NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > PRIRODNE NAUKE

Izgubljene evropske civilizacije

<< < (2/42) > >>

scallop:
Kad sam video novi topik, ko ga je otvorio i šta je u uvodu napisao - ja sam pao u nesvest.

Sada sam pri punoj svesti i pitam Bobana neće li patentirati temu? Otkud tebi odjednom priča o kojoj govorim poslednjih 15 godina, bar? Sigurno si i ti o tome razmišljao sve vreme, pa si sad odlučio da je ispovrtiš. Potpuno se slažem sa onim što si napisao. Jedino me čudi što Mića ne zna "baš dovoljno" o tome.

Ostali postovi su iz novinsko-magazinske literature i TV.

Duboko sam ubeđen da su bar tri pisca do sada zagrebli po tome, a sve su šanse da će to biti jedan od jakih pravaca, samo ne znam hoćemo li se uključiti ili gledati sa strane. Eno, Cornelijus me podjebava sa jednom Lemovom pričom iz 1961. godine koji je pisao o tome da se u budućnosti neće znati da smo postojali jer će 'artija da propadne zbog neke čudne bolesti. I o tome govorim kao sjajnoj temi bar isto toliko dugo.

Roni Ene je pre II Sv. rata napisao romane "Borba za vatru" i "Džinovski lav" i smestio neku vrstu sedelačke "civilizacije" u praistoriju Zapadne Evrope. "Konan" je već serijal koji je "pozicionirao" tu civilizaciju severno od obala Dunava. Možda nehotice, a ja pre mislim da je Hauard ponešto i pročitao. Ladno pominje Hiperboreju i Timis sa amazonkama. Hiperboreja je Daleki Sever, a Timis je danas Tamiš sa Temišvarom kao gradom. Džin Auel je svoje "Pleme pećinskog medveda" smestila takođe u Francusku, ali je polako skliznula niz Dunav. Toliko o fantastičnoj literaturi koja je dotakla ta vremena, a da nije bilo uz Eufrat i Tigar ili uz Nil.

Takozvani Fertile Crescent (Plodna kifla), kao izvorište civilizacija je danas smeštena više ka Anadoliji, a manje ka Mesopotamiji. Tako se pomera i Nostratic (zajednički prajezik ove civilizacije). Arheolozi i savremeni monteri civilizacije prilično su usplahireni Lepenskim virom, pa pokušavaju da ga gurnu niz Dunav u Bugarsku (ko ne čita - ne zna). Zašto? Zato što je Lepenski vir dokaz da sedelačke civilizacije nisu neminovno nastale uz reke koje sam već pomenuo. Dunav ili Ištar je takođe velika reka, sa najvećim slivom u Evropi što ga smešta u Svet trava. Čovek se kreće tamo gde ima pitke vode. Voda je drugi uslov za život posle vazduha. Gde je nema postoji ograničavajući faktor za kretanje. Bez vode možemo samo nekoliko dana. Hrana nikada nije bila problem.

Ako se korektori civilizacije danas trude da dokažu da su Severnjaci stigli u Ameriku pre nego Mongoli preko Beringovog moreuza, to je da bi Indijancima oteli kockarnice! Ali, oni rade. Ako su u pravu, onda se postavlja pitanje: ko je bio između njih i Fertile Crescent? Znate li koje mišljenje danas dominira? Između su bile neprolazne šume! Koješta!

Problem sa Lepenskim Virom se, na njihovu veliku žalost ne kreće ka Bugarskoj već na jug. Zna li ko od vas da se kopalo u okolini Trstenika, gde je pronađeno starije naselje, sa planom naselja urezanim na jednom oblutku od gline. Ta kultura se pokazuje sve kompaktnijom, sve više sedelačkom. Ne znam zašto su ta iskopavanja prekinuta. Nedostatak love? Zadrti seljaci? Poznavao sam čoveka koji je išao tamo sa decom da volontira. Imam informacije iz prve ruke. On mi je pričao da je svuda po Homolju i naniže nailazio na tragove zgure iz eneolitskih topionica, imam jedan komad kod kuće. Čitav pojas od Dunava do Štipa (prve kovnice novca na svetu) je veliko rudište. Klasična Grčka (ne antička, to su dva različita pojma) je naseljena sa Severa. Na istorijskom Atlasu iz 1952.g. postoji samo crta ka Severu, odakle su došli Jonci, Dorci i Ahajci. Ja se ne zajebavam - ja čitam. Zato mislim da je dobro što je Boban pokrenuo ovu priču.

I, nije tačno da ovde niko ništa na tu temu nije pokrenuo. Čitao sam domaću priču "Oči Svetovida: Falus", koja se bavi matrijarhatom na ovim prostorima, negde u vreme kad mitovi još nisu nastali. A, znate zašto? Zato što su votivni nalazi Debele Mame (to su oni mali ženski kipovi koji imaju samo ogromne sise i debele guzice) sa ovih prostora stariji od onih sa Mediterana. Objavljena je tačno pre 10 godina.

scallop:

--- Quote from: "Mica Milovanovic" ---Podataka o ovome ima jako malo, i ja baš nisam upoznat sa svima detaljima, ali nisam siguran da je prostor na Bliskom istoku bio tako negostoljubiv u to vreme. Mislim da tada tamo bila vlažnija klima nego danas.

Ono što, međutim, skoro sigurno znam jeste činjenica da Panonska nizija u to doba nije bila neko mesto za život. Velike reke - Dunav, Tisa, Drava, Sava, a i mnogobrojni manji vodotoci koji su se slivali sa Karpata neprestano su plavili taj prostor i to su bile nepregledne močvare.
--- End quote ---


Zaboravio si Morave, ali to je sigurno slučajno. Danas po tresetištima Severozapane Evrope sve do Irske iskopavaju dobro očuvane leševe stare cca. 5000 godina. Dođe mi muka kad pijem viski; ne znam kroz kog čoveka su filtrirali svoj proizvod. Ako su oni tamo mogli da žive uz svoje močvare, zašto misliš da ovde to nije bilo moguće?

Rekao si bitnu stvar - pitke vode u našem delu Evrope bilo je više nego u Mesopotamiji ili na Nilu. To znači da su uslovi bili isti ili bolji. Svakako bolji nego u Škotskoj i Irskoj. Klima je tamo bila vlažnija nego sada, ali su je uzgajanjem žitarica izraubovali. Čim prinosi počnu da opadaju, iseku deo šume i presele svoje nasade. Kad nestanu zelene površine odu i kiše. Zašto bi napajale nešto što raste samo nekoliko meseci godišnje?

Mica Milovanovic:
Kad kažem da ne znam "baš dovoljno" naravno da to ne znači da ne znam ništa o tome, već da ne znam onoliko koliko bih voleo da znam o tome. Kao i svi drugi, imam problem sa količinom vremena koje mogu da posvetim stvarima koje me zanimaju. A istorija civilizacije na ovim prostorima je, definitivno, stvar koja me veoma zanima. I o čemu ponešto znam.

Ljudi su ovde, sasvim sigurno, mogli da žive u močvarama, ali ja mislim da stvaranje civilizacije daleko teže ide u teškim životnim uslovima nego u predelima u kojima je lakše doći do hrane, u kojima je lakše formirati nastambe, itd. Zato je verovatno i prvo nastao Lepenski vir, pa su ljudi odatle krenuli na jug, niz Moravu i uz Dunav, ka Vinči i dalje uzvodno.

A da ja pitam nešto tebe, kao ipak većeg stručnjaka za hemiju i druge stvari vezane za to. Koliko je pouzdano datiranje C14?

Mica Milovanovic:
A što se tiče Bobanovog prvog posta, ja, kao nepopravljivi skektik, ipak ne verujem da je mogla postojati civilizacija koja ne bi ostavila nikakvog traga. Ako smo mi, kao krajnje nebrižljiv narod u pogledu istorije, uspeli da "pronađemo" Lepenski vir i ostale kasnije "kulture", precizni Nemci bi već pronašli nekakve ostatke svojih starih civilizacija, da ih je bilo...

Boban:
Upravo se radi o tome da sam siguran da nije cela Evropa bila močvarna i da su postojala mesta od po nekoliko stotina kilometara gde se moglo lepo živeti, lepše nego u dolini Nila... a ukupna vlaga prostora i kasnije poplave, bujna vegetacija sve su to "pojele", posebno ako je osnovna građa bilo drvo.

Kažu da za 10-12000 godina propadne SVE sem onoga što se nekako konzerviralo. Recimo da ljudi sada nestanu, od celog Njujorka za 20000 godina ne bi bilo ničega, sva građa, metal, sve bi bilo rastočeno i razvejano, preoblikovano. Stvari nisu postojane i ciklusi uspona i propadanja su normalna stvar.

Pričao mi je čovek koji je jedno vreme učestvovao u gradnji aerodroma po Sibiru; svakih 18 meseci mora da se obnavljaju jer ih led ruinira. I pominjao je neki aerodrom skroz na severu koji nije bio u upotrebi 10 godina; kada su došli tako, pista nije postojala, tek tu i tamo poneki trag.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page