Author Topic: Opet Amerika (Read 20539 times)

scallop · « **Reply #100 on:** 25-11-2012, 22:28:52 »

Konjibali.

Plut · « **Reply #101 on:** 27-11-2012, 13:41:28 »

Zato niko ne žali za Aberdeen angusom.

Iovako se gaji samo zbog mesa. A nema ni rogove, pa ni opasnosti da nekoga bocne.

scallop · « **Reply #102 on:** 30-11-2012, 22:57:15 »

Danas je samo oblačno i ne duva nikakav vetar, pa su me iscimali da čistimo lišće u dvorištu. Eto, dr Jelena Stewart i tatko joj Scallop na radnom mestu.

Uploaded with ImageShack.us

M.M · « **Reply #103 on:** 30-11-2012, 23:01:28 »

Tatko Scallop je skratio kosu od poslednjeg slikanja. Sva sreća te nema puno lišća koje treba strpati u kante.

scallop · « **Reply #104 on:** 30-11-2012, 23:18:02 »

Da ti slikam zadnju stranu kuće? A, šišala me žena jutros. Od ove klime kosa mi se osušila kao slama, morala je da je ošiša.

Barbarin · « **Reply #105 on:** 30-11-2012, 23:23:21 »

Gde ćete sa tolkim lišćem?

scallop · « **Reply #106 on:** 01-12-2012, 00:25:51 »

Ojačavamo našu stranu na potoku koji teče kroz dvorište.

Barbarin · « **Reply #107 on:** 01-12-2012, 17:00:56 »

Smart

scallop · « **Reply #108 on:** 02-01-2013, 17:34:45 »

BEG PRED SNEŽNOM OLUJOM EUCLID
Bio sam ubeđen da se u SAD krste samo uragani. Kad su najavili snežnu oluju Euclid mislio sam da samo čudo-nepogode dobijaju ime. Eh, sinoć smo se, posle osam dana, vratili dočekani novom snežnom olujom Freyr. Proći će još par pre nego se zaputimo kući.
Najava Euclida nije bila zgodna. Trebalo je da u Tulsi i okolini naredi više leda po putevima nego snega ili kiše. Baš na dan kad smo planirali naše putešestvije na jug, dan posle Božića, 26. decembra. Nekako smo odlučili da ipak krenemo u ponedeljak 24. decembra, malo zaobilaznije, preko Fort Wortha i Houstona. Tako se desilo da su đakonije pripremljene za Badnje veče ostale za pravoslavno Badnje veče, s nadom da nadležni za kontakte gore neće zameriti.
Noć u Fort Worthu smo proveli u Sheratonu i tu sam počeo da se upoznajem sa logikom velikih hotela u SAD. Cena soba je bila bambadava, ali nije bio predviđen mufte doručak i bazen je bio napolju. Na putu do Houstona, sledećeg dana, već je bilo jasno da smo pobegli Euclidu. Napravili smo pauzu kod spomenika Sam Houstonu, koji je bio guverner svega što postoji pod Tenesija do Teksasa. Neki ga pamte po Alamu, Dejvi Kroketu i Santa Ani, a neki znaju da je bio masonski budža što je ispod spomenika naglašeno.

Uploaded with ImageShack.us

U Houstonu smo opet odseli u „vrh“ hotelu Crowne Plaza ,sa celim sazvežđem zvezdica. Naravno, bazen je bio napolju, a sve što bismo mogli da poželimo, uljučujući internet mogli smo da imamo, uz mizernu nadoknadu u dolarima. Radi informacije, sutradan smo prekonoćni parking hotela platili 25$. Cena soba je bila 56$. U gradu smo stigli da obiđemo lokalni muzej i ništa više.

Uploaded with ImageShack.us
Muzej je imao standardnu postavku dinosaura, lore i faune i Americas, a to je pregled kultura u Americi pre nego što su Španci sve zabrljali. Glavne postavke su bile Majanska, verovatno zbog propuštenog smaka sveta i izložba gema i kameja porodice Mediči. Uz tu izložbu su išle i neke slike, ali, sve to se u mnogo boljem svetlu može videti i u galerijama Piti i Ufiči u Firenci. Pogledali smo te dve aktuelne izložbe, a u Sali Americas smo pukli od umora i u holu sačekali da se ostali zadovolje.

Uploaded with ImageShack.us
Kasnije tog dana smo saznali da na dan Božića (što se tiče Ghoula nije bilo ni farbanih jaja) možda ima otvorenih restorana, ali niko nije znao gde. Tako smo bili osuđeni na hotelski restoran gde sam probao najgore lignje u životu, pa sam se zadovoljio sa nekom kiselom čorbom, kao uvodom u isprobavanje čorbi gumbo.

Ghoul · « **Reply #109 on:** 02-01-2013, 17:49:34 »

Quote from: scallop on 02-01-2013, 17:34:45

što se tiče Ghoula nije bilo ni farbanih jaja

izem ti takav božić!

znači, kriza udarila po jajima?

scallop · « **Reply #110 on:** 02-01-2013, 17:56:11 »

Jok, ja to samo da vidim da li čitaš.

Ghoul · « **Reply #111 on:** 02-01-2013, 18:23:32 »

ma kakvo čitanje; samo preletim pogledom da vidim dal si me pomenuo.

scallop · « **Reply #112 on:** 02-01-2013, 18:29:09 »

Pored svakog groblja usput sam te pomenuo, ali nisu hteli da stanu.

Ghoul · « **Reply #113 on:** 02-01-2013, 18:45:36 »

Quote from: scallop on 02-01-2013, 18:29:09

Pored svakog groblja usput sam te pomenuo, ali nisu hteli da stanu.

ha, zanimljivo, i ja tebe često pominjem u takvim prilikama...

scallop · « **Reply #114 on:** 02-01-2013, 19:50:42 »

AVERY ISLAND
Trećeg dana puta smo imali cilj na Avery ostrvu, gde je centrala fabrike Tabasco. Kad pominjem ostrvo onda je to vrlo sumnjiv pojam jer se čitava obala Louisiane od LaFayette, preko Batton Rouge do New Orleansa vodi kao niz ostrva, što zapravo i jeste kad sa geografske mape siđeš na zemlju. Tamo gde to i nisu ostrva, neko je prokopao ili produbio postojeće kanale, dobro razdvojeno kanalom uvek je bolje nego kaljuga koja to nekad jeste kanal, a nekad i nije.

Uploaded with ImageShack.us
Dobra strana prokopavanja kanala je i to što na njima kaplje lova. Na putu, ako mora da se podigne ili spusti most, a na ulazu Avery ostrva postoji kasica prasica i čikica koji sa štipaljkom uzima 1$ i daje ulaznicu. Za razgledanje pojedinačnih atrakcija, kao što su Pepper Sauce factory, Jungle Gardens i Bird City plaća se posebno. Budući da nam je cilj bio jedino Tabasco, parkirali smo se ispred fabričke zgrade i prodavnice suvenira.

Uploaded with ImageShack.us
Fabrička zgrada i sve ostalo nastalo je brakom između njuorleanškog bankara McIlhennyja i naslednice ostrva gospođice Avery. Fabrika Tabasco sosa nije primarni kapital ostrva, jer je ono bukvalno ogroman grumen soli sa rudnikom praktično površinskog kopa sa koga se godišnje proizvodi 2,5 miliona tona čiste soli. Isto tako, od danas velikog asortimana ljutih sosova jedino se papričice osnovnog sosa koga i mi poznajemo gaje na ostrvu, a sve ostalo je na plantažama firme u Južnoj i Srednjoj Americi. Preradu ću prikazati negde gde je mesto krkanju.

Uploaded with ImageShack.us
Ispred prodavnice suvenira smo probali anduille i boudin kobasice zaljućene Tabascom. Ova druga je neka vrsta pirinđuše kako bih je ja nazvao zbog sadržaja.

Uploaded with ImageShack.us
U prodavnici je sve u znaku Tabasca i mada sam se zaklinjao da neću ništa kupiti, nešto se i potrošilo. Posle smo išli u samo abriku gde su nam prikazali promotivni film, poklonili svakom po tri flašice raznog Tabasca od 3,7 ml. I proveli pored pogona sa beskrajnim lancem punjenja boca Tabasca.

Uploaded with ImageShack.us
Ipak, meni je bila najvažnija španska mahovina. To je ono šta visi po južnjačkim šumama sa drveća. Julie mi je pridržala granu sa mahovinom za slikanje. Imam još dosta tih slika i kasnije ću ih razastrti po Noćnoj Frajli.

JasonBezArgonauta · « **Reply #115 on:** 03-01-2013, 15:50:24 »

Neki ovde strpljivo čekaju na La Nouvelle-Orléans fotke. Scallope, reaguj!

Jambalaya on the Bayou - Hank Williams

M.M · « **Reply #116 on:** 03-01-2013, 19:20:59 »

A neki od nas su dočekali fotografije iz Tabaska!

scallop · « **Reply #117 on:** 03-01-2013, 19:31:43 »

Jasone, mnogo očekuješ od Francuske četvrti i Bourbon Streeta, ako znaš da smo tamo sa troje maloletnika, a ni Radmila i ja nismo daleko od toga. Evo, ipak, jedne slike odatle, mada mi se čini da bi na tu sliku (firma kafane) pre otkinuo Milosh.

Uploaded with ImageShack.us

Jambalaya on the Bayou nam je pevao neki tip na French Market (linija nasipa gde je provalila voda u deo grada koji je niži od nivoa mora) dok su deca jela neke uštipke posute prah šećerom u toj meri da bi nam za otresanje Bele trebao tepihklopfer. Kad je to pevala Radmila Karaklajić teško da je neko znao o čemu peva pesma.

Milosh · « **Reply #118 on:** 06-01-2013, 17:16:15 »

Quote from: scallop on 03-01-2013, 19:31:43

Evo, ipak, jedne slike odatle, mada mi se čini da bi na tu sliku (firma kafane) pre otkinuo Milosh.

Dobra fotka, a je l' ima tamo da se popije nešto, ne mora apsint, što je preteklo iz 1807?

scallop · « **Reply #119 on:** 12-01-2013, 04:14:01 »

OBALA MISISIPIJA, JUŽNJAČKE PLANTAŽE

Istočni deo Luizijane je domovina Cajun – Creole kulture, pre svega kuhinje. Onoga trenutka kad se uđe u region gde je na svakom koraku neki ulivni krak Mississippija nalazimo se uprostoru između Baton Rouge i New Orleansa. Najprivlačnije je, ako se sam Nju Orleans ostavi za posebno razgledanje, proći obalom glavnog toka Mississippija i obići neku od starih južnjačkih plantaža. Jelena je još u Tulsi objasnila da je njen glavni cilj na turi plantaža Oak Alley.
Put nas je doveo do priobalja Mississippija, gde uz samu reku vodi Great River Road. Pošli smo njime verujući da ćemo se nagledati reke, jer su gotovo sve plantaže, više ili manje od deset, uz nju. Ali, avaj, priobalje je opšiveno visokim nasipom, tako da smo se vozili i zurili u taj nasip sve dok nismo stali i uzverali se uz njega.

Uploaded with ImageShack.us
Kada smo stigli do plantaže Oak Alley bilo nam je jasno zašto je baš ona izbrana. Do plantaže vodi aleja hrastova stara skoro dvesta godina. Zapravo, preko trista ako se računa prvobitna aleja koju je digao nepoznati naseljenik tokom osamnaestog veka, ali je današnji drvored nastao 1839. kao svadbeni poklon bogatog plantažera šećerne trske svojoj mladoj. Aleja vodi od ulaza do zgrade palate i iza zgrade palate, do redova robovskih kuća i kuće nadzornika imanja, pored koje se danas nalazi obavezna prodavnica suvenira sa restoranom.

Uploaded with ImageShack.us
Obilazak kuće je ostavio sjajan utisak dok smo bili u prizemlju. Posebno je elegantna trpezarija u kojoj se sa tavanice spušta mahalica za hlađenje gostiju za vreme velikih letnjih vrućina. Potezao ju je jedan rob smešten u uglu prostorije. Utisak je postao pomalo morbidan na spratu, jer su praktično sve sobe uređene kao dečje iako je, od gomile dece koju se vlasnici imali, odraslo samo troje, jedna ćerka kojoj je mesto bilo u kući i dva sina, koji su po tadašnjim običajima već sa šesnaest dobijali šut kartu iz glavne kuće i dobijali na raspoloženje, dok ne nađu svoj život, kućerak u dvorištu plantaže.

Uploaded with ImageShack.us
U obilazak je spadalo i ispijanje julep-a (džulep) – beli rum (ili neki drugi alkohol), ceđena pomorandža, gomila kraširanog leda i sitno nasečeni listovi mente. Prvom prilikom ću prepisati recept.
Inače su za vreme obroka samo muškarci pili vino, a posle obroka neki konjak ili burbon. Žene su dobijale voće, mahom kruške, koje su odstojavale u jakom piću namenjenom muiškarcima. Balkanci znaju da to voće zna da upije više alkohola nego što ostane u piću.

Uploaded with ImageShack.us
Posle obilaska, a pre definitvnog ulaska u New Orleans, otišli smo na ručak u kafanu Frenier Landing, na obodu jezera Pontchartrain, ali, o tom ručku na topiku Gde smo dobro krkali.

Lord Kufer · « **Reply #120 on:** 12-01-2013, 04:17:38 »

Ti boga, zar imaju hrastove u Americi?

scallop · « **Reply #121 on:** 12-01-2013, 04:27:42 »

Zezaš se? U Americi ima više vrsta hrastova nego u Evropi. Mogao bih reći da moji imaju više vrsta u dvorištu nego mi u Srbiji.

pokojni Steva · « **Reply #122 on:** 12-01-2013, 04:30:00 »

A jel' žiruju svinje?

Lord Kufer · « **Reply #123 on:** 12-01-2013, 04:30:07 »

Ma, da, zezam se. Imaju oni i više eukaliptusa nego ovi u Australiji. Naročito posle ovih požara...

scallop · « **Reply #124 on:** 12-01-2013, 04:52:23 »

Quote from: pokojni Steva on 12-01-2013, 04:30:00

A jel' žiruju svinje?

Samo u Luizijani, Mississippiju i ostalim južnim državama. Ne priznaju kuhinju bez mas' i zaprške.

scallop · « **Reply #125 on:** 12-01-2013, 04:56:22 »

Quote from: Lord Kufer on 12-01-2013, 04:30:07

Ma, da, zezam se. Imaju oni i više eukaliptusa nego ovi u Australiji. Naročito posle ovih požara...

Imaju i dudinje, ali ne gaje svilenu bubu. Zato smo gledali plantaže šećerne trske i njive pirinča.

scallop · « **Reply #126 on:** 15-01-2013, 20:50:30 »

NEMA PEKARE U NEW ORLEANSU
U New Orleansu smo odseli u Interkontinentalu. Nema bazen, nema besplatan doručak. Hotel sa 4,5 zvezdice, jeftinim spavanjem i skupim parkiranjem. Pošto smo stigli kasno popodne, prevari smo s nečim decu i zbrisasmo u grad, odnosno ka francuskom kvartu. Sve što ste videli u filmovima o Bourbon St. i ostalim ulicama francuskih naziva je tačno. Čak se čini da većina govori francuski, a po Americi je dovoljno i mumlati, ako imaš da platiš. Ipak, u filmovima je malo više nabudženo, a i mi smo fasovali vetar i prilično loše vreme.
Slikali smo se ispred Old Absinthe, ali taj je snimak bio za Miloša. Kasnije smo svratili u bife gde se piju „finija“ piča, na čašu, a ne na flašu. Probao sam jedan dobar porto. Sutradan smo imali „nemoguću misiju“. Ja sam predložio da za doručak napipamo neku pekaru i pošto smo se dvoumili i troumili odlučili smo da zaobiđemo francuski kvart.

Uploaded with ImageShack.us
Charles je imao neko nejasno sećanje da tamo, iza, mora da bude nešto. Naravno, izbili smo na French market, a to je između francuskog kvarta i Mississippija. Onda smo žipčili između dva francuska kraja, slikali čeze bezveze i na kraju naleteli na red u nedogled. Svi su čekali čuvene uštipke uvaljane u gomilu prah šećera. Ne razumem zašto, ali oni čekaju redove kao mi u Beogradu za vreme inflacije.

Uploaded with ImageShack.us
Mi nismo bili blesavi i u bistrou pedeset metara dalje smo dobili isto. Bez reda. Još nam je dežurni svirač pevao pesmu „On the bayou“: „Jambalaya and a crawfish pie and file gumbo... Dok su se deca umuljavala prah šećerom, Cale mi je razradio teoriju po kojoj ne može biti pekara u New Orleansu, a posebno burekdžinica što sam ja kao kontrapunkt predložio. Nije vredelo ni što sam istakao dični primer kineske klope, japanskog sušija i mongolskog BBQ izjahanog mesa. Sve može samo burek ne može. Deca se nisu složila.

Uploaded with ImageShack.us
Ipak smo izašli na nasip i uslikali tipičan brod sa Mississippija (samo parče). Uprkos očekivanjima, vreme nas baš nije služilo.

Uploaded with ImageShack.us
Posle smo se brže-bolje ispisali iz hotela, seli u kola i za čas pretrčali u državu Mississippi.

Ghoul · « **Reply #127 on:** 15-01-2013, 21:26:42 »

skalope, znaš li možda šta je sa audobon vodenim parkom u nju orleansu?
on je grdno stradao u katrini, mnoge zverke pocrcale, ne znam dal su to obnovili, radi li sad?

ja sam tamo bio, al pre katrine.

scallop · « **Reply #128 on:** 15-01-2013, 21:40:04 »

Stigli smo do St Charles Ave. ali ne i dalje. Boravak je ukupno trajao oko 24 časa (u to spada i spavanje). Gugl kaže da je obnovljeno. Videli smo po predgrađima razorenog, ali ne i tamo gde dolaze turisti.

scallop · « **Reply #129 on:** 16-01-2013, 22:47:10 »

Bio sam pripremio i poslednju sliku iz New Orleansa, ali sam zaboravio da je postavim. Evo je:

Uploaded with ImageShack.us

scallop · « **Reply #130 on:** 17-01-2013, 03:05:01 »

U DRŽAVI MISISIPI...
Centar za dobrodošlicu u državi Mississipi odmah skreće pažnju da je u blizini NASA baza Stennis i da se tamo može videti svašta i koješta. Odvezli smo se kolima do nje i tamo smo videli nekoliko eksponata, među njima i jedan od prvih uspešnih raketnih motora F-1.

Uploaded with ImageShack.us
Naravno, baza se bavila i nekim drugim projektovanjem, pa je odmah uz raketni motor i podmornica za nadzor nad leglima scallopa.

Uploaded with ImageShack.us
Između Gulfporta i Biloxija, koji srastaju što je tipično za američke gradove nepristojne bliskosti, zaustavili smo se da opipamo pravu morsku vodu. Na sledećoj slici žipćimo do vode. Ne znam ko bi se tu okupao?

Uploaded with ImageShack.us
Onda su se okupili oko neke morske nemani zvane horseshoe crab. Digao sam je za rep i bila je crknuta, kao što je i sve na ovakvoj obali. Vodu sam samo pipnuo, jer sam se zakleo da hoću.

Uploaded with ImageShack.us
Sa ovog dela puta jedino još muzej primenjene umetnost Ohr-O'Keefe. Georg Ohr je bio čuveni grnčar i keramičar, a za O'Keffee sam nagađao da se radi o čuvenoj slikarki Georgiji O'Keefe. Ali taj deo muzeja nismo videli ili nije na tom mestu (ima jedan u Santa Fe-u). Glavni detalj je da sam se popeo na toranj muzeja i nabrojao 67 stepenica. To je bio dokaz da ću moći da se popnem i u svoj stan (ima deset stepenika manje). Očaj me je obuzeo kad sam video da postoji lift do dole. I dogore.

Uploaded with ImageShack.us
Slika je iz dvorišta i vide se pojedine zgrade, a ima ih više.

scallop · « **Reply #131 on:** 18-01-2013, 18:15:31 »

KRATAK POGLED NA ALABAMU

Nekad je vreme za opuštanje. U Gulfportu smo uveče zaglavili u jedan Outlet, ali pravi, američki, a ne u ono što kod nas outletima zovu. Cene su beznadežno niske i kupuje se svašta. Opet su se kupovale farmerke, a ja sam na nečiju kupovinu fajdio besplatan dobar buđelar (Zove li iko više novčanike buđelarima?). Usput sam fasovao debeli nazeb koji će me daviti sledeća tri dana. Pljuštala je grozna kiša, a ja sam jurio za Belom tamo-amo dok su drugi kupovali. Ah, da, Outlet u SAD nije neizbežno u jednoj zgradi.
Iz Mississippija smo prešli u Alabamu. Stali smo kod Welcome centra da uzmemo auto karte i, evo šta smo dobili.

Uploaded with ImageShack.us
Alabama je jedina američka stejt gde nismo mogli da dobijemo mapu! Na ulasku u Texas, Centar isto nije radio, bilo je kasno kad smo stigli. Ali, tamo je bio policajac koji mi je oprezno prišao (tamo se svi prepadnu kad im priđe policajac) i ponudio mi mapu iz njegovih kola. Priznajem da sam trepereo do tamo, ali u kolima je čekalo brdo mapa. Teksašani su fini, oni i kad je zatvoreno, imaju policajca koji će da vas za put priskrbi informacijama.

Uploaded with ImageShack.us
Alabama je sranje, bar njen južni deo koji oplakuje Golfski zaliv. Slikao sam iz daljine bojni brod „Alabama“ iz WWII (da li je on nastradao na Havajima?) i već smo prošli ispod Mobile-a. Čudo da se neko usudio da autoput provede ispod grada koji udaraju najjači uragani. Sve zajedno, trajalo je koliko da se Jadranskim morem iz Hrvatske pređe u Hrvatsku, preko onog parčeta BiH. I već smo bili na Floridi.

scallop · « **Reply #132 on:** 19-01-2013, 20:26:23 »

REUNION IN PENSACOLA

Pensacola je grad do jaja ako mu samo poluostrvo Florida dođe kao pimpek. Mislim da smo do tamo stigli, jer sam Floridu hteo da stavim na spisak država SAD gde sam bio, a uspeo sam jer smo mogli da obavimo mali porodični reunion. U tom gradu živi Charlesova sestra od tetke Jan i zet sa troje dece, a zbog praznika su tamo došli i njeni roditelji iz opservatorije Ft. Davis, TX.

Uploaded with ImageShack.us
Pošto smo se smestili u hotel, prva slika je bila kroz prozor.
Pošto su nam se rođaci prijavili, prema dogovoru, smo se okupili u restoranu na obali „Flounders“. Veoma je zanimljivo, da restoran nije dobio ime po ribi iverak (list), nego po kapetanu i snivaču restorana Flaundersu i njegova tri brata. Sledeće dve slike su sa i oko ulaza gde je gazda poređao ogroman morski plovak, navezao omanji brod, a u drugom smestio restoran, a na desnoj strani, ukrašen sa Julie i Belom njihov prvi kamion za prevoz ribe.

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us

Neću ovde šta se sve krkalo, ali, bilo je dobro i prvi put nisam srkao gumbo nego chowder. Jednostavno, cajun zona je napuštena. Dok smo bazali naokolo između zalogaja Radmila me je slikala sa nekim od morskih bogova, a ja nju kao Veneru iz pene začetu (bilo je hladno za detalje).

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us

Te večeri smo se, u hotelu slikali da ovekovečimo reunion. Bela je prebrojao da nas je 14. Sutradan ujutro, pre nego što smo napustili hotel i Floridu, Radmila je za sebe slikala isti pejsaž Pensacole kroz prozor.

Uploaded with ImageShack.us

džin tonik · « **Reply #133 on:** 19-01-2013, 22:09:09 »

emeriken drim. predivno. zavidim. jel se ovaj tocak na zadnjoj slici i okrece?

scallop · « **Reply #134 on:** 19-01-2013, 22:50:22 »

Onaj na prvoj se okretao, a ovaj na poslednjoj i nije. Rano je jutro.

džin tonik · « **Reply #135 on:** 19-01-2013, 23:26:24 »

steta. imaju sve pa ne znaju cijeniti. da je meni takav tocak, vrtio bih ga cijeli dan.

scallop · « **Reply #136 on:** 02-02-2013, 09:16:40 »

VICKSBURG, GRAD GDE SE ZAVRŠIO GRAĐANSKI RAT
Povratak u Tulsu smo planirali u dva dana, a prvog dana je cilj bio Vicksburg na Mississippiju, na granici sa Louisianom. Tamo se odigrala jedna od ključnih bitki Građanskog rata. Naravno sve stare priče izgledaju drugačije danas, pa i Vicksburg, da ne govorimo o Staroj reci koja je u međuvremeno izmenila svoj tok, pa ćete na karti naći da se grad nalazi na Yazoo odvojku Mississippija, a ne na kritičnoj “S” krivini velike reke zbog koje je do te bitke i došlo.
U Vicksburg smo ušli na istoj uzvišici sa koje je general Grant započeo opsadu grada.

Uploaded with ImageShack.us
Vicksburg je bio trn u oku unionističkih snaga jer je Konfederacija preko njega bila povezana sa svojim zapadnim delovima odakle su stizale namirnice, konji za konjicu i rezervne snage. Unija je dve godine bezuspešno pokušavala da tu vezu preseče. Početkom 1863. godine je Grant odlučio da tu vezu definitivno preseče. Njegove trupe su sa juga i severa oko Vicksburga prešle Mississippi i posle nekoliko pojedinačnih bitaka u kojima je zauzet i Jackson, najveći grad u blizini, uspele da konačno zatvore prilaze Vicksburgu i sa istoka. Priča o tim bitkama
http://en.wikipedia.org/wiki/Vicksburg_Campaign
će definitivno pokazati da je uspešniji bio general južnjačkih snaga Pemberton, mada danas o njemu najmanje znamo.
Na visovima iznad Vicksburga su postavljene artiljerijske baterije koje su konačno mogle da udare na grad i artiljeriju Južnjaka, koji je 18 km. severno od Vicksburga, na velikoj okuci Mississippija uspešno sprečavala svki prolaz brodova Severnjaka. Rekonstrukcija tih artiljerijskih položaja vidljiva je na slici. Na sledećoj slici se Bela igra oko topova koji su učestvovali u toj bitci.

Uploaded with ImageShack.us

Da vas ne podsećam da je teška opsada, u kojoj je Pemberton uspešno odolevao, trajala od 18. maja do 4. jula kad se iznureni grad predao (glad i boleštine). Dan ranije okončana je i bitka kod Getisburga, pa sad znam šta slave na taj dan.
U tom gradu smo se provelo ko bos po trnju. Budući da je to bio 30. decembar nigde ništa nije bilo otvoreno (osim muzejske prezentacije i prodavnice suvenira sa replikama svih topova iz bitke), pa smo gubitnički cunjali po gradu, sve niže ka reci. Na kraju smo zaglavili u nekom fast food restoranu. Klopa je bila nikakva, a kelnerica nas je ubeđivala da vode nema, pa ne mogu da mi skuvaju čaj. Kao ima neka zabrana za upotrebu vode zbog intervencije na vodovodu. Naravno, leda za coca colu je bilo u izobilju.
Jedini kuriozitet, brod kockarnicu, sam slikao, a kuriozitet je da Ameri smatraju da je Mississippi granična reka sa Louisianom, pa se u međunarodnim vodama ne može oporezovati!

Uploaded with ImageShack.us
Sutradan smo prešli i tu granicu, pa granicu sa Arkansasom i pored Liltle Rocka stigli do još jedne granice sa Oklahomom. Ko bi rekao da u SAD ima toliko granica?

saturnica · « **Reply #137 on:** 02-02-2013, 10:38:54 »

Kakav je to TOP, drugi s desna?

scallop · « **Reply #138 on:** 02-02-2013, 10:40:25 »

Kratak. Verovatno za karteč. Ne da pogodi nego da razbaca.

saturnica · « **Reply #139 on:** 02-02-2013, 10:44:56 »

Quote from: scallop on 02-02-2013, 10:40:25

Kratak. Verovatno za karteč. Ne da pogodi nego da razbaca.

Djeluje simpaticno, iako kad krene razbacivati vjerojatno i nije bas tako.

scallop · « **Reply #140 on:** 02-02-2013, 11:02:48 »

U Vicksburgu je impresivna bila priča o opsadi, a ja sam to loše prepričao, pa je bolje pročitati link sa Gugla. Danas, posle 150 godina niko ti tamo ne može odgovoriti na pitanje - zašto? U jednom periodu je Grant dao nalog da se prokopa kanal na Mississippiju koji bi odsekao opasnost od Južnjačkih topova. Zamisli to kopanje po močvari. Ah, da ta brda oko Viksburga su jedino čvrsto mesto stotinu kilometara naokolo su močvare i meandri reke.