DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (204/211) > >>

Meho Krljic:
E, pa dobro. Završismo godinu, koliko toliko u jednom komadu i treba da budemo zadovoljni makar na tome. Poslednja nedelja u godini je tradicionalno posvećena bendovima koji uglavnom ne daju pet para na popularnost i marketing pa je i ovonedeljni izbor metal muzike pun ekscentričnih andergraund pregalaca ali i iznenađujućih izlazaka albuma reputabilnih grupa. Ovo je i period kada se proglašava album godine ali meni je to uobičajeno teško jer je bilo toliko dobrih albuma da odabir samo jednog deluje skoro uvredljivo. No,ako želite NEKE preporuke u tom smislu, evo na brzinu:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/l-w
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/worlds-of-horror
https://witchanger.bandcamp.com/album/witchanger
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you
https://godflesh1.bandcamp.com/album/new-flesh-in-dub-vol-1
https://satanicwaves.bandcamp.com/album/they-burn
https://sexwitch.bandcamp.com/album/ritualistic-sex-magick
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/overheated-man
https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/the-magnetic-ridge ’
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/slumber-wood
https://meconiogrindcore.bandcamp.com/album/meconio
https://moralcollapse.bandcamp.com/album/moral-collapse
https://lashistorias.bandcamp.com/album/live-at-wb
https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-4
https://sedationrecords.bandcamp.com/album/hatefilled-violent-disembowelment-of-hatred
https://krakslott.bandcamp.com/album/the-witchhammer
https://sufferinghour.bandcamp.com/album/the-cyclic-reckoning
https://rostrodelsol.bandcamp.com/album/rostro-del-sol
https://lammping.bandcamp.com/album/flashjacks
https://concretewinds.bandcamp.com/album/nerve-butcherer
https://funeralmist.bandcamp.com/album/deiform
https://the-fur.bandcamp.com/album/sonntag
https://thespacelords1.bandcamp.com/album/unknown-species
https://dormantordeal.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
https://takafumimatsubara.bandcamp.com/album/mortalized-poison-ep
https://lamortevienedallospazio.bandcamp.com/album/trivial-visions
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight
https://razoreater.bandcamp.com/album/purgatory
https://pigdestroyer.bandcamp.com/album/pornographers-of-sound-live-in-nyc
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-the-cosmic-dead-the-intergalactic-connection-exploring-the-sideral-remote-hyperspace
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/introducing
https://sunn.bandcamp.com/album/metta-benevolence-bbc-6music-live-on-the-invitation-of-mary-anne-hobbs
https://witchspell.bandcamp.com/album/the-blind-disease
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/destructo-demonic-possession
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight

Pa tako, promešajte. A ovde čak nisam ni naveo nove albume Iron Maiden, Deep Purple ili Helloween. Uzdržanost!!!!!

Da vidimo sad, dakle, čime smo zatvorili prošlu nedelju i godinu.

Blek metal! Apocryphal iz Verone su mi lepo legli na prvojanuarsko jutro svojim drugim albumom, Tales of Galilea. Ovaj blek metal trio čiji je raison d’etre baziran na apokrifnim pričama o biblijskim likovima i mestima napisao je melodičan, epski a opet intimistički intoniran i intenzivan album koji uspeva da poveže meditativnost i filozofsku mirnoću sa enerigičnom svirkom i lepom produkcijom. Ne znam koliko je često da muziku nekog blek metal benda opišemo kao „pijateljsku“ ali Apocryphal postižu baš ovaj kvalitet nudeći dugačke, zanimljive i prijatne pesme za kontemplaciju i generalno uživanje. Odlično!

https://apocryphal-blackmetal.bandcamp.com/album/tales-of-galilea

Vrlo mi je prijao debi album francuskog benda Tarask a koji dokazuje da i sa Azurne obale mogu da dođu mračne, surove muzičke pustolovine. Pharus Morti je ploča sasvim new school black metala ali su pesme fino raznovrsne, svirka ovog dvojca disciplinovana a produkcija uredna. Tarask imaju dobar osećaj za to koliko muzika može da bude „emotivna“ a da ne popusti u metal agresivnosti i težini pa se ovo vrlo fino posluša:

https://tarask666.bandcamp.com/album/pharus-morti

Bloodcross iz Finske rade ono što Finci najbolje rade: sviraju melodičan, duševan, pankerski a opet kvalitetan blek metal. Demo Abyssal Blood ima vrlo pristojan zvuk i pesme koje se lepo šetaju između harmonija i ritmova, donoseći slušaocu pregršt atmosfere ali bez upadanja u klišeizirani atmoblek zvuk. Vrlo lepo a plaćate koliko god da sami poželite:

https://bloodcross.bandcamp.com/album/abyssal-blood

Argentinci Darker Mysteria svoj energični blek metal obogaćuju sa malo gudačkih aranžmana na novom EP-ju, Ecos de un Viejo Conjuro i sve je to lepo raspoloženo i melodično, kako i dolikuje. Ecos de un Viejo Conjuro je ploča modernog zvuka sa puno pažnje posvećene harmoniji a da se ipak ne zapostavi metalsko čukanje i izuzetno mi je prijala:

https://youtu.be/jT8tpYflrEQ

Doom! Stoner! Psihodelija! Hard rok! Trollcave su žesnko-muški duo iz Barselone čiji mi je lo-fi death doom metal lepo legao na ovu prazničnu atmosferu. Malforming abobinations of the gloom depths (tako je, „abobinations“) je EP sa tri pesme na nivou praktično demo snimka ali naivnost i čistota koju Trollcave zrače su zarazne pa ovo moram preporučiti:

https://trollcave666.bandcamp.com/album/malforming-abobinations-of-the-gloom-depths

Withrod iz Merilenda imaju EP Rewind sa šest pesama teškog roka koji se smešta negde između  grandža i stoner roka. I to se udobno smešta, bend ima dobar zvuk, masne, teške gitare, prijemčive, grandži vokale i generalno simpatičan gruv. Ne nužno napravljeno za mene ali svakako dobro napravljeno i sa pristojnim pesmama:

https://withrod.bandcamp.com/album/rewind

Jameiratron su dva Portugalca sa dosta neobavezujućim zvukom koji je negde između post roka, posthardkora i stoner roka. Ali to sve nekako lepo legne, bude šarmantno i album Duas partes de nada (bez gledanja nagađam da naslov znači dva parčeta ničega) je pun kul gruva i pankerske, sirove a opet disciplinovane svirke. Nije to ni loše producirano, da se razumemo, pa ako se osećate razbijeno i želite saundtrak za tu razbijenost, ovaj album je dobar izbor:

https://jameiratron.bandcamp.com/album/duas-partes-de-nada

Love Your Witch smo već voleli pre par godina a njihov stoner-thrash metal je i dalje šarmantan. Novi album ovih Izraelaca, Wow! That Sweet Magic ima vrlo lep zvuk, onako, masivan a opet miksovan da ima prostora za disanje, a pesme su maštovite, bučne, zabavne i pune dobre energije. Povaljajte se sa svojom vešticom u senu, ispoštujte je:

https://loveyourwitch.bandcamp.com/album/wow-that-sweet-magic

Trenches iz Inijanapolisa su spremili svoj drugi album (prvi je bio još 2008. godine) za prvo jutro novog leta i njihov sludge metal sa elementima hardcorea i, možda i malo djenta, zapravo dobro zvuči mojim napaćenim ušima. Reckoner je glasna, energična, ali i melodična ploča čiji je emotivni raspon ipak širi nego kod standardnog sludge (ili djent) izdanja i raznovrsnost pesama je koristan element albuma koji ih ima čak jedanaest ali se trudi da ne pretera sa dužinom i ponavljanjima. Fina ponuda i odlična produkcija:

https://digtrenches.bandcamp.com/album/reckoner

Willow Ash iz Vermonta inače sviraju stonerski doom metal ali kompilacija Oddments By​.​.​. ih prikazuje u raznovrsnom i maštovitom rokerskom svetlu punom gruva i atmosfere. Bend je tokom poslednje tri godine naređao ogromnu nisku izdanja pokazujući zavidnu radnu etiku i maštovitost a ovaj album sakuplja na jednom mestu neobjavljene ili retke pesme koje ne čine možda jedan konzistentan album ali daju slušaocu zadovoljstvo u pronalaženju mnogo različitih aspekata ovog benda a da je sve ujedinjeno jednom sanjivom, lenjom a  šmekerskom gruv-estetikom. Fino:

https://willowash.bandcamp.com/album/oddments-by

Meksički M.O.N.J.E. (Mensajes Oscuros de Nuestra Jadeante Existencia) još nisu snimili propisan album ali su nanizali seriju kraćih izdanja poslednje tri godine pa je i EP Ritual neka vrsta krune ovog dela njihove karijere. Kombinujući doom metal, post metal i razne druge poglede na savremenu rok muziku, M.O.N.J.E. materijal započinju interpretacijom poznate Grigove teme vezane za, jelte, planinskog kralja, a ostalo je raznovrsno, atmosferično i mada hermetično, dovoljno emotivno da bude vredno slušanja:

https://monjemty.bandcamp.com/album/ritual

Dark Palms iz Olimpije u Vašingtonu mešaju desert/ stoner rock i punk rock na zanimljiv način na albumu Fire. Ovaj materijal uspeva da ima i stonerski gruv i težinu sa jedne strane, ali i pankrokersku neposrednost i energiju sa druge pa ga preporučujem za odgovorno trošenje:

https://darkpalms.bandcamp.com/album/fire

Čileanski Cormano vozi prijatne rifove i ugodan gruv na svom debi albumu Weird Tales. Kako i dolikuje (i kako i naslov sugeriše) ovo je muzika tematski utemeljena na palp hororu iz vremena kada je Lovecraft žario i palio severnoameričkom žanrovskom scenom, a umotana u fini, ljubazni „stoner’n’roll“ koji će vam doneti osmeh na lice:

https://cormano.bandcamp.com/album/weird-tales

Thrash! Hardcore! Grindcore! Death! Deaf Devils su Španski pank rok bend sa šmekerskom pevačicom i dve super pesme na EP-ju  Diary of a Broken Doll. Rokčina u dva čina, sjajna svirka i puno etitjuda.

https://deafdevils.bandcamp.com/album/diary-of-a-broken-doll

Ammo iz Nju Džersija cepaju distorziran, sirov hardkor pank baš po mom ukusu. Ovo je brzo, žestoko i svakog trenutka na korak od totalnog haosa, a opet zanatski kvalitetno i sigurno napravljeno. Web Of Lies / Death Won't Even Satisfy je album (ili bar materijal) snimljen u dva cuga 2018. i 2019. godine, sada sakupljen na vinilu i vredan svake pažnje. Mislim, ko se uz ovo ne šutira, taj ili nema noge ili nema dušu:

https://ammonj.bandcamp.com/album/web-of-lies-death-wont-even-satisfy
https://wallriderecords.bandcamp.com/album/web-of-lies-death-wont-even-satisfy

FYA 8 Tape je split kaseta dva metalizirana hardcore benda koju više ne možete da kupite jer je rasprodata a daunloud se nudi po apsurdn previsokoj ceni. No, bar možete da poslušate ove četiri solidne, gruverske pesme koje nude Parižani i Njujorčani iz Despize i Deklination:

https://northernunrest.bandcamp.com/album/fya-8-tape

Za prvojanuarsko jutro dobro dođe malo plesnog, žestokog beatdown hardcore zvuka, pa Time 2 Pay iz Pensilvanije tačno to daju na EP-ju  Winter 22' Promo. Ovo su dve pesme odlično produciranog nabadanja sa death metal rifovima, hip-hop crtežima na omotu i stalno mutirajućim, poletnim gruvom. Ukrštanje ’90s moshcore i death metal zvuka je dalo iznenađujuće mnogo odličnih momenata što su im se moje uši poradovale poslednjih meseci i Time 2 Pay su još jedan od njih:

https://time2paypahc.bandcamp.com/album/winter-22-promo-3

U donekle sličnom stilu su i londonski Jawbone koji na EP-ju Fracture ipak idu malo bliže nu-metal i djent predlošcima nego što ja volim. Ovde ima dosta deathkoraških monotonalnih momenata, pa čak i jedna instanca korišćenja čuvenog Amen brejkbita koji su Slipknot koristili još devedesetih u Eyless, i mada sve to znači da materijal nije baš po mom ukusu, Jawbone ipak odsviraju nekoliko finih slem rifova  koji su me odmah odobrovoljili, pa eto...

https://wearejawbone.bandcamp.com/album/fracture

Recimo da ste odlučili da od prvog Januara 2022. godine pređete na vegansku ishranu. To je lepo i etički pohvalno a uz vas su desetine veganskih hardcore bendova na kompilaciji All Out Vegan Attack! izdavača Vegan Legions. Ovde ima bukvalno svačega, uključujući grindcore koji donosi brazilski Agamenon Project, atmosferični emo-post-metal projekta Wind in His Hair, pank rok sastava Sods Law ili tipični veganski straight edge hardcore benda ClearXCut (čija se pesma i zove The Vegan Straight Edge). Za pet dolara mnogo raznovrsne ponude na meniju pa ovo služi i kao fina metafora za veganski lifestyle. Naime, poskupo ali raznovrsno.

https://veganlegions1.bandcamp.com/album/all-out-vegan-attack-3

Raid Crew iz mesta u Nemačkoj kome ne umem da izgovorim (kamoli napišem) ime sviraju vrlo simpatičan, nekako old school a opet ne nostalgičan thrash metal na svom prvom albumu Slaughternation. Sastav postoji već nekoliko godina i snimio je nekoliko demo snimaka pa Slaughternation zvuči formirano, prosvirano, stilski sigurno u sebe i dobro producirano, mada je i većina muzike snimljena još 2019. godine. Muzički, ovo je thrash koji beži od ustaljenih rešenja i ima svoje osobenosti i ideje. Možda vam se neće sve dopasti, ali Raid Crew su karakterni i imaju šta da ponude u svojoj kombinaciji, recimo, klasične Metalike i nemačkog ’80s thrash zvuka:

https://raidcrew.bandcamp.com/album/slaughternation

xTRUEder iz Kaljiningrada su još jedan od onih bendova koji u svoj groove metal strpaju taman dovoljno thrash metala da meni to bude simpatično. Rusi sviraju solidno na EP-ju Медуза / Jellyfish i ovo su zabavne četiri pesme rifova, gruva, pevanja na Ruskom i generalno pristojne metal-zabave:

https://xtrueder.bandcamp.com/album/jellyfish-ep

Šveđani Sulfuric su svoj debi album, Into the Darkness opušteno objavili baš na novogodišnje veče i RAZBILI. Ovo je blek-treš metal izuuzetnog kvaliteta i šarma, sa pedigreom koji donose iskusni muzičari i jednom party-hard atmosferom koja iz sebe isijava sve od D-beat punk muzike do Motorheada. Dobro napisane pesme, odličan zvuk, muzika za reprizu Nove godine 1/1. Ne propustiti:

https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/into-the-darkness

Finski Mortar sviraju masivan, mastan deathgrind i to baš lepo leži na ovu hladnu sezonu godine. EP Trapped in a Rotten World odlićno prikazuje njihovu muzičku viziju o death metalu sa grindcore korenima, mešajući debeo, težak zvuk i jednostavne rifove sa nešto razrađenijim aranžmanima i mračno-melodičnim death metal temama. Šest pesama opakog prebijanja i kvaliteta sa prave strane sveta:

https://mortardeathmetal.bandcamp.com/album/trapped-in-a-rotten-world

Agamenon Project ni ovu nedelju nije preskočio A NJIMA JE U BRAZILU BIO BOŽIĆ. Agamenon Project x Money Hater prikazuje omiljenog brazilskog grajndera u dobroj formi sa pet nabadačkih grindcore himni dok je Money Hater jednočlani, pankerski projekat na granici potpune buke. Plaćate po izboru, a ovo se svakako isplati zbog Agamenona:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/40-21-agamenon-project-x-money-hater

Third Sovereign su iz Indije i sviraju solidno mesnat death metal. Novi EP, Horrified Visions zvuči kao brutal death bendovi sa sredine devedesetih, meni možda najviše kao Monstrosity iz tog vremena, a što je, mislim, sasvim fino mesto da se na njemu bude. Dakle, ovde dobijamo četiri pesme u kojima su ozbiljni mošerski pasaži i nešto progresivnije i tehničkije ideje u finom balansu. Producirano pristojno, odsvirano kvalitetno, ali sa dušom, u ovome se da vrlo lepo uživati:

https://iiirdsovereign.bandcamp.com/album/horrified-visions

Brutalism iz mesta Boise u Ajdahou treskaju onu kombinaciju brutal i tech death metala koju sluša samo najhardkor publika. Jer, mislim, ovo je praktično neprozirna muzika, sva u hromatskoj muljavini, neparnim ritmovima i maltene infrazvučnim vokalima. No, meni se demo Labyrinth Of Entrails dopada. Ima ovde demonstracije puke tehnike i kapaciteta za pamćenje apsurdno neprirodnih aranžmana, ali ima i šmekerske, horor atmosfere i pristojno odmerene primitivnosti međ svim tim tehničkim nabadanjem. A i produkcija je simpatična. Valjaju momci:

https://brutalismboise.bandcamp.com/album/labyrinth-of-entrails-demo

Njemački duo Architects of Aeon ima simpatičan i osoben „atmosferični death metal“ zvuk koji podrazumeva i pevanje na nemačkom, sa skoro ramštajnovskim vajbom, ali i dosta poštene, znojave death svirke između tih stadionskih delova. EP Irrlicht ia samo dve verzije jedne iste pesme od kojih je druga bez tih karakterističnih vokala pa pogledajte šta vam se više dopada:

https://architectsofaeon.bandcamp.com/album/irrlicht

Odyssey of Science su dvojica naučnika iz Montane koji sviraju progresivni i dosta melodični death metal sa sve konceptualnim elementima. EP Apeiron je poslednje poglavlje u priči koja je započeta EP-jem Observer pre dve godine i mada je ovo nešto melodičnije nego što ja volim (težak sam čovek, znam), Odyssey of Science sviraju odlično i imaju vrlo kvalitetne songrajting, jelte, kvalitete. Plus, profesionalna, dobra produkcija koja ovo čini kao nekom malo „grčkijom“ (i američkijom, of course) verzijom meni omiljenih Slugdge:

https://odysseyofscience.bandcamp.com/album/apeiron-2

Icons of Sin (dakle, NE Icon of Sin) su bend iz Atlante čiji prvi EP, Sacrificial Reign, izašao pre nekoliko sati, donosi osobenu smešu heavy metala, death metala, malko blek metala i puno petljavine. Bend se očigledno veoma trudi da u ovom multižanrovskom galimatijasu pronađe svoj autentični izraz i mada možda nisu baš sasvim tamo, ovde definitivno ima zdrave svirke i puno, jelte „mesa“ (sejtana!) da se u njega zariju zubi. Poslušajte:

https://iconsofsin.bandcamp.com/album/sacrificial-reign

Fernwah iz Nju Džersija i sami sviraju progresivnu kombinaciju death metala i... drugih stvari pa na svom debi izdanju, albumu Approaching Oblivion, a koje je izdao Horror Pain Gore Death Productions povremeno divlje meandriraju između žanrovskih tropa i eksperimentalnih poteza. Ali zanimljivo je i raznovrsnost ovde daje svemu osećaj istraživanja divlje granice a ne pukog svaštarenja. Iznenađujuće „lepa“ ploča za HPGD:

https://hpgd.bandcamp.com/album/approaching-oblivion

Ali novi Wombbath baš na novogodišnje veče – pa to je neprocenjivo. Švedska death metal mašina na svom šestom albumu (za tri decenije) melje uobičajenim tempom sa moćnim rifovima, karakterističnim pevanjem Jonnyja Petersona i bogami čak šesnaest pesama čukačkog, energičnog zvuka koji uspeva da demonstrira i mnogo zanimljivih, originalnih ideja unutar ugodno žanrovskog programa. Moćno i zabavno:

https://wombbathdeath.bandcamp.com/album/agma-death-metal

Zavrpšavamo sa heavy metalom, te raznim ekscentričnostima. Švedski Skeleton je svoj drugi album – Magnum Opus, kažu – izbacio baš na badnji dan po Gregorijanskom kalendaru. What could go wrong? U svakom slučaju, ovo je simpatičan, melodičan pa malo i staromodan ali šarmantno staromodan thrash/ heavy metal  koji pleni himničnim temama i razrađenim aranžmanima. Meni je ovo nekako drago bez obzira što ne ide brzo i forsira melodičnost – Skeleton vole tu neku svedenu epiku i to im lepo stoji:

https://skeletonofficialswe.bandcamp.com/album/magnum-opus

Déhà nam je novu godinu čestitao uživo improvizovanim, amorfnim, ambijentalnim, abarazivnim ali i primereno emotivnim komadom Music for Descent. Kao i uvek kada je ovaj prolifični Belgijanac u pitanju, materijal ovog tipa plaćate koliko hoćete, a ovde je na programu zaista vrlo solidan komad duži od pola sata, prijatne, prijatno hipnotične „tvrde“ ambijentalne muzike:

https://deha.bandcamp.com/album/music-for-descent

Metal Assault Records 2021 Label Sampler je upravo ono što mu ime kaže: kompilacija pesama izvođača koji izdaju za losanđeleski Metal Assault Records. I ovo je divan album hevi metala i hard roka koji, jelte, roka, kao da je 1987. godina. Ima ovde svega, od svit do spid metala, sve je nekako iskreno i odaje utisak grasruts inicijative, a kako se album daje po ceni koju sami odredite, sevap je uzeti:

https://metalassault.bandcamp.com/album/metal-assault-records-2021-label-sampler

I za kraj, čekajte da vidim, ah, fak JOŠ JEDAN butleg Kinga Gizzarda? Dajte, odmah! Ovo opet izdaje moskovski Cheval de Mer Records i album Polygondwanaland Live - KGATLW Bootleg je još jedan tipično razarački koncert jednog od najboljih rok bendova koji u ovom trenutku rade na planeti. Snimci su iz 2019. godine (samo jedna pesma je iz 2021. ali to je genijalna If Not Now, Then When?) i kada album krene sa Crumbling Castle ja ne mogu drugo nego da ustanem i skandiram iz sve snage. A ima tu još masa sjajnih pesama, sa karakteristično genijalnom svirkom. Zvuk odličan, plaćate koliko hoćete, stvarno ne znam šta čekate!

https://cdmrecords.bandcamp.com/album/polygondwanaland-live-kgatlw-bootleg

 

Meho Krljic:
Mislim da je legitimno reći da smo za prvu nedelju nove godine odlično prošli što se tiče novih metal izdanja. Ima tu zaiusta raznih žanrova i ideja za probrati i svako će naći ponešto za sebe. Novi Tigers on Opium, novi  Wilderun, masa odličnog južnoameričkog stonera, solidan blek metal, odličan death metal, još bolji grindcore, pa i thrash. Za drugi dan julijanskog božića zaista vrlo dobar izbor muzike koja možda ne slavi baš onog boga koji je Srbima na srcu (Novaka Đokovića) ali voli da opoije, pojede, zapeva, pa i da se potuče. A to je nama najvažnije. Idemo.

Za početak, po običaju, blek metal. Ili, u ovim partikularnom slučaju, post-blek metal. Sidnejski Oar na svom debi albumu, The Blood You Crave sviraju dosta tipičan post-blek zvuk, sa melanholičnim, šugejzerskim temama, vrištećim vokalima, kockastom, slabo dinamičnom produkcijom i podugačkim pesmama. No, samo zato što je muzika na ovom albumu dosta predvidiva, ne znači i da je loša i Oar pružaju sasvim solidan program slušaocu koji voli ovakav stil:

https://oarmusic.bandcamp.com/album/the-blood-you-crave

Novi EP čileanskog blek metal dvojca Anima Mortuum, Under the Sign of Moon zapravo predstavlja preostali materijal snimljen na sesijama na kojima je nastao prošlogodišnji album, The Throne. Dve nove pesme, dve obrade, mnogo maštovitog i osobenog blek metala koji ova dva čoveka naizgled beznaporno prave kombinujući lepe rifove, promišljene aranžmane, jednostavni, sirovi zvuk i jeftini „simfonijski“ senzibilitet. Vrlo lepo:

https://headlightproductions.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep
https://animamortuum.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep

Tongues of Dying Men je ime jednočlanog portugalskog blek metal projekta iz, jelte, Portoa, a novi EP, Bound to Self​-​Destruct ima dve solidne pesme bez pravih naslova koje nude emotivan ali energičan blek metal savremene estetike i sasvim prihvatljivog kvaliteta produkcije. Nije rđavo, pogotovo ako volite distorziranu melanholiju, ali baš želeti da nam se naplati deset evra za posedovanje MP3jki je malo ambiciozno (u međuvremenu smanjeno na sedam i po, što je i dalje mnogo):

https://tonguesofdyingmen.bandcamp.com/album/bound-to-self-destruct

Nemam običaj da pišem o singlovima od samo jedne pesme ali samo da ukažem da je apatinski Endarken objavio novu pesmu, Antihristos i, pa, lepa je, pogotovo ako je konzumirate na božić:

https://endarken.bandcamp.com/album/antihristos

Nadam se da Francuzi Prieuré nisu nacisti pošto im ovogodišnji EP, La foi des bourreaux zvuči, rekao bih, tipično francuski maštovito i avangardno a opet, nekako neposredno i prijemčivo. Ovo su četiri fino raznovrsne pesme poletnog tempa i sirovog a opet promišljenog zvuka i sve mi se to prilično dopada sve dok ne razumem tekstove.

https://condatelegacy.bandcamp.com/album/prieur-la-foi-des-bourreaux

Njemački Tryśt debituju sa istoimenim EP-jem koji donosi solidnih pet pesama atmosferičnog blek metala što, bez obzira na melodičnost i emotivnost, ne zaboravlja i težinu i žestinu. Dosta sirovo i prijatno:

https://trystunofficial.bandcamp.com/album/try-t

Poljska nastupa sigurno i autoritativno i u novoj godini. Sastav Sothoris je upravo objavio svoj drugi album i Wpiekłowstąpienie je moćan komad black-death metal dominacije. Sothorsis majstorski mešaju epsku, melodičnu, otmenu stranu blek metala sa tehničkom death metal svirkom i čvrstim, mošerskim gruvom. Ovo je vrhunski intenzivno i profi a sa mnogo odličnih ideja i tema u pesmama. Poljska ko kuća:

https://sothoris.bandcamp.com/album/wpiek-owst-pienie

Blek-trešeri Beholder iz Kanade stupaju u novu godinu dosta snažno svojim debi albumom. Arcane Subreptice ne donosi „klasičan“ blackened thrash koji tipično podrazumeva old school thrash/ speed metal svirku sa black vokalima. Ovo je kompleksnije napisano, sklono blackened gruvu i aranžirano tako da naglasi tu mračnu, okultnu atmosferu a da opet profitira od rifčina i mošerskih deonica. Producirano je jako glasno, ali je svirka odlična:

https://beholderqc.bandcamp.com/album/arcane-subreptice

Prilično ubedljiv split album nizozemskih bendova Helleruin i De Gevreesde Ziekte a pod dvostrukim naslovom Invincible / Ω. Ovo je moderan, melodičan ali filozofski intoniran blek metal koji sviraju, pretpostaviću, samo dva čoveka (za Helleruin ovo znamo) i mada je najveći deo materijala već bio dostupan onlajn od kraja prošle godine, svakako vredi poslušati pun album:

https://babylondoomcultrecords.bandcamp.com/album/invincible
https://helleruin6.bandcamp.com/album/invincible-split
https://degevreesdeziekte.bandcamp.com/album/-


Naredni split nam dolazi iz – Indonezije. Ovu lepu državu često pominjemo u pogledu njihove zdrave i bujajuće death metal scene ali to je velika zemlja i ima puno metalaca (uključujući njihovog predsednika) pa je sasvim rezonski da će tu biti i dobrih blek metal pregalaca. Morbid Aggression je split album bendova Battlethrone i Ritual Ortodoks i ovo je uglavnom „war metal“ podvrsta ove muzike, energična, agresivna, ali kompetentno napravljena i, uprkos zaista skromnim uslovima u kojima je očigledno nastajala, prihvaltjivo producirana. Energija, brzina, sirovina i neprerađeno zlo:

https://thronemusickness.bandcamp.com/album/morbid-agression-split-album-battlethrone-ritual-ortodoks

Apocryphetic iz Tenesija za sebe kažu da sviraju death metal ali materijal za njihov split EP sa Entrantment je više u war metal/ black metal stilu. Tri oštre, agresivne, brze pesme sa zlim rifovima i atmosferom konstantne nervoze su mi ulepšale dan (da ne kažem julijanski božić) iz sve snage a ni Entrantment nisu loši, uopšte, i njihove tri pesme, bliže death metal predlošcima su fina dopuna. Sve je ovo vrlo „kućnog“  kvaliteta i ne puca od originalnosti, ali je iskreno i žestoko i pogađa mete u mom srcu mnog bolje nego 90% „skupljeg“ metala:

https://apocryphetic.bandcamp.com/album/split-with-entrantment
https://entrantment.bandcamp.com/album/split-with-apocryphetic

Ukrajinci Omhosten su melanholični ali dovoljno sirovi i lo-fi da mi to prija na albumu Music of the Great Beyond. Ovo je meditativan, tužan blek metal sa slatkim, slovenskim rifovima i bez previše ambicija da razbija kalup nekakvim skretanjima pod pravim uglom pa kome koncept prija, prijaće mu ceo album:

https://kvltundkaosproductions.bandcamp.com/album/music-of-the-great-beyond

Pevač (i generalno autor svega u bendu) ukrajinskog Hellhate, Ugrum, zvuči kao razjareno dete na albumu  Жри​,​Господи! i ovo se sjajno uklapa sa muzikom koja je zapravo kvalitetan black metal sa dosta trešerskih rifčina i mošerskog materijala. Dakle, ovo je žestoka, ali ne nužno prebrza već više gruverska muzika koja pažljivo menja tempo kad god treba da slušaoca održi u pokretu i pruži mu energiju i podsticaj. Ugrum je ovo i prilično dobro producirao i pričamo o vrlo dopadljivom albumu antihrišćanske muzike koja ima šarma i mnogo dobrih ideja:

https://hellhate.bandcamp.com/album/-

Doom! Stoner! Hard rok! Psihodelija! Omiljeni izdavači iz Denvera, Forbidden Place Records su za lepši početak godine opušteno dropovali kompilaciju  Escape To Weird Mountain Volume 7 prvog Januara i ovo je nezaobilazno. Tridesetšest bendova koji snimaju ili su snimali za ovog sjajnog izdavača ovde se daju po uobičajenoj ceni od koliko sami želite, a muzika je u rasponu od pank roka do teške psihodelije, uglavnom sjajna i visokooktanska. Ova etiketa svake godine objavi bar 2-3 antologijska albuma a još su u pitanju i vanredno fini ljudi pa ako do sada niste pratili njihov rad, vreme je da počnete:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/escape-to-weird-mountain-volume-7

A to nije sve! Isti izdavač je upravo izbacio novi album Tigers On Opium (čija jedna pesma je i na pomenutoj kompilaciji) i, gaddemit (da mi se oprosti što koristim ovakav jezik u svetom periodu godine pogotovo dok se srpski Isus, Novak Đoković raspinje u bezbožnoj Australiji zbog naših grehova), tako nam je trebalo još ovog prljavog, jebačkog fuzz-rock cepanja. 503​.​420​.​6669​.​Vol​.​2, kako se mini-album, direktno se nastavljajući na prethodni, zove, ima sedam pesama tipično odvaljene ali kvalitetne, himnične i odlično producirane svirke. Tigers on Opium imaju taj neki desperado zvuk, koji ne deluje ispozirano već zaista autentično i šmekerski, a pesme su im uvek jako dobre i ovaj album je jedan od najboljih rokenrol materijala što ćete ih čuti ovog Januara. Forbidden Place po običaju daju daunloud za kolikogod da ste voljni da ponudite pa se radi o obaveznoj lektiri:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/tigers-on-opium-5034206669-vol-2

Zagrebački Negative Slug imaju odličan novi EP, Ratbag, koji je idealna kombinacija energičnog, besnog sludge metala i nekakvog early ’90s fuzzcore zvuka. Dve rasturačke pesme, jedan lep inteludij, te kvalitetna obrada jedne od najboljih pesama Ivice Čuljka – sve to za samo dva evra. Overite:

https://negativeslug.bandcamp.com/album/ratbag

Surov a emotivan sludge metal na EP-ju Spiritual Tinctures ravno iz Bruklina. Sastav, The Merchant ima dva člana i mada ove tri pesme nemaju skupu, nadrkanu produkciju nekih kolega, iskrenost, neposrednost i jasan fokus koji bend drži kroz tri pesme su sve jaki aduti.

https://themerchant.bandcamp.com/album/spiritual-tinctures

Psychedelic source records su na novogodišnje veče isporučili novi album duigačkih psihodeličnih džemova i ako ste do sada čuli ijedno njihovo izdanje, ovo je isto to samo nekoliko procenata zrelije, jače, dublje. Bence Ambrus ovde svira jednu od dve gitare, Krisztina Benus cepa i klavijature pored pevanja i Ihamutrarthaphalabhogaviragah bi bio obavezna lektira čak i da se ne daje po ceni koju, uobičajeno, sami određujete.

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/ihamutrarthaphalabhogaviragah

Koliko god da sam sumnjičav spram jednočlanih bendova u psihodeličnom roku – ipak nekako za pravi gruv treba interakcija između muzičara – toliko je australijski projekat Electric Yawn odličan izuzetak. Album Bring Down The Sky je prilično zrela i raznovrsna ploča finog psihodeličnog roka žestoke ali ne prenasilne provinijencije. Zanimljive pesme, kvalitetna produkcija i cena koju sami određujete – vrlo pristojna ponuda:

https://electricyawn.bandcamp.com/album/bring-down-the-sky

Nemački Death Cult 69 sviraju odličan okultni doom metal na svom, pretpostaviću prvom ikada EP-ju Join The Cult. Ovo je sporo ali gruvi, sa dosta teksture i obrednog ponavljanja, te fino upotrebljenim klavijaturama. Preporučuje se:

https://jointhedeathcult.bandcamp.com/album/join-the-cult

Brazilci Mephistofeles kažu da su živi album Barely Alive! snimali „under the big influence of heavy drugs... they made it barely alive! no joke!“ i pa, ne podržavam korišćenje teških (ni lakih, kad smo već kod toga, ipak sam ja strejter) droga, ali ovde se čuje ta fina sinergija hemije i ljudskih motoričkih i estetskih impulsa. Barely Alive! je spontan, sirov i simpatičan ako već ne esencijalan album vrlo gruverskog stoner metala samo za posvećene. Plaćate koliko hoćete i recite „ne“ drogama ali „da“ ovako žestokoj svirci:

https://mephistofeles.bandcamp.com/album/barely-alive

Novi Stone Rebel izašao je baš na vreme, prvog Januara. Space Indigo II zvuči kao i prvi Space Indigo ili, zaista, bilo koji drugi album ovog instrumentalnog projekta. A to znači prijatno, nežno i dostojanstveno, gruverski a sanjivo. Uživanje:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/space-indigo-part-ii

Argentinski stoneri Sahara su izbacili treći album, III: Hell on Earth i ovo je zapravo raj a ne pakao, ako volite mišićavi, nevaljalom bas gitarom vođeni teški rok. Sahara su bend koji voi gruv ali da taj gruv bude energičan i njihov stoner rok ima u sebi dosta postpankerskog fanki šmeka. Nekome možda neće ni prijati produkcija koja forsira masivnu bas-gitaru a „običnu“ gitaru potiskuje malko u pozadinu ali album svakako zvuči moćno i raznovrsno sa svojih osam nabadačkih i napadačkih pesama – sa zaprvo poprilično raznovrsnim sadržajem – i autoritativnim šetnjama kroz podvrste rokenrola koje se sve sjajno uklapaju u zvuk Sahare. Na vinilu ovo izdaje ugledni švedski Regain Records i to bi trebalo da je dovoljan garant kvaliteta:

https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/iii-lp
https://regainrecords.bandcamp.com/album/iii-hell-on-earth

Zanimljiv album snimili su austrijski Mother Morgana koji mešaju malo psihodeličnog fuzz-stoner rocka sa malo progresive, sve nekako maštovito i originalno, a sa puno atmosfere i lepim, toplim zvukom. Naravno, ja odmah padam na muziku koja ima kombinaciju distorziranih gitara, orijentalne harmonije i odličnog ženskog vokala (slušajte Call me Echo) ali ovo je generalno vrlo dobro i album Rise sa svojih dvanaest pesama nudi planinu odlične svirke:

https://mothermorgana.bandcamp.com/album/rise

Brazilcima Weedthrone originalnost i osobenost očigledno nisu glavni prioriteti u stvaranju muzike s obzirom da je EP Temple of Superdose gotovo ceo u istom tempu (kad iz njega izađu u četvrtoj pesmi, I Broke It, sve se zaista polomi) i ekstremno posvećen obožavanju Black Sabbath. No, ako i VI kao i Weedthrone volite Black Sabbath, volećete i ove lo-fi narko-sesije omažiranja i posrtanja:

https://weedthrone.bandcamp.com/album/temple-of-superdose

Bong Wizard iz Los Anđelesa vole kanabis i toga se ne stide pa se i album zove Vulgar Display of Flower sa sve omotom koji simpatično parodira čuveno Panterino rešenje za svoju ploču. Muzički, BW su spori, abrazivni ali i seksi, sa brutalnim vokalima ali zavodljivim rifovima, lepim gruvom i dovoljno raznovrsnosti i mašte, te sviračkog umeća, da se izdignu iznad parodije i ponude punokrvan stoner-doom program. Volim:

https://bongwizardofficial.bandcamp.com/album/vulgar-display-of-flower

Kanadski Doomsday Dementia spremaju album ali su izbacili tizer u vidu EP-ja the 3 blind mice sneak peek ep koji se daje po ceni koju sami odredite i ima urnebesan omot, a muzika je vrlo simpatični, vrlo gruverski sludge-doom metal. Sjajno je ponekad čuti bend koji naprosto SHVATA gruv, i ne filozofira nego samo valja rif za rifom, proste solaže, funkcionalan, jednostavan ritam i promukle vokale na užitak svakog slušaoca od ukusa.

https://doomsdaydementia.bandcamp.com/album/the-3-blind-mice-sneak-peek-ep-full-lp-on-the-way

Jaku južnoameričku ponudu ove nedelje dopunjava argentinski Lenguaje de Viboras čiji album ASCENCÍON ima osam pesama mišićavog, atmosferičnog stoner roka. Ovde bas-gitara vodi glavnu reč mada su, naravno, gitare vrlo prominentne i glasne u miksu, sa dobrim, maštovitim pa i simpatično melodičnim temama i rifovima. Pevanje je odlično, ritmovi poletni a produkcija prilično dobra i ova ekipa će zadovoljiti većinu vaših potreba za teškom, žestokom a opet višeslojnom muzikom:

https://lenguajedeviboras.bandcamp.com/album/ascenc-on

Idemo sad na brže forme, thrash, hardcore punk, grindcore, death metal itd. Brazilci Toxic Carnage se vraćaju 2022. godine sa EP-jem koji podseća na to da je južnoamerički thrash metal često najbolji thrash metal. The New Normal ima tri pesme besnog, gnevnog, zlim rifovima natrpanog thrash metala koji ima i svoju tehničku dimenziju  i smešta se na udobnu teritoriju između, recimo, Testamenta i Slayera. Sa zvukom koji forsira zakivački bubanj (ne dovoljno dinamičan za moj ukus, naravno), režeće gitare i zvoneći bas te sa odličnim vokalima, ovo je perfektan materijal da čoveka digne u prvo jnedelji nove godine i oraspoloži ga da najavljeni album čeka sa apetitom:

https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/the-new-normal

Kostarikanskim trešerima Heresy se može oprostiti to korišćenje već veoma često korišćenog imena na ime dobre muzike koju sviraju. EP Voracity izašao na novogodišnje veče nudi razbijački, apokaliptični thrash metal disciplinovane svirke i mračne, preteće, evokativne atmosfere. Sa naslovima pesma kao što su Annihilation i Generation Genocide znate TAČNO na čemu ste i pre nego što Heresy okinu prvi rif, pa ako vam se sve to dopada na neviđeno, verujem da hoće i kad ga čujete. Meni su odličn. Kostarika, more like Kosta ROKA, amirite, gospodo:

https://heresycr.bandcamp.com/album/voracity

Za hardkor pank publiku skrećem pažnju na Bandcamp projekat Memphis Punk Archive koji je fanovska inicijativa spasavanja starih snimaka iz Tenesija i okoline a gde se izdanja daju za iznos koji sami ponudite, a sva zarada (kolikogod mala bila) se daje u dobrotvorne svrhe. More Dead Than Alive je tako kompilacija dva kompletna snimka benda Copout iz ranih devedesetih koji su em vrlo karakteristični za ono vreme em odlični. Sirovost, energija, spontanost, brzina, sve  što ja volim i praktično nula pozeraja – prava stvar za podsećanje da su rane devedesete bile pre TRIDESET godina...

https://memphispunkarchive.bandcamp.com/album/more-dead-than-alive

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
A tek što Conflict Resolution kidaju. Ovo je RAZJARENI hardcore punk koji mene podseća na portlandski Resist samo što su Conflict Resolution iz Finiksa i zvuče kao kad bi Resist slušali na 45 obrtaja i na amfetaminima. EP Still Born Year je jedna od najboljih hardcore punk ploča koje sam čuo poslednjih ne znam ni ja koliko meseci, sa izvanrednom svirkom, genijalnom atmosferom neprestane uzbune, odličnim zvukom i izrazito dobrim pesmama što i pored superbrzog tempa i navijačkih refrena zapravo zvuče distinktno i osobeno. Fenomenalno:

https://conflictresolution.bandcamp.com/album/still-born-year-ep

Kill the Lizard iz Hjustona sviraju rokerski, old school thrash metal i na svom drugom albumu, The Awakening pružaju dobru zabavu kroz devet šmekerskih, energičnih pesama. Ovo je feelgood muzika uz koju se pije, slavi i šutira i mada se to možda ne uklapa uz aktuelne pandemijske protokole, možete biti sigurni da Kill the Lizard pokidaju svaku žurku na kojoj ih puste. Izvrsno:

https://killthelizard.bandcamp.com/album/the-awakening

Brain Cell Genocide su gerijatrijski krosover bend iz Sijetla, sa članovima drugih bendova za koje nikad niste čuli. Novi album, Tales From The Perineum nudi sasvim korektan, maštovit thrashcore, sa pesmama koje imaju tu narativnu dimenziju ali i očigledno uložen trud u to da svaka ima neki svoj identitet i svoju priču. Vrlo fine gitare, energična, odmerena svirka, pristojna produkcija, ovo se vrlo lepo sluša:

https://braincellgenocide.bandcamp.com/album/tales-from-the-perineum

Death Strider su, pak, iz Bostona i njihov istoimeni EP je i sam urađen u krosover stilu ali sa MNOGO izraženijom metal komponentom. Ovo je žestoko, tvrdo, disciplinovano i kvalitetno, sa četiri pesme dobrog zvuka i pevačem koji je usavršio urlik kao umetničku formu. Sjajno:

https://deathstrider.bandcamp.com/album/death-strider-ep

We’re Hëll Dëath and we play Speed Metal, kažu belgijski Hëll Dëath. I ne lažu. Debi album, Beeraholic Bangers je urađen u alkoholičarskom, svečarskom stilu brzog thrash-speed metala, ali sa zapravo dosta melodije, promišljenih aranžmana i u kvalitetnoj produkciji. Ovo je mnogo manje „old school“ nego što sam ja očekivao, sa pesmama koje demonstriraju ne samo individualne sviračke kvalitete trojice članova već i jedan viši nivo razumevanja muzike od nekakvog modernog speed metal standarda. Izvrsno napisano, odlično odsvirano, preporučuje se iz SVE snage:

https://helldeath.bandcamp.com/album/beeraholic-bangers

Burned Into Your Flesh [Live, Fitchberg '93] je živi album Anthraxa snimljen 1993. godine a izašao sada i ne umem da kažem koliko je ovo „zvanično“ izdanje, ali hajde, neće Anthrax da se naljute ako ovo poslušamo. Bend je početkom devedesetih bio već jednom nogom u domenu mejnstrim prepoznatljivosti, ali izbor pesama i svirka su vrlo dobri. John Bush nije Joey Belladona ali pevanje na albumu je odlično a mada produkcija nije baš, jelte, NAJ NAJ NAJ, ljubitelji muzike njujorških trešera se neće previše žaliti.

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/burned-into-your-flesh-live-fitchberg-93

Cruel Bomb iz Pensilvanije sviraju odličan thrash metal na EP-ju Man Made. Ovo je pet pesama moćnih rifova, stamenog ritma, snažnog vokala, upečatljivih refrena i mošerskih brejkdaunova, sve producirano profi i kvalitetno. Poslastica:

https://cruelbomb570.bandcamp.com/album/man-made
https://youtu.be/5-f-XOqSRRc

Odličan grindcore na split albumu bendova Nak’ay iz Fort Vejna u Indijani i Hate for Humanity iz Los Anđelesa. Nak’ay su prošle godine izdali prvi samostalni album a ovo im je ko zna koji po redu split i čuje se tu kilometraža, usviranost i fokus. Grindcore cepačina za sve pare. Hate for Humanity imaju samo jedan demo iza sebe ali zvuče skoro jednako usvirano i pedigrirano i ovo je jako dobar album:

https://wisegrindsrecords.com/album/nakay-hate-for-humanity-split-pre-order-on-12-vinyl-starting-january-7th

A tek što Grci Vile Species razbijaju na snimku Demo 2022. Ovaj sastav već iza sebe ima jedan EP i tri split izdanja pa se ne radi o deci koja prave prve muzičke korake. Indeed, četiri pesme na ovom demou su moćan, zakivački grindcore koji ne uzima taoce i pakuje puno energije u jedva šest minuta muzike. Plaća se po izboru i ovo apsolutno valja podržati:

https://vilespecies.bandcamp.com/album/demo-2022

Još grindcorea dobijamo na split EP-ju dva španska benda. Sota Terra su više crustcore orijentisani i sviraju vrlo kvalitetno, energično, sa odličnom produkcijom i maštovitim rešenjima i podžanru koji nije baš poznat po tome da forsira originalnost. Vrlo, vrlo dobro. Tempestat su, pak, grindcore sa srazmerno dugačkim (trominutnim) pesmama, odličnim zvukom, sjajnim šaltanjem između rafalnih blastbitova i nabadačkog D-beata i generalno zanatom u rukama i umetnošću u očima. Izvanredno izdanje.

https://sotaterra.bandcamp.com/album/split-w-tempestat
https://tempestat.bandcamp.com/album/split-w-sota-terra?from=hp_metal

The Unstable iz Tulse u Oklahomi cepaju neku vrstu kombinacije death metala sa ’90s groove metalom na debi albumu Taken Under. Solidno to zvuči ako vam se svidi kombinacija i bend svira moćno i disciplinovano sa veoma čvrstim, izrazito nedinamičnim zvukom koji dolikuje ovakvoj muzici. Album se završava obradama bendova koji su uticali na The Unstable, pa tu imate i Panteru i Static X i Fear Factory i NiN i Sepulturu i to perfektno opisuje interesovanja i međe ove muzike:

https://theunstable.bandcamp.com/album/taken-under

Poljaci Toughness su grdni i zajebani na svom prvom demo snimku, Prophecy. Ovo je generalno klasičan death metal, ali sviran i snimljen sirovo pa ima ekstra nivo autentičnosti. Prijatno je to a muzički i kompozitorski kvaliteti benda nisu za potcenjivanje. Ekstremno duboki vokali neće biti po svačijem ukusu ali doprinose hermetičnosti ove estetike. Cenu određujete sami:

https://toughness.bandcamp.com/album/prophecy

Personal Records je meksička etiketa koja je debitovala u 2021. godini pa jubilej obeležava izdavanjem semplera  2021 - Personal Records Label Sampler. Pošto je na rosteru uglavnom andergraund death, doom i black metal, ovo treba da sluša dobro potkovana publika koja će ceniti estetske i filozofske kvalitete ponuđenog materijala. A kvaliteta ovde zaista ima, od naših starih znanaca Wharflurch, preko odličnih blek metalaca Grandeur, razjarenih black-thrashera Fiat Nox pa do mrtvačkog funeral dooma sastava Clouds. Odličan katalog, odličan izbor, pa obavezno proverite:

https://personal-records.bandcamp.com/album/2021-personal-records-label-sampler

Ditch Organ su nešto između grindcorea, math metala, modernog screamo zvuka i metalcorea. Hoću reći, nije nužno BAŠ za mene, ali EP  A Rapid Flicker of Light je zapravo prilično eksperimentalno nastrojen sa aranžmanima koji ne jebu „normalan“ rokenrol pa ni normalan grindcore i sa produkcijom od koje uši otpadaju. Dobro je:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/a-rapid-flicker-of-light

Iako se Norvežani Ingenium vode kao progresivni death metal, njihova muzika, barem na trećem albumu, Sustenance Through Death ima mnogo gruverskiji, psihodeličniji pa i organskiji kvalitet nego što ova etiketa sugeriše. Ovo nije surovo tehnički album kompjuterske preciznosti i komplikovanih solaža već mnogo više jedna impresionistička, relaksiranija muzika interesantne atmosfere i „kosmičke“ estetike. Vrlo prijatno iznenađenje za mene:

https://ingenium666.bandcamp.com/album/sustenance-through-death

False Prophet je split album dva portugalska benda ali na Bandcampu nećemo čuti jedan od njih, Voyance. Drugi, Beyond Carnage hoćemo i ovo je simpatičan, jednostavan, gruverski old school death metal. Pristojna produkcija, ubedljivo nizak štim i prijemčive, plesne pesme, šta vam više treba?

https://beyondcarnageofficial.bandcamp.com/album/false-prophet-split-with-voyance

Švedsko-kanadsko-ujedinjenokraljevski Darkened ima odličan novi EP. Mourn the Dying Light donosi dve izvrsno producirane, gruverske pesme death metala koji ruši granice između kul old school pristupa i modernijeg, eklektičnijeg, pa i mejnstrimu možda mrvu bližeg (melo)deatha. Impresivno, zaista:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/mourn-the-dying-light

Australijski Nocturnal Graves pošteno trpaju na novom, četvrtom albumu, An Outlaw's Stand. Njihov zli, tamni blackened death metal (sa mrvicom thrasha) je na ovoj ploči spakovan u osam pesama energične, brze svirke, upečatljivih rifova i razrađenih aranžmana. Rifaški, zlo, negativno ali kvalitetno:

https://nocturnalgravessom.bandcamp.com/album/an-outlaws-stand

Dobro je novu godinu započeti zalogajem tvrdog, teškog, klasičnog old school death metal zvuka sa južne polulopte, pa mi je tako zadovoljstvo da objavim da je debi album argentinskih Bestial Profanation odličan. Sanctuary of the living dead je jedanaest pesmama klasičnih rifova, iznenađujuće čiste i lepe produkcije i drusne, kvalitetne izvedbe. Iako Bestial Profanation rade u vrlo klasičnom ključu, to ne znači da nemaju dovoljno mašte kod tema i dovoljno spretnosti kod aranžiranja da naprave memorabilne, originalne pesme. Ovo su u principu snimila dva čoveka, mada bend ima i živu postavu gde ih je četvorica i nadam se da ćemo još čuti o ovom bendu i slušati njihovu muziku:

https://bestialprofanation.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-living-dead

Mađarski Needless svojim drugim albumom, The Cosmic Cauldron nastoji da spoji sva svoja interesovanja u skladnu celinu. I zanimljiv je to spoj naučne fantastike, death metala, progresive, čak malčice i power metal glamura. Album zvuči konceptualno (iako nemam potvrdu da jeste) i impresivno je sklopljen:

https://youtu.be/ycmJTqew7oU

Necroveg iz Ohaja najavljuju novi album EP-jem od dve pesme, nazvanim Gluttony. Omot je sjajan a ni muzika nije loša ako volite brutalni, goregrinderski death metal sa elementima slema. Ništa originalno, ali kompetentno spravljeno i adekvatno tempirano da zadovolji glad koju svi osećamo. Posebno što su članovi benda vegani pa im je takva i muzika:

https://necroveg.bandcamp.com/album/gluttony

Danski Nihility ima drugi album, Beyond Human Concepts i mada njihov death metal ne nudi bogznašta originalno u konceptu ili izvedbi, ovo je zreo, kvalitetan materijal koji pruža dovoljno podloge i za mošing i za kontemplaciju. Zvuk je čist, možda za nijansu i previše za moj perverzni ukus, ali Nihility sviraju vrlo dobro, nudeći na kraju zanimljivu i šarmantnu kolekciju ideja i sviračkih podviga:

https://viciousinstinctrecords.bandcamp.com/album/beyond-human-concepts

Odličan debi album za švedski Necrophagous koji su spojili brutalni i komplikovani zvuk uzora poput Morbid Angel i Dying Fetus u udaračke, ali promišljene, zrele kompozicije. Album In Chaos Ascend ima jedanaest pesma i traje 45 minuta što je poprilično za muziku koja udara poprilično snažno sve vreme, ali Necrophagous uspevaju da pesme dinamizuju i ponude dosta pamtljivih (često vrlo morbidejndželovskih) tema da to lepo procuri. Odličan debi:

https://necrophagousband.bandcamp.com/album/in-chaos-ascend-death-metal

20 Buck Spin nas je obradovao na badnji dan, kad smo se najmanje nadali, prelepim kasetnim EP-jem sjajnih VoidCeremony, nazvanim  At the Periphery of Human Realms. Kompleksan a organski black-death metal ovog benda sam veoma voleo na njihovom debi albumu iz 2020. godine, Entropic Reflections Continuum: Dimensional Unravel, a At the Periphery of Human Realms najavljuje drugi album produbljenijim, zrelijim ali i dalje divlje kreativnim i dinamičnim muzičkim programom koji ne mogu da preporučim dovoljno snažno. Fantastično:

https://listen.20buckspin.com/album/at-the-periphery-of-human-realms

Moskovljani Magesor kombinuju black metal, hardcore, mnogo elektronike i generalno sklonosti ka haosu i zbunjivanju slušaoca za vrlo simpatično pakovanje muzike na EP-ju S of S in H. Neće ovo biti po svačijem ukusu na ime svog tvrdoglavog odbijanja da se privoli jednom žanru ili gruvu ali Rusi izvrsno žongliraju između žanrova i gruvova i uz vrlo solidnu produkciju, ovo me je više nego prijatno iznenadilo:

https://magesor.bandcamp.com/album/s-of-s-in-h

U poslednjoj sekciji po tradiciji pokrivamo muziku koja pripada heavy metal i power metal stilovima ali i onu koju je (pod)žanrovski teško odrediti. I tako, MENI novi album Wilderun ne znači bogznašta, ali kako je ovo retka prilika da je neki od autora prikaza na Angry Metal Guy dao albumu čistu peticu, osećam da bi bilo svinjski da se barem ne pomene. Mislim, da se razumemo, ovo je kvalitetan spoj folka, progresive i simfonijskih aranžmana, pa ko je voleo stare Wilderun radove, Epigone će mu sigurno biti lep:

https://youtu.be/wbkIcb4bPsc

Beastial Piglord, naš omiljeni solo-eksperimentator iz Sjeverne Karoline je imao dobru 2021. godinu pa je samo prirodno da već prvog Januara krene u nove radne pobede. Funeral Home, novi album, je zapravo nešto više metal nego što je u poslednje vreme prosek za Piglorda, sa kućnom ali pristojnom produkcijom i nekom vrstom mešavine doom i industrial metal matrica za tipično atmosferični, avangardni zvuk. Višeslojno, ambiciozno ali, za razliku od neprebrojnih internet-kolega, zaokruženo i smisleno. Kao i obično, plaćate koliko želite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/funeral-home

The Language of Thunder: A Benefit for Tornado Victims of Southern Kentucky je upravo ono što piše na omotu, dakle kompilacija kojom se sakupljaju novci da se pomogne žrtvama tornada u Južnom kentakiju. Izdavači su Snow Wolf Records i Unsavory Records iz Kentakija, cena je pet dolara, a muzika iznenađujuće raznovrsna i dobra, u rasponu od kvalitetnog panka do raznih vrsta metala. Dobar album i dobar razlog da ga kupite:

https://unsavoryrecords.bandcamp.com/album/the-language-of-thunder-a-benefit-for-tornado-victims-of-southern-kentucky
https://snowwolfrecords.bandcamp.com/album/the-language-of-thunder 

Prvi EP kanadskih Kontact zove se, zbunjujuće, First Contact, ali bar je muzika dopadljiv hevi metal sviran u andergraund stilu ranih osamdesetih. Dakle, ovo decidno nije „normalan“ ’80s heavy ili NWOBHM zvuk već dekadentniji, atmosferičniji i svakako ličniji zvuk. I nekako je osvežavajuće čuti bend koji se nije odlučio da prosto svira žanr već koji uzima iz žanra koliko mu treba i pravi osobenu, karakternu muziku. Jako autentično, sa sjajnim pesama i zanimljivom, okultno-psihodeličnom produkcijom, obavezno poslušati:

https://kontactheavymetal.bandcamp.com/album/first-contact
https://youtu.be/3eyVGAwhc64

Za kraj, i kao album nedelje, još malo izvrsnog grind zvuka. Montrealski RGRSS su, doduše, u svoj grindcore rezervoar utočili dosta black i death metal goriva pa je album A World of Concern jedna razbijačka ali višedimenzionalna ploča sa pesmama koje uspevaju da ukombinuju i abrazivni gruv i rafalnu paljbu. Atmosfera ploče je primereno apokaliptična a bend uspeva da i pored ekstremno disciplinovane, kvalitetne svirke, zvuči organski i napaljeno u potrebnoj meri. Album koji impresionira na svakom nivou. Obavezno:

https://rgrss.bandcamp.com/album/a-world-of-concern

 

Meho Krljic:
Izdavačka delatnost se polako vraća u standardni tempo nakon predaha krajem Decembra i početkom Januara pa je ova nedelja, iako bez nekih PRETERANO udaračkih momenata svakako donela nekoliko sjajnih izdanja. Na kraju krajeva ne čujete baš svake nedelje kako pokojni Slayer Hippy svira Blue Oyster Cult. Idemo:

Blek metal!!! Španski black-death šefovi, Ered su izdali album sastavljen od neobjavljenih ili retkih snimaka i Curses of the Past je dopadljiva kolekcija sa gomilom interesantnih pesama iz različitih perioda rada benda koji je aktivan već četvrt veka. Ered imaju kilometražu i pedigre, pa je Curses of the Past vrlo prijatan program kvalitetnog i raznovrsnog zvuka:

https://ered.bandcamp.com/album/curses-from-the-past

Rus Евгений Кулагин muziku stvara pod umetničkim pseudonimom Solza Mist i prvi album ovog projekta sa obale belog mora je impresivan. Ovo je – rekao bih tipično ruski – emotivan i melodičan post blek metal zvuk, sa puno atmosfere i melodije, ali Кулагинa izdvaja visok kvalitet muzičke izvedbe, uz koji ide dobra produkcija ali i talenat za pisanje i aranžiranje pesama. Jednostavno, album Path zvuči zrelije i prosviranije od većine onog što rade kolege pa sam se prijatno iznenadio.

https://solzamist.bandcamp.com/album/path-2

Finski Aegrus ima novi EP (koji, doduše, izlazi tek naredne endelje) i The Carnal Temples je izrazito zabavan finski blek metal, sirov, energičan i „prirodno“ melodičan. Naravno da je ovo duboko ušančeno u old school zvuku, sa pank-rok elementima u svojoj srži, ali je kvalitetno, vrlo autentično i moćno. Valja:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/the-carnal-temples
https://youtu.be/f4CJCmfht7s

Čileanski jednočlani pregalac Morbid Holocaust nije ništa snimao od 2020. godine (a pre toga je aktivno izbacivao po više izdanja godišnje) pa je Demo 2022 lepa prilika da pokaže kako kreativno uzdržavanje nije samo mit. I nije, ovo su tri pesme old school black metal prebijanja, koje je istovremeno i sirovo ali i dovoljno sofisticirano da zasluži da nosi 2022 u imenu. I solidan zvuk i produkcija. Ja zadovoljan, pogotovo što se druga pesma zove Soy i, maštam ja, slavi vegetarijanstvo:

https://morbidholocaust.bandcamp.com/album/demo-2022

Finski blek metal duo Vaino je toliko melodičan i osećajan na debi albumu Metsänpeitto da čoveku bude malo i neprijatno. No, momci to kompenzuju zbilja sirovim zvukom i organskom, živahnom svirkom a što muzici daje autentičnu notu kao nešto što ide iz duše – više „folk“ nego „pop“ – pa ja to sasvim podržavam:

https://vainoofficial.bandcamp.com/album/mets-npeitto

Nijemci Silent Leges Inter Arma su mnogo suroviji i robusnije producirani na svom drugom albumu, Ad plures ire, ali to ne znači da ovde nema melodičnosti, naprotiv. Ovo je tvrd ali i harmonski raznovrstan album za postavu kojoj je doslovno trebalo deset godina da ga napravi tako da se ovde čuje mnogo ideja nastajalih i isprobavanih tokom protekle decenije. Voleo bih nešto dinamičniji, manje „plastičan“ zvuk – ovako sve deluje kao da je sastavljeno od jako komprimovanih semplova – ali muzika je zanimljiva:

https://silentlegesinterarma1.bandcamp.com/album/ad-plures-ire

No, na brzinu se vraćamo natrag u Finsku za potrebe drugog albuma sastava Tyhjä. Valtakunta po ko zna koji put podseća da Finci poslednjih nekoliko godina dominiraju u skandinavskom blek metalu sa naoko beskonačnom količinom bendova koji imaju beskonačno mnogo ideja o tome kako da pišu i sviraju blek metal utemeljen u tradiciji a originalan i vitalan. Tyhjä su ekstremno kvalitetni i nude veoma zreo, moćan zvuk i promišljene pesme:

https://tyhj.bandcamp.com/album/valtakunta

Iz orbite „komercijalnog“ blek metala stižu belgijski Wiegedood („smrt u kolevci“) sa svojim četvrtim albumom, There's Always Blood at the End of the Road a koji je... odličan. Ova postava, sa članovima iz orbite kolektiva Church of Ra je svoj blek metal pažljivo formatirala da zvuči moderno, ali originalno i osobeno, sa muzikom koja na ovom albumu naprosto obara s nogu idejama i hiperkvalitetnom realizacijom. Ovde se kvalitetan studijski zvuk apsolutno opravdava minucioznošću muzike što je ova ekipa pravi i ja sam više nego oduševljen albumom:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_keRUwlIyUB8td5jHMa3NQqEhVIAIvznKY

Deathentrance je prvo ovogodišnje izdanje za ruski Wintaar (zaista jeste, proverio sam, dakle, posle prošlogodišnjih šest albuma, možda WV aka Евгений Пильников malo uspori) i, pomalo šokantno, ovo je znatno sofisticiraniji blek metal nego što nas je ovaj projekat navikao. Da se razumemo, tokom poslednje dve godine Wintaar se jeste kretao ka sve ambicioznijoj i složenijoj muzici a Deathentrance označava ozbiljan skok i u produkcijskom i u aranžerskom smislu. Srećom, zadržana je i dalje ona fina crta melanholije između svog tog truda da se oštri, sirovi zvuk zauralskih pustoši malo „otopli“ i ovo je lepa ploča. Wintaar uspeva da svoj zvuk osavremeni a da ne izgubi ključne dimenzije hladnoće i usamljenosti koje su mu od početka zaštitni znak i ja sam vrlo zadovoljan.

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/deathentrance

Stoner rok! Dum! Hard rok! Psihodelija! Solunci Red Frame sviraju progresivni rok sa sve violinom i bariton-gitarom u stalnoj postavi i njihov debi album, Whakapakoko je serijal šarmantnih skica negde između klasičnog proga i savremenijeg noise rock, jelte, rokanja. Ovo je vrlo solidna power-trio formula i tih šest instrumentala lepo procure i ima se tu šta čuti i slušati iz početka:

https://submersionrecords.bandcamp.com/album/whakapakoko

Mutha Trucka su iz Čikaga i njihov album The Dead Sessions je prijatana, šmekerska rokenrol ploča sa elementima stoner i desert rocka ali bez insistiranja na bilo kom od njihovih detalja. Ovde su pesme u prvom planu, šmekerske bas-linije, poletni rifovi, melodično pevanje, pijani refreni. Bend uz sve to ima dovoljno prljavštine da ne zvuči ni na koji način „komercijalno“ pa se ovo fino troši od strane nadžak-baba poput mene:

https://muthatrucka.bandcamp.com/album/the-dead-sessions-3

Novi Frozen Planet….1969 se zove Not From 1969 i mada nema koga TO ne bi zbunilo, muzika u ove tri pesme je vrlo lepa. Kao i obično, Australijanci sviraju džemerski, psihodelični, instrumentalni rok i ovo su tri dugačka, meandrirajuća komada, bez stvarnih pančlajna ali sa puno izvrsnog gruva. Lepo:

https://peppershakerrecords.bandcamp.com/album/not-from-1969

Londonski Flamebearer imaju korene duboko u “čistom“ metalu iako im je muzika u teoriji stoner rok sa, recimo, pankerskim refrenima. Lepa, zapravo, kombinacija i fine dve pesme na njihovom prvom demo snimku nazvanom prosto Demo 1. Valjano je:

https://flamebearer.bandcamp.com/album/demo-1

Za porciju poštenog, i staromodnog, ali šarmantnog hard roka, obratićemo se na adresu madridskog kvarteta Mamvth. Njihov prvi album, The Fog, očekivano i autoritativno kombinuje bluz, psihodeliju i energični, distorzirani zvuk za zdravu, prepoznatljivu kombinaciju koja bi bila sasvim kod kuće u sedamdesetim godinama prošlog veka, a i danas fino zvuči. Morate se, da se razumemo, navići na naglasak pevačice Law, ali njeni vokalni kvaliteti su adekvatni za ono što bend radi, dok su pesme himnične, prijatne i ulaze pod kožu, a produkcija je fino odmerena i dovoljno prirodna za moje potrebe:

https://mamvth.bandcamp.com/album/the-fog

Kad smo već kod staromodnog, australijski Buffalo osnovani su još 1971. godine (mada su postojali od 1968. pod drugim imenom). Iako bend već izvesno vreme ne radi, njihov frontmen Dave Tice povremeno nastupa kao Buffalo Revisited. E, pa, Ripple Music nam donosi prvi živi album ove postave, Volcanic Rock Live, sa pet pesama odličnog južnjačkog teškog roka. Ako volite ’70s hard rok, ovde nema šta da se razmišlja:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/volcanic-rock-live

I u istom ključu, isti izdavač nam donosi tribjut album legendarnim Blue Oyster Cult, nazvan, prikladno, Dominance and Submission. O uticaju benda koji je, uostalom, popularisao upotrebu termina Heavy Metal ne treba trošiti puno reči a album ima trinaest pesama zanimljivih bendova koji prolaze kroz BOC katalog sa ogromnim apetitom i daju mu savremeni ali poštovanja puni tretman. Mislim, samo to da Howling Giant sviraju Godzillu bi trebalo da je dovoljno.

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/d-minance-and-submissi-n-a-tribute-to-blue-yster-cult

Lamp of the Universe su sa Novog Zelanda (mada je to, koliko me intuicija služi, možda i jednočlani bend) i a ovih dvadeset i kusur godina postojanja razvili su prilično karakteran stil u svojoj kombinaciji psihodelije, roka, folka... Album The Akashic Field se vrlo uspešno oslanja na azijske muzičke tradicije uzimajući, jelte, pelcer, od psihodeličnog roka šezdesetih i sedamdesetih i ovo je fenomenalan program tripozne, gruverske muzike za staro i mlado:

https://lampoftheuniverse.bandcamp.com/album/the-akashic-field

I kad smo već kod lampi i svetiljki, Swamp Lantern su iz Sijetla i sviraju melodičan, samo malo grandžerski doom metal. Album The Lord is With Us je njihov drugi i jako je prijatan sa svojim tužnim, svečanim atmosferama i veoma heavy zvukom. Swamp Lantern vrlo uspešno doom metalsku melanholiju i težinu stavljaju u pravi odnos, praveći dugačke, spore ali ne i namešteno dramatične pesme koje se lepo kotrljaju i ulaze u uho:

https://swamplantern.bandcamp.com/album/the-lord-is-with-us

Grčki A Borrowing Kid Generation nije sačekao da prođe ni godinu dana od prošlog albuma da izbaci novi, Pressure. Doduše, za ovog čoveka je to zapravo poprilična pauza pa Pressure deluje dosta razrađeno i metodično osmišljeno. Ovo je i dalje gruverski, navećim delom (ali ne ekskluzivno) instrumentalni stoner metal produciran „kućno“ ali pristojnog kvaliteta sa pesmama koje nisu nekakvi novi uvid u rok muziku ali lepo cure:

https://aborrowingkidgeneration.bandcamp.com/album/pressure

Jednočlani sastav Moth66 dolazi iz mesta Flint u Mičigenu poznatog, kao i naš Zrenjanin, po, jelte, zagađenju vode. Album LXVI donosi, dakle, prljav ali prijemčiv, pa i ZARAZAN teški rok, sa jakim faz-distorzijama i puno etitjuda. Produkcija nije idealna, ali je muzika srčana i ima dosta dobrih ideja, pa se ovo  fino posluša:

https://moth66.bandcamp.com/album/lxvi

King Bastard iz države Njujork nude tipično superteški stoner metal na albumu It Came from the Void. Ovo je jako glasno ali sa dinamičnim masteringom koji u mnogome olakšava nasrtaj na uši, a pesme su psihodelični, vrlo gruverski stoner, sa čak dodatnim udaraljkama u postavi što mene uvek jako odobrovolji. No, brutalno distorzirane gitare (i bas-gitara najviše od svih) su u temelju ovog zvuka i ovde se čovek pogubi u teksturi dok dlanom o dlan, no, da bude jasno, bend se izrazito trudi oko pesama i ima svašta da ponudi:

https://kingbastardtheband.bandcamp.com/album/it-came-from-the-void

Španjolski Jhufus su naši stari znanci pa onda i unapred znate da li će vam se dopasti novi EP, The call of the Monolith. Ovo je prijatan, psihodeličan, instrumentalni stoner zvuk koji voli puno ponavljanja i hipnotički deluje na slušoca, dok lagano, metodično razvija svoje zvučne slike. Meni vrlo prija:

https://jhufus.bandcamp.com/album/the-call-of-the-monolith

Forbidden Place Records su nas i ove nedelje poradovali jednim sjajnim albumom. Space Coke su prvorazredan psihodelični stoner bend iz Džordžije koji u stalnoj postavi kvarteta ima klavijature a koje opet izvrsno doprinose teškom gitarskom zvuku. Album Lunacy ima svega šest pesama ali su to podugačke, veoma psihodelične i gruverske sage sa ipak dovoljno maštovitim i prorađenim aranžmanima za potrebe strože nastrojene publike. Odličan zvuk i naglašena tripoznost čine ovo izdanje jednm od najboljih koje sam čuo ove nedelje. A izdavač daunloud prodaje po ceni koju sami ponudite!!!!!!!! Dobrotvori!!!!!!!!!!!!!!!

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/space-coke-lunacy
https://spacecoke.bandcamp.com/album/lunacy-2 

Thrash! Speed! Hardcore! Grindcore! Death! Meksički Toxic Thrill sviraju vrlo ’80s thrash metal i njihov četvrti album, ...And Still After me je podsetio na neke od najsvetlijih momenata nemačkog thrasha iz druge polovine osamdesetih i bendove poput Kreator, Sodom, Assassin... Naprosto, ovo jeste trešerski treš, ali sa sasvim dovoljnom količinom progresivnih ideja da se sluša kao zrelija, ambicioznija forma ove muzike. Vrlo lepo:

https://youtu.be/dpCWszGMONc

Odličan thrash stiže iz Norveške na najnovijem demo snimku sastava Corroder. Tombs of Terror, kako se EP zove, u pet pesama ima više ideja, kvalitetne svirke i duše, jelte, nego što mnogi bendovi spakuju u cele karijere i Corroder su poodavno spremni da imaju propisan album jer već dve godine snimaju kvalitetne singlove i demose. Tombs of Terror je fantastičan materijal, sjajne produkcije i ekstremno sazrele forme pa ga iz sve snage podržavam:

https://corroderofficial.bandcamp.com/album/tombs-of-terror

I još sjajnog thrasha, ovog puta iz Italije u formi prvog EP-ja sastava Exhaustion iz Verone. Cold Death Embrace, istini za volju, ima dosta pank i rok elemenata, ali je u celini ovo vrlo moćan, težak i poletan thrash metal stare škole, vrlo energičan i agresivan a opet duševan i organski napravljen. Izdavač, finski Naturmacht Productions uglavnom zna šta radi pa tako i u ovom slučaju. Šutka do jutra sa ovim:

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/cold-death-embrace

Brazilski Deathgeist su melodični i zvuče vrlo „nemački“ na novom albumu, Procession of Souls. Hoću reći, produkcija na stranu, ovo dosta zvuči kao da slušate Destruction iz osamdesetih godina i ta old school nota mi vrlo prija sa ovim albumom.

https://youtu.be/OwM9nKYXS3g

Od Faceplant iz Toronta sam očekivao nekakav krosover zvuk s obzirom na ime, ali EP Citizen Pain ima dve kratke pesme efikasnog, kvalitetnog grindcore zvuka. Ovo je grajndčina koja forsira gruv radije nego superbrzinu ali Faceplant umeju da zakucaju i brutalan blastbit a i da naprave pesmu od preko tri minuta koja ima smisla i održava zavidan nivo agresije sve vreme. EP plaćate koliko hoćete a nadam se da će bend uskoro snimiti neki duži materijal jer zvuče zrelo i napaljeno.

https://fuckfaceplant.bandcamp.com/album/citizen-pain

Kad smo već kod krosovera, Rodent (with Glasses) su berlinski krosover projekat koji voli humor bar koliko i distorzirane, denflovane rifove. A (mini)album Hidden Gems, koji sakuplja skrivene pesme sa starih izdanja, te neke demo pesme je mesto na kome ima dosta humora (i repovanja). No, Rodent sviraju kvalitetno (posebno za svoju, srazmerno lo-fi kategoriju) i ove zajebancije su uglavnom dobre pesme koje vredi zavrteti više puta. Bend sprema novi album ali Hidden Gems je fina marenda i daje se za onoliko para koliko sami odvojite. Pošteno.

https://rodentthrash.bandcamp.com/album/hidden-gems

Necroweasel zvuči kao ime za nekakav zajebantski krosover asatav ali ovi Finci sviraju smrtno ozbiljan krosover-treš i drugi album, Global Warning odlikuju mračnije atmosfere, brutalni vokali, energična svirka i visok tempo. Sve, dakle, što ja volim. Devet pesama prebijačke svirke, a za samo dva evra, proverite:

https://necroweasel.bandcamp.com/album/global-warning

Eightfold Path su metalizirani hardcore bend iz San Hozea i, pa, zvuče baš kako očekujete da zvuči metalizirani hardkor iz Kalifornije. Kvalitetno, heavy, siledžijski, ali ipak sa stilom. EP  Divinity in Suffering ima kvalitetne pesme i ne gubi se u gansterskom pozeraju, a kako je sve prilično ekonomično (svega jedna pesma prebacuje tri minuta) i dobro prpducirano, vredi odvojiti uvce pa i zavući ručicu u džep jer ovo plaćate koliko hoćete:

https://eightfoldpath408.bandcamp.com/album/divinity-in-suffering

Još metaliziranog hardkora dolazi nam iz Ukrajine. Ice Peak Hate trpaju iz sve snage na EP-ju  Five O'Clock Circle Pit koji je, jelte, upravo napravljen da izaziva te srkl pitove koje frontmeni metal i hardkor bendova toliko vole. Ice Peak Hate su odlično producirani (naravno, bez trunke dinamike u zvuku ali ovo je muzika koja profitira od predstavljanja slušaocu zvučnog zida od granita) a i pesme su im dovoljno originalne da ja obratim pažnju i klimnem s odobravanjem. Super je što je poslednja pesma zapravo remiks naslovne stvari urađen u zaista old school EBM stilu kako ga bend i najavljuje. Rispekt:

https://icepeakhate.bandcamp.com/album/five-oclock-circle-pit

I još metaliziranog hardkora dobijamo iz – Čikaga. Break The Cycle su tvrdi, napaljeni, sa lepim, vrlo heavy zvukom i navijačkim refrenima (da ne pominjem legendarni sempl iz filma The Punisher u kome Thomas Jane igra Punishera a Džontra Volta jednog od notabilnih negativaca), ali i dobrim rifčinama koje čoveka ne mogu da ne pokrenu i i samog malo popale. Kapiram da ovaj bend pravi ršum na koncertima, ali i EP koji se zove isto kao i bend je vrlo solidna vizit-karta.

https://breakthecycle312.bandcamp.com/album/break-the-cycle

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic:
I indonežani Still Asshole (ali kakvo genijalno ime!) sviraju metalizirani hardcore ali sa malo više elemenata grindcorea i death metala. Za Alerta tvrde da im je prvi album, ali ovo ima samo četiri kratke pesme pa je u pitanju više EP. No, simpatično, je, spajajući mladalačku energiju sa ipak jednim zrelijim i maštovitijim pristupom muzici. Pritom, produkcijski i izvođački više nego zrelo:

https://stillasshole.bandcamp.com/album/alerta

Road Pig iz Nju Džersija imaju dve pesme odličnog, bučnog D-beat hardcorea na split kaseti sa sastavom Lacking. Za Lacking ne znam kakvi su, ali Road Pig se fino distorziraju, imaju prijatne pank melodije i himnične refrene, što je meni sve dovoljno da ponudim palac na gore:

https://roadpig.bandcamp.com/album/lacking-split

Urdr su iz mesta Bremerton u državi Vašington, i novi EP, Punished for Living ima pet pesama sirovog i surovog blackened crust zvuka. Ne da se Urdr sad nešto ističu maštovitošću, ovo je vrlo standardna ponuda za takvu muziku, ali bend zvuči autentično, „stvarno“ i ima svoju vrednost. Ja sam zadovoljan.

https://urdr.bandcamp.com/album/punished-for-living-ep

Kad smo već kod blackened crusta, Wolfbastard iz Mančestera prpoisno kidaju na svom trećem albumu, Hammer the Bastards. Ništa posebno ambiciozno u pogledu forme, ali Wolfbastard zvuče odlično i sviraju jako energično i napaljeno pa je teško da se slušalac ne inficira sa malo, jelte, entuzijazma, dohvati macolu i smlati nekog popa, makar u maštarijama. Naravno, nisam za nasilje, uključujući prema kleru, i kad vidim ovakav omot ne mogu da ne pomislim kakve bi to skandale izazvalo u bogobojažljivoj Srbiji...

https://clobberrecords.bandcamp.com/album/wolfbastard-hammer-the-bastards

Moskovljani Поножовщина сколопендры odvaljuju vrlo glasan hardcore punk/ d-beat na istoimenom albumu. Koji traje dajbože 15 minuta ali ima masivan zvuk, odličnu svirku, propisnu dozu grajnderske, jelte, razjarenosti i lep odnos bržih i srednjetempaških deonica. Pritom su gitare zdravo maštovite i ovo četvoro podvižnika imaju čime da se ponose. Da ne pominjem da sam učio Ruski onolike godine a da nisam imao pojma da se stonoga kaže сколопендра. Skandal:

https://scolopendraknifeparty.bandcamp.com/album/s-t

Kada nazovete bend „bušilica“ to nije jer najavljujete nježne serenade ili nekakav suptilni intelektualni program, tako da Bore iz Konektikata zakivaju nervozan, mučan, disonantan a opet neodoljiv sludgecore na istoimenom albumu. Ovo je agresivno a opet ranjivo, dobro i glasno producirano, sa kratkim, ekonomičnim pesmama, i, za moje potrebe, izvrsno pogođen paket. A plaćate koliko hoćete. Pa stvarno:

https://boringct.bandcamp.com/album/bore

Evo još jednog benda koji u imenu ima reč za bušilicu. Gut Dril je jednočlani grindcore/ metal bend uz Ujedinjenog kraljevstva a The Saint je snimak sa dve pesme koji koristi Majku Terezu za omot ali i nudi vrlo disciplinovan, mošerski, kvalitetno napisan i odsviran grind/ metal sa očiglednim Pig Destroyer uticajima ali i sa sopstvenim identitetom. Lepo sve to zvuči a plaćate koliko hoćete, dakle idealan paket:

https://gutdrill.bandcamp.com/album/the-saint

Paranoise iz Los Anđelesa zvuče šarmantno na novom materijalu za split singl sa X-Acto (koji, kažu, uskoro izlazi). Ovo su tri pesme, prog-punk-noise usmerenja, kratke, sumanute i vrlo dopadljive. Relativno lo-fi zvuk ovde deluje kao svestan izbor i uklapa se u generalnu orijentaciju benda ka tuđinskom i nestandardnom.

https://paranoisesixsixsix.bandcamp.com/album/split

Sa imenom Genocide Doctrine od novog danskog benda iz Roskildea možete da očekujete samo okrutan deathgrind i istroimeni demo upravo to donosi. Ovo je pet kratkih, efikasnih, naravno brzih i agresivnih pesama koje imaju taman toliko vremena da između rafalnih blastbitova i urlanja prosviraju malo složenije death rifove i daju slušaocu vremena da se malo osvrne oko sebe dok se ne završe. Vrlo ubedljiva izvedba i solidan miks, sjajan početak za Genocide Doctrine a koji pritom plaćate po želji.

https://genocidedoctrine.bandcamp.com/album/genocide-doctrine

GoreSkinCoffin isto šalju jasnu poruku svojim imenom. Album Release my Suffering kombinuje grind, death i malo black metala za jednu finu, solidno produciranu (mada, naravno, spljeskanu u masteringu) mešavinu koja će prijati ljubiteljima brutalne muzike, posebno ako vole vokale koji podsećaju na gnevnog Paju Patka. Meni je ovo vrlo pristojno:

https://goreskincoffin.bandcamp.com/album/release-my-suffering

Meksički kosmički death-progresivci Nebulation imaju dve pesme složenih aranžmana i operetske atmosfere na EP-ju The end of the races. Melodično je to i napaljeno i nije sasvim po mom ukusu, ali ovo je prilično partizanska akcija i ne mogu da ne skinem kapu za koncept i egzekuciju:

https://nebulation.bandcamp.com/album/the-end-of-the-races

Solunci Dysnerved zvuče odlično na debi albumu Man in the Middle a koji kombinuje black i death metal u jednom prilično progresivnom, pomalo i „post“ ključu za kolekciju kompozicija koje i pored naglašene maštovitosti u aranžiranju imaju zajedničku estetiku i stil. Vrlo zanimljiva ploča dobre atmosfere i prijemčivog zvuka.

https://dysnerved.bandcamp.com/album/man-in-the-middle

Danski Rambuk su odmah sumnjivi jer među pet članova benda ni jedan jedini nema dugačku kosu. Sme li se to? No, debi album, Chains, je simpatičan srednjetempaški thrash-death metal rad sa solidnim gitarskim radom. I pevanje i ritmovi i povremeni upadi melodije su možda za mrvu bliži metalcore formulama nego što ja volim, ali album se svejedno lepo posluša:

https://rambuk.bandcamp.com/album/chains

Brazilski Suburbius svira tri prijatne brutal death metal pesme na EP-ju Eterna Escravidão. Ovo je bendu prvo zvanično izdanje posle jednog demo snimka i dobijamo energičan, gruverski i napaljen death metal koji svakako ima još mnogo prostora za sazrevanje ali nudi zdravu, dobru osnovu. Sami birate cenu:

https://suburbius.bandcamp.com/album/eterna-escravid-o

Nogothula su iz Sinsinatija i svirtaju ne naročito originalniu, čak dosta, jelte neoriginalni death metal, no, debi minialbum, Gore Vortex Ascension je svakako prijatna kombinacija ukusnih rifova i mošerskih ritmova, malo brzo, malo srednje, baš kako treba da se sve to lepo proguta. Solidna produkcija i jedan sasvim pristojan produkt:

https://nogothula.bandcamp.com/album/gore-vortex-ascension

Old school death metal je na programu prvog demo-snimka benda Infernalis iz Tusona iz Arizone. Ovo je mošerski, rifaški i vrlo zarazno, vrlo pokretački oblikovana muzika sa zvukom koji zapravo podseća na „chainsaw-metal“ stil švedskih bendova, čemu doprinosi i izuzetno zverski glas pevača. Četiri kratke, efikasne pesme, puno hedbenginga i pravljenja grimasa – prelepo.

https://infernalis.bandcamp.com/album/demo

Gored Embrace je slatko ime za death metal bend  a ovi Čikagoanci sa dve pesme na materijalu Promo 2022 pokazuju solidno poznavanje žanra i njegovih tropa i mada se Gored Embrace ne izdvajaju preterano originalnim tumačenjem tih istih tropa, ovo je prijatno za slušanje i svrlo solidno producirano:

https://goredembrace.bandcamp.com/album/promo-2022

Filipinski Nullification svira vrlo lep death metal na svom debi albumu, Kingdoms To Hovel. Ovo je nedvosmisleno old school muzika sa formatom i senzibilitetom koji u priličnoj meri asociraju na same Death, naravno, uz smislene, dobro promišljene nadogradnje. Bend piše dobre pesme a zaista starinski zvuk puno pomaže u uspostavljanju pravilne estetike. Odličan debi i album koji se lako sluša u krug sa svojim mošerskim programom i tečnim, prirodnim aranžmanima:

https://personal-records.bandcamp.com/album/kingdoms-to-hovel

Singapurski Oshiego je iskusan sastav koji je za poslednjih deceniju i po snimio i izdao dosta materijala. Najnoviji, peti album, Jaljalut stoga donosi kvalitetan deaththrash metal, sa epskim prizvukom i poštenom, znojavom svirkom. Oshiego vole brzu svirku ali su im pesme napisane sa dosta ambicioznim aranžmanima i puno rifova koji se trude oko harmonske kompleksnosti, te promena ritma i dinamike tako da je na programu raznovrsna ponuda. Vrlo lepo, u celini:

https://oshiego.bandcamp.com/album/jaljalut

Technical death metal publika za ovu nedelju ima drugi album benda Aethereus iz Tacome u Vašingtonu i ovo je primereno ambiciozna i kvalitetna ploča. Aethereus su i progresivci tako da album nije samo zakucavanje iz sve snage sve vreme već ima i dosta „nemetalskih“ elemenata, bas-gitaru bez pragova, džez momente i sve što očekujete, a pesme su epske, kompleksne ali su PESME a ne samo nanizani rifovi i neparni ritmovi. Produkcija vrlo nedinamična, kako i  očekujemo od ovih bendova pa iako Aethereus nisu skroz moj fazon, album Leiden pruža dosta materijala vrednog svačijeg vremena:

https://aethereus.bandcamp.com/album/leiden-2

I poljski Torn From The Womb ima tu „tech“ komponentu. Vredni Konrad Dera, jedini član ovog projekta je snimio novi album, Purgal Abnomitary, nadovezujući se na prošlogodišnji EP istog imena i ovo je kvalitetno i ubedljivo, mada sa čak trinaest pesama i veoma brutalnim, komprimovanim zvukom može da bude i ubitačno za uši. Ali kvalitete pesama je neupitan i Dera je definitivno jedan od heroje poljske scene:

https://tornfromthewomb.bandcamp.com/album/purgal-abnomitary

Slem publika, za to vreme, dobija debi album švicarskih Inhumane Existence. Dehumanized je uredan, lepo snimljen, možda tipično evropski slamming death materijal, sa korektnim nivoima težine i gadosti, ali bez pornografskih fiksacija na elemente koje bi oslabile kvalitet pesama. Naravno, zvuk je brutalno iskomprimovan, ali slem je uglavnom takav, pa ko to može da izgura ima čak dvanaest pesama finog, maštovitog prebijanja:

https://inhumaneexistence.bandcamp.com/album/dehumanized

I poslastica za death publiku stiže u formi albuma Everwinding Slaughter transatlantskog projekta Weaponry. Kanadski levičarski trešer Jo Capitalicide koga znamo po projektima Ice War, Aphrodite, Devil Cross i još milion drugih ovde se udružio sa Daveom Rottenom iz kultnih madridskih death metalaca Avulsed i ovo je album energične, primitivne a sofisticirane svirke koja organski spaja death, thrash, speed i grindcore sa malo panka, pružajući energičan, brutalan program a gde pesme ipak dišu i imaju identitet. Užitak:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/everwinding-slaughter

Ulazimo u poslednju krivinu i tu nas čekaju heavy metal, power metal, te sve ono što je žanrovski malo neuhvatljivo. Recimo, post-metalci iz Nevada Sitija, Æquorea počinju godinu dopadljivim albumom melanholične ali energične svirke. Četiri pesme na albumu DIM, istina je, traju dugo i idu sporo ali ima ovde dosta elegancije i ko voli taj elegični, a opet dostatno zli metalski zvuk sa ovim će se prilično dobro udati. Solidna produkcija, ubedljiva svirka:

https://aequorea.bandcamp.com/album/dim

Nije možda uobičajeno da u metal preglede uvršćujemo albume sa imenom Live at Montreux Jazz Festival ali Šveđanka, orguljašica i kompozitorka Anna von Hausswolff je svojim saradnjama sa Sunn0))) svakako zaradla ovu distinkciju. A i ovaj živi album je sasvim dovoljno metal, sa svim svojim gotik, dron i džez elementima. Hoću reći, ovo je za probirljiviju publiku koja i ne mora dolaziti sa metal strane ali svakako ne škodi ako i jeste:

https://annavonhausswolffsl.bandcamp.com/album/live-at-montreux-jazz-festival

Brazilski Sentencer je relativno svež bend (sa prvim snimkom iz 2020. godine) a koji se jako oslanja na formule tradicionalog, ’80s metala. Novi EP, Inception je u tom smislu veoma prijatan, sa starinskim ali ne i mlitavo-nostalgičnim pesmama i zvukom koji je, pa, recimo simpatično muljav. Sentencer se eksplicitno smatraju nastavljačima Judas Priest, Accept i Iron Maiden škole komponovanja i očekujte himnične pesme, dugačke duple solaže, ceo taj program. Prijatno.

https://sentencerofficial.bandcamp.com/album/inception

MF Ruckus iz Denvera su klasičan heavy bend sa naklonom ka sleaze metal stilu i naslovima pesma kao što su Jesus Hellraiser Christ, Gasoline (For My Party Machine) ili All My Heroes are in Hell... No, album Thieves of Thunder je dobar, sa upečatljivim pesmama i poštenom, znojavom svirkom. MF Ruckus imaju dovoljno elemenata NWOBHM zvuka da ne budu prosto glam rokeri ali i dovolno garažne sirovosti da ne budu „obični“ metalci. Fina kombinacija i petnaest pesama na albumu koji je pripreman punih sedam godina. Pa poslušajte:

https://mfruckus.bandcamp.com/album/thieves-of-thunder

Eliminatoriz Lankastera u Engleskoj na svom drugom albumu, Ancient Light provajduju melodičan, energičan heavy metal po receptima stare škole, smeštajući se negde između divljeg NWOBHM i metodičnijeg thrash metal zvuka. Deset pesama himnične provinijencije, malo mejdnovskih rifova, vokali sa dosta harmonija – sve je tu i nema greške:

https://eliminatorheavymetal.bandcamp.com/album/ancient-light

Za kraj i album nedelje, oh, Maule iz Vankuvera sviraju klasični heavy metal MNOGO po mom ukusu! Njihov debi album, Maule je baš onako sjajno iskombinovana ulična prljavština sa u nebo zagledanom himničnošću da sam se posle prvih pola minuta osećao kao da mi se stomak smanjuje a kosa produžuje a posle dva kao da imam četrdeset godina manje. Ne da su Maule sad nešto „savršeni“ ali su autentični, napaljeni, imaju dobre rifove, solidnu produkciju i umeju da naprave vokalne harmonije koje zvuče šmekerski a ne se samo sleazy. Muzika je svakako prilično predvidiva i bend ne ruši sad neke stilske granice ovim albumom, ali ponekad samo želite da poslušate ploču tradicionalne heavy metal muzike koja gazi napred i diže na noge, i Maule to isporučuju sa zastrašujućom ubedljivošću:

https://maule.bandcamp.com/album/maule

 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version