STRIPOVI, ILUSTRACIJE, ANIMACIJA > STRIPOVI I OKO STRIPOVA

Omiljeni kadrovi/table

(1/76) > >>

ridiculus:
Imamo temu o naslovnicama, gde smo zaključili da možemo da pričamo o crtačima, ali neka ova tema bude direktna oda njihovom radu. Nisam hteo da napišem reč "najbolji" u naslovu, zato što znam da će ionako da se pretvori u "omiljeni", s obzirom da, čak i kada želimo da budemo "objektivni" što je više moguće, nemamo dovoljno znanja i dovoljan izbor radova ispred nas da bismo mogli iole da se približimo nekim standardima koje ta reč priziva. Moglo bi da stoji i "kultni kadrovi" ali i to je više obavezujuće od ovog trenutnog izbora.


Drugo, stavio sam i "kadrovi" i "table", zato što mi je na kraju krajeva svejedno, iako mi je lično lakše samo da kačim čitave table nego da ih prethodno i odsecam, a verujem da je i drugima. Ali, kako ko želi.


Shvatio sam da je meni omiljena generacija crtača u američkom stripu ona sa početka 80-ih, gde spadaju Bill Sienkiewicz, Mike Mignola, Arthur Adams... Ok, Sjenkjevič je počeo '79, ali uklapa se u tu grupu. Nisu bili ograničeni realizmom, iako Adams, na primer, ume da bude gotovo nepodnošljivo detaljan. Sa njihovim radovima sam se upoznao tek početkom 90-ih, u direktnom kontaktu sa originalnim američkim izdanjima, pošto se ne sećam da sam ih viđao kod nas u prethodnoj deceniji. Za početak, Minjolin crtež (samo olovka) na grafičkom romanu Doctor Strange and Doctor Doom: Triumph and Torment, kraj 80-ih:





Nisam želeo da već na početku prikažem Minjolinu vizuelizaciju Pakla ili Đavola iz ovog romana, za koju su ga koji god bogovi ili sudbina spremali još od rođenja, pa, zato, eto "samo" čudnih Strejndžovih bogova, Višantija. Naravno, prvi kadar je samo kulminacija onoga što se dešavalo na prethodnoj tabli, gde nismo znali šta će da se pojavi u mističnoj svetlosti iza Starog Džengisa. Višantiji se veoma retko direktno pojavljuju, pa je čitalac iznenađen kao i sami likovi. (Osim što sam ja sad upropastio iznenađenje onima koji nisu čitali!  :oops: )  Agamotto je ranije bio prikazan kao insekt, i više nisam siguran gde je promena nastala.


Volim odabrane crtače iz bilo kog perioda - ranijeg ili kasnijeg, nije bitno - jedino ne bih mogao da se odlučim za one koji su počeli relativno skoro. Ne zato što mislim da danas nema talentovanih, već zato što mi je potrebna određena distanca da bih poštovao nečiji rad. Dakle, da moje interesovanje za njih traje barem nekoliko godina. Iako trenutno volim, recimo, i Toma Šiolija i Sanu Takedu, pričekaću da ih upoznam više pre nego što počnem da razmišljam da li mi spadaju u omiljene.

ridiculus:
Kao mali bonus:


Američki izdavač TwoMorrows ima mnoštvo časopisa i serija knjiga koji se bave stripom. Tehnikom, istorijom, pojedinačnim autorima. Jedna od tih serija se zove Modern Masters, čija svaka knjiga je jedan dugački intervju sa pojedinačnim crtačem, uz mnoštvo primera. George Perez, Bruce Timm, Arthur Adams, John Byrne, Walter Simonson, John Romita Junior, Guy Davis, Jeff Smith, itd. Nisam vam ovo ja rekao, ali...može se čitati preko sajta ReadComicOnline, samo nađite preko pretrage "Modern Masters".

ridiculus:
Pošto ne osećam da poznajem dovoljno dobro karijeru Howard-a Chaykin-a, na način kako poznajem one, recimo, Kirbija i Sajmonsona, nisam otvorio posebnu temu o njemu, ali ću povremeno kačiti primere njegovog rada na drugim temama, poput ove ovde. Zanimljivo da sam ta tri imena spomenuo u istoj rečenici, pošto su oni po meni možda i najzapostavljeniji američki crtači i autori na našim prostorima (da, čak i Kirbi).


Kada bismo ovde izvršili retrospektivu i analizu koliko je Frenk Miler bio zastupljen u našim medijima i literaturi vezanoj za strip - da ne pričam o samom izdavaštvu! - a koliko Čejkin, verovatno bi odnos bio 99:1 za Milera. Što je budalaština kada se uzme u obzir da su oni jednaki po mnogo čemu. Ne baš pravi savremenici - Čejkin je malo stariji i počeo je 5-6 godina ranije - ali baš zato je verovatno on izvršio veći uticaj na Milera nego obrnuto. Nisam siguran ko je započeo one medijske kolaže koje viđamo u Dark Knight Returns - Čejkin, Miler još ranije, ili neko treći - ali prva moja asocijacija kada vidim takav pristup u stripu je American Flagg!, serijal od 50 svezaka koji je Čejkin objavljivao sredinom 80-ih za nezavisnog izdavača, First Comics. Sledeća tabla je iz prve sveske (1983):






Slično važi i za odnos Čejkina i Vorena Elisa, kome je sigurno preteča na mnoge načine. Naravno, volimo mi Elisa - povremeno ga i obožavamo! - ali ne zaboravljamo da je rođen kao gunđavi deka, i da je kasnije, vremenom podetinjavao. Elis piše bolje dijaloge, ali to je sve. Čejkin ubada silovitije, i vrlo je zreo i vrlo precizan u svojim idejama. No, Elisa ćemo videti na ovoj temi u zavisnosti od njegovih saradnika, pa ću eventualno poređenje ostaviti za neku drugu temu.

ridiculus:
Pošto sam već dva dana prelistavao Čejkinove crteže, naleteo sam i na ovo sledeće, i bila bi šteta da se predje preko toga bez pomena!  :!:    Cody Starbuck, prva epizoda, objavljeno u Star*Reach #1, 1974, za Marvel Comics. Crno-beli časopis, bez cenzure. Nisam stavio čitavu tablu zato što je kopija loša i deluje razmazano, ali, ionako je ovaj kadar najvredniji pažnje. Clonedroids. Čejkin je možda bio najveći zastupnik one ideje iz House of Cards da je "sve vezano za seks... osim samog seksa", i priznajem da se uglavnom fokusirao na prvi deo rečenice! 



milan:
Nemam mnogo sacuvanih starih stripova koje volim (nemam ih gotovo uopste), ali imam zato mog omiljenog Majk Zeka sa kojim davim okolo... Zek je fantasticno radio akcione scene, gotovo filmski... Recimo, ovde...



Sredisnja tri panela su ocigledno slowmotion - jedan neprekinut filmski kadar. A zatim, na sledecoj tabli, imamo opet jedan neprekinut filmski kadar u nekoliko panela, samo sto sada to nije slowmotion, vec surova akcija... I to sa jump-cutom na krupni plan naseg junaka koji zavrsava borbu.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version