DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

Mogu li popularni pisci biti veliki pisci?

<< < (3/21) > >>

Labudan:
ridikuli, nešto si stao a ja žarko želim da nastaviš

dark horse:
Koji si ti degenerik.


--- Quote from: ridiculus on 03-07-2022, 09:28:22 ---neću imati vremena da duže kuckam do sutra uveče.

--- End quote ---

ridiculus:
Mda, Labud je baš rešio da mi olakša posao i doda ulje na vatru moje teze pod slovom W:

W. Labudan je površan čitalac.

Ali biće još krupnijih i strahovitijih potvrda njene neospornosti.

Gde smo stali? Ovde:

DEO II

O kritičarima


--- Quote from: Labudan on 02-07-2022, 11:19:50 ---Nema problema, eo da ti pokažem kako se argument gradi, to je ono što već mjesecima ne znaš da sastaviš: Ja sam za Ričardsona čuo prije 15 godina. Samo čuo, ali to je dovoljno jer ovdje je samo rasprava jel on veliki pisac i masovno popularan pride. Spominje ga Jirgen Habermas u knjizi 'Javno mnjenje' kao negativnu pojavu i priglupu književnost. Habermas isto ne konta tvoje aluzije i metafore nego kaže otvoreno taj Ričardson je bezvrijedan pisac ali je megapopularan i rasprodo pun kufer knjiga. Habermas, jedan od najvećih filozofa XX vijeka, naspram jednog poglavlja kod Terija Igltona*.
--- End quote ---

Bravo za Labudovu moć argumentacije! "Habermas reko!" Šteta što je životni vek njegovih* argumenata često kraći od prosečnog ljudskog orgazma.

Evo da kažemo odmah koju na "jedno poglavlje kod Terija Igltona" jer se nadovezuje na moju tezu W, i uzdiže je u stratosferu.

Ovo je bio pasus gde sam pomenuo te tekstove o Richardsonu:


--- Quote from: ridiculus on 01-07-2022, 08:46:21 ---Ovo je iz Eagletonove knjige The English Novel: An Introduction, iz poglavlja o Richardsonu (i Fieldingu) ali mogao sam uzeti i The Rise of the Novel od Iana Watta ili The Craft of the Novel od Colina Wilsona - opis se svodi na isto.

--- End quote ---

A sada ću, zbog Labudovih kognitivnih sposobnosti ponoviti isti pasus ali sa nekoliko označenih delova, čisto jer je ponavljanje majka znanja:


--- Quote from: ridiculus on 01-07-2022, 08:46:21 ---Ovo je iz Eagletonove knjige The English Novel: An Introduction, iz poglavlja o Richardsonu (i Fieldingu) ali mogao sam uzeti i The Rise of the Novel od Iana Watta ili The Craft of the Novel od Colina Wilsona - opis se svodi na isto.

--- End quote ---

1...2...3 pominjanja tekstova gde se dosta priča o Richardsonu SAMO u tom jednom pasusu. Ili Labud ne zna da broji, ili jednostavno previđa stvari. (Teza W: +1000) Zapravo, The Rise od the Novel je najvažnija knjiga o tom delu književne istorije, možda čak i danas, posle 60 godina od objavljivanja. Ali ona se i najviše bavi istorijom, ne kritikom.

A ima i jedan drugi pasus, gde kažem:


--- Quote from: ridiculus on 01-07-2022, 13:51:58 ---1. Ti kao da podrazumevaš da je Richardson pomenut samo kao primer popularnosti, a ne i književne veličine. To je zabluda, naravno, možda nastala iz srpskog sistema obrazovanja, gde se možda i ne pominje, ili se slabo pominje, osim pri uskoj specijalizaciji koja se zove engleska književnost. Srećom, učio sam tu književnu tradiciju od Engleza, ne od Srba... A Richardson je kamen-temeljac, koji se pominje na svim listama najboljih engleskih romana - Harold Bloom ga čak stavlja u 4 najveća engleska romanopisca. (Sve rečeno se više odnosi na Clarissu nego na Pamelu.) Svako ko ima svoje poglavlje u Eagletonovoj knjizi je "veliki pisac" - njih 14 ili 15 ukupno.

--- End quote ---

Ok, priznaću da sam možda pogrešio kada sam napisao "svim listama" jer ne mogu da odgovaram za bućkuriše koji danas prolaze u medijima pod tim imenom, ali recimo da je "većina relevantnih lista" dobar opis. Na primer: ovde (redosled je po broju glasova, dakle, vrednosni) i ovde (redosled je hronološki, ali postoji opis i argumentacija).

A o Bloomu ćemo kasnije.

I to je ukupno mnogo više od "jednog poglavlja kod Terija Igltona" i to bez ikakvog pokušaja da se rezimira sve što je napisano o Richardsonu. Pa valjda, majku mu, postoje enciklopedije, poput Britanike, pa istorije književnosti, pa predgovori i pogovori raznim izdanjima Richardsonovih dela? Grešim li? A Clarissa je objavljena u originalnom izboru Everyman's Library.

Labud kaže, negde usput:


--- Quote from: Labudan on 01-07-2022, 13:20:21 ---Pamela je najčitaniji roman možda i svih vremena, imajući u vidu procente čitalačke publike koju je zahvatio u sto i kusur godina

--- End quote ---

Ne znam gde je našao baš i specifično  Pamelu. U citatu iz Igltonove knjige pominju se Pamela i Clarissa. Clarissa je čak bila i popularnija, i bila je neosporno značajniji i bolji roman. (Stigao mi u međuvremenu komentar podrške nekoga ko se potpisao kao Buridanov magarac, u kome izražava svoju razdraganost kako bi Bata između dva plasta sena, bila ona jednaka ili nejednaka, uvek izabrao pogrešno. Ridikulusov labud!)

Moglo bi se reći - na nekom višem nivou rasprave, od koga smo mi udaljeni obrnuto proporcionalno snazi Labudovih argumenata - da Ričardson nije bio veliki pisac, ali da Clarissa jeste monumentalno delo svetske književnosti. I to s obzirom da mu bibliografija nije velika i da sve ukazuje kako je on bio potpuno neupečatljiv čovek. Ali meni to govori više protiv prihvatanja centralnog položaja piščeve estetske namere u književnoj kritici.

To je svakako iznad dometa OVE rasprave, i više je suptilno nijansiranje. Vratimo se onda na još raniju Labudovu izjavu:


--- Quote from: Labudan on 01-07-2022, 08:59:39 ---dakle Ričardsonova Pamela je najpopularnija knjiga 18. i 19. vijeka. Ne Dostojevski, Tolstoj, Balzak, Gete itd... Čak ni taj Volter Skot, za kojeg čisto sumnjam da je veliki pisac

--- End quote ---

Opet Pamela, naravno. Ne, Clarissa, Bato, Clarissa! A sad nađosmo tu i XIX vek. Ne, Richardson je bio najpopularniji samo u XVIII veku; onda je njegova slava počela da opada, što je normalno; s promenom estetskih normi i ukusa i trendova dolazi težnja da se kontrira prethodnim generacijama. Volter Skot je verovatno bio najpopularniji pisac početka XIX veka, a kasnije Dikens.

Nisu sad to neke bogznakakve greške, ali i one idu malkice u prilog tezi W.

Richardson nije bio sve vreme voljen ili cenjen. Ali to je nebitno za aršine koje samo postavili. Ne mogu sad na sve ovo što pišem još i da tražim njegovu kratku biografiju iz jedne enciklopedije sa početka XX veka, ali staviću taj pasus naknadno.

Međutim, Samuel Johnson, najveći književni kritičar - ne filozof, već "specijalista" - XVIII veka i otac moderne (književne) kritike, je cenio Clarissu. Čak je i Fielding, najveći Richardsonov takmac, cenio Clarissu dok Pamelu nije, ili se bar tako priča (a i posvetio joj je parodiju). Šta ga ja znam, nisam bio prisutan, niti sam proučavao zapise i dokumenta, pa moram da verujem istoričarima.


Ovo se već otrglo kontroli, post će postati beskonačan; kratka pauza...


*Labudovih

Labudan:
more! we want more!

dark horse:
https://www.youtube.com/watch?v=Ex2r86G0sdc

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version