada junaka progone neke subjektivne vizije, film i odlazi u domen visoke estetizacije i poigrava se oniričkim.

Nije samo gluma u understatementu već i naracija na nivou scenariju. Edwards kao iskusan montažer dobro zna šta mu od materijala treba i u tom pogledu AGE OUT je zanimljiv za filmadžije da vide jedan koncept baziran na manjem broju pozicija kamere koji ipak nosi određenu propulzivnost.

AGE OUT je film na koji sam naleteo slučajno, i pokazuje kako u bogatoj indie produkciji dosta dobar film može da nekako prođe mimo nas.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14001 on: 24-03-2021, 17:33:51 »
Frederik Louis Hviid i Anders Oelholm su imali priliku da svoj film SHORTA prikažu na ovogodišnjem venecijanskom festivalu što ne bi bilo neobično za dansku produkciju da nije reč o akcionom trileru. Doduše, Cinestate je proteklih godina uspeo da proširi područje borbe u tom pogledu, vrhuneći premijerom filma RUN HIDE FIGHT na Mostri. Otud, to što je SHORTA prikazana u Veneciji nije baš totalni kuriozitet ali jeste lep i ohrabrujući gest za nas koji volimo ovu vrstu filma i vidimo da ih festivali ignorišu.

Naročito bitan detalje je i to da Danci imaju određenu produkciju akcionog filma i trilera, za bioskop i za televiziju i da ovaj film definitivno nema taj oreol kurioziteta i nečega što nikada ranije nismo videli.

Hviid i Oelholm nisu na nivou Daniela Espinose, mada ne bih otpisao njihovu budućnost u Holivudu.

Njihov film govori o neredima u jednom danskom predgrađu koje dominantno naseljavaju arapski doseljenici, posle georgefloydovskog ubistva jednog od njih od strane policije, i dvojici policajaca koji odlaze u taj hood i čačkaju mečku a onda u njemu ostaju zarobljeni, pod opsadom i u bekstvu od lokalnog življa.

SHORTA dakle ide oprobanom rutim JUDGEMENT NIGHTa, iako će verovatno svi da je zbog protagonizma policajaca porede sa PRECINCT 13. Ipak, ovo je mnogo više film na lniji Manoogianovog ENEMY TERRITORY, naravno sa elementima francuskih filmova o snalaženjima u etnički obojenim blokovima.

Iskustvo u arapskom getu je katarzično za policajce, obojica tu uče lekciju, i na kraju krajeva upoznaju one koje preziru mnogo bolje. Tu SHORTA ne može pobeći od pouka koje bismo videli i u američkom filmu, međutim kraj filma je mračan na jedan iznenađujući i svež način.

Realizacija je prilično solidna, Hviid i Oelholm kombinuju povišeni realizam jednog Davida Ayera sa danskim miljeom i rezultat je zanimljiv. Priča se dešava na betonu, sa posebnim akcentom na zajedničke vešernice i komunalne prostore koji bi trebalo da učine ovaj prostor “humanijim” za život.

Možda je to samo slučajnost ali taj arhitektonski element u ovom filmu dobija specifičnu znakovitost.

Gluma je solidna, egzekucija takođe i ovo je film koji je spreman za globalno tržište u nekoj formi.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14002 on: 25-03-2021, 19:01:58 »
CREATION STORIES Nicka Morana nažalost nije film koji je dorastao imenu svog producenta Danny Boylea a naročito ne velikog Alana McGeeja koji je osnovao čuvenu etiketu Creation. A opet, kako da ne pogledam film o osnivaču muzičke kuće koja je umnogome oblikovala i moj ukus za muziku i jedan period u mom životu?

Ipak, CREATION STORIES ne može da se pogleda a da gledalac ne završi razočaran, čak i ljut, pre svega zbog onoga što su ljudi koji znaju šta je film o muzici i muzičarima, a ako Boyle u tom smislu nije dovoljan, imajmo na umu - Moran je potpisao TELSTAR, solidan biopic o Joe Meeku, jednoj jako zanimljivoj faci.

Nažalost, CREATION STORIES je krpež, u svakom pogledu konfuzan, monoton u svom pokušaju da nekako isprati McGeejevu životnu priču i ne preterano vešt u tom pokušaju. Ewen Bremner nažalost maniristički gradi McGeejev lik i nekako ga underselluje, držeći ga sve vreme na nivou zbunjenog glazgovskog geeka što ovaj ipak teško da je jedino bio jer ne bi takav sve ovo postigao.

Neke zanimljive epizode su dotaknute a nisu razrađene, to se pre svega odnosi na My Bloody Valentine, i uopšte odnos sa muzičarima u ovom filmu nije preterano dobro iskazan i njihova snaga, izuzev u slučaju Oasisa nije baš ni adekvatno naglašena. Samo kod Oasisa vidimo tu situaciju kada je McGee bio istinski galvanizovan nekim nastupom. Toga se dotiče acid house kada ga je otkrio ali opet ne na sasvim adekvatan način jer se tu ne dolazi do bitnih izvođača i autora koje je protežirao.

Sve u svemu, ko može da odoli najbolje da ne gleda CREATION STORIES.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14003 on: 25-03-2021, 23:03:41 »
Seahawks Gdinya je važio za najvažniji poljski klub američkog fudbala i jedan od jačih evropskih ali od prošle godine on više ne postoji.

NIEPOWSTRZYMANI Bartosza M. Kowalskog je dokumentarni film o sezoni kada je Seahawks Gdinya osvojio titulu i prati njihovi sezonu kroz prizmu tri igrača i trenera, nudeći jednu visokoestetizovanu sliku njihovog dometa.

Film se trudi da bude energičan i likovno uglađen kao filmovi o NFLu ili barem NCAA i u tome uspeva. Problem je u tome što na kraju cele priče ne dobijamo ništa drugo sem toga.

Potpuno je legitimno da se autor opredelio za to da nam ne prikazuje momke iz kluba kao neke luzere koji eto igraju američki fudbal u Poljskoj i uprkos tome što su prvaci to rade na amaterskom nivou uz par Amera koji ne bi ništa napravili u NFL ali za ove uslove su pojam.

Potpuno je u redu što Bartosz Kowalski snima ovo kao da je reč o vrhunskoj profesionalnoj ekipi koja igra na vrhunskom nivou, i kad se sve uzme u obzir, tereni, tribine, borba koja se ulaže, nije to sad na nivou Super Bowla ali ne deluje da je za sprdnju na bilo kom nivou.

Međutim, na kraju mi ipak nedovoljno saznajemo o svim pitanjima o kojima smo gledali ovaj film, i o tim momcima, i o njihovom klubu, a mnoga zanimljiva pitanja ostaju bez dogovora, počev od toga ko su Amerikanci u ekipi i koja je njihova priča.

Ova film od 73 minuta nije predug i nije dosadan ali pada kao žrtva generane tendencije savremenog dokumentarca da odlazi previše u arty pravac i beži od naracije koja bi nam omogućila da saznamo činjenice.

U slučaju ovog filma, hvala autorima što su nam prikazali deo atmosfere sa poljskog gridirona ali ostali su nam dužni baš mnogo toga.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14004 on: 27-03-2021, 14:32:46 »
LIFE SUPPORT Nelsona Georgea je HBO televizijski film smešten u milje crne radničke klase, naročito one koji su se izvukli iz bolesti zavisnosti i sada leče njihove posledice, pre svih HIV.

U tom pogledu, iako je reč o problemskoj drami vezanoj za konkretan društveni proces, zanimljiva je faza u kojoj se sagledava. Američlka televizijska produkcija bila je bogata projektima koji su se bavili prvim fazama HIV epidemije, kada je to još uvek ishodovalo smrtnonosnom bolešću, dočim je LIFE SUPPORT iz 2007. priča o ljudima koji su na AZTu i koktelu lekova, ali naravno i dalje društveno stigmatizovani.

Jedan od scenarista ovog televizijskog filma je Jim McKay, HBO specijalista za društveno angažovane priče, poznat i po problemskom TV filmu ANGEL koji je bio smešten u sličan milje.

Queen Latifah i Wendell Pierce su odlični kao bračni par bivših džankija koji su HIV-pozitivni i imaju teškoće da svoje najbliže ubede da su pouzdani ljudi. Prikaz miljea je prilično ubedljiv iako je film veoma jednostavan i sveden.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14005 on: 02-04-2021, 05:20:40 »
E, pa... bedak za Nju Gads....  Mada sam se i ja pitao kako misle da nakvu  priču spakuju u jedan film...
 
 
 Warner Bros. & DC Not Moving Forward With ‘Aquaman’ Feature Spinoff ‘The Trench’ & Ava DuVernay’s ‘New Gods’

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.763
    • Strahoslovni domen999
Re: The Crippled Corner
« Reply #14006 on: 02-04-2021, 05:41:41 »
Moja reakcija je bila mešavina "O, ne!" i "Tako je!"  :lol: pa nije bedak ali nije ni nebedak. Iliti, što bi rekao određeni Moore, "Novi bogovi su živi i zdravi, eno ih na mojoj polici, hvala na pitanju".

Osim toga, iako bi se King verovatno snašao u pisanju za film, on uopšte nije pisac koji ima talenat za epiku, ili bar to nikad nije pokazao. Mister Miracle je nešto sasvim drugačije od The New Gods po skali i ambiciji. Čudi me kako to nikom u Warneru nije palo na pamet. U stvari, ne, povlačim reč. Ne čudi me.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14007 on: 02-04-2021, 08:36:22 »
I nije za čuđenje a i ja sam imao skoro identičnu mešavinu emocija - malo kao žal što filma (za sad neće biti) a dosta, bogme, i olakšanja.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14008 on: 03-04-2021, 21:28:11 »
John Wells je napisao scenario za televizijski film ANGEL STREET, sa junakinjama iz krimi serije kratkog veka, i režirao ga je Rod Holcomb, koji će koju godinu kasnije raditi prvu epizodu signature dela ovog scenariste - ssrije ER.

ANGEL STREET je smešten na čikaške ulice, kojima će se Wells kasnije vratiti u seriji SHAMELESS i govori o dve policajke, jednoj crnkinji i jednoj belkinji koje obe nailaze na otpor u kolektivu jer su zaposlene kroz affirmative action. Na ulicama pak, njima se ne veruje jer se ne veruje policiji, a ostatak kolega ne veruje jednoj od njih jer je radila u Unutrašnjoj kontroli.

U ovim okolnostima njih dve su same, a pritom su u tenziji jer je jedna već inspektor u Odeljenju za ubistva a druga je tu tek došla i uči se poslu. Prostora za razne tenzije ima dosta i Wells u nekoliko navrata nudi zanimljiva rešenja, ali Holcombova realizacija, koliko god da u pojedinim deonicama uspeva da kapitalizuje musave čikaške ulice u suštini ipak nije dovoljno ubedljiva za format TV filma i ANGEL STREET više deluje kao jako duga epizoda.

Sam slučaj je postavljen knjiški, nekoliko nepovezanih događaja čini celinu koja je zapravo veliki zločin i u tom domenu ANGEL STREET ima filmsku konvenciju.

Voleo bih da vidim seriju sa ove dve junakinje, iako ova serija na mnogo mesto pati od toga što pokušava da reflektuje duh vremena i tada aktuelne tenzije u policiji.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14009 on: 03-04-2021, 21:29:49 »
CHAOS WALKING Douga Limana je film koji mnogo bolje funkcioniše ako ne znate ništa o tome koliko je koštao i kako je sniman. Naime, CHAOS WALKING je koštao 125 miliona dolara, sniman je i dosnimavan dugo zbog obaveza glavnih glumaca zarobljenih u velikim franšizama, a veotvatno je i sam profilisan da započne jednu.

Ako to sve ne znate, i ako priđete ovoj ekranizaciji Patricka Nessa kao nečemu što vidite na ekranu i ne bavite se onim izvan njega - dobićete vrlo zanimljiv svemitski vestern, sa interesantnim high conceptom, zanimljivim pokušajem da se on prenese na ekran, i dvoje izuzetno harizmatičnih mladih glumaca u glavnim ulogama.

Tom Holland igra mladića iz kolonije na jednoj dalekoj planeti u kojoj žive samo muškarci i imaju jedan specifičan problem - nigde nema žena, njih su pobili vanzemaljci, i svačije misli se vide tako što se roje oko njihove glave, vizualizuju i osluškuju.

Daisy Ridley igra devojku iz izviđačke misije poslate sa novog broda poslatog da kolonizuje planetu. Njen brod pada na planetu i ona je jedina preživela.

Kada je naseljenici iz mladićeve varošice pronađu, on ubrzo shvata da joj se sprema zlo i odlučuje da pobegne sa njom.

Film se mahom dešava u prirodi koja deluje veoma “zamsljski” sa ponekim detaljem koji se razlikuje.

Film je vrlo gritty, vrlo lived in u pogledu dizajna, i meni je lično prijalo to što planeta ima tu floru koja je ista kao na Zemlji sa ponekom razlikom u pogledu faune, ali mogu da zamislim kako je delu publike koja je očekivala spektakl, sve ovo “previše obično”.

Ovo je pokušaj da se izgradi YA franšiza, ali film je u svojoj osnovi vestern, priča o doseljenicima, o rivalstvu nekoliko varoši, o poludelim propovednicima, muškarcima stočarima, i poremećaju koji u taj svet donosi jedna žena.

Tom Holland i Daisy Ridley su sjajni u glavnim ulogama i imaju odličnu hemiju.

Film je veoma propulzivan, stvari se razvijaju dinamično i u solidnom tempu, likovi su dobri, i atmosfera je zanimljiva. Fotografija Bena Seresina je u duhu vesterna, sa dosta širokih planova i verujem da ga je bolje gledati u bioskopu.

Međutim, počev od dana kada je ovaj film trebalo da režira Bob Zemeckis po scenariju Charlieja Kaufmana i da započne nekakvu novu YA franšizu za LIonsgate, očekivanja su bila velika. Stoga, ovaj film je morao da pruži nešto nesvakidašnje da bi ih ispunio. I što se mene tiče, i jeste ali na jedan drugi način.

Tom vrstom predznanja od produkciji i budžetu filma umnogome je umanjeno i ugroženo uživanje u njemu što je šteta. Ipak, nadam se da će vremenom biti prepoznat.

Zanimljivo je kako su se u poslednje vreme Zemeckis i Liman upleli, prvo oko CHAOS WALKING, potom kad je Liman preuzeo pisca i glumicu iz Zemeckisovih poslednjih par filmova.

Isto tako, oseća se autoritet Toma Hollanda koji je na ovom projektu imao svog scenaristu Christophera Forda iz SPIDER-MANa da sarađuje sa Nnessom na scenariju koji je na kraju snimljen.

Sasvim je moguće da će na kraju cele ove priče kritika najviše ceniti detalj da u Kaufmanovom filmu junaci gledaju Zemeckisov film koji je proistekao iz njihove saradnje u ranim fazama ovog projekta.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14010 on: 05-04-2021, 21:45:11 »
GODZILLA VS. KONG Adama Wingarda je film sa kojim se ponovo pokušava povratak u bioskope posle pandemije, ovog puta na solidniji način jr postoji vakcina.

Nažalost, Wingardov film prati isti recept kao i Doughertyjev i ovde imamo borbu monstruma, i jako dobre glumce u ulogama posmatrača i komentatora dešavanja.

Sve što nije valjalo u KING OF MONSTERS ne valjda ni ovde iako ima sjajnih pojačanja kao što je Brian Tyree Henry i dobrih njuški od pre kao što je Kyle Chandler.

Godzilla i King Kong su seminalni likovi za istoriju bioskopa pa nije nelogično da se eto povratak u bioskope dešava sa njima. Nažalost za razliku od dobrog King Konga u ovom serijalu, ili zanimljivog Godzeille snimljenom za te potrebe, ovaj film se nastavlja na jako slabi prethodni matchup.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14011 on: 10-04-2021, 03:35:05 »
Cormac McCarthy je napisao posznatu duo dramu THE SUNSET LIMITED i Tommy Lee Jones ju je ekranizovao za HBO sa Samuel L. Jacksonom. U izvesnim smislu, ovaj televizijski film je popularizovao ovu dramu i dao joj novi život te se jedno vreme igrala, ili se možda još uvek i igra kod nas - sa Sergejem Trifunovićem i Vojom Brajovićem u glavnim ulogama.

Ovo svakako nije TV drama snimana u sistemu kamera ali isto tako nije visokoestetizovana duo drama kao što je MALCOLM AND MARIE Sama Levinsona. THE SUNSET LIMITED me je po izboru materijala, po tome da je ekranizacija pozorišnog teksta podsetila na neke rane HBO produkcije ovog profila, nekada snimane baš i na pravoj pozorišnoj sceni.

THE SUNSET LIMITED ima jednu dozu artificijelnosti, i ima tu škripe pozorišnih dasaka, a ni McCarthy se nije potrudio da razigra svoju polemičku dramu, ni u pogledu teksta ni mizanscena.

No, iako ovo nije visokoestetiovan rad poput MALCOLM AND MARIE, Tommy Lee Jones ne izbegava montažu i akcente kroz krupne planove. I u tom smislu ovo je dobro ispraćen zadatak.

HBO je ovom TV dramom podsetio na staru dobru školu snimanja tekstova u kojima je akcenat na drami, i tu je umelo da bude dobrih stvari. Televizija je danas odmakla daleko od toga, ali t ne znači da takva forma ne treba da postoji kao poligon za nove pisce i glumce, pa i reditelje.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14012 on: 10-04-2021, 05:52:54 »
Da, gledao sam ovo pre par godina i baš mi je bilo pošteno: dinamično i "filmski" a bez zapravo previše odstupanja od klasične pozorišne izvedbe. Plus odličan tekst.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14013 on: 12-04-2021, 15:25:34 »
Malo priče o QUO VADIS, AIDA, po čemu se razlikuje od onoga snimljenog do sada...

https://www.mixcloud.com/Slusaonica6/slu%C5%A1aonica-6-e24/
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14014 on: 13-04-2021, 00:45:21 »
WHITE MILE Roberta Butlera, po scenariju Michaela Butlera je HBO televizijski film o grupi marketinških stručnjaka koji polaze na team building u kanadsku divljinu, ali tamo moraju da se suoče sa prirodom koja je nemilosrdna i koja će zaista da ih iskušava.

Film je izašao 1994. godine i zanimljivo je da marketinšku ekipu upoznajemo dok sprema reklamu sa Danny Manningom za Adidas, pa sad možemo da se prisetimo koliko je to sve davno bilo. Ipak, ja se nešto ne sećam Danny Manninga u Adidasu, više u Reeboku, no dobro, neka me neko ispravi ako grešim. U svakom slučaju, da, fakti su tačni, Manning jeste u tom periodu, u Clippersima i Atlanti nosio Adidas, to je nesporno. Reklama koju snimaju međutim dovodi firmu u probleme sa klijentom i odlučuju da odu na team building gde će se stare kajle bondovati sa mlađim.

Tu se dešava nesreća na raftingu, gadna sama po sebi, a potom posle nje i gadan pravni raspad u kome nezadovoljne porodice hoće da se raskusuraju sa hladnokrvnom korporacijjom.

Butlerova režija je sigurna, glumačka ekipa koju vode Peter Gallagher i Alan Alda sa nekim pojačanjima kao što je Robert Loggia zna šta treba da se radi, i tu slabih tačaka nema. Međutim, ono što filmu na kraju nedostaje jeste u suštini jasnija ideja jer suština svega ovoga pomalo izmiče. Da li je ovo priča o white collar ekipi koja se zaigrala u realnosti, i onda na kraju došla dotle da bude preispitivani vlastitim principima odgovornosti na kojima parazitira? Da li je ovo priča o incidentu i posledici na karaktere? Da li je ovo priča o tržišnoj borbi koja se prenela u stvarnost i postala krvava?

Butleru nekako to izmiče, ali sam film je pitak i zanimljiv, uprkos tome što na kraju te suštine baš i nema.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14015 on: 13-04-2021, 00:57:14 »
REKONSTRUKCIJA je televizijska drama po tekstu Staše Bajac u režiji Srđana Markovića, studenta režije FDU. Scenario Staše Bajac je zanimljiv, možda previše oslonjen na određena formalna rešenja gde se priča izlaže kroz nekoliko različitih vremenskih tokova za sposobnosti mladog reditelja koji to tretitra na trom način. Osvežavajuće je na RTSu videti dramu iz omladinskog života koja je u realističkom ključu, veoma provokativna i socijalno angažovana u mnogim aspektima, ali nažalost neujednačen rediteljski postupak je limitirao njen krajnji domet, uprkos interesantnom tekstu i veoma ubedljivoj glumačkoj podeli. No, i izbor teksta i podela jesu rediteljski atributi pa u tom pogledu, ne možemo reći da ova drama ne poziva na dalje praćenje karijere Srđana Markovića.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14016 on: 13-04-2021, 17:09:22 »
PREBOJ Dejana Baboseka je ortodoksni partizanski film baziran na istinitoj priči o manevru mladog komandanta Franca Severa Frante kada je spasao svojih 500 boraca iz okruženja u kom je bilo 12 000 nemačkih.

Franc Sever Franta je u savremenoj Sloveniji bio predmet kontroverze jer je posle oslobođenja učestvovao u masovnoj likvidaciji domobrana, pa možemo reći da ovo nije prvi film o njemu i njegovom radu. Neki naslovi poput POKRAJINA ŠT.2 im dolaze pre toga.

Ipak, ovde se na kraju krajeva pojavljuju i sami Franta i saborci danas, kao preživeli ratni veterani, u dokumentarnoj završnici.

Sam film je igrani i prikazuje taj Frantin manevar na snežnoj planini. Dejan Babosek sve režira korektno ali bez neke jake dinamike. Scena borbe nema mnogo ali su korektno realizovane, tako da se PREBOJ kao film iz 2019. godine pre svega izdvaja po svojoj ortodoksnosti nego po kvalitetu.

Nema tu karaktera koji se nameću nekom ubedljivošću i harizmom, ali imamo gotovo tipske junake mudrog komandanta, lekara pred etičkom dilemom, dečaka kurira, mitraljesca i radiste. Pošto su svi likovi Slovenci malo je neobično da govore na slovenačkom a ne na srpskom kao Bosanci na koje smo navikli. Nema samim tim ni folksy ekscesa poput lika učitelja koji je istovremeno i miner i harmonikaš.

Babosekova realizacija je korektna ali bilo je potencijala za dinamičniji film, ne samo u pogleda tempa, već u pogledu unutrašnje dinamike dešavanja u svakom pogledu, unutrašnje ali i spoljašnje.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14017 on: 14-04-2021, 17:58:52 »
Peter Landesman pisao je scenario za jedan od boljih medicinskih trilera snimljenih po istinitoj priči - CONCUSSION koji je on i režirao. U televizijskom filmu THE IMMORTAL LIFE OF HENRIETTA LACKS bio je jedan od scenarista koji su adaptirali knjigu Rebecce Skloot koja se bavi životom naslovne ličnosti, afroamerikanke koja je tokom lečenja od raka grlića materice postala izvor HeLa ćelija koje su kasnije služile za niz značajnih biotehnoloških istraživanja.

Henrietta Lacks je bila dakle pacijentkinja, jedna obična žena čije su se ćelije ispostavile kao neobične, i posle tog otkrića i njene smrti, njena okolina i porodica postali su kako predmet interesovanja raznih lekara i istraživača, tako i nosioci bizarne traume da je njihova majka, supruga, rođaka zapravo bez nadonkade postala temelj savremenog biotecha.

George C. Wolfe je 2017. godine za HBO snimio televizijski film o ovom slučaju. Ovaj reditelj specijalizovan za teme iz afroameričkog života pisao je scenario zajedno sa Landesmanom i reklo bi se da su njih trojica dobro uspeli da obuhvate sve slojeve ovog fenomena. Problem je međutim o tome što mnogi od tih aspekata ostaju na nivou ilustracije. Zapravo ova priča ima zaista puno slojeva, od toga kako jedna obična žena može postati tako značajna za nauku, i na koji način je njen život i njena prerana smrt uticala na njenu okolinu, a potom kako su ostali događaji izmenili njihovu sudbinu. Zatim imamo kulturalni aspekt, reakciju porodice koja želi neku nadoknadu, pevarante koji ih uvlače u sudske sporove, i konačno imamo politički aspekt - poziciju siromašnih afroamerikanaca u američkom zdravstvu pa i medicinskim ispitivanjima.

I to sve u ovom filmu postoji i vredi ga videti, ali nažalost moglo je biti sistematičnije i efektnije prikazano.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.899
Re: The Crippled Corner
« Reply #14018 on: 14-04-2021, 18:09:48 »
odlična je i knjiga.
jeza je kakvi eksperimenti su rađeni na john hopkins university do nedavno. a i baltimor je čudo od grada, murder no.1 city u usa.
od 2018. imaju i zgradu u uni kampusu nazvanu po henrijeti laks, bila sam tamo kad su je gradili. ma predivno. :(
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14019 on: 14-04-2021, 19:25:09 »
film nije dobar ali je vrlo zanimljiv.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14020 on: 16-04-2021, 01:27:47 »
Uli Edel je u svojoj karijeri snimio jedan odličan biografski film, ali to nije TYSON koji je 1995. snimio za HBO. Tačan odgovor je BAADER-MEINHOF KOMPLEX. Ipak, kada gledamo TYSON deluje pomalo neočekivano da će petnaestk godina ranije u domovini Edel uspeti da napravi tako superioran film.

Edel je snimio značajne evropske filmove koji su imali i umetnički i komercijalni uspeh. Neki od njih su stekli seminalni status i vole ih generacije, kao recimo CHRISTIANE F. Posle odlaska u Ameriku nije imao tako pravolinijsku karijeru kao Wolfgang Petersen recimo iako je imao sličnu startnu poziciju, ali snimio je niz raznovrsnih filmova, neki od njih bili su evropski po tonu.

Michael Jai White, u vreme dok je još bio perspektivni Glumac, sa izvesnim fizčkim i borilačkim talentom, igra Mikea Tysona, George C. Scota igra Cassa D’Amata, Paul Winfield je Don King (zanimljivo je da je Ving Rhames igrao Kinga za HBO u odvojenom biopicu, a kadnije je u Hillovom UNDISPUTEDu igrao parafrazu Tysona) a tu ima i nekih njuški koje će kasnije steći ime.

Nažalost, Edelov biopic je prilično garden variety u pogledu rediteljskog postupka, ali i kad je reč o stavu o Tysonu. Zanimljivo je da privatni život velikog boksera tretira kao osnovni razlog njegovog pada, ali istovremeno u filmu nemamo konkluzivne prikaze ključnih pitanja a to su odnos sa Robin Givens i silovanje Desiree Washington.

Dok je odnos sa Robin Givens u načelu prikazan kao nešto što je bilo štetno jer je ona sa majkom zajedno bila zapravo vrlo organizovana golddiggerka, i fatalna žena sklona manipulaciji, nažalost nemamo nijednu ozbiljnu scenu u kojoj su ona i Mike nasamo. Edelov film implicira da ono za šta Robin Givens optužuje Tysona nije istina ali mi nikada ne vidimo ono što jeste istina, to jest ne vidimo te događaje.

Silovanje je pak rešeno kroz čitanje iskaza na sudu iz voiceovera i sugestivnog prikaza vrata hotelske sobe koja se zatvaraju što implicira da se iza njih desilo nešto strašno. Takve slutnje ne nudi nijedno rešenje u scenama sa Robin Givens.

Isto tako, moramo imati na umu da se Tyson razveo od Robin Givens 1989. godine a da je ona sve do sredine devedesetih bila prilično velika zvezda i na filmu i na televiziji, dakle zanimljivo je ako je žena sa ipak respektabilnom glumačkom karijerom u kontinuitetu zapravo bila i golddiggerka. Doduše, film nju i njenu majku ne prikazuje kao neke prostakuše, one definitivno jesu class act za Tysona koji je sa ulice ušao u ring ali se taj odnos, iako pivotalan ne razrađuje.

Don King je prikazan kao “zmija”, ali opet ne nužno malevolentna. On shvata ko je Robin Givens ali preko nje pokušava da se približi Mikeu. On želi novac ali ne vidimo ga da u bilo kom trenutku izda ili otvoreno ugrozi Tysona. Doduše, svakako da je jasno zašto je tu, no on to i ne krije.

Mnogo je sivih nijansi prosuo Edel ali nijednu nije ispratio do kraja, tako da TYSON ostaje jedan površan televizijski biopic.

U ovo vreme, HBO je pravio već bitno zrelije televizijske filmove. Ali, nije to samo osnovni paradoks i primedba. Naime, Tyson i Don King su ogroman novac doneli upravo HBOu, dakle oni su deo njihove kuće i čini mi se da im je HBo dugovao ozbiljniji tretman od ovog, iako ako gledamo ekipu koja je okupljena, ovaj film nudi gledaocu nadu, ali izneverava na kraju.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14021 on: 16-04-2021, 21:04:56 »
Ilja Naišuler se vratio posle pet godina, sa filmom NOBODY. Ono što je najbolje oko ovog filma jeste da se razlikuje od HARDCORE HENRY, dakle Ilja nije ušao u manir, ali ponovo jeste reč o žanrovskom filmu sa jakim (istočno)evropskim autorskim pečatom. Ipak, odmah na početku moram reći da je ovaj film - uprkos tome što ima bolje kritike nego HARCORE HENRY - ipak bitno manje značajan, i suštinski slabiji.

Nije osnovni problem filma u tome što se Naišuler u njemu ne krije iza nekog high concepta, naprotiv. Zapravo, NOBODY je retko dinamičan i propulzivan film iako je namerno “spor” u nekim delovima i moram priznati - od stvari koje sa gledao u poslednje vreme, spada među one čija mi je dinamika izuzetno prijala.

Naišuler je u pogledu konvencionalnijeg rediteljskog koncepta apsolutno položio ispit što se mene tiče i snimio je zanimljiv offbeat akcijaš sa autorskim pečatom.

Međutim, scenario Dereka Kolstada, pisca JOHN WICKa je zaista inferioran, i nažalost one-note parafraza nekoliko poznatih filmova koja ne nudi mnogo prostora za nešto dobro, pa je samim tim ono što je Naišuler snimio još vrednije.

NOBODY je priča o office droneu koji posle jedne bezazlene provale u kuću, pokreće lanac nasilja koji će ga dovesti do sukoba sa veoma opasnom ruskom mafijom. Ali office drone u stvari nije ono što smo mislili. Malo tu ima REDa, malo LONG KISS GOODNIGHT, malo PAYBACKa, odnosno JOHN WICKa kao ključnog rip-offa tog Gibsonovog klasika (koji je sam po sebi rimejk) i ovo je sve sastavljeno od polovnih delova.

Bob Odenkirk kog znamo kao sleazy komičara u glavnoj ulozi je kul. To samo po sebi nije toliko iznenađenje, ovo nije prvi film čiji je protagonista unlikely hero, i on je u svemu ovome okej, sasvim solidan.

Problem scenarija je u tome što su negativci nekako prevaziđeni, bajati, prenaglašeni, opasniji u opisu nego u egzekuciji, a nema sad ni tog fakora iznenađenja da ih sve sredi Bob Odenkirk. Naišuleru se očigledno dopalo da snima ruske mafijaše koji govore na ruskom, i zabavilo ga je da radi sa glumcima iz rodine, ali ukupno uzev nije mnogo dobio iz toga.

Ono što pokazuje Naišuletovu veštinu jeste činjenica je ovaj scenario koji deluje kao HISTORY OF VIOLENCE za decu (a meni je to jedan od najgorih Cronenbergovih radovaI uspeo da pretvori u jedan visokoestetizovani pičvajz i ulije mu smisao isključivo kroz realizaciju.

Akcija je visokoestetizovana i postignuto je mnogo na skromnom budžetu, ima nekih generic ambijenata kao što su obralčuni u stovarištu, klubu i potera na ulicama ali je to sve jako lepo urađeno. Producent filma je David Leitch i oseća se da je Naishuler imao saradnju vrhunskih tehnokrata bioskopske akcije. Plus ima i originalnijih ambijenata kao što je recimo autobus u kom Naišuler pravi jedan odličan brawl.

Direktor fotografije Pawel Pogorzelski prati Naišulera maksimalno i daje akciji atipičan gloss.

Ono što je evropski u ovom filmu je prvo glumačka podela - arhetipska na sličan način kao što su to Refnove podele gde televizijski glumci današnjice staju uz rame sa zvezdama iz prošlosti, uz čiji rad je stasavao reditelj na VHSu, pa su tako to i Connie Nielsen kao kratkotrajna zvezda ranih dvehiljaditih i Michael Ironside kao B-ikona i Christopher Lloyd kao bitna faca osamdesetih. To je vintage podela kakvu biraju baš evropski reditelji, i možemo prepoznati tu liniju i ovde.

Dok je recimo HARDCORE HENRY imao nu school žanrovsku podelu, ona je ovde mnogo više u tom evropskom nostalgičnm senzbilitetu.

Zatim, slično filmu DRIVE, Naišuler konstituiš prostor američkih ulica noću okupanih neonom ali i suburbie na jedan prenaglašen način, više onako kako ih je on zamišljao nego što oni čak i na filmu danas realno izgledaju.

Johnstadov scenario je toliko šupalj i generalno isprazan da je Naišulerovo majstorstvo evidentno u tome kako je od toga uspeo da napravi film vredan pažnje.

Dakle, NOBODY je sav u inscenaciji, licima glumaca, u efektu koji je toliko jak da na kraju postane supstanca. Konačno jedan deo te “brzine” kojom film prolazi verovatno proističe baz iz toga što je scenario šupalj.

NOBODY nije podizanje spektakla na viši nivou u odnosu na HARDCORE HENRY ali jeste jedan stabilan debi, izveden pod okriljem moćnih zaštitinika kojima je dao baš ono što su želeli. Čini mi se posle ovoga Naišuler ima osiguranu dalju holuvudsku karijeru.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14022 on: 16-04-2021, 21:09:12 »
Hmmm... Svakako bi valjalo da se pogleda.... Hardcore henry je imao nedopustivo malog odjeka za ono što je uradio.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14023 on: 17-04-2021, 19:29:34 »
NIGHTINGALE Elliotta Lestera je ekranizacija scenarija Fredericka Menscha sa Davidom Oyelowom u glavnoj ulozi. Ne možemo reći za ovaj format da je monodrama iako je Oyelowo jedini glumac, ali film se bavi i dijaloškim formama, bilo kroz njegove realne i umišljene razgovore bilo kroz intruziju medijskih sadržaja koji mogu biti percipirani kao “strana u dijalogu”.

Međutim, Oyelowo je praktično jedini glumac u ovom filmu i priča govori o psihičkom raspadu tog junaka, njegovom potonuću u ludilo, pa na kraju i u laž i u zločin.

Lester drži stvari pod kontrolom i u ovoj stilskoj vežbi uspeva da izvuče mnogo u vizuelnom pogledu iz situacije i glumca. Lokacija je odlična, kostim i scenografija igraju, i sve to zajedno daje jedan veoma solidan efekat u ovoj HBO produkciji.

Ipak, na krajeva, sama forma je specifična i unutar ove ipak suštinski pretenciozne celine nema mnogo lufta za crossover. Rečju, NIGHTINGALE je veoma ekskluzivan u postavci i takav ostaje do kraja. Ov je dobar film sa jednim protagonistom o raspadu svesti ali nikada ne uspeva da preraste u nešto više ot toga.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14024 on: 17-04-2021, 19:30:48 »
Hmmm... Svakako bi valjalo da se pogleda.... Hardcore henry je imao nedopustivo malog odjeka za ono što je uradio.

Da, da, HARDCORE HENRY je zaista seminal work. A nema baš taj status. Ovo je onako baš ekonomska klasa, racionalno postavljen iskorak u Holivud u kom se Naišuler sjajno pokazao, kritika ga je prihvatila, sve super. I sam film je nestvarno pitak. Pogledao sam ga dvaput u dva dana, ali sam oba puta krindžovao na delove priče.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14025 on: 17-04-2021, 22:06:08 »
Skinuto, spremljeno, gledaće se  :| :|  A očekivanja sam setovao na pravilnu razinu zahvaljujući tebi.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14026 on: 21-04-2021, 22:12:40 »
Britanski reditelj Harry Hook je posle adaptacije Goldingovog LORD OF THE FLIES za HBO snimio priču o Ishijum poslednjem pripadniku jednog indijanskih plemena kog par poljoprivrednika nalazi slučajno i predaje ga poznatom antropologu na proučavanje.

Naučnici su želeli primerak za proučavanje ali dobili su čoveka. Jon Voight igra antropologa koji prihvata Ishija i pokušava da da ga zaštiti od svih izazova integracije u društvo, ali u jednom trenutku ona postaje neizbežna.

Međutim, svet nosi i neke detalje tadašnje realnosti, recimo tuberkulozu kao neizlečivu bolest.

Hookov film je skrupulozan BBCjevski rad, sa film lookom u fakturi slike ali sa britanskom svedenošću u kadriranju i mizanscenu, bez mnogo pozicija kamere i veoma tačnim izrazom. Ipak, sama priča je umnogome limitirana nedostatkom dramskog sukoba i bitnim događajima koji se dese van osnovnog narativnog toka.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14027 on: 23-04-2021, 19:58:49 »
Mehmete, razbijaj PlayStation u znak odmazde, pokaži da u tebi još ima trunka Srpstva...

"“The Last of Us” series adaptation at HBO has found its directors in Jasmila Žbanić and Ali Abbasi.

Žbanić’s latest film, “Quo vadis, Aida” was nominated for the Oscar for best international film feature. The film won the Film Independent Spirit Award for best international film on Thursday. Abbasi won the Cannes Film Festival’s Un Certain Regard Award for directing in 2018 for his film “Border,” also known as “Gräns.”

Žbanić is repped by CAA and Good Chaos. Abbasi is repped by CAA, Management 360 and Independent Talent Group.

It was previously announced that Pedro Pascal will star as Joel in the series, alongside Bella Ramsey as Ellie and Gabriel Luna as Tommy.

 

“The Last of Us” series was first announced as being in development at the premium cabler last March, with the show landing a formal series order in November. Based on the video game of the same name, the series takes place twenty years after modern civilization has been destroyed. Joel, a hardened survivor, is hired to smuggle Ellie out of an oppressive quarantine zone. What starts as a small job soon becomes a brutal, heartbreaking journey, as they both must traverse across the U.S. and depend on each other for survival.

“Chernobyl” creator Craig Mazin is attached to write and executive produce the series along with Neil Druckmann, a writer and creative director for “The Last of Us” video game. Carolyn Strauss and Rose Lam will also executive produce along with Evan Wells, president of game development studio Naughty Dog. PlayStation Productions’ Asad Qizilbash and Carter Swan will also executive produce. Kantemir Balagov is set to direct the pilot. The project is a co-production with Sony Pictures Television. PlayStation Productions, Word Games, and Naughty Dog produce."
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 11.607
Re: The Crippled Corner
« Reply #14028 on: 23-04-2021, 20:07:12 »
inspirisao ih Mladić i njegova horda "cannibalistic creatures infected by a mutated fungus"
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14029 on: 23-04-2021, 21:04:49 »
Drago mi zbog Jasmile.  :|

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14030 on: 26-04-2021, 01:51:13 »
Urugvajski reditelj Nacho Alvarez debitovao je sjajnim mjuziklom EXPLOTA EXPLOTA koji je inspirisan opusom Raffaelle Carre čije su pesme i šou programi obeležili svet iberoameričkog govornog područja. Ova Italijanka je uspešno kombinovala pop pesme sa televizijskim nastupom i to je postiglo sinergijski efekat koji je opstao sve do danas.

Neke od njenih pesama i danas su klasici pop muzike i mogu se čuti u raznim prilikama i kontekstima, i ceo taj latino stil u kom su se kombinovali italo, disco, latino i show tunes preneo se na kraju krajeva i na našu muzičku scenu sa takvim predstavnicima kao što je Zdravko Čolić.

Kao ključni uzor filma EXPLOTA EXPLOTA možemo uzeti remek-delo Peytona Reeda DOWN WITH LOVE koje je uspelo da istovremeno oživi i blago parodira duh tashlinovskih sex komedija sa Doris Day koje su imale u sebi čudan spoj romantike, intantilne erotike, društvene satira i prikaza glamuroznog života koji se istovremeno i ismeva i fetišizuje.

Alvarezov film međutm dešava se 1973. godine kada je Caudillo ušao u zaustavno vreme svoje vladavine. I to je jako zanimljivo jer pravi jednu veoma zanimljivu kritiku tog vremena u čijem campy televizijskom šou programu zapravo uživa.

Pesme Raffaelle Carre služe da bi se prikazala priča o neočekivanoj, maltene zabranjenoj ljubavi plesačice iz televizijskog šou programa i sina glavnog cenzora španske državne televizije. Zanimljivo je da je španska televizija i producent ovog filma i da je proizvela jednu dosta karikiranu viziju svoje istorije.

Kada sin glavnog cenzora nasledi očevo radno mesto, ljubav se nalazi na ispitu, a Alvarez sa izuzetno talentovanom podelom i veoma inspirisanim plesačkim i muzičkim numerama uspeva da izvede ovu priču do kraja.

Nama, upravo u ovom periodu jugonostalgije, ponajviše oličene i kroz uživanje u pop kulturi “bratstva i detinjstva”, ova priča deluje naročto zanimljivo i nudi jednu zanimljivu humanizaciju čak i one strane koja nikada nije dobijala ljudski lik a to su cenzori.

Ovde dakle nemamo lik rigidnog ali suštinski benevolentnog funkcionera koji u ključnom trenutku donosi pravu odluku, već predstavnika državnog ideološkog aparata koji je doktorirao filozofiju kako bi na naučnoj osnovi mogao da definiše javni moral i nacionalnu viziju dobra i zla.

U tom pogledu, kao što su u Istočnoj Nemačkoj vrlo brzo posle dvehiljadite krenuli da se javljaju filmo “ostalgičnog” karaktera kao što je GOODBYE LENIN u kojima se pokazuje nostalgija za DDR, tako ovde imamo jedan nostalgičan prikaz Francove Španije u kojoj je ideološki krvotok države dotrajao kada i generalisimusov kardiovaskularni sistem.

U filmu nema prikaza represije, osim što se jedan od junaka koji je homoseksualac krije i pravi da je zainteresovan za žene, što je inače iskazano u jednoj od najestetizovanijih muzičkih numera za pesmu LUCAS.

Štaviše, kada se policija pojavi sa namerom da kazni autore opscenog programa, oni više liče na Keystone Kopse iz nemih komedija Macka Sennetta nego na opasne batinaše koji čine da ljude pojede mrak.

U filmu se na trenutak pojavljuje i generalisimusova supruga, po mnogim istorijskim izvorima izuzetno zainteresovana za pitanja javnog morala i kulture, ali prikazana je kratko, i karikaturalno, kao britanska kraljica u nekom Bond filmu. Franco se pominje u dve instance, jednom kada glavni cenzor zapreti urednicima televizije da se ne protive nameštenju njegovoh sina, i jednom kada kaudiljov portret biva umiksovan tokom provokativne plesne tačke i otimanja oko miksete u sred novogodišnjeg programa.

Ukratko, Franco je prikazan kao strašilo i neki smešni dekica koji već tada nije imao apsolutno nikakav uticaj na špansku svakodnevicu. Mimo te dve situacije, junaci ni u jednom trenutku ne pokazuju neko otvoreno nezadovoljstvo životom pod Francovom vlašću.

Iako se po nivou realizma ne mogu porediti serija CRNO-BELI SVET i film EXPLOTA EXPLOTA koji je bitno stilizovaniji, zanimljivo je da se junaci ove hrvatske nostalgične serije mnogo više žale na svakodnevicu u periodu posle Titove smrti, ali da se na sličan način prikazuje potpuni gubitak potencije ideologije koja je pokretala državu. Sa druge strane, likovi političkih aparatčika, naročito onoh opterećenih ideologijom nemaju apsolutno nikakve ni približne simpatije kakve ovde dobija mladi cenzor-reformator niti su dati tako bezopasno kao njegov malevolentni ali zapravo već marginalizovani otac.

EXPLOTA EXPLOTA stoga daje sliku jednog fašizma sa ljudskim likom u kom je popularna muzika bila i razbibriga kreirana na državnoj televiziji ali i prostor za emancipaciju i potkopavanje režima izrazito opterećenog temom javnog morala, naročito u pogledu seksualnosti.

Dok se CRNO-BELI SVET bavi novotalasnom scenom čiji su benodi takođe otvarali razne tabue, i uveli ih u državne medije, to su bili uglavnom ideološka pitanja plasirana kroz muziku, u društvu koje se obavezalo na dijalog koji nije planiralo da iskreno praktikuje.

U EXPLOTA EXPLOTA imamo primer popularne kulture koja je u samoj svojoj formi nosila suštinu, u zvucima, ritmovima, plesu i hedonizmu koji su krnjili fašizam, bez i da progovore o njemu.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14031 on: 29-04-2021, 17:35:06 »
THE COURIER je istinita priča iz perioda Hladnog rata u kojoj Benedict Cumberbatch igra britanskog trgovačkog putnika kog regrutuju CIA i MI-6 da im bude kontakt sa generalom GRUa koji je pružio ruku komunikacije u osvit Kubanske krize.

Scenario Toma O'Connora kog znamo po filmu HITMAN'S BODYGUARD, dakle ne baš kao Toma Stopparda, na jedan krajnje rutinski način prikazuje ovu priču. Trgovački putnik je regrutovan, pa onda radi posao, pa onda imamo tipične dileme - on nije špijun, on je običan čovek, on ne razvija špijunske već ljudske odnose, on ne tretira doušnika kao izvor već kao osobu, žena nešto naslućuje itd.

Sve to smo videli milion puta u boljim izdanjima i nažalost reditelj Dominic Cooke nema dovoljno snažan rukopis da ove stvari podigne na neki viši nivo, i da sprovede klišee sa punim ubeđenjem. Na kraju, ovo ostaje više kao ilustracija dešavanja nego kao punokrvna drama, a kako bi i bila, priču znamo kako će ići - čak i da je već nismo čuli - i na tom putu nema osveženja u realizaciji.

THE COURIER nažalost baš nema žara i inventivnosti, nema ni pokušaja da unese živost u ovu davno ispričanu priču. Šteta. Cumberbatch je ipak velika zvezda koja je kapital svakog filma koji to ume da iskoristi.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14032 on: 30-04-2021, 14:02:10 »
VOYAGERS Neila Burgera, pojednostavljeno opisan kao LORD OF THE FLIES u svemiru mi je izuzetno legao. Film nudi veoma rafiniran B-rukopis kombinovan sa nečim što se može videti u dobrom art houseu i jednu ekonomičnu konstrukciju koja podseća na neke od najvećih majstora forme.

Postaje pomalo neprijatno to naizmenično jurenje Nolana i Burgera gde jedan snimi INCEPTION onda ovaj odgovori LIMITLESSom, izađe PRESTIGE pa ILLUSIONIST i evo sada VOYAGERS kao svojevrsni B-odgovor na INTERSTELLAR.

I ponovo je Burger bolji, što u odnosu na INTERSTELLAR nije bilo mnogo teško. Ovde se on bavi multigeneracijskom svemirskom misijom u ključu THIRTEEN TO CENTAURUS, samo bez Twista, odnosno zaista se otisnu u svemir. Dakle, ovde nema time loopova, wormholeova i ostalih nolaovih zavrzalama u kojima na kraju ni on ne može da se snađe pa svi u isto vreme postanu svoj ćale, unuk, deda i zaova.

Kada klinci provale da ih Komanda Misije umiruje određenim psihofarmacima, kojim im ubija čulnost, i kada neki od njih prestanu da ih konzumiraju, stvaraju se preduslovi za izbijanje pičvajza, i on promptno izbije.

S jedne strane, ne možemo reći da ovako nešto ranije nismo videli, ali nismo u svemiru, i meni je recimo sa ovako dobrom glumačkom podelom baš i leglo to što su stvari dosta “obične” u pogledu dešavanja i razvoja situacije ali dobro realizovane, zanimljivo offbeat u pogledu kadriranja koje povremeno zaliči na DOG POUND Kima Chapirona.

Film ima odličnu glumačku ekipu, tu je Colin Farrell kao major star power i Tye Sheridan kao seanpennovska mlada figura, a i Deppova ćerka se veoma fino snalazi sa ostatkom vrhunski selektirane mlade ekipe koja je veoma harizmatična i funkcionalna u pogledu igre ali i diferencijacije u izgledu jer jedan deo njih čini kolektivni lik.

Burgerov stil u ovom filmu prati Enrique Chediak kao direktor fotografije. Ključna reč u postupku je propulzivnost. Tenzija i intriga su konstantni iako film ima zapravo samo jednu tehnički kompleksnu akcionu scenu, i nekoliko manje zahtevnih. Međutim, Burger uspeva da stvori utisak kako sve vreme dobijamo skup obrok.

Ono što filmu nedostaje je da se uzdigne na one najveće dimenzije, da dobaci do ikoničnih karaktera i situacija, da moćno poentira, ali dobro, da je to dobacio ne bi bio Burger već Cameron i bio bi A-film. Ovako, sve je to kako treba i nudi mnogo uživanja.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14033 on: 30-04-2021, 14:11:37 »
Oh, pa to zvuči prilično apiling. Taman za ovaj bogougodno-radnički praznik.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14034 on: 30-04-2021, 14:37:12 »
Ovaj praznik se uklapa u onu metafizičku konstataciju - "pred Skupštinu su došli kao radnici, a otišli odande kao Srbi"
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.181
Re: The Crippled Corner
« Reply #14035 on: 02-05-2021, 15:02:49 »
Film je prototip Vučićeve vladavine u Srbiji, od A do Š, kao da su ga za nas snimali. Psihopata koji manipuliše zbunjenom, otupljenom i gladnom rajom, lažima o tome kako ih baš on hrani (iako im hrana svima pripada) i izmišljenim neprijateljima od kojih ih on, spasioc, brani. Čak i kad ga uhvate u laži, on im složi najgluplju moguću priču i oni svesno odluče da poveruju u to, jer ko će da se cima sa nekim tamo višim ciljevima.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14036 on: 02-05-2021, 16:18:01 »
Film je prototip Vučićeve vladavine u Srbiji, od A do Š, kao da su ga za nas snimali. Psihopata koji manipuliše zbunjenom, otupljenom i gladnom rajom, lažima o tome kako ih baš on hrani (iako im hrana svima pripada) i izmišljenim neprijateljima od kojih ih on, spasioc, brani. Čak i kad ga uhvate u laži, on im složi najgluplju moguću priču i oni svesno odluče da poveruju u to, jer ko će da se cima sa nekim tamo višim ciljevima.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk
Slažem se. S tim što su Vučkove laži još bizarnije od ove na koju pristaju VOYAGERSi. :)


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.181
Re: The Crippled Corner
« Reply #14037 on: 02-05-2021, 17:05:01 »
To je zato što je lik iz filma za ovog "našeg" mala maca, u svakom smislu.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14038 on: 04-05-2021, 00:02:25 »
Sollimin sin nažalost ni kriv ni dužan nastavlja svoju holivudsku postolovinu i pokušaj donošenja garden variety Euro televizijske estetike u potencijalno zanimljive žanrovske projekte. Posle nastavka SICARIOa, ponovo sa radi sa Taylorom Sheridanom, na malo je reći kriminalnoj adaptaciji romana WITHOUT REMORSE Toma Clancyja.

Ako setimo filmova sa Harrison Fordom, koji su činili prvi talas ekranizacija Clancyja, Clark je bio junak kog je igrao Willem Defoe. Brutalni, tihi ubica koji radi za CIA i donosi muscle onda kada Jack Ryan ne može da se snađe sam, postao je kultna faca među Clancyjevim čitaocima i u jednom trenutku je nastao roman WITHOUT REMORSE koji je bio Clarkov origin story.

Još pamtim kako je u ono vreme dok je Clancy još bio živ ta prava kupila neka nezavisna kuća, čini mi se da je Keanu Reeves bio u opticaju. Elem, Clancy kasnije kreira RAINBOW SIX koja je bila produžetak Clarka i nastaju romani a potom i veoma uspešne Ubisoft igre.

Posle Baldwin-Ford inkarnacije, Ryan je imao još dve filmske i jednu televizijsku kada su ga igrali Ben Affleck, Chris Pine i John Krasinski. Televizijska i dalje živi na Amazonu gde je završio i novi WITHOUT REMORSE sa Michael B. Jordanom u glavnoj ulozi.

Paramount je odlučio da proda ovaj film Amazonu, i zbog pandemije ali i zatp što je amazon želeo da objedini Clancyjeve franšize pod jednim krovom, ali i da produbi svoj odnos sa Michael B. Jordanom koji je nedavno u reklamama ovaplotio Alexu.

Ni ne želim da poredim Clancyjev roman sa ovom ekranizacijom. Jack Ryan je bio hladnoratovski junak osamdesetih, a John Clark je bio očvrsli vijetnamski veteran iz sedamdesetih koji se vratio iz Nama i naišao na klasičan 70s rape and revenge scenario u Americi, i tu je onda on od Kellyja postao Clark, kada je pobio počinioce i privukao pažnju tajnih službi koje su mu dale novi identitet.

Postalo je pomalo smešno – ali ovo nije prvi film ili serija sa tim apsurdom – kako diversity čini američke tajne agente komičnim. Mislim, poslati Afroamerikanca na tajnu misiju u Moskvi deluje zaista apsurdno kao tajni plan, ali John David Washington je već igrao bondovsku figuru u TENETu, tako da tu smo gde smo.

Međutim, ovde je Michael B. Jordan prisutan i kao jedan od najdinamičnijih mladih afroameričkih glumaca, sada na pragu pune zrelosti koja je delovala tako daleko kad se pojavio kao daroviti dečak u seriji WIRE ili sjajni tinejdžer u FRIDAY NIGHT LIGHTS.

Stoga sada Jordan želi da snimi nešto „posebno“ što će se izdvojiti, i eto nama Sollime koji nisu svesni koliko je glup film koji snimaju, stupidan u scenariju i nevešt u egzekuciji. Ali još je neverovatnije kako je Jordan dospeo u zaplet koji je preuzet iz filma MILE 22, njegovog mentora Petea Berga i dat u jednom neuporedivo slabijem formatu.

Priča o sinu šefa FSB nastradalom na terenu i Rusima koji se za to svete agentima koji su ga ubili je toliko superiorno urađena u Bergovom filmu, da MILE 22 izgleda kao akcioni film koji je dospeo bukvalno iz 22. veka u odnosu na WITHOUT REMORSE koji izuzev jedne VFX scene pada aviona (takođe skromne) ima silizaciju TV akcijaša iz devedesetih.

Pored toga što je akcija kruto i oskudno snimljena i što nije naročito maštovita sem pojedinih detalja, ona je neverovatno repetitivna.

Junaci se u više navrata nalaze u identičnim situacijama i to bez neke poente da nam ponavljanje situacije donese nešto što produbljuje utisak i nudi neki uvid.

Stoga, WITHOUT REMORSE nema mnogo čime da se pohvali, pa ni Jordanovom rolom. On donosi A-game u nešto što je C-film za današnje standarde i time samo stvara dodatni disbalans.

Paramount je u ovome video uvod u franšizu, pane čudi da je sve sada bacio na Amazon jer bih rekao da ovaj TV-nivo može da pokrene išta bioskopsko uprkos sjajnom Michael B. Jordanu. U svakom slučaju, videćemo šta će se dalje dešavati. Obaj major trade magazina su pokušala da spinuju ovo kao dobar žanrovski film ali niko ne deluje ubeđeno da su rekli istinu.

* ½ / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14039 on: 04-05-2021, 14:08:09 »
THE MITCHELLS VS THE MACHINES Michaela Riande i Jeffa Rowea je novi masterpis Sony Animacije u produkciji Lorda i Millera koji je na kraju završio na Netflixu usled pandemije.

Kada sam pogledao ovaj film bilo mi je istovremeno i žao i drago što je skončao na Netflixu. Naime, ne znam kako bih podneo da je ovaj film izašao u bioskope i propao, a to se kao što znamo često dešava odličnim animiranim filmovima, ako ne dolaze iz Disneya.

THE MITCHELLS VS THE MACHINES je priča o disfunkcionalnoj porodici koja odlučuje da svoju ćerku, mladu polaznicu filmske akademije isprati na studije jednom dugom vožnjom preko Amerike. Tokom putovanja ih zatiče rat ljudi proitv mašina koje su se pobunile kada je mladi tech mogul, brogrammerski bahato odlućčio da ukini Siri-jevsku PA pomoćnicu a ona podigla ustanak novih i starih mašina koje su povezane na mrežu.

Zanimljivo je da je sam Netflix imao negative pickup i ponovo odličan film na temu rata ljudi i mašina NEXT GEN koji mi je bio jedan od naslova koji mi je obeležio tu godinu, a sva je prilika da će MITCHELLS obeležiti ovu.

MITCHELLS je nešto razuđeniji od NEXT GEN ili SPIES IN DISGUISE koji su meni zaista bili sjajni između ostalog i po svojoj preciznosti unutar animacijske raskoši.

MITCHELLS međutim ima dozu snažne intermedijalnosti jer je glavna junakinju fillmakerka amaterka, a današnji kino amaterizam i YouTubeing, i TikTokovanje, tako da Rianda i Rowe sve to integrišu u svoj izraz, a kao što znamo Lord i Miller vole kad se stvari “zamaste” uplivom drugih medija i intervencijama na fakturi slike i samoj suštini vizuelne naracije.

Ovo nije novi SPIDER-VERSE, ali kako je strip uticao svojim grafičkim dostignućima na taj film i na ovaj film utiću razni DIY klipovi koji iz domaće radinosti odlaze pravo u globalnu popularnu kulturu.

Ceo taj DIY duh čini da okolnosti u kojima Rianda i Rowe apropriraju rešenja iz klasika popularne kulture, koji su zaista u baš širokom rasponu od MAD MAXa do TRONa deluju prirodno jer više ništa nije originalno, sve je potencijalni i neprikriveni ready made.

Likovi su odlično dizajnirani i ekspresivni. Neki više neki manje kanališu glumce koji im pozajmljuju glasove, ali ovo defintivno nije star vehicle u kom dobijamo animirane verzije neke arhetipske verzije filmskih zvezda već zasebne animirane likove koji ne crpe previše inspiracine iz glumaca koji ih igraju.

Pa ipak, jako je birno da animirani likovi igraju dobro, naročito je je osnovna transformacija karaktera upravo u ljudskim likovima i njihovoj duši, iskazana na licu, i generalno ima dosta psiholoških nijansi u igri animiranih likova što autori jako dobro uspevaju da isprate.

Njihova serija GRAVITY FALLS najavila je da Rianda i Rowe imaju duga ali ovde su bez sumnje otišli jedan krupan korak dalje i napravili debi kojim su pokazali da su spremni za velike stvari. Kako ovaj film nije imao opterećenje bioskopskog box-officea, velike su šanse da će ovi momci moći da komotno dođu do sledećeg projekta.

* * * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14040 on: 04-05-2021, 15:12:29 »
O, pa ovo se mora gledati, hvala na podsećanju.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.910
Re: The Crippled Corner
« Reply #14042 on: 04-05-2021, 17:55:47 »
Hleb u seks industriji ima sedam kora, a posebno za manjine...

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 11.607
Re: The Crippled Corner
« Reply #14043 on: 04-05-2021, 18:33:37 »
Moram reagovati na ovako ozbiljnu temu. Naime, držim se hipoteze da je pornografija zapravo propala onda kada je razvila ovaj grozni kapitalistički sistem klasifikacije! Eto, upravo kako spominju, prvi interracial zapravo nije bio interracial nego spoj erotike, umjetnosti i porno kontrakulture. Poslije su to upakovali kao čokoladu bezbožni preduzetnici i neoliberali: s lješnicima, bijela, 90% kakaa, s jagoda kremom, s keksom, s grožđicama, u kinder jajetu... Zapravo bez artističke hrabrosti, bez osjećaja za senzualno, bez zuba! Čak su i ribe nekako lošije, nezgodnije. Sve u svemu: moramo se vratiti na Orgazmo.
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14044 on: 08-05-2021, 02:09:49 »
THE C0MEBACK TRAIL George Galloa je rimejk filma Harry Hurwitza iz 1982. godine o producentima neuspelih nezavisnih filmova koji odlučuje da se izvuče iz dugova tako što će ubiti glavnog glumca kog je prethodno osigurao na visoku sumu u slučaju pogibije.

Robert De Niro igra prodiucente, Tommy Lee Jones igra ostarelog vestern glumca koji treba da bude žrtvovan, a nama je jasno da će se tokom snimanja desiti magija i da će umesto promašaja na čijem snimanju gine glavni glumac oni do kraja snimiti kandidata za oskara.

Za nas decu odraslu na filmovima s kraja osamdesetih i početka devedesetih, George Gallo je i dalje ime koje znači puno iako realno odavno nije snimio nešto vredno pažnje. Stoga je lepa vest za početak da je THE COMEBACK TRAIL sasvim okej film koji ne donosi ništa naročito novo i ništa od onog što je u njemu dobro ne radi na vrhunskom nivou, ali prosto sa ovakvom idejom se nije moglo puno zalutati.

Sa dodatkom Morgana Freemana u epizodnoj ulozi Blaxploitatioon matorog mafijaša kom De Nirov lik duguje novac i smeštanjem filma u epohu sedamdesetih, imamo jedan fin film o filmadžijama koji nažalost nije superioran kako bi ti filmovi inače trebalo da budu ali je sasvim OK.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14045 on: 08-05-2021, 02:17:18 »
LAGUNA HEAT Simona Langtona je ekranizacija romana T. Jefferson Parketa u chandlerovskom maniru, u kojoj je krimić pre svega postavljen kao uživanje u trenutku, a celinu zapleta je teško dokučiti i ispratiti.

Ova HBO podukcija iz 1987. godine donosi film look i veoma solidnu režiju Britanca Simona Langtona, plus televizijsku zvezdu te epohe Harry Hamlina u glavnoj ulozi, uz podršku takvih vedeta kakve su Rip Torn i Jason Robards. Catherine Hicks koja je overila Šijanov film TAJNA MANASTIRSKE RAKIJE igra jednu od uloga koja bi se mogla posmatrati kao glavna ženska iako žene baš nemaju mnogo protagonizma u ovoj priči o mreži zločina iz prošlosti koji progone porodicu i sadašnju praksu jednog detektiva koji se vratio iz velikog grada u zavičaj.

Ko je spreman da uživa, kako rekoh, u onoj vrsti krimića u kom je akcenat više na preokretu i snažnoj situaciji u trenutku, nego u sposobnosti da se sagleda celina priče, mislim da mogu uživati u 80s ugođaju koji je ovde zabeležen.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14046 on: 08-05-2021, 02:53:49 »
Joe Penna u filmu STOWAWAY ima premisu koja bi pre imala smisla u nekom starom ostvarenju Jerry Lewisa nego filmu iz 2021. godine, ali svakako je radi smrtno ozbiljno i pokušava da napravi hard SF sa jakim egzistencijalitičkom tonom.

STOWAWAY govori o mehaničaru koji je prilikom priprema svemirskog broda za lansiranje u bliskoj budućnsti izgubio svest i naprosto postao “slepi putnik” na misiji za Mars. Kada brod zbog raznih pretumbacija doživi kvar na sistemu za prečišćavanje vazduha, misija postaje ugrožena i jedino je rešeje je da taj neočekivani putnik bude ubijen kako bi se spasili životi ostalih.

Premisa je egzistencijalistička, ali nažalost Penna sa njom ne uspeva da napravi ništa radikalno novo, iako zaslužuje pohvalu što nije otišao u smeru nekakvog usiljenog psihološkog trilera ili horora.

Ovde junaci tokom svemirskog putovanja uglavnom ne gube razum i moralni kompas, s tim što Penna ne uspeva da generiše dovoljan napon u domenu survival thrillera jer je ovo ipak SF koji govori o tehnici koja danas ipak nije dostupna, i samim tim nosi dozu eskapizma u sebi.

Konačno, film je predug i pomalo aritmičan a nema pokriće u sadržaju za takve zahvate. Glumačka podela koju čine Anna Kendrick, Shamier Anderson, Daniel Dae Kim i Toni Collette je pouzdana ali paradoksalno, iako je sve ovo dosta ozbiljno mišljeno, nema baš puno sočnog sadržaja za igru. Tako da, oni su dobri ali ne i senzacionalni koliko se mislilo kada su skupljeni da snimaju.

Pennin film naravno može varirati u pogledu utiska jer u njemu nema ništa izrazito slabo. Meni samo ono što je u njemu uspelo nije bilo dovoljno zanimljivo, ali možda nekome može biti.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14048 on: 15-05-2021, 14:09:48 »
IT CUTS DEEP Nicholasa Santosa je komični slasher u kom komedija nije zamišljena da ima dominantnu ulogu ali je svakako postavljena kao nešto važno, i nažalost ona je jedino što u ovom filmu dobro funkcioniše. Ostatak žanrovskih apsekata, pre svih taj trilerski domen je veoma mlak i rudimentaran, premda film nije parodija koja ismeva žanr - koliko god da ga ne doživljava previše ozbiljno.

Zanimljivo je stoga kako uspešne komične intervencije na početku filma uspevaju da stvore utisak kako ćemo gledati nešto bolje od onoga što nas sačeka na kraju.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.191
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14049 on: 15-05-2021, 14:12:18 »
LOBOS SOLITARIOS je niskobudžetni španski zatvorski film koji je nekim čudom zalutao na HBO GO kod nas, i ja zaista ne znam da li je kupac programa bio pijan kada je kupio ovaj zaista nižerazredni film skromnog produkcionog dometa i nikakve umetničke vrednosti.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam