Ja ne znam šta je problem naći definiciju. Potražiš čarobnu reč koju smo naučili od dr Zorana Živkovića: differentia specifica i, evo je:
Horor je prozni pripovedni žanr sa dominantnom odlikom (differentia specifica) sadržanom u estetskoj nameri izazivanja strave kod čitaoca, što se ostvaruje dvojako: a) kroz izbor tematike prikladne tom cilju (suočenje sa demonskim/monstruoznim "Drugim") i motiva njoj odgovarajućih (često, ali ne nužno, povezanih sa čudnim/fantastičnim) i b) kroz osobenu žanrovsku retoriku podređenu zadatku da kod čitaoca proizvodi osećanja neizvesnosti, strepnje, nelagode, slutnje, jeze, strave, straha, iznenađenja, neočekivanog šoka i groze, pri čemu su ta osećanja za čitaoca istovremeno odbojna i privlačna.
mislim da je Boban u svom bauljanju ipak pogodio šta je problem s ovom definicijom, a to je da Živković pogrešno izjednačava ''dominantnu odliku'' sa ''specifičnom razlikom''
za njega je to isto, a u stvari dominantna odlika uopšte ne mora biti posebna karakteristika žanra
u tom smislu, strava, strepnja, nelagoda, slutnja itd uopšte nisu specifičnosti horora već dominantne odlike horora
u drugim žanrovima one takođe postoje, ali nisu dominantne
samim tim, Đurđevak jeste ili nije horor u zavisnosti da li te odlike vrše značajnu funkciju u priči, a ne da li se u njoj uopšte pojavljuju
Živković samim latinskim terminom uvodi nejasnoću, jer differentia specifica ne mora biti isto što i dominantna odlika, a u ovom slučaju i definitivno nije
Nikola Milošević uvodi distinkciju diferencijalnog i pertinentnog (privilegovane funkcije), pri čemu nešto može biti oboje, ali to u ovom slučaju nije
naravno, ja nisam filolog, al to me nikad nije sprečavalo, i reko bih da je to to
