NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > PRIRODNE NAUKE

Darwin: Šta je frka u evoluciji?

(1/121) > >>

scallop:
Danas se pojavio zanimljiv tekst Olivije Judson na www.nytimes.com.

Na temu: It is worth remembering that evolution fails more often than not.

Diskusija ove dame se svodi na činjenicu da se vrše eksperimenti koji potvrđuju evoluciju, a ne oni koji je proveravaju. Zašto? Zato što su ovi drugi obavezno neuspešni, a ko bi vršio eksperimente koji ne daju rezultat?

Pitanje koje muči istraživače je vrlo pragmatično: Jesmo li sposobni da se adaptiramo na tekuće promene u našem okruženju? Izgleda da nismo, jer su promene brže od brzinskog kapaciteta evolucije! (Brzinski kapacitet evolucije je moja interpretacija teksta.)

Dakle?

mac:
Precizniji link: http://opinionator.blogs.nytimes.com/2009/11/24/an-evolve-by-date/

Ja ovde ne vidim problem. Kad se okruženje promeni neki će da izumru, a neki ćemo i da preživimo.

Lord Kufer:
Evolucija je adaptacija?

scallop:
Mac, mogao bi da ga zapaziš. Ovako postavljeno, čini se da je na prilično zdravim nogama (izvinjavam se za virtuelne noge, meni je to vuklo na Paramecijuma). Ako je evolucija, zapravo, crawling proces, onda se može polako sagledati da što je DNK složeniji adaptacija (vrlo pragmatično zapažanje Kufera) je sporija. To bi značilo da u tekućim promenama jednostavniji organizmi imaju veću šansu od složenijih. O onima koji baziraju samo na RNK da ne govorimo. Tako dolazimo do suštine panike: čovek je najsloženija forma i suočavamo se sa leming efektom: sami jurimo ka ivici provalije. Jedina prednost nam je što nemamo specijalizovanu ishranu što nije bogznakakav pomak u odnosu na rakuna ili međeda, a ono rezerve mozga nikako da nam proradi. Mogao bi da zaključiš da ni to nije neka novost, ali se prvi put ukazuje na neke relativno merljive veličine. Brzina devastacije okoline je uporedljiva sa evolucionim potencijalom preko vremenske komponente. Možemo da izračunamo koliko kasnimo. Otkako se ne bavim naukom veoma rado se upuštam u naučnofantastične procene. xrotaeye

lilit:
Uh Skalope,

Tacno je da naucnici u vezi mnogo cega nemaju isto misljenje, ali postoji neka granica dokle doseze naucna komunikacija a preko koje to prestaje da bude. Banalan primer: moze biti neslaganja i rasprave oko energetskih nivoa u molekulu H2O, ali svako ko bi hteo danas da raspravlja da li je voda uopste H2O ili nije, je li to molekul ili nije, moze to da cini samo kod Ivone Zivkovic i sl ( http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8371.0 ), jer to jednostavno danas vise nije predmet naucne diskusije.

Ljudi danas vole da istrazuju i citaju, i to je super pozitivno, ali onda neretko imaju utisak da je nesto mnogo jednostavnije nego sto jeste, padaju u zamku oversimplification, i izvlace zakljucke koji nisu nuzno tacni. S druge strane, OK, jasno mi je da "popularnu nauku" nije ni malo lako pisati, narocito u prirodnim naukama.

To bi bio uvod vezan za autorku NYTimesa xrofl, a konkretno, vezano za evoluciju, naravno da se ne rade eksperimenti koji "proveravaju evoluciju", a sa ciljem koji si naveo, upravo zato sto se zna da je evolucija, sa stanovista individue prilicno neuspesan proces. Sama autorka teksta je "sokirana" cinjenicom da je bakterijama potrebno 31.000 generacija da steknu sposobnost da koriste drugu vrstu secera (ne navodeci da je brzina deobe bakterija u proseku od 20 minuta i nije bas potrebno previse da se stigne to tog broja od 31.000 generacija. Sa aspekta planete, sta znaci 31.000 generacija (definisano za bakterije sto ne znaci nuzno da je isti taj broj primenljiv i na homo sapiens sapiensa ili na mrave)? 2 centimetra na skali. http://hypertextbook.com/facts/1997/TroyHolder.shtml

Autorka takodje zanemaruje cinjenicu, koja glasi da je i covek takav kakav je, sa svim svojim vrlinama i manama produkt iste te evolucije i da sve ovo sto danas radi takodje moze da se strpa u vid evolucije. Posebno imajuci u vidu da ce ljudi, za razliku od drugih bica, verovatno biti spremniji da izbegnu zamke tipa: "it the environment continues to change as rapidly as it is at the moment". Plus, ono sto nauka danas zna o genomu je na prilicno jadnom nivou. Zna se nesto o mutacijama na nivou egzona (http://en.wikipedia.org/wiki/Exon) koji kodiraju (najbanalnije receno) gene, a skoro nista se ne zna o funkciji i ulozi introna (http://en.wikipedia.org/wiki/Intron).

Takodje, neke vrste koje su postojale pre 10.000 godina, ne postoje danas i vice versa.  A da prezivi i 31.000 od 6 i kusur milijardi, sasvim dovoljno za dalji "napredak" i mnogo lakse za planetu.  :mrgreen:

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page