NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > PRIRODNE NAUKE

Izgubljene evropske civilizacije

(1/42) > >>

Boban:
Nešto razmišljam, od starih civilizacija znamo za mesopotamsku, kinesku, egipadsku i ovo nešto malo oko Sredozemlja. Da li je moguće da pre 10000 godina nije bilo velikih civilizacija u srednjoj Evropi, na prostoru od Mađarske do Belgije, pašnjaci Francuske, šume Nemačke... da li je moguće da tu ljudi nisu živeli nego su se zapatili u onim pustarama i gušterojebinama poput Bliskog istoka.
Pretpostavimo, razgovora radi, da je postojala neka velika civilizacija na prostoru Nemačke pre 10000 godina... Nisu išli na jug i istok dalje od Dunava i Karpata, nisu se mešali s narodima Sredozemlja i o njima nema nikakvog traga u Herodotovoj Istoriji. A zašto nema arheoloških ostataka... pa ima, ali vrlo malo... srednja Evropa je vlažno mesto, a kuće koje su se gradile verovatno su bile drvene... poplave su kroz hiljade godine rastvorile ostatke tih naselja i pretvorile ih u rečni mulj. Mesopotamija i Sredozemlje mnogo više su gradili od kamena jer su ga imali u izobilju a oskudevali u drveću. Vidimo da pismenost nije odlika svih naroda, tako da je sasvim moguće da je ta evropska civlizacija mogla da postoji hiljadama godina u vidu brojnih plemena i da se uzajamnim sukobima i proganjanjima dovedu do priličnog istrebljenja. Egipćanu su klesali u kamenu, a Evropljani na kori drveta... trajnost kore drveta je nekoliko stotina godina, trajnost kamena je desetak hiljada godina... na kraju će sve nestati, ali meni je potpuno blisko pameti da je civilizacija postojala i da je nestala i da nikakvog vidljivog traga nije ostavila.
Nadam se da će se jednog dana pronaći dokazi za takvu tvrdnju i da kada se izučavaju stare civilizacije neće prostor Evrope ostajati prazna mrlja. Do tada, pisci fantastike imaju sjajan prostor za imaginaciju.

mafija_x:
Evropa je bila pod snegom, a Atlantida potonula.

Boban:
Mini ledeno doba je bilo pre 12000 godina... možda je ta civilizacija postojala pre toga, a onda pod najezdom leda sišla do Sredozemlja. To je onaj led koji je smrzao beringov moreuz i omogućio žutoj rasi da naseli Ameriku.

Znate li vi kako je negostoljubiv prostor za život na Bliskom istoku?
Ne mogu da prihvatim da bi iko, birajući između panonske nizije i Sinaja izabrao ovo drugo.

Mica Milovanovic:
Podataka o ovome ima jako malo, i ja baš nisam upoznat sa svima detaljima, ali nisam siguran da je prostor na Bliskom istoku bio tako negostoljubiv u to vreme. Mislim da tada tamo bila vlažnija klima nego danas.

Ono što, međutim, skoro sigurno znam jeste činjenica da Panonska nizija u to doba nije bila neko mesto za život. Velike reke - Dunav, Tisa, Drava, Sava, a i mnogobrojni manji vodotoci koji su se slivali sa Karpata neprestano su plavili taj prostor i to su bile nepregledne močvare.

morbius:
Ako je negostoljubiv danas, ne znači da je bio negostoljubiv i onda. Pa ogromne šume koje su prekrivale Saharu su nestale pre svega oko 6000 godina.

Čak i da uzmemo da je i u to vreme Bliski istok bio suv kao i danas, treba imati u vidu da su te civilizacije nastale u plodnim plavnim nizijama velikih reka, kao što su Nil, Tigar i Eufrat. Velika plodnost zemljišta je omogućila veliku gustinu naseljenosti, što je opet dovelo do stvaranja hijerarhije na višem nivou, a time i prvih država. Dalje sve ide samo, državi treba birokratija, što dovodi do pronalaska pisma, treba joj vojska, što dovodi do razvoja tehnologije, itd.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page