FANOVI, MANIFESTACIJE, SAJTOVI, BLOGOVI, UDRUŽENJA... > KOMPJUTERSKE IGRE, VIDEO IGRE, RPG, KLASIČNE IGRE...

Političke implikacije (video-)igara

(1/34) > >>

ridiculus:
Stavljajte ovde sve što ima veze sa rasnim, rodnim, političkim, etičkim ili pravnim pitanjima. Razlog je taj što takva tematika ima šire značenje i možda interesuje ljude koji nemaju sklonost ka igranju (ali imaju ka političkim raspravama ;) ).

(Zašto ja, koji odigram 3-4 igara godišnje poslednjih nekoliko godina, moram da otvaram nove teme i organizujem haos? Pa ja sam Chaotic Neutral! Chaotic, čujete! Nisam Lawful! Stvarno...nisam! :cry:  )

neomedjeni:
Ako se sećaš Zelaznijevih Hronika Ambera, Merlin u jednoj  od knjiga s čuđenjem primećuje kako je Haos zapravo znatno organizovaniji od Reda, tj. Ambera. Možda se tu krije odgovor na tvoje pitanje.  :lol:


Hm, evo, pada mi na pamet jedna stara dilema obrađena u PoE. Ako je neko žrtva užasnog zločina koji ga je obeležio i imate priliku da izbrišete njegovo sećanje na taj događaj, pružajući mu šansu za novi život, da li treba to da učinite? Ili nam iskustva koja smo proživeli/preživeli neotuđivo pripadaju i niko nema prava da nam ih bez pitanja oduzima, ma koliko bolna bila? Uprkos tome što će nam život sa tim sećanjima verovatno biti pakao?

ridiculus:
Meni je na umu bio ovaj novi Swords & Soldiers kada sam otvorio temu. Nisam ga igrao, pošto je samo za WiiU, ali gledao sam trejler i malo gejmpleja i čitao neke prikaze. Jedna "strana" u ovoj, praktično real-time strategiji, su Persijanci. Druga su Vikinzi. Treća su demoni, ali to nije bitno za ovu raspravu, čak i da se njihovi potomci osete uvredjenim. Prva igra je imala i Asteke i Carsku Kinu. Sad, u svetlu skorašnjih rasprava o Witcheru i nedostatku obojenih manjina u njemu, pitam se kako bi reagovali potomci nekih od ovih naroda na karikiranje njihovih kulturnih odlika? Ima li smisla postaviti takvo pitanje? Meni su ove igre vrlo zabavne, duhovite i nimalo me ne inspirišu da gledam na druge kulture sa predubedjenjem. Na kraju krajeva, čovek može da se smeje i sam sebi, i onda svaka priča o "stereotipisanju" drugih pada u vodu.

A za Haos...čuj, ima istine u tome što zboriš. Tj. Merlin.

Inače - da odgovorim na tvoje pitanje - ne bih se usudio da zadirem u ičija sećanja. Oh, možda bih sa nekim sebičnim ciljevima - ne mogu da jemčim suprotno, jer niko ne zna kako bi se poneo u ekstremnim situacijama - ali nikako ne u ime nekog morala. Jer to se obično izjalovi.

neomedjeni:
U igri su Obsidianovci imali drugačije viđenje situacije. Odnosno, jedini način da se njena priča završi "srećno" je da joj se izbriše sećanje. Interesovao me je taj detalj pa sam se vraćao tom kvestu i odigrao ga na nekoliko načina. Svaki put kad bih joj vratio pamćenje, loše bi se završio.


S druge stane, ovo pitanje je tesno povezano sa glavnom pričom igre i na generalnom planu njihova vizija, odnosno "dobar" način da završiš igru je drugačija. Tako da verujem da oni ne veruju kako postoji definitivan, kategoričan odgovor na ovo pitanje.


Hm, vezano za tvoju priču o Swords&Soldiers, da li uopšte postoji način u strateškim igrama (pretpostavljam da je u pitanju strateška igra) da udahneš malo duha/šarma/nečeg trećeg rasama ili narodima koje se u njoj pojavljuju ako ne posegneš za generalizacijom, pa i karikiranjem? Potomci Vikinga bi, recimo, imali pravo da se osete uvređenim ako su njihovi preci predstavljeni kao krvožedni bersekeri naklonjeni neistorijskim rogatim šlemovima kad bi se iz nekog razloga moglo smatrati da je cilj igre vređanje ili podsmevanje istima (Vikinzima, ne šlemovima). Ali ako nema zle namere, onda bismo prešli na teren sitničarenja, što je trenutak u kom bi svako normalan odmahnuo rukom i skrenuo levo. Ili desno, svejedno.

ridiculus:
Dakle, sam dizajn igre (PoE) bi me naterao da pogazim svoja ubedjenja u ime uspeha! Nepravda!!! ;)

Ne znam što sam se sada ovog setio, ali ajde. Film Dark City nam nudi dilemu: da li sećanja odredjuju ličnost? Na prvi pogled odgovor u filmu je ne. Ali, posle nešto razmišljanja, shvatio sam da to ne mora biti konačni odgovor, čak ni u ograničenom i režiranom fiktivnom svetu filma. Moguć (i "pravi", po meni) odgovor je: telo pamti dublje i duže od mozga.

Naravno, sve zavisi od konteksta, i možda je "uspešan kraj" u igračkom smislu, neuspešan u karakternom, i možda Stubovi večnosti suptilno postavljaju tu razliku. A možda, opet, ne. Ne znam, nisam igrao.

U vezi rasnih i kulturnih reprezentacija: čuj, ono što je tebi i meni normalno, nekome... Ne bi me čudilo da se javi neko ko nije predstavljen (neko afričkog porekla, recimo), pa počne da se jada kako to da nijedna afrička kultura nije u igri, a demoni jesu...

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version