DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (205/212) > >>

Meho Krljic:
Zahvaljujući provođenju nedelje više u krevetu nego na nogama, jesam imao prilike da igram više igara i čitam više stripova, ali metala se nisam naslušao, pa danas imamo malo manju količinu izdanja nego inače. Ali su dobra. Da ne kažem LEKOVITA. Poslušajmo!



Blek metal na početku i, takođe na početku, odlična pokazna vežba iz ruskog blek metala na četvrtom albumu kungurskog dvojca, Aveth. Der Untergang je ploča ledene, melanholične i mračne atmosfere, ličnog izraza i produkcije koja ne žrtvuje masu prostornosti. Aveth pišu dugačke i epske pesme o depresivnim temama i izvode ih sa mnogo ubedljivosti pa je Der Untergang dostojanstven, otmen album slovenske širine i duševnosti. Još i taj omot!

https://aveth.bandcamp.com/album/der-untergang

Jesmo li do sada pisali o ijednom bendu iz Lihtenštajna? Ako nismo, Tankfist su prvi a njihov ovogodišnji EP, Smoke Mortar donosi tri pesme sirovog, zlog i jeftinog blackened thrash metala. Sve ovo zvuči jako narogušeno i negativno (u najpozitivnijem smislu) i Tankfist su kao ispali iz nekog mračnog momenta u osamdesetima kada su se negativne emocije i nezadrživ impuls za kreiranjem susreli u idealnom i srećnom spoju. Puno krljanja i dreke za samo jedan švajcarski franak:

https://tankfist666.bandcamp.com/album/smoke-mortar-ep

Shadows? SHADOWS? Zar ovaj nemački blek metal projekat sa, slutim, samo jednim članom nikada nije čuo za slavni surf-rock bend skoro istog imena? Enivej, prvi demo ovog projekta, Anomie, ima tri pristojne pesme sa malo zakivanja i malo lepe emocije, snimljen sasvim pristojno i sa sasvim zavidnim nivoom kvaliteta svirke. Nije loše za prvi snimak!

https://shadows666.bandcamp.com/album/anomie

Eternal Sombre Curses je kompilacija demo snimaka i svega što je singapurski bend Purbawisesa napravio u prvoj deceniji ovog veka (zaključno sa 2011. godinom) i ovo je 50 minuta krvožednog blek metala stare škole, sirovog (mada ne sasvim nekvalitetnog) zvuka i vrlo lošeg raspoloženja. Samo za utreniranu klijentelu, ali ovde ima pravih bisera:

https://purbawisesa.bandcamp.com/album/eternal-sombre-curses

Zanimljiv (post)blek zvuk nam stiže na prvom EP-ju maštovito nazvanog trija Die Not, Poor Death iz Sjeverne Karoline. Sam EP, Deadwater Rose je zapravo lepo snimljen i miksovan imajući u vidu da je ovo očigledno prilično partizanska akcija a muzika je, pa taj hermetični, ali emotivni post-blek stil koji ume da bude i oštar i melodičan. Nije rđavo a cenu određujete sami:

https://dienotpoordeath.bandcamp.com/album/deadwater-rose

Inače sjajni britanski sludge-stoner autor, Froglord, nam je pre neki dan poslao mejl da je napravio blek metal ploču tematski orijentisanu na, er, miša Stjuarta Litla. I Hate Stuart Little je ime i projekta i EP-ja i ovo je onako, jeftino i gruverski, kao i Froglord i ima šarma. Pogotovo ako i vi delite mržnju prema Stjuartu:

https://ihatestuartlittle.bandcamp.com/album/i-hate-stuart-little

Ysyry Mollvün je jednočlani argentinski blek metal projekat koji na istoimenom albumu donosi ogromnu količinu koncepta, a što ga postajete svesni već kad vidite omot. Radi se o projektu započetom pre još deset godina a koji je zasnovan na starosedelačkom folkloru i mitovima. Muzika je, čak, iznenađujuće „normalna“ sa blek metalom koji se sasvim ugodno smešta uz tradicionalnu ritualnu muziku i kompozicijama koje su korektno aranžirane i producirane vrlo solidno. Folk-metal, u svojoj blek metal formi je neretko jedna od najmaštovitijih formi modernog metala, a Ysyry Mollvün potvrđuje ovo pravilo:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/ysyry-mollv-n

Isti izdavač, Avantgarde Music izbacuje i prvi album kanadskih Vastatum, Mercurial States of Revelation i, mada je bend nov, radi se o ljudima koji već decenijama rade u kanadskom blek metalu sa bendovima Vanquished, Kaifrun i Hostium. Vastatum nudi atmosferičan, pomalo melanholičan, ali svakako i hermetičan moderni blek metal, bez previše naklona shoegaze tropima, ali sa uporedivom ljubavlju prema ranjenoj emociji i njoj odgovarajućem zvuku. Solidno:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/mercurial-states-of-revelation
https://youtu.be/ocngbTq2P5E

Ima već previše bendova koji se zovu Faust, pa je novi francuski projekat rešio da doda i jedan vidljiv umlaut u svoj logo. Dakle, Fäust, na istoimenom EP-ju sa dve pesme nudi, pored umlauta i izvrsno producirani, vrlo ambiciozno aranžirani, epski blek metal koji nema problem da odluta i u šredersku power metal teritoriju kada mu to odgovara. Impresivno izdanje, i svakako bend koji valja držati na oku:

https://faust666.bandcamp.com/album/f-ust

Takođe iz Francuske su In Hell, ali njima je Lex Divina Terrores drugi album i ovo je mračan, agresivan black-death metal sa mnogo zujećih, pretećih rifova i brze svirke. Bend, da ne bude zabune, dosta polaže i na atmosferu i ovo nije samo krljanje iz sve snage svo vreme, ali ja svakako volim bendove koji vole da u isto vreme sviraju i brzo i komplikovano, pa In Hell od mene dobijaju podršku:

https://inhellblackdeath.bandcamp.com/album/lex-divina-terrores

Ime Flayed God sugeriše onaj najgrđi, najsuroviji black metal ali istina je da ova ekipa iz Džordžije više vuče na blackgaze i da je njen novi EP Chambers of Misery kombinacija energične svirke, opipljivog emotivnog očaja, avangardnih ambicija i produkcije koja baš ne pati od dinamike. No, sve to na gomili daje zapravo dobar paket i mada jeste naporno za uši, Flayed God su originalni i prilično dobri:

https://theflayedgod.bandcamp.com/album/chambers-of-misery

Prelazimo na doom, sludge, stoner, psihodeliju... Nizozemski jednočlani Sfeerverzieker je sa svojim debi EP-jem, Wrath of the Child spravio preteću, mračnu i mučnu kolekciju sporog, teškog sludge-doom metala. Pesme nemaju naslove (samo rimske brojeve) ali imaju preteću atmosferu, dobre rifove i energičnu, a sporu svirku. Dobar zvuk, dobar koncept, dobra izvedba, solidan početak za Sfeerverzieker:

https://sfeerverzieker.bandcamp.com/album/wrath-of-the-child

Graves for Gods su australijski doom metal sastav čiji debi album, The Oldest Gods zvuči, pa, vrlo ’90s. Ako ste ikada voleli rani Paradise Lost ili my Dying Bride, Graves for Gods rekonstruišu taj Peaceville zvuk i donose korektnu kombinaciju death metal oštrine i romantične, tužne atmosfere. Četiri dugačke pesme u 40 minuta, pristojna produkcija, vrlo solidno:

https://sleepingchurchrecords.bandcamp.com/album/the-oldest-gods

Novo izdanje mađarskog Psychedelic Source Records je živi album sastava Slight Layers. Live at Aurora je snimak koncerta iz istoimenog, jelte, budimpeštanskog kluba i ovo je nešto manje od četrdeset minuta kvalitetne, izdžemovane psihodelije, kako smo već navikli od ove ekipe. Slight Layers su pritom vrlo svedena ekipa, jedan klasičan power trio i ovde se dobija čista krtina, bez trikova i nekakvih eksperimenata. A kao i uvek, plaćate koliko želite. A želećete:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/live-at-aurora

Priča o novom EP-ju jednočlanog američkog (post)doom metal projekta Post Luctum je da je autor imao vrlo ozbiljne zdravstvene probleme prošle godine, oporavljao se od operacije, pa pisao instrumentalne doom pesme jer mu je jedino to polazilo za rukom, bla bla bla, i mada je sve to lepo, da muziku stavi u kontekst i humanizuje, istovremeno nije garancija da će vam se EP The Night Carries On dopasti. Ali ako volite kvalitetni, melodični, jako emotivni post-doom, e, pa onda ste u prilično dobrom položaju. Ovo je nežna, ali glasna, hermetična ali dobrodošlicom ovenčana muzika, producirana kvalitetno i napisana sa dosta autoriteta:

https://postluctum.bandcamp.com/album/the-night-carries-on-ep

Ruse Sand'n'Roll sam nedavno pominjao po dobru na ime njihovog recentnog albuma, Pathological Nature Of Human Stupidity, a novi EP, Damnation ima dve pesme snimljene uživo i zvuči dobro, sanjalački, meditativno, gruvi i hevi. Dakle, dobijate sve što je potrebno u jednom paketu koji plaćate koliko želite? Tako je, a i zvuk je odličan:

https://sandnroll.bandcamp.com/album/damnation-ep

Nije li ime Mud Spencer najbolje koje ste čuli ove godine? Pa još za indonežanski fuzz-metal bend koji izlazi za italijanski Argonauta Records!! Fuzz Soup, kako se album zove, je zaista brboćuća, proključala supa rifčina, prelepog, toplog fuzza, malo garaže i surf rocka, i neprestanog gruva. Mud Spencer je, da bude jasno, jednočlani bend, čija je muzika (doslovno) pravljena sedeći na krevetu ali Fuzz Soup je vrlo kinematična i iznenađujuće lepo producirana ploča značajno iznad one-man proseka kvaliteta koji inače ja lično vezujem za ovakve projekte. Rodolphe, kako je ime čoveku koji sve ovo pravi, se pokazao kao izuzetno nadaren  i nadam se da je ovo tek početak blistave karijere:

https://youtu.be/XsmrUhHkzc8

Viral Tyrant? Šta još neće smisliti u tom Portlandu. Elem, ovaj kvarter koji se na promo-fotografiji slikao sa sve okultnim parafernalijama, na EP-ju Vosrutan ima dve spore, teške pesme snažnog psihodeličnog doom metal zvuka. Lepo to zvuči, i, onako, prljavo je i jednostavno i mada teško da pričamo o nekakvom revolucionarnom čitanju žanra, prija ako ste u pravom raspoloženju:

https://viraltyrant.bandcamp.com/album/vosturan-single

Made Of Miracles Collection je, dakle, kompilacija projekta Stone Rebel, ko zna koja po redu, ali kako ovaj francuski projekat ionako izdaje neshvatljivu količinu albuma, uvek dobro dođe kada se ovako napravi kao neki presek. Ako volite Stone Rebel, već znate da li vam ovo treba. Ako ne volite, ne treba vam. Ako prvi put čujete za projekat, poslušajte – ovaj mirni, prijatni, meditativni instrumentalni program možda baš bude ono što vam treba za ova teška vremena:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/made-of-miracles-collection

Ponovo Argonauta Records a ovog puta bend, Sunczar, je iz Frankfurta. Mada su mu članovi, reklo bi se, malo Nemci, malo Grci a malo i Hrvati. Globalizacija na delu, a album, Bearer of Light je kombinacija stoner metala i groove metala, sa tvrdim zvukom i jednim dubokim uverenjem da devedesete nikada nismo prerasli, već da smo ih se samo postideli. E pa, Krsto i ekipa se ne stide, pa ako se vi stidite ali ste ipak radoznali, Bearer of Light je svakako korektno, kvalitetno sklopljena ploča:

https://youtu.be/2G5wCZYGQl4

Rusi Bongtower na ovom albumu, Oscillator II, nude superiornu – i podugačku – reinterpretaciju formula koje su već uspostavili na Last Summer Days iz 2020. godine. Ovo je još jedan „zvučni film“ sa sve glumljenim uvodima, a koji govori o sovjetskom kosmičkom programu i vozi psihodeličan, vrlo faziran stoner-doom metal. Ako su vam se dopadali prethodni Bongtower radovi, Oscillator II je ovo u razvijenoj formi, sa dosta odlične muzike i konceptom koji je vrlo naglašen:

https://bongtower.bandcamp.com/album/oscillator-ii

Prelazimo na bržu muziku, thrash, hardcore, grindcore, death metal i takve stvari... Kvartet Brat iz Nju Orleansa i ne zna kako dobro ime ima. Iako se bend vodi kao grindcore/ powerviolence, novi EP, Grime Boss je bliži sporom, izuzetno nasilnom sludgecore zvuku. Koji ume da zavari i brzo, ali se najbolje oseća u sporom, teškom, valjajućem, metodičnom prebijanju. Heavy zvuk, ulični feminizam (jedna pesma se zove Girl Muscle), namrštenost za sve pare – Brat su zvučno veoma dobro usklađeni sa svojim životnim stavovima.

https://brat504.bandcamp.com/album/grime-boss 

Agamenon Project nastavlja da objavljuje po jedan split nedeljno pa tako ove nedelje dolazi na red EP urađen u kolaboraciji sa projektom Gastropod. Agamenon Project x Gastropod je jedan od boljih radova Agamenon Projecta u poslednje vreme, jer je brazilski solo-umetnik ovde u prilično nadahnutom grindcore formatu koj ima samo malo death metal elemenaa da ga oplemene i učine manje monotonim. Tri pesme za AP a onda takođe jednočlani Gastropod zvuči solidno sa svojih šest komada lo-fi ali ne previše lo-fi grinda. Lepo i kao i uvek, plaćate po želji:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/03-22-agamenon-project-x-gastropod

Načelno nisam neki ljubitelj melodičnog death metala ali povremeno uleti nešto što mi donese osmeh na lice. U slučaju bugarskih komšija Deadscape i njihovog debi albuma, Of the Deepest Shade to će najpre biti odlični vokali Mirele Kaleve koja pošteno krklja i urla preko epskih, melodičnih matrica ali i klin muških vokala što ih daje basista Aleksander Trifonov. Pesme koje Deadscape pišu su pristojno različite među sobom, krećući se između folk i power metal ekstrema i ovo je, mislim, za ljubitelje melodeath muzike, lepa ponuda:

https://deadscape.bandcamp.com/album/of-the-deepest-shade

Oros su mladi bend iz Kolorada i njihov debi EP, Orogenesis donosi tri fino napisane i realizovane pesme death-thrash-groove metala. Zna se da nisam preterano lud za groove metal formatima, ali Oros pišu lepe pesme i sazrele, složene aranžmane pa ovo vrlo lepo curi i može se slušati sa zadovoljstvom više puta za redom. Miks je pritom dosta zdrav i Oros od mene dobijaju svu moguću podršku:

https://orosband.bandcamp.com/album/orogenesis

Indonezijski sastav Instigates debituje albumom Victims of Deception a koji donosi disciplinovan i zreo deaththrash metal sa dobrim rifovima i kvalitetnim pesamama. Možda se poneka zamerka može dati produkciji koja jeste čista i kvalitetna ali joj ponegde fali dinamike (bubanj, pre svega) ali bend piše vrlo dobru muziku i nudi propisan mošerski program za ljude koji vole brzo i žestoko i tu nema šta da se filozofira:

https://instigates.bandcamp.com/album/victims-of-deception-2

Čileanci Verbum nude sasvim klasičnu smešu death i doom metala, posoljenu sa nešto blek metala na svom debi albumu Exhortation to the Impure. Ovo je objavio Iron Bonehead, pa, dakle, pričamo o materijalu koji je kvalitetan i ima jednu autentičnu crtu izraza, ali svakako nije u pitanju ploča koja sad tu nešto resetuje žanrovske trope itd. No, ko voli mračne, teške rifove, svirane užasno sporo i sve što ide uz njih, uključujući vokal kao iz nekog košmara, dobija ovde svoj fiks:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/verbum-exhortation-to-the-impure

Australijski Descent, pak, na svom drugom albumu, Order of Chaos, nude zakivački, energičan black-death zvuk koji, istina je, nema ambicije da probija ikakve žanrovske granice, ali filno zvuči, sa svojom kombinacijom švedskim death metalom inspirisanog superteškog zvuka i malo blek metalskih melodija. Fina ploča, mada, naravno, zvučno kao napravljena od cigala. Koje se šutiraju:

https://descentmetal.bandcamp.com/album/order-of-chaos

Indonežanski slem! Moja jedina slabost! Prvi album indonežanskog benda Vitrectomy zove se Unconvincing Veracity (neke ljude je, jednostavno, teško ubediti u bilo šta) i ovo je ekstremno nabadački, težak slamming death metal, sa vokalima koji su samo tekstura i ništa više, potpunim odsustvom dinamike iz mastera i pesmama koje su smena zakivačkih blastbitova i bolesnih, plesnih slemova. Mislim, ŠTA vam još više treba?

https://brutalreignproductions.bandcamp.com/album/unconvincing-veracity

Druid Lord ne samo da je odlično ime za death-doom metal bend nego je i ovaj bend, iz Orlanda na Floridi u potpunisti zaslužio to svoje ime. Treći album ove ekipe, Relics of the Dead mračan je i atmosferičan komad old school death-doom magije sa finom odnosom sporosti i brzine, pun okultnih rifova i modalnih solaža i mada Druid Lord ne pucaju od originalnosti niti od raznolikosti, to svakako mogu da budu prednosti. Jer ako vam se dopadne kako album počinje, to je manje-više kako će on i ići do kraja, sa odličnom atmosferom i ponekom memorabilnom temom, ali svakako bez puno novih trikova. Lep, vrlo dinamičan master u mnogome doprinosi prijatnosti slušalačkog procesa:

https://druid-lord.bandcamp.com/album/relics-of-the-dead

Ne biste verovali koliko ima metal bendova sa imenom Abyss, sve dok ne odete i odradite pretragu na Metal Archivesu. No, i tada ćete biti iznenađeni kada vam kažem da grčki death-thrash sastav ovog imena nije na spisku. Ne znam zašto jer se album Death Revival, upravo izašao za Transcending Obscurity, bez napora ubraja među najbolje ploče koje sam čuo ove nedelje, pa i ovog meseca. Pričamo o vrlo srećnom braku između proto-death metala Possessed i old school nabadačine jednih Obituary, gde Abyss kroz sedam nestašnih pesama prikazuju i odlične rifove i prosvirane solaže, odlične sviračke kapacitete pa i vrlo solidnu produkciju. Bend se, da se razumemo, ne može nazvati originalnim ni u kom slučaju, ali ova svirka zvuči kvalitetno, a ploča je jako zabavna. Pa uživajte:

https://abyssusgreece.bandcamp.com/album/death-revival-death-metal

Za vrlo lepo shvaćen old school death metal skrenuću vam pažnju na Habitual Slaughter, samo jedan od nekoliko jednočlanih projekata momka po imenu Graham Matthias koji živi u Engleskoj. EP Feast for the Beast je debi izdanje ovog partikularnog projekta i donosi odlične rifove, sjajne solaže, ubedljiv vokal, i pesme koje plene jednostavnošću i neposrednošću. Autor eksplicitno kaže da je želeo da i muzika i produkcija povuku na rane devedesete i misija je apsolutno ispunjena. A ja sam uživao:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/feast-for-the-beast

Thou Shalt Not je simpatično ime a bend je iz Ohaja. Novi EP, Sanctuary of the Vile nudi grdan blackened-death metal sa puno mučnih rifova i gotovo grajnderskom opsesijom stalnim promenama tempa. No, Thou Shalt Not zapravo pišu solidne pesme i imaju dobar, jeftin a kvalitetan zvuk, dok su im gitare stalno zaposlene i ne prestaju da rade nešto zanimljivo:

https://thoushaltnot666.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-vile

Škotsko-grčki kvartet Penny Coffin zabada najstrašniji death-black-grind na kaseti ΤΕΦΡΑ / ΣΚΕΛΕΤΙΚΟ ΣΚΟΤΑΔΙ a koja kombinuje njihov prvi demo sa par novih snimaka. Nije ovo pametna muzika, ali je napravljena spretno, da se usredsredi na golu agresiju ali da ostavi dovoljno prostora da se malo i diše, pa su kompozicije i preko sedam i osam minuta kada zatreba. Ko može da izdrži ovoliko krljanje svo to vreme, treba da posluša:

https://drycough.bandcamp.com/album/-

Redivider je, pa... ne znam kakvo ime za death metal bend ali se svakako iz njega naslućuje da bend svira death metal. Istoimeni prvi demo ima tri pesme poprilično brutalne svirke, sa kombinacijom bolesnog gruva i zakucavanja tipičnom za brutal death krilo ove muzike. Ne preteruje se ovde, razumećete, sa originalnošću ali Redivider ionako kažu da sviraju old school death metal i nude nam  korektne omaže, recimo Devourmentu, samo sa zaista malo više old school pozicija. Lepo. Demo plaćate po ceni koju sami odaberete:

https://redividerdeathmetal.bandcamp.com/album/redivider-demo

I Kanadski Necrocroft zvuče vrlo korektno na svom prvom izdanju, EP-ju Crown of Flesh iako ni sami ne probijaju nekakve žanrovske granice. Njihov death metal i sam ima dobar odnos brutal death metal i old school death metal pristupa, pa se ovde mešaju atmosfera i nabadanje, gruv i upečatljive teme itd. Necrocroft su i lepo producirani pa ovaj mesnati, heavy EP može da vam ulepša nedelju:

https://necrocroft.bandcamp.com/album/crown-of-flesh

Kome je malo smor sav taj old school i brutal death zvuk, evo malo lepe, melodične progresive: Phreneticis su iz Lisabona i njihov death metal je sav u komplikovanim, sinkopiranim ritmovima i minuciozno napisanim temama, sa aranžmanima koji nisu SASVIM neprirodni i izlomljeni već prate nekakvu logiku tema, pa se EP Maze Of Time vrlo lepo sluša. Za prvo izdanje, ovo je vrlo solidno producirano a i obavezni jazz-rock delovi su fina osveženja:

https://phreneticis.bandcamp.com/album/maze-of-time

I brazilski Escarnium je pomalo progresivan, pogotovo ako slušate šta radi gitara, ali je muzika mnogo brutalnija, brža, i ima jednu „kosmičku“ dimenziju. EP Through the Depths of the 12th Gate dolazi skoro šest godina nakon poslednjeg albuma, ali je bio vredan čekanja iako ima svega dve pesme. A od kojih je druga obrada finskih Amorphis. Jer, Escarnium su ovde dominantni, ubedljivi, moćne atmosfere i apsurdno kvalitetne svirke, pa svakako provucite ovaj materijal kroz uši:

https://escarnium.bandcamp.com/album/through-the-depths-of-the-12th-gate

Za poslednju sekciju idemo na žanrovski amorfne bendove ali i na klasičan heavy metal. Finski Sargassus dosta dopadljivo kombinuje post-metal sa malo death i black metal elemenata za zvuk koji je istovremeno i prilično „andergraund“ ali i otvoren za publiku različitih profila. EP The Albatross je vrlo dobro produciran i ima tri srednjetempaške, dosta progresivno aranžirane pesme, sa sve neočekivanim ali perfektno pogođenim klin vokalima i osećajem za narativ. Ubedljivo i autoritativno:

https://sargassus.bandcamp.com/album/the-albatross

Kad smo već kod „post“ formi, Age of Apocalypse iz Njujorka se vode kao posthardcore skupina mada njihov zvuk sa svojim nabadačkim, navijačkim srednjim tempom može da bude interesantan i beatdwon publici. Ozbiljno. Tako je album Grim Wisdom zahvatio obe strane hardcore amplitude i nudi materijal i za „intelektualce“ i za mošere. Zanimljiva, raznovrsna ploča:

https://ageofapocalypseny.bandcamp.com/album/grim-wisdom

Well, ne znam ko je očekivao novi album Tonyja Martina u 2022. godini – poslednji je bio još u 2005. – ali taj se sada sigurno slatko smeje. Thorns je poštena, energična ploča mejnstrim metala koji se oslanja na zvuk Black Sabbath iz perioda kada je Martin tamo radio, samo, jelte, dosta zaslađeno. No, ovo je DOBRO, dajući onaj pravi, časni metal koji kič prihvata kao neraskidivi deo svog izraza ali uz kič nudi i pošteno oznojeno čelo, dobru produkciju i jedan visokokaloričan obrok. Fer:

https://youtu.be/nCtPPwBJ68I

U sličnom maniru radi i španski (mada grčkog porekla) u principu jednočlani projekat Mercury Gates. Drugi album ovog heavy metal benda koji sada uključuje ljude iz raznih država što su doprineli materijalu, nazvan Carpathos Rising je vrlo ubedljiv komad heavy/ power svirke, produciran vrlo solidno i sa mnogo ubedljivih detalja, od diovskih vokala, preko razrađenih gitarskih aranžmana, do himničnih, pamtljivih refrena. Da ovo dobije samo malo više para za studio (mada i ovako zvuči vrlo dobro) i podršku nekog izdavača, odletelo bi u stratosferu. Ako volite Black Sabbath iz perioda kada su tamo pevali Dio i Martin, Mercury Gates je za vas.

https://mercurygates.bandcamp.com/album/carpathos-rising

Teksašani Arsenal na albumu Arsenal II prilaze bliže thrash zvuku jer je muzika nešto brža, ali ovo je i dalje melodični, epski heavy metal, pa još pevan na Španskom. Ne treba dopustiti da pomalo jeftina produkcija zamagli činjenicu da je ovo izuzetno šarmantan, prijatan album visokog tempa ali sa puno ljubavi za melodiju, a i taj Španski znatno doprinosi i originalnosti i milozvučnosti materijala. Probajte:

https://arsenalmetalmusic.bandcamp.com/album/arsenal-ii

Za visokobudžetniji i nabudženiji hevi metal, tu je treći album benda Ashes Of Ares. Ovaj duo-projekat bivših članova Iced Earth je za ovu priliku prikupio masu uglednih gostiju (ne sumnjajte da je i Ripper Owens tu, čovek više voli da gostuje nego išta na svetu) i sklopio album epskih, himničnih metal kompozicija, pa, iako ja možda ne volim baš U POTPUNOSTI ovaj widescreeen, high-budget metal, Emperors And Fools bez sumnje nudi mnogo simpatičnih momenata da se mlati glavom i zapeva uz Matta Barlowa:

https://roar-ashesofares.bandcamp.com/album/emperors-and-fools

A tu je i novi Tokyo Blade. Ovaj britanski sastav spada u originalni NWOBHM talas (prvi album snimili su 1983. godine) i mada se meni njihova nova ploča ne može zaista meriti sa nekim neo-NWOBHM radovima mlađih umetnika, opet pričamo o sasvim solidnoj ponudi. Fury ima peviše materijala – traje skoro osamdeset minuta, na kraju krajeva – ali se tu može naći i nekoliko vrlo dobrih pesama. Mislim, I Am Unbroken je pesma koja bi bila hit-singl 1983. godine na bilo kojoj top-listi što drži do sebe. Imam utisak da Tokyo Blade poslednjih godina rade iz sve snage jer osećaju da su u drugoj ili trećoj mladosti, i to malo razvodnjava materijal. Čini mi se da bi mogli da izdaju manje albuma (i da su ti albumi kraći) i da bi to rezultiralo memorabilnijim izdanjima, no, ostaje da ovde ima nekoliko odličnih pesama i da je album vredan preslušavanja:

https://youtu.be/VdXfYorvnpg

Za kraj... dva albuma koji... pa, nisu metal. Ali prvi je od njega na neki način nastao. To ako računamo da su King Gizzard & The Lizard Wizard na nekakav način metal bend ili makar rok bend sa dovoljno elemenata metala u svom eklektičnom zvuku. Elem, Butterfly 3001 je ultimativni retro koncept jer se radi o remiks-albumu prošlogodišnjeg Butterfly 3000. Taj je album znamenite Australijance predstavio u pomalo orijentalnom maniru gde je mikrotonalna eksploracija išla ruku pod ruku sa kooptiranjem istočnoazijskih harmonija, a onda, kad to date na remiksovanje gomili takođe prilično iskusnih studijskih radnika (DJ Shadow, The Scientist, Peaches, Flaming Lips...) sve je zaista kao da smo se vratili u devedeste. Ali, mislim, ja sam star čovek i ne smeta mi da čujem malo drum ’n’ bass brejkbitova ispod kineskih tema koje peva Australijanac. Izvolite:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/butterfly-3001


Drugi album je novi Boris. Nazvan samo W (kao nastavak prošlogodišnjeg NO), ovo je gotovo uvredljivo moćan materijal drona, avangarde, eksperimenta sa ritmom-i-popom, puno elektronike i par momenata klasičnog heavy-fuzz metala. Boris su... neverovatna anomalija u istoriji popularne muzike i bend čija kreativnost ne zamire, evo trideset godina. To da su u stanju posle toliko godina da me iznova iznenade sa skoro svakim novim albumom, da prerasporede molekule svoje zvučne alhemije na nove i interesantne naične je zaista redak i dragocen talenat. Pa, molim, poslušajte:

https://boris.bandcamp.com/album/w

Meho Krljic:
Može se reći da smo se vratili u puni intenzitet izdavačke aktivnosti. Ove nedelje zaista za svakog ponešto, i avangardni blek metal i old school death metal i goregrind, i stoner-psihodelija, pa čak i bendovi iz slavne istorije rokenrola sa novim albumima. Pa još i novi King Gizzard! Samo  da bude zdravlja a sve ostalo ćemo lako.

Krećemo s blek metalom i to iz  Francuske. Silhouette sviraju atmosferični blek metal koji jedva da je metal, rekao bih, ali je odličan. Ovo je nežna, setna, melanholična muzika sa anđeoskim ženskim vokalima i tužnim upadima distorzije i vrištanja i mada je sve to standardna atmoblek formula, Silhouette kao da u njoj nalaze suštinu i nude muziku prefinjene drame i veličanstvene tragedije. Prvi album, Les Retranchements bi trebalo da se dopadne i doom publici sa svom svojom nesputanom emocijom i lepotom agonije. Poslušajte:

https://antiqofficial.bandcamp.com/album/les-retranchements
https://silhouettebm.bandcamp.com/album/les-retranchements

Unbound je split EP između američkih bendova Deadyellow i Bobak i ovo je vrlo zanimljiva kombinacija. Bobak tresu ekstremno sirovi, podrumski blek metal koji je bukvalno* jedan molekul udaljen od potpune buke i to što ovde imaju tri pesme je više znak pažnje prema slušaocu nego rezultat nemanja para da se snimi više. No, ova vrsta buke ume da bude lekovita u malim dozama. Deadyellow iz Nju Džersija, pak, sviraju moderan blek metal koji se sudara sa nekakvom alternativnijom, hardcoreu bližom vizijom blek metala, i njihove dve pesme su vrlo zanimljivo napisane i odlično producirane. Vredi poslušati:
*figurativno bukvalno, naravno

https://deadyellows.bandcamp.com/album/unbound

Švedsko-ruski blek metalci Devourer su spremili novi album za ovu godinu i Raptus, njihov treći, je neumoljiva lavina pesimizma i agresije. Nije sve ovde u istom temu pa se album šeta između prebijačkih blastbitova, nadrkanih rifova i demonskih vokala, ali i sporih, bolesnih atmosfera pretnje i očajanja. Ovo je potentna formula, mada album , sa svojim neverovatno glasnim masteringom, svakako treba izdržati. No Devourer uzimaju jednu od prepoznatljivih formi švedskog blek metala i dovode je do ekstrema, umešno i dosledno. Ko voli, preporučuje se:

https://devourer.bandcamp.com/album/raptus

Jednočlani,a kanadski Mutarotik na istoimenom debi EP-ju nudi vrlo zdrav i zabavan blackened thrash metal. Ove četiri pesme imaju gomilu lepih ideja i dobrih rifova a odsvirane su sa puno žestine i strasti. Produkcija je, ma koliko „kućna“ suštinski bila, takođe vrlo lepo odmerena i ovo je kao da slušate Voivod kako sviraju blackened thrash. Dakle, odlično a i daunloud se naplaćuje samo onoliko koliko vi kažete:

https://mutarotik.bandcamp.com/album/s-t

Finski The Mist From the Mountains sviraju, sasvim očekivano, melodični, atmosferični blek metal. No, kvalitetan. Album Monumental - The Temple of Twilight, njihov debi, ima potrebne količine kvalitene, znojave svirke i aranžmane promišljene tako da se u prvi plan istaknu melodije i teme, a da se ne zapostavi ni propisan metalski rad, pa je mojim ušima to uglavnom prijalo. The Mist From the Mountains uspevaju da jedan epski, ambiciozni zvuk spakuju u pesme koje opravdfavaju taj zvuk i pristup i za to ih treba pohvaliti:

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/monumental-the-temple-of-twilight

Kad smo već kod atmosfere, jednočlani španski projekat Negativa je objavio svoj četvrti album, nazvan, dosledno dosadašnjoj konvenciji samo „04“, i ovo je, pa, četrdeset minuta očaja. Ali energičnog očaja. Negativa, odnosno jedini autor i izvođač u ovoj postavi, DB, vrlo autoritativno kreira atmosferu mučnine i pretnje, sa svim klasičnim atmoblek alatkama ubačenim u mikser, ali sa kompozitorskim sposobnostima koje su ipak iznad proseka, kao i sa solidnom produkcijom. Ovo je stoga istovremeno i opresivan i uzbudljiv album teške ali prijemčive muzike. Valja, a daunloud se daje po ceni koju sami odredite:

https://negativa0.bandcamp.com/album/04

Još mučnog a fascinantnog modernog blek metala? Ima! Švedski Det eviga leendet snimio je drugi album i kako je bend ime (Večni osmeh) uzeo po naslovu kultnog švedskog romana Pära Lagerkvista iz 1920. godine u kojoj mrtvi pričaju jedni sa drugima kako bi im brže prošlo večito vreme koje imaju na raspolaganju, tako je i muzika hermetična, artistički okrenuta, ali kvalitetna. Album Reverence, dolazeći četiri godine posle prvenca, okrenut je atmosferi koja se postiže kroz znojavu, mišićavu ali disciplinovanu svirku i upeglanost zvuka, pa je finalni produkt istovremeno organski i emotivan, ali i hladan i apstraktan. Idealno? Pa, idealno, zaista a još se i ovde daunloud daje po ceni koju sami odredite. Ne propustiti:

https://detevigaleendet.bandcamp.com/album/reverence
https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/det-eviga-leendet-reverence

Za manje filozofski ambicioznu ali ne nužno manje apstraktnu muziku tu je novi album sastava Imperium iz Ohaja. Ova ekipa svira totalni war metal, dakle, ultrabestijalnu, pržačku varijantu blek metala u kojoj se praktično ne čiju rufovi i muzika je sastavljena od čiste distorzije, vrištanja i rafalnih udaraljki. Sad, ima MNOGO bendova na internetu koji pokušavaju da sviraju ovakvu muziku a Imperium su bolji od 99% tih bendova. Album Blood Reign ima izvesnu dinamiku pa i narativ, i može da zadovolji dosta čovekovih nihilističkih poriva u isto vreme. Pa ako ih imate, uživaćete:

https://imperium666.bandcamp.com/album/blood-reign-6

Za povratak u melodičnije, atmosferičnije vode tu je debi EP francuskog (jednočlanog?) projekta Sluagh. Nazvan Seol, ovo je materijal sa četiri atmosferične, setne ali i žestoke i energično odsvirane pesme modernog, meditativnog blek metala. Sasvim solidan prvenac, sa majstorski napisanim i izvedenim kompozicijama i obećanje za budućnost:

https://sluaghbm.bandcamp.com/album/seol

A tu je i španski jednočlani Ostots sa još jednim opusom hermetične, a melodične svirke koja krije ranjenu dušu iza zida buke i distorzije. Madarikazioa, kako se album zove, ne donosi posebno nova ili sveža rešenja u depresivni, atmosferični blek metal, ali fino drži liniju žanra i nudi dovoljno „mesa“ za svakog ko voli ovakvu muziku:

https://youtu.be/_0YHRlftBLQ

Italijanski simfonijski blackened-death kvartet Fictio Solemnis debituje vrlo solidnim EP-jem (A)ster. Ovo je generalno više nakićena muzika od onog što ja normalno volim, ali Fictio Solemnis lepo sviraju i muzika im nije sasvim podređena simfonijskoj formi kako to ponekad zna da bude, pa ovde imamo fino odsviran, krljački black-death PLUS nešto vešto odrađenih orkestarskih aranžmana. Što sam više slušao ovaj album sve više mi se dopadala njegova odmerenost i maštovitost. Pa probajte:

https://fictiosolemnis.bandcamp.com/album/a-ster

Naravno, ni ova godina ne bi valjala kad ne bismo dobili novi album njujorških Krallice. Eksprimentalno-avangardni blek metal projekat po kome danas Micka Barra najbolje znaju na svom jedanaestom albumu, Crystalline Exhaustion kombinuje klasične (ili barem za Krallice klasične) black metal teme i matematički kompleksna izvođenja sa zanimljivim harmonskim i melodičkim istraživanjima, a kompozicije su agresivno kompleksne sa mnogo promena ritma, tempa i raspoloženja. Barr kao da se ovde vraća malčice u sopstvenu prošlost pa u muziku aktuelnog projekta ubacuje više prog-core elemenata koji su karakterisali Orthrelm, ali to svakako daje albumu svežu, intrigantnu formu i, moram da priznam, nisam siguran kako Krallice ovako često i konzistentno izbacuju ovako dobre ploče. Sve u svemu, fantastična ploča i nezaobilazno štivo za svakog ko se metalcem naziva:

https://krallice.bandcamp.com/album/crystalline-exhaustion

Prelazimo na stoner, doom, hard rok i psihodeliju. Propustih da je prošle nedelje izašla i nova Stoned Karma a kako se oni i Stone Rebel jure sa brojem izdanja, nije red da OVAJ francuski projekat preskačemo. Enivej, Age of Oblivion je setan, nežan, hipnotički set instrumentalnih gruv-komada i, pa, super je. Ovih pet pesama čine jedan vrlo atmosferičan i prijatan EP a koji košta tačno za onoliko para koliko ste sami spremni da date pa je sve perfektno. Stoned Karma ne razočarava niti podbacuje:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/age-of-oblivion

Volter su Nemci iz Hanovera i zvuče praktično kao Motorhead na albumu High Gain Overkill. A što je, naravno, sasvim pozitivno i poželjno. Glasni, distorzirani, energični rokenrol nikada ne izlazi iz mode i mada Volter ne pucaju od originalnosti, ono što nude je vrlo zdravo i odlično pripremljeno. Dakle, pesme napisane sigurno, izvedene profi i producirane adekvatno. Ako vam je u životu nedostajalo malo prljavog, nestašnog rokenrola odsviranog kao da je 1982. godina, Volter isporučuju:

https://volterzone.bandcamp.com/album/high-gain-overkil

Simpatični ruski jednočlani instrumentalni stoner projekat Dog Chasing Sun ima novi album, Angel of Combustion i ovo nastavlja da bude prilično dopadljivo. Možda ne revolucionarno ili esencijalno, ali      Сергей Косин kreira jednostavne, prijemčive ambijente sklopljene od ponavljajućih motiva i puno odjeka i to možda nije preterano ambiciozno, ali čoveka dovodi u hipnotičko stanje i radi mu prave stvari. A album plaćate koliko sami odredite. Fer:

https://dogchasingsun.bandcamp.com/album/angel-of-combustion

Breaths iz Ričmonda u Virdžiniji kombinuje malo post metala, malo blackgazea, te malo dooma i mada jednočlanih bendova sa ovakvim koncepcijama ima kao kusih pasa, iznenadilo me je da je album Though life has turned out nothing like I imagined, it is far better than I could have dreamt zapravo prilično dobar. Već po naslovu vidi se da je ovo introspektivna i, jelte, malo pretenciozna muzika, ali čovek koji ovo pravi je zapravo vrlo pristojan i kao kompozitor, i kao aranžer i kao producent i pričamo o uverljivom izdanju modernog, emotivnog, meditativnog metala:

https://breaths.bandcamp.com/album/though-life-has-turned-out-nothing-like-i-imagined-it-is-far-better-than-i-could-have-dreamt

Artifacts & Uranium je kolaboracija između Mikea Vesta i Freda Lairda koji sviraju u više stoner, fuzz rock i psihodeličnih bendova i ovo je jedan onako, razobručeni psihodelični program svirke koja je „eksperimentalna“ jer svaka od kompozicija očigledno ima tezu koju ispituje, ali i sasvim gruverska i sigurna u sebe jer je većinu vremena teza, naravno, „Velvet Underground su kreirali najbolju muziku ikada“. Nije album Pancosmology baš metal, ali jeste psihodelični obredni dron-rok, možda više Neutral Milk Hotel nego Neurosis, ali meni je lepo i preporučujem da se posluša otvorena uma i čista srca. Produvaće vam dizne, to je sigurno:

https://earthlingsociety.bandcamp.com/album/pancosmology

King Potenaz je italijanski trio sa vrlo organskim pristupom stoner-fuzz rock muzici i Demo 6:66 se preporučuje samo publici koja voli da čuje sirov, neprerađen stonerski gruv i prljav, abrazivan faz. No, King Potenaz nisu totalni amateri i ove dve pesme imaju i rifove, i naraciju, pa i sasvim solidnu produkciju. Ne znam vrede li vam baš tih sedam evra koliko ih bend ceni, ali mogu da se čuju:

https://kingpotenaz.bandcamp.com/album/king-potenaz-demo-6-66

Portlandski Jesus Christ Muscle Car smo već hvalili za prošli album, živu ploču iz 2021. godine a novi EP, Underground Monsters donosi tri mišićave, vozačke pesme teškog roka pravo iz Oregona, za svakog ko voli da odvrne glasno, tapka nogom i klima glavom u odobravanju. JCMC su veoma sazreli u komponovanju i aranžiranju, imaju odličan zvuk i ovo je perfektan koktel nestašnih rifčina, strastvenog pevanja, wah-wah solaža i visokog tempa.

https://jesuschristmusclecar.bandcamp.com/album/underground-monsters-ep

Čekajte, NOVI King Gizzard & The Lizard Wizard? Pa zar nismo pre neki dan pisali o njihovom remiks albumu? Jesmo, ali  Live In Brisbane '21 je još jedan živi album snimljen na koncertu koji je imao tu sreću da ne bude otkazan (a četiri druga zakazana u četiri druga australijska grada jesu bili otkazani), a Stuart Mackenzie objašnjava i da je imao ozbiljne zdravstvene probleme pred koncert, sa sve dijarejom i povraćanjem žuči, no da ga je muzika izlečila. I, mislim, u ovom trenutku sam spreman da u to poverujem jer su Gizzardi naprosto NEVEROVATNO dobri poslednjih par godina sa baražom živih snimaka koji su svi do jednog fantastični i vredni svake pažnje. Izbor pesama na ovom koncertu je vrlo svež, a izvedbe izvrsne sa vrlo dobrim zvukom i... mislim, već sam više puta rekao da se možda radi o najboljem rok bendu koji trenutno radi na planeti pa svakako poslušajte:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-in-brisbane-21

Hearse iz Pensilvanije su osnovani 1997. godine ali su tek sada snimili debi album, Traipse Across the Empty Graves. Neću da kažem da je u pitanju ikakvo remek-delo koje bi opravdalo ovako dugačak proces nastajanja, ali se svakako radi o ličnom, proživljenom albumu tužne i agresivne doom-death svirke. Hoću reći, Hearse ne zvuče originalno, sve što oni ovde sviraju već smo čuli, ali zvuče potpuno ubeđeno i autentično i slušanje ovog albuma malo raščišćava žanrovsku izmaglicu u kojoj smo navikli da živimo i vraća ovu muziku svojim korenima. I to nešto vredi a meni se album dopada:

https://doomhearse.bandcamp.com/album/traipse-across-the-empty-graves

Chapel Floods iz Južnog Jorkšira će svakako podeliti slušalačko telo svojim, pa, recimo, osobenim stilom pevanja. Ovo je sveže osnovan bend koji svira lepljiv, spor i seksi sludge-stoner metal na svom prvom eponimnom EP-ju, sa odlično korišćenim elementima melodije i prijatno odmerenim miksom. Ali pevanje jeste nešto na šta treba biti spreman. Meni se dopada njegova lična, možda i intimna forma, ali vama će možda suviše iskakati iz matrice. No, proverite, ovo je dobro napisan i produciran materijal koji vredi poslušati:

https://chapelfloods.bandcamp.com/album/chapel-floods

Stonaut je finski stoner metal bend sa lepim fuzzom na gitarama i razvikanim pevačem. Minialbum Behind The Mushroom Cloud je pun glasne, atmosferične muzike, dugačkih, raznovrsnih pesama i svirke koja uživa u proizvodnji lekovite buke. Stonaut definitivno idu nekoliko koraka dalje od klasične bluz osnove i upadaju u dimenziju ekstremnog metala ali njihova muzika nikada ne gubi gruv i uvek zvuči dobro:

https://stonaut.bandcamp.com/album/behind-the-mushroom-cloud

Buzzard Canyon su petorka iz Konektikata sa teškim, toplim stoner zvukom i dualnim žensko-muškim vokalima. Dovoljno da se čovek zainteresuje a album Drunken Tales Of An Underachiever...The Saga Continues izlazi za Argonauta Records, što je već samo po sebi preporuka. Ovo je raznovrstan, energičan ali atmosferičan pa i melodičan stoner metal sa dosta truda da se pesmama daju osobeni identiteti ali sa u osnovi zdravim zvukom i zanatom u rukama. Sve to i obrada Misfitsove Where Eagles Dare! Poslušajte:

https://buzzardcanyon.bandcamp.com/album/drunken-tales-of-an-underachiever

Argentinski majstori space-stoner-rocka, Black Sky Giant se vraćau sa novim albumom, End of days pilgrimage i ako vam se dopao prošlogodišnji Falling Mothership, ovim sigurno nećete biti razočarani. Black Sky Giant nastavljaju da valjaju teške, dugačke i hipnotičke psihodelične komade koji su kao nekakvo muzikalno kamenje što uživa u svojoj težini i tvrdoći ali voli i da zapeva. Ne da ovde ima pevanja – muzika je striktno instrumentalna – ali znate šta hoću da kažem:

https://blackskygiant.bandcamp.com/album/end-of-days-pilgrimage

A tu je i novi album britolskih Yo No Se koji su nas prošle godine više puta obradovali. Momento Mori je tipično maštovita smeša rokenrola, narodnjačkih motiva i svakovrsne psihodelije i u ovih osam kompozicija ćete čuti mnogo zanimljivih ideja i rešenja. No, Yo No Se nisu puki postmoderni svaštari i njihova muzika zvuči fokusirano i kao da ima šta da kaže. Pa još na sve i bez mnogo zazora obrađuju Poison Berta Janscha. Majstori.

https://yonoseband.bandcamp.com/album/momento-mori

Da nam ne ostanu dužni i Šveđani Hazemaze su se vratili sa novim albumom, i to za prestižni italijanski Heavy Psych Sounds Records i ovo je kombinacija koja obećava dobar provod. To i dobijamo, Blinded By The Wicked je izvrstan komad rokerskog, gruverskog old school doom metala i kako mi se prošlo album, 2019. godine jako dopao tako sam se malo i plašio da li će sa novim albumom Hazemaze moći da ga dostignu. Ali moći će. Ovo je žanrovski vrlo verno ’70s predlošcima (da ne kažem, jelte, Sabatima), ali je napisao i odsvirano na vrhunskom nivou, pa nema straha od, jelte, monotonije:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hazemaze-blinded-by-the-wicked

Sa dosta pozitivne anticipacije sam čekao da sardinijski izdavač Electric Valley Records izbaci album Time Is A Razor brazilskog sastava Stone House On Fire. I nisam razočaran, Brazilci su IZVRSNI sa svojim energičnim, mišićavim heavy rock zvukom koji uzima ono najbolje od hard roka i psihodelije kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina a onda od toga pravi sopstveni, karakterni zvuk i muziku. Time Is A Razor je ploča fantastične svirke, organskog zvuka i komozicija koje prosto isijavaju autentičnost svakom svojom milisekundom. Electric Valley nisu bez razloga izdali neke od najboljih stoner/ heavy psych albuma proteklih godina pa je i Time Is A Razor ploča vrlo bliska vrhu ove prestižne liste. Obavezno slušanje:

https://evrecords.bandcamp.com/album/stone-house-on-fire-time-is-a-razor

Za izrazito egzotičan psihodelični program, stiže nam novi album prekookeanske saradnje između japanskih majstora psihodelije Acid Mothers Temple i argentinskih free-improv džemera Reynols. Acid Mothers Reynols Vol. 2 ima četiri pesme slobodne forme ali i vrhunske psihodelije kakvom se samo možete nadati iz ovakve kombinacije i meni je uvek nekako toplo oko srca da vidim dva benda čije radove pratim već decenijama kako ne samo i dalje prave odličnu muziku već i kako prirodno sarađuju. Sjajno:

https://acidmothersreynols.bandcamp.com/album/vol-2

Slično i Earthless iz kalifornije na novom albumu, Night Parade Of One Hundred Demons imaju tri dugačke, vrlo slobodne kompozicije od po dvadesetak minuta sa mnogo psihodelične svirke i obrednih ritmova. Ovo je perfektan format za bend koji zaista sija kada ima vremena i prostora da razradi svoje džemove u kosmička istraživanja sa moćnom ritam sekcijom i razigranim gitarama pa pričamo o jednom od hajlajta ove nedelje:

https://www.youtube.com/watch?v=kUnkg_Nzfm8&list=OLAK5uy_kpFL9aD4nEv_3gBU_-069MnxwK91buu6k

Prelazimo na speed, thrash, thrashcore, hardcore thrash, grindcore i death metal. Uglavnom, na brzu muziku. Filadelfijski Traitor sviraju vrlo simpatično patinirani speed/ heavy metal na svom prvom albumu Last Hope for the Wretched. Ovo je ploča pripremana nekoliko godina unazad i bend isporučuje devet pesama visokooktanske, staromodne ali ne izlizane svirke, koja poseća na slavne dane iz ranih osamdesetih i taj nestašni amalgam novog metala i panka. Ovo je puno lepih rifova, soliranja, himničnih refrena, snimljeno sa onim kratkim, retro dilejem na vokalu, ma, savršeno:

https://traitorphl.bandcamp.com/album/last-hope-for-the-wretched

Space Parasites su iz Berlina i njihov album, The Spellbound Witch drugi u njihovoj karijeri, je i sam negde na prelazu između klasičnijeg underground metala i thrasha. Sve to zvuči prljavo, nestašno i bezobrazno bez obzira na visok kvalitet svirke i produkcije i Space Parasites su me podsetili na osamdesete godine i jedan pristup metalu koji zvuči naprosto prirodno a ne žanrovski iskaklulisano. Svakako se valja navići na vokal pevačice Nadine Woelk (aka Danger Diene), ali Space Parasites nude simpatičan, šarmantan program na ovoj ploči:

https://spaceparasites.bandcamp.com/album/the-spellbound-witch

Ghost Keeper su mančesterski thrash metal bend koji ima pesme naslovljene sa, recimo, Digital Lobotomy i Fuck Off and Die. Drugim rečima, album We Conquer je baš onako, pošten, radnički i seljački thrash metal old school provinijencije i srazmerno jeftine produkcije, sa pesmama koje su pošteno napisane i sa puno šarma. Staromodno, dakle, ali duševno:

https://ghostkeeperuk.bandcamp.com/album/we-conquer

Kanadski Triskelyon na istoimenom debi-EP-ju sviraju melodičan, epski thrash metal sa dosta ambicioznim zvukom i kompozicijama pravljenim da ostave utisak širine i otmenosti. Nije to rđavo i mada ja generalno više volim brži thrash, Triskelyon se sasvim lepo poslušaju.

https://triskelyon.bandcamp.com/album/triskelyon

Pre par godina mi se prilično dopao debi album sastava Solicitor iz Sijetla. Novi EP, All Debts On Death je odličan nastavak priče, sa dve energične a kvalitetno napisane, poduže pesme propisnog, epskog a ulici bliskog speed metala. Bend je u međuvremenu unapredio i produkciju i ako je ovaj EP najava toga kako će naredni album zvučati, imam zaista visoka očekvianja od Solicitora. Speed metal za publiku koja ima kilometražu i rafiniran ukus:

https://solicitor-speedmetal.bandcamp.com/album/all-debts-on-death

Spid metal suvereno vlada i na novom albumu kolumbijskih Revenge. Deveti u njihovom opusu, Venomous Vengeance je klasičan, vrlo old school opus heavy metal rifova, melodičnijih tema i brzog tempa sa himničnim pesmaam što pevaju o slobodi, drumovima, metalnim gromovima pa i, uh, zlim vranama? Revenge su usvirani i dobro producirani i mada njihova muzika nema drugu ambiciju do da bude rekonstrukcija speed metala iz klasične ere, svakako prija ušima:

https://revenge666.bandcamp.com/album/venomous-vengeance-new-album

Moskovljani Shatter su snimili album obrada tuđih pesama, Death of the Universe i, sad, ja ne mogu da ostanem miran kad čujem vrlo dobro odrađene kavere hitova iz moje mladosti  a koje su u originalu izvodili, recimo, Kreator, Sepultura, Metallica, jebiga SLAYER, pa i Black Sabbath, Iron Maiden i Deicide. Shatter su vrlo korektan (death)thrash metal bend i njihove dve autorske pesme na ovom albumu fino sede uz nisku apsolutnih hitova koje su odlučili da obrade. Mislim, Post-mortem/ Raining Blood? Pa ko TO nije probao da obradi u svoje vreme taj verovatno nikada nije ni slušao metal. Shatter ne pokušavaju da muzici koju obrađuju daju nekakav transformativni fejslift, ovo je samo podsećanje na neke izvrsne pesme iz istorije (ne samo ekstremnog) metala, odrađeno tehnički kvalitetno i producirano kako treba. Jake preporuke:

https://shatter3.bandcamp.com/album/death-of-the-universe

Kad bend nazovete Sonic Assault ispisujete čekove koje tek treba naplatiti. Šveđani Sonic Assault su vredno radili poslednjih deset godina i njihov prvi album, Neon-Lit Metropolis zapravo uspeva da opravda to obećavajuće ime benda nudeći žestok, energičan a opet kompleksan, pa i progresivan thrash metal kakvom sam se nadao ali se nisam usudio da ga priželjkujem. Ovo je vrlo ambiciozno napisan album, sa aranžmanima koji su zbilja veoma složeni ali bend svojim sviračkim kvalitetima sve to izvodi kao da se ne radi ni o najmanjem naporu. Pesme su ekstremno zanimljive i raznovrsne, sa akcentom koji je uvek na žestokom, nervoznom thrashu ali sa pregrštima originalnih ideja i rešenja. Ovo je skoro ideala kombinacija andergraund ljubavi ka pomerenom, originalnom i hermetičnom, sa vrhunskim muziciranjem i kvalitetnom produkcijom. Izvanfakingredno:

https://sonicassault.bandcamp.com/album/neon-lit-metropolis

Dying Victims Productions su nas ove nedelje obradovali sa nekoliko novih izdanja a prvo od njih je debi album grčkih Vicious Knights. Volite li old school thrash sa malo black i death metal elemenata? Naravno da volite i Alteration Through Possession ih isporučuje u solidnim količinama. Vicious Knights pišu neke lepe, pomalo egejske melodije ali osnovni fon njihove muzike je žestok, zujeći thrash, u skladu sa marčnim, pomalo kičerskim temama kojima se tekstovi bave. Za publiku sa kilometražom:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/vicious-knights-alteration-through-possession

Guiding iz Tokija sviraju vrlo prijemčiv youthcrew hardcore punk na svom EP-ju Will. Ovo ima autentičnu energiju ove muzike iz osamdesetih o devedesetih i mada ne daje mnogo na originalnost, pesme su kratke, efikasne i poletne. Vrlo lepo, a plaća se po izboru:

https://guidingjpn.bandcamp.com/album/will

Bunker Hill Bloodbath su metalizirani hardcore duo iz Severne Karoline i nude veoma agresivan zvuk (ozbiljnom ovde sve klipuje kao ludo) i mrveće kompozicije na EP-ju Dead Leaves. Ovo je hardcore koji bez mnogo stida pozajmljuje i od death metala kada je potrebno pa je muzika veoma heavy i veoma agresivna, sa dovoljno „ulične“ estetike da bude bliska pank publici ali i dovoljno metal krljanja za sve nas:

https://bunkerhillbloodbath.bandcamp.com/album/dead-leaves

Final Form su negde iz Engleske i njihov Demo 2 je solidno producirana kolekcija mošerskih thrash/ thrashcore pesama. Ima ovde i malo metalcorea, ali samo u tragovima i ove kompozicije su zaista prevashodno thrash usmerenja, prljave estetike i očigledno namenjene non-stop šutiranju na koncertima. Naravno, ne bi im falilo malo promišljenijeg aranžiranja jer Final Form umeju da se malo zanesu i da samo nižu rifove , ali ovo je prevashodno muzika za ples pa je tako i valja tretirati. Demo plaćate koliko sami odaberete:

https://finalformuk.bandcamp.com/album/demo-2

Italijani Spoiled, drže, pak, pravo predavanje iz thrashcorea. Album  Anti Human Machine Gun ima četrnaest pesama polivačkih rifova , odsviranih visokim tempom sa pevačicom koja bljuje vatru, sve producirano kvalitetno i odsvirano za čistu peticu. Ovo je muzika kratkih ali čvrsto spravljenih pesama, idealna za sumanute šutke ali i mlaćenja kosom, album koji se lako presluša a onda lako sluša iznova i iznova. Razaranje:

https://spoiled1312.bandcamp.com/album/anti-human-machine-gun

Poljaci Owls Woods Graves su manje thrashcore a više pank izmešan sa blek metalom i to isto vrlo lepo zvuči na albumu Secret Spies of the Horned Patrician. Himnični streetpunk komadi ovde se fino kombinuju sa bržim, trešerskijim metal kompozicijama i muzika ume da pokrije vrlo širok raspon stilskih pristupa sa jednako ubedljivim rezultatima. Odličan album:

https://malignantvoices.bandcamp.com/album/secret-spies-of-the-horned-patrician 

Worst Behavior iz Teksasa su, pak, metalizirani hardcore koji opasno zakiva na materijalu naslovljenom samo Promo 2022. Ovo su tri žestoke, moćne a kratke pesme vrlo metalske izvedbe ali vrlo svedene, pankerske forme. Odlična kombinacija a i, bogami, dobra produkcija. I još plaćate koliko hoćete:

https://worstbehavior.bandcamp.com/album/promo-2022

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Uh, novi album Lawnmower Deth? Posle... čekajte da proverim.. 28 godina? WTF? No, dobro, originalni britanski krosover trešeri su porodili novi album, Blunt Cutters i sada ga treba ljuljati. Ne da je ovo nekakav šokantan kambek, ali Deth imaju svoj zvuk i prepoznatljiv šmek kombinovanja humora i energične pank-metal svirke i to je uglavnom očuvano na novoj ploči. Osamnaest pesama prilično klasičnog krosovera, ne baš preterano dinamičan zvuk ali svakako pitka, slušljiva i zabavna ploča za nostalgičare.

https://www.youtube.com/watch?v=Dj9CNeiquY0&list=OLAK5uy_lp11KAjmhssxZMgvsuRZ91GMHCR1_GqLs

Poljski izdavač grindcorea i goregrinda, Left Hand Patches ima novi split: S​.​R​.​O​.​M. / HIV Split. Ovo je prilično mračan, težak ali generalno, za standarde žanra, kvalitetan goregrind od strane obe ekipe, sa dosta mašte u onome što rade. S.R.O.M. imaju duže pesme i ambicioznije aranžmane, dok su HIV bliži klasičnom grajnderskom izrazu sa pesmama kraćim od minut. Samo za odabranu klijentelu, ali solidno u celini:

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/s-r-o-m-hiv-split

Za još grindcorea ćete se obratiti na adresu Agamenon Projecta koji ove nedelje ima split EP sa francuskim Matrak Attakk. Agamenon Project donosi četiri klasične grindcore pesme u ovu kolaboraciju, nudeći korektno razjarenu muziku i pristojan zvuk. Matrak Attakk su pankerskiji, krasterskiji bend sa spontanom, organskom energijom možda negde na liniji klasika kakvi su bili italijanski Indigesti i slično. Fina kombinacija, a ovo je jedno od retkih izdanja Whocaresrecords koje naplaćuje fiksnu cenu:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/04-22-agamenon-project-x-matrak-attakk

A onda, spektakl. Wretched Human Mirror je jednočlani grindcore projekat iz Zapadne Virdžinije čiji prvi, istoimeni EP pokazuje da autorka, Marceline Perdue ima solidnu količinu talenta pored, očigledno, ogromne količine negativnih emocija što je teraju da stvara. Ovo je vrlo agresivan materijal sa šest kratkih kompozicija ali sa sasvim dovoljno vremena da se demonstrira talenat i osećaj za pisanje pesama, kao i da se, uprkos u suštini surovom zvuku izbegne onaj monotoni, nedinamični kvalitet koji tako često karakteriše sobne grindcore projekte. Wretched Human Mirror je odličan prvi rad za novi projekat i ja ovo pozdravljam iz SVE snage i nadam se da će nam autorka još mnogo pokazivati šta zna:

https://wretchedhumanmirror.bandcamp.com/album/wretched-human-mirror-ep

Slugcrust, pak, sviraju ekstremno nisko naštimovani, superteški crustgrind sa elementima powerviolencea  i njihov istoimeni EP skoro da nećete ni moći da čujete, ali ćete ga osetiti. A nisu ovo rđavo napisane pesme, kad se razaberete između sve buke i nasilja što ih Slugcrust upliću u muziku. Moćno a i dobar omot:

https://slugcrust.bandcamp.com/album/slugcrust-2

Trio Convulsion iz južne Engleske za sebe kaže da svira „grinding hardcore“ pa eto, EP everything will be okay. ima sedam kratkih, užasno besnih i energičnih pesama. Bend ima karakter i dobar zvuk i ovo je vrlo solidan debi-materijal:

https://convulsiongxc.bandcamp.com/album/everything-will-be-okay

Iz Njemačke stiže i jedan vrlo dobar split album kvalitetnog grindcorea. Flat Earthers Ball je saradnja između krefeldskih veterana Japanische Kampfhörspiele i rurskih Optimist i ovo je iznenađujue maštovita pa i duhovita ploča puna svežih ideja i metaliziranog grindcorea koji nije tu nužno samo da uništi i kazni. A opet, muzika je zrela, i ima poruku. Idealno!

https://bastardizedrecordings.bandcamp.com/album/flat-earthers-ball
https://optimist666.bandcamp.com/album/flat-earthers-ball-split-w-japanische-kampfh-rspiele

Kanađani Complot! Nude lo-fi mitraljiranje na EP-ju (uskoro kaseti) Extinction. Ovo je surovi, „ratni“ black-death metal koji bije jako, brzo i ne uzima taoce. Četiri pesme, korektne svirke i prilično muljave produkcije, dakle andergraund klasik u nastajanju:

https://complot.bandcamp.com/album/extinction

Poljski Atonement malo izlazi iz očekivanog poljskog zvuka time što ne svira čist blek metal već nekakav agresivni, sirovi black-death. No, nije da to nešto smeta. Debi album, Where the Light is Devouring by Darkness (sic) je, pa, to, ploča sirovog, grubog black-death metala koaj se ne zamara kompleksnim aranžmanima i sofisticiranim emocijama ili, nedobog filozofijama, nego čuka jednostavno i iskreno. Nije rđavo ponekad pročistiti uši ovakvim nečim:

https://atonementbandpoland.bandcamp.com/album/where-the-light-is-devouring-by-darkness

Virdžinjski Tomb of Annihilation ne osvaja nekakvom velikom originalnošću na prvom EP-ju, End of Time, ali ovo je kompetentno napisan, simpatičan death metal koji ne preza od melodičnih tema, iako se ne upušta u perverzne melodeath avanture, ima lep gruv i generalno zdrav zvuk. Death metal ne mora da bude samo agresivan, već i zabavan i Tomb of Annihilation fino podsećaju na to:

https://tombofannihilation.bandcamp.com/album/end-of-time-2

Grčki death metalci Ectoplasma na svom četvrtom albumu, Inferna Kabbalah serviraju sasvim podgrejan old school materijal koji bez mnogo stida i prikrivanja radi duboko u formama koje su pre trideset godina već definisali slavni prethodnici no, moram da priznam da se meni album izuzetno dopada. Ovo je vrlo znojav, vrlo pošteno radnički i seljački OSDM, odlično odsviran, perfektno produciran i napisan sa uhom za dobar rif i tempo. Ectoplasma ne pate od originalnosti ali ni ne gube vreme na neke veštačke drame i narative, krljajući pošteno i iz srca kroz svih devet pesama. Meni to prija:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/inferna-kabbalah

Američko-nemački Pestilectomy su konačno dobacli do prvog albuma i mada ne mogu da kažem da je za mene From Vulnerable to Funeral nekakvo specijalno otkrovenje, svakako se radi o slamming death metal albumu nedelje. Ovo je sada već iskusan bend sa dosta izdanja iza sebe pa je i produkcijski, ali i kompozitorski u pitanju sasvim u sebe sigurno ostvarenje, sa dobrom produkcijom, atmosferom i po kojim lepim rifom. Album ima i ukusno upletene elemente trapa i mada u celini Pestilectomy zaista ne rade bogznašta inovativno ili novo, ovo je vrlo pristojan prvi album:

https://pestilectomy.bandcamp.com/album/from-vulnerable-to-funeral

I pored imena kao što je Rectal Collapse, ovaj brazilski death metal bend NIJE (više) zajebancija ranopubertetske omladine već iznenađujuće kompetentan, maštovit i tehnički sofisticiran kombo. Drugi album, Neuropsychological Dominance of the Unconscious, a koji sledi deset godina posle debija, pokazuje koliko je bend sazreo u međuvremenu i ovo je sada i pomalo progresivni brutal death metal sa promišljenim aranžmanima i lepim, kompleksnim temama. Dobra produkcija, izvrsna svirka i muzika za odrasliju publiku. Lepo.

https://rectalcollapse.bandcamp.com/album/neuropsychological-dominance-of-the-unconscious

Kad smo već kod rektalne tematike, ne znam da li ime finskih Blastanus znači baš ono što mislim da znači, ali ako znači, i ovaj bend svira daleko pametniju muziku nego što bi se na prvi pogled pomislilo. Album Beyond, a koji sledi svih jedanaest godina iza prethodnog, nudi vrlo moderan, moderno produciran death metal koji malo koketira sa deathcore formulama, ali u suštini nudi zdravu, punokrvnu death metal svirku za klasičnu publiku. Pritom, korišćenje saksofona na nekim pesmama svedoči o progresivističkim ambicijama – a koje se, istini za volju i inače čuju u nekim pasažima – i Blastanus su snimili prilično zanimljiv, intrigantan album:

https://blastanus.bandcamp.com/album/beyond

Za još dobrog, brutalnog death zvuka stiže nam prvi EP death metal supergrupe Malefic Throne. Ovde sviraju Steve Tucker (najviše ga ljudi zna po sviranju u Morbid Angel), Gene Palubicki (Angelcorpse, Perdition Temple) i John Longstreth, sjajni bubnjar Origina, pa je i muzika na EP-ju Malefic Throne očekivano komplikovani ali gruverski brutal death zvuk. Tri kvalitetne autorske pesme plus obrada Sodomovog hita Nuclear Winter, dovoljno da se ja poradujem iz sve snage:

https://maleficthrone.bandcamp.com/album/malefic-throne

Švajcarski Deathcult prže vrlo prijemčiv old school death metal na svom drugom albumu, Of Soil Unearthed. Ovo je jednostavna muzika, starinskih rifova, ali odsvirana snažno, ubedljivo, sa, što se kaže, razumevanjem, i taj pristup, ta proživljenost koju Deathcult prikazuju čini mnogo za kvalitet ovog albuma. Ni zvuk nije rđav i ovo je jedno snažno, rušilački nastrojeno izdanje za ljubitelje stare škole:

https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/of-soil-unearthed

Sa imenom kao što je Necroblasphemy sigurno od ovog sarbrikenskog trija ne očekujete melodični kantri-rok. A UPRAVO to se dobija. Zajebavam se, naravno, novi demo ekipe, nazvan Necroblasphemic Rites nudi, jasno je, mračan, energičan old school death metal koji, istina je, nije preterano maštovit ali dosta nadoknađuje iskrenošću i autentičnošću svirke i zvuka. I to se broji pa sam ja sa odobravanjem klimao slušajući demo:

https://necroblasphemy.bandcamp.com/album/necroblasphemic-rites-demo

Još old school prljavštine? Ima! Australijski Gravepeeler imaju sjajno ime a i sasvom solidan istoimeni EP sa pet mesama, mrvećeg, gruverskog old school death metal zvuka. Svirka je ovde zapravo interesantno progresivna i bend uspeva da izbegne najveći deo OSDM klišea a da se ipak drži staroškolske atmosfere i zvuka. Respektabilno! A plaćate koliko hoćete!

https://gravepeeler.bandcamp.com/album/gravepeeler

Za JOŠ old school zvuka, i to pošteno sirovog, obratićete se na adresu benda Unembalmed iz Finiksa u Arizoni. Njihova kaseta Serpents at the Doorway of Death zvuči kao kvalitetan demo nekog sastava iz 1992. godine a što je, znam, za određeni soj slušalaca naprosto neodoljiva ponuda. Kako, eh, i sam pripadam tom, jelte, soju, meni je Serpents at the Doorway of Death vrlo simpatičan sa svim svojim staromodnostima i fetišističkim usredsređivanjem na pojedine elemente. Volim taj death metal sa koga se vijori paučina i cede gadni, viskozni fluidi. Ako se i sami nalazite u... toj paučini i tim... fluidima, navalite:

https://unembalmedaz.bandcamp.com/album/serpents-at-the-doorways-of-death

I čikaški Disinter imaju novi album i ovo je vrhunski death metal provod za publiku koja voli razgovetniji, trešerskiji death zvuk. Disinter su za ovih trideset godina dosta svirali ali nisu previše snimali pa je Demoliton njihov šesti album, odsviran sa mnogo energije i gladi. Bend uspeva da i posle tri decenije rada, dakle, zvuči napaljeno i uzbuđeno dok svira a da je to iskombinovano sa lepo napisanim pesmama i odličnom produkcijom. Pobeda na sve strane!

https://pestrecords.bandcamp.com/album/disinter-demolition

Takođe sjajan album melodičnijeg black-death zvuka ravno iz Švedske dobijamo od strane benda Sarcasm koji, jasno je, nema veze sa makedonskim veteranima istog imena. Ovaj Sarcasm je kroz karijeru od tridesetak godina i evo, samo četiri albuma za to vreme, avanzovao od „normalnijeg“ death metala do ove otmene i prijemčive kombinacije black i death zvuka sa mnogo mračne melodije i lepe, veličanstvene atmosfere. Stellar Stream Obscured je ploča vrhunske svirke i sa dovoljno raznovrsnosti u nabadačkom black-death pristupu da publika svakojakog profila bude zadovoljena. Sjajno:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/stellar-stream-obscured

Dolazimo i do poslednje sekcije, sa albumima koji ne spadaju u neki jasan žanrovski odsek, ali i sa albumima čistog heavy metala. Pa da vidimo. Beastial Piglord nastavlja da... jaše... svinje...  Novo izdanje, Of Sky And Bone je sastavljeno od četiri jako dugače pesme gruverskog, psihodeličnog, recimo, industrial metala. Zanimljivo je da se Piglord ovde vraća formi iz koje je krenuo ali sada sa mnogo više iskustva i znanja, pa u i rezultati dinamični i maštoviti. Kao i uvek, plaćate koliko samo odlučite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/of-sky-and-bone

Idle Death iz Mineapolisa lepo kombinuju sludge metal sa malo (post)hardcore zvuka ali i malo blek metala na svom debi demo snimku, Year of Dread. Iako ovakvih kros-žanrovskih radova ima koliko hoćete u aktuelnom trenutku naše povijesne zbiljnosti, Idle Death se izdvajaju kvalitetom kompozicija pa i dobrom produkcijom. Year of Dread je ozbiljan, dosta zreo materijal jake emocije i dobrih pesama. Vredi:

https://idledeath.bandcamp.com/album/year-of-dread-demo

I poljski Narbo Dacal ima lepu kombinaciju sludge metala i nekakvog progrssivnijeg, malo i narodnjačkog metala na EP-ju koji se zove isto kao i bend. Narbo Dacal svakako imaju korene u ekstremnom metalu (prethodno su obrađivali Bathory) i njihova muzika je dobra kombinacija energične, snažne svirke, hermetične atmosfere i odlično složenog, melodičnog ženskog vokala. Fina produkcija,fina atmosfera, dobre kompozicije, dakle, odličan materijal:

https://narbodacal.bandcamp.com/album/narbo-dacal

Lionski Celeste imaju novi album, sedmi po redu i Assassine(s) predstavlja bend u vrlo dobroj formi. Ako volite Celeste, ovde dobijate standardnu kombinaciju njihove ranjivosti i agresivnosti. Ako niste za njih čuli, pa, ovo je kombinacija metala sa (blackened) posthardcore zvukom i, naravno, emotivna je, žestoka, glasna i iako album traje samo malo preko 40 minuta, bogami i malčice naporna za uši. Ali vredi:

https://celesteband.bandcamp.com/album/assassine-s
https://youtu.be/tq6GJKgqMv8

Ko je u 2022. godini očekivao novi album klasičnog NWOBHM benda Praying Mantis? Ne da su braća Troy neaktivni, poslednji album izašao im je 2018. godine, ali opet, ja sam uvek pomalo dirnut kada bend koji je u vrme kada sam ja počeo da slušam metal već imao status legende snimi novi album. Praying Mantis su bili malo bliži mejnstrim zvuku od svoje NWOBHM sabraće, a kroz postavu benda su tokom godina prošli mnogi poznati muzičari, od Doogiea Whitea (Alcatrazz, Ritchie Blackmore’s Rainbow), preko Johna Slomana (Velšanina koji je svirao sa garyjem Mooreom, UFO i zabo jedan album sa Uriah Heep), pa do članova Iron Maiden kao što su bili Dennis Stratton, Paul Di’Anno i pokojni Clive Burr. Elem, novi album, Katharsis, je, pa... ISUVIŠE blizak mejnstrim AOR zvuku za moj ukus, da ne bude zabune, ali Praying Mantis se drže svog senzibiliteta i ko voli ovakvu muziku, neće biti razočaran. Na neki način je i vrlo simpatično sa koliko očigledne ljubavi ovi ljudi sviraju muziku koja je već osamdesetih godina izlazila iz mode, pa ne mogu da ovaj album ne ocenim pozitivno:

https://youtu.be/Ef9lwl8zyWA

No, Praying Mantis na stranu, ko je očekivao novi album Jethro Tull u 2022. godini? Pa, sestre i braćo, grupa ne samo što postoji od kasnih šezdesetih nego je Ian Anderson pevao da je prestar za rokenrol pre dobrih četiri i po decenije. U svakom slučaju The Zealot Gene je, pa možda i iznenađujuće zdrav album progresivnog, težeg roka u vrlo prepoznatljivom Jethro Tull stilu, sa folk motivima, karakterističnim Andersonovim vokalom (koji nije ostario za sve ove godine) i perfektnim sviranjem flaute od strane frontmena. Ni ostatak ekipe nije rđav i ploča ima prijatno ambiciozne a opet ne preglomazne aranžmane i svirku koja zvuči savršeno klasično bez balasta staromodnosti. Da Anderson piše i snima ovako solidne albume sa 74 godine je, pa, ohrabrujuća pomisao i za sve nas ostale. Rispekt.

https://youtu.be/K9918uP87OY

Steve Vai je snimio novi album svojih shred eksperimenata, Inviolate i mada ja ove njegove solo ploče više poštujem nego što volim da ih slušam, na svakoj se nađe po neki za mene zanimljiv momenat, Pa će sigurno i za vas:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k9XFQedHLZ0Z3prCLWWcHjdALe4Fvp6-w

Finski Amoth zato sviraju klasičan heavy metal sa progresivnim elemenatima koji se snažno oslanja na ’80s predloške ali ih razvija u osobenom smeru. Dakle, ako volite Queensryche ili Fates Warning, Amoth su svakako nastavljači ove tradicije ali ne i puki imittori. Meni se kod Amoth dopadaju te tinlizijevsko-mejndnovske gitarske fore i NWOBHM komponenta zvuka, a moram i da pohvalim bend za to da ima žensku članicu a da ona nije pevačica (ali je, naravno, basistkinja). The Hour of the Wolf je treći album benda i sadržii dosta sasvim savremenih elemenata koji pozajmljuju koliko im treba od ekstremnog metala i u pitanju je raznovrsna, maštovita i odlično producirana ploča. Svaka preporuka:

https://youtu.be/NFf0k_cNWAs

Kad sam već u adekvatnom raspoloženju, i švajcarski Crystal Ball imaju novi album, Crysteria i mada je i ovo preblizu mejnstrim zvuku za moj ukus (sve te... klavijature), ne mogu da ne ispoštujem bend koji je samo u ovom veku snimio deset albuma a koji zvuči razumno nadahnuto i kvalitetno na najnovijem. Ako volite cheesy, epski metal sa horskim refrenima i solidnim marševskim tempom, Crystal Ball isporučuju preko pedeset minuta ovoga:

https://youtu.be/fSLly1uZMXA

Dark Meditation iz Sijetla podsećaju da iz ovog grada ne mora da dolazi samo grandž i slična muzika. Debi album nazvan Polluted Temples nudi klasičniji heavy metal izraz, koji istovremeno sa sebe stresa većinu cheesy tropa i ovaploćuje se u muzici koja je žestoka, preteća ali i zavodljiva sa sve tekstovima koji se bave više društvenom kritikom nego klasičnim rokenrol hedonizmom. Kvalitet kompozicija je na visokom nivou a zvuk, iako ne idealan, ipak dobro služi blago gotskoj atmosferi koju bend provlači. Izvrstan debi:

https://darkmeditation.bandcamp.com/album/polluted-temples 

Tension su lajpciški melodični thrash metal/ heavy metal kombo sa debi albumom, Decay a koji je izdao Dying Victims Productions. Ne spada ovo baš u sam vrh DVP kataloga, ali je šarmantno, sa nežno-pankerskom komponentom u zvuku, pogotovo u pevanju i dopadljivo dinamičnim masteringom. Bend se možda  i još uvek traži u estetskom smislu, ali je svirka strastvena i stopostotno iskrena, sa mnogo soliranja, ukrasa itd. Svakako vredi poslušati:

https://tensionheavymetal.bandcamp.com/album/decay
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tension-decay

Treće ovonedeljno izdanje Dying Victims Productions je prvi EP australijskog sastava Tangent. I ovo je pomalo staromodni metal sa malo melodičnog panka u svojoj srži i ono što Tangent nemaju u pogledu ambicije da stvaraju kompleksnu muziku, nadoknađuje se iskrenošću i ljubavlju. Ne smeta tu ni pomalo napadno igranje na ivici disonance, ne uvek savršen tempo i produkcija koja je jeftinjikava, pošto to sve doprinosi autentičnosti zvuka. Tangent me NISU oborili s nogu ali su simpatični, šarmantni i nekako ljupki:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tangent-tangent

Ali je zato album nedelje novo izdanje praktično nepogrešivih Pure Steel Records. Pričamo o premijum ponudi u vidu debi albuma nizozemskih Redstacks. Revival Of The Fittest je izvanredan album progeresivnog hard roka, sa zvukom koji je lep, dinamičan i slojevit (sve te klavijature, gitarske arabeske u pozadini i multitrekovani vokali) i kompozicijama koje istovremeno zvuče klasično i futuristički. Iako su osnivači benda, kako izdavač naglašava, rođeni krajem osamdesetih, zvuče kao da su tokom sedamdesetih bili ne samo živi već i aktivni unutar zajednice hard roka, psihodelije i progresive. Jedanaest pesama duševnog, toplog, moćnog i stalno izrazito maštovitog hard roka za sladokusce. Nezaobilazno:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/revival-of-the-fittest

Meho Krljic:
Eh, bedak...

Jon Zazula, Co-Founder of Metallica’s First Label Megaforce, Dead at 69   

Meho Krljic:
Bila je ovo tužna nedelja jer su u njoj umrli neki dragi ljudi. Jon Zazula prvo a onda i Marko Brecelj koji, dopuštamo, nije bio metalac, ali je obrada jedne od njegovih pesama (u kojoj je i sam učestvovao) bila jedna od najboljih metal pesama sa prostora bivše Jugoslavije devedesetih godina. Nek počivaju u miru. Što se tiče diskografske, jelte, ponude ova nedelja donela je nove albume nekoliko velikih, važnih bendova (Korn! Saxon!) ali i nova, sjajna izdanja na nekim od najboljih etiketa modernog doba (Forbidden Place Records, Ripple Music), te nove radove nekoliko bendova koji su poslednjih godina isplivali kao najbolji u svojim podžanrovima (Venom Prison!). Zaronimo u sve to dok oni, jelte, plivaju.

Blek metal za početak! Novi Violet Cold, naslovljen Səni Uzaq Kainatlarda Axtarıram ima jednu pesmu koja se zove Shoegaze Rave i to u punoj meri priprema slušaoca za melanholični ali optimistični queer blackgaze koji nam stiže iz Azerbejdžana. Tokom prošle godine je ovaj jednočlani projekat pronašao svoj zvuk ali i publiku i novi album je, sa svojih šest pesama blagoslovenog meditiranja vrlo lep nastavak priče:

https://violetcold.bandcamp.com/album/s-ni-uzaq-kainatlarda-axtar-ram-2

Peruanski blek metalci Arcada su spremili novi EP za ovu godinu i Infernis Ardentis Monarcha MMXXII lepo kombinuje njihove filozofske i meditativne ambicije sa sirovim, prljavim, zlim blek metal zvukom. Ovo jeste moderniji blek metal izraz ali uprljan old school zlom pa se tako lakše zguta:

https://arcadablackmetal.bandcamp.com/album/infernis-ardentis-monarcha-mmxxii

Dvočlani belgijski Alasthor radi nepunih dvadeset godina i još nije snimio album, ali je novi EP, Something infernal, baš dobar. Ovih pet pesama nude bučan i energičan, ličan blek metal, presecan sa malo nežnijih meditacija i ovo je dobra, karakterna i osobena kombinacija. Ajde pa za dvadesetogodišnjicu da naprave i taj album:

https://alasthor1.bandcamp.com/album/something-infernal

Italijani LVA imaju već dva albuma, no ovu godinu počinju EP-jem sa tri pesme, In Lvmine Ignis Vestri. Ali to su tri poduže, kompleksne kompozicije avangardnog, okultnog blek metala pa je sve u redu. LVA se dotiču puno metafizičkih koncepata u onome što rade ali bar svojski krljaju DOK to rade. To treba pozdraviti:

https://throatsproductions.bandcamp.com/album/in-lvmine-ignis-vestri

We Were Put On This Earth to Suffer je split EP bendova Dread Maw (Kentaki) i Sapientia Diaboli, isto negde iz Amerike... Dok su Dread Maw neslušljivi podrumski „raw black metal“, pa ko voli nek sluša, Sapientia Diaboli u svoje dve pesme zvuče vrlo kul, nudeći mračan, disonantan, hermetičan ali slušljiv blek:

https://snowwolfrecords.bandcamp.com/album/we-were-put-on-this-earth-to-suffer
https://dreadmaw.bandcamp.com/album/we-were-put-on-this-earth-to-suffer

Iznenađujuće prijemčiv demo melodičnog, a supersirovog blek metala iz Mineapolisa od strane čoveka koji se zove Travis Minnick. Travis ima nekoliko projekata a Mycorrhizae je ime ovog o kome danas pričamo, a kako je nazvan i demo, sa sve sasvim razumljivom opsesijom pečurkama. Nema ovde mnogo pameti, radi se o klasičnom kućnom blek metalu, ali Travis svira lepe, veoma gorkoslatke melodije na gitari, čuka brzo i disciplinovano i sve producira da bude jeftino a efektno. Plaćate po želji pa proverite Mycorrhizae, valja se:

https://bigbovine.bandcamp.com/album/mycorrhizae

Vitrify su iz Čikaga  njihov prvi, istoimeni EP ima tri lepe, melodične a sirove i energične pesme blek metala koji u svojoj osnovi ima dovoljno panka da ne zazvuči nikako pretenciozno. Ovo je organska, pa i primitivna muzika, ali u najboljem smislu te reči, sa pamtljivim melodijama, kvalitetnom svirkom, pa i solidnom produkcijom ali sa nogama čvrsto na zemlji. Prijatno je, hoću da kažem, a plaća se koliko želite:

https://vitrify.bandcamp.com/album/vitrify-ep

Prvenac nemačkih Vorga zove se Striving Toward Oblivion i ovo je jedan odličan primer modernog blek metala koji je i melodičan i atmosferičan a da ne zvuči kao još samo jedan generički blackgaze pokušaj. Vorga zvuče vrlo nadahnuto i maštovito na albumu koji ima izvestan naučnofantastični naklon (jedna od pesama nazvana je po kultnom romanu Alfreda Bestera, Zvezde, moje odredište), kreirajući muziku koja nema problem da zabasa i izvan striktno blek metla međa, a da su to smisleni dodaci inače brzom, žestokom, mada VEOMA melodičnom sržnom programu blek metala. Čak i mastering nije SASVIM nepodnošljivo komprimovan. Veoma dobra ploča:

https://vorgaband.bandcamp.com/album/striving-toward-oblivion-black-metal

Njujorški Sarkany svira kombinaciju funeral doom i black metala i, uz rizik da se ne dopadne ni jednoj od podgrupa u publici snimio je drugi album, Vernal Despair. Šest je to pesama zapravo sasvim solidne andergraund svirke, jeftine ali časne produkcije i ideja koje su jasne. Da li će vam se dopasti zaista zavisi od toga kako zamišljate ovakav koktel:

https://sarkanycult.bandcamp.com/album/vernal-despair

Abhoria iz Los Anđelesa ima prilično ubedljiv istoimeni debi album gruverskog blek metala. Ovo je muzika kojoj gruv nije baš često prvi prioritet, kao što nije ni kvalitetna, pažljivo rađena produkcija pa Abhoria odmah odskače od proseka žanra i nudi program koji može da se dopadne i metalcima generalnog usmerenja. Ima ovde, da bude jasno, odličnih ideja i originalnih rešenja koja pravdaju slušanje i za tako terminalne picajzle kakva sam ja (Mountebank je legitimno moćna pesma!) i da je masterovana samo malo dinamičnije, ovo bi bila ploča za više slušanja za redom. Ovako, ubije to uši na prvo slušanje ali pričamo o albumu kome se vredi vraćati:

https://abhoria.bandcamp.com/album/abhoria

Prelazimo na doom, stoner, hard rok, sludge i psihodeliju! Šveđani The Funeral Orchestra svoju muziku opisuju kao „Apocalyptic Minimal Doom and Funeral Death“ i znate šta, TREBA biti precizan a ovo je vrlo precizan opis. Bend voli anonimnost pa se svi članovi zovu Priest i imaju brojeve po kojima se razlikuju a grupa, kada svira uživo nastupa pod zlatnim maskama. Dobro, sad, „zlatnim“, verovatno samo ofarbanim da liče na zlatne. Enivej, novi album, Funeral Death - Apocalyptic Plague Ritual II nudi pedesetak minuta hermetične, spore, ali uzbudljive svirke za publiku koja voli da je zavedu pa iskoriste. The Funeral Orchestra su dobri i u jednom i u drugom a ovo je album koji treba izdržati, ali sa osmehom:

https://thefuneralorchestra.bandcamp.com/album/funeral-death-apocalyptic-plague-ritual-ii

Indonežani Jawless za sebe kažu da su „total war stoner unit“. Tumačite to kako hoćete a album Warrizer je energičan, lo-fi stoner rock gde muljav zvuk doprinosi autentičnosti gruva što ga Jawless valjaju u nekom podrumu koji se studijom naziva. Šarmantno, prljavo i poletno:

https://jawlesswarstoner.bandcamp.com/album/warrizer

Bristolski Urzah sviraju vrlo disciplinovan sludge metal na drugom EP-ju, nazvanom samo II. Ovde imate četiri pesme rifova, gruva i brutalnih vokala, ali je muzika spakovana u dobru produkciju i ovo nije ona podrumska varijanta sludge metala, već jedan malčice uglađeniji zvuk. I vrlo prijatan:

https://urzahband.bandcamp.com/album/ii

Još moćnog sludge metala stiže nam iz Beča. Grimms Eye su glasni, kvalitetno producirani i sviraju brutalno i precizno. Album Throne ima mesta i za po koju melodičnu deonicu međ svim tim prebijanjem, pa je ovo ploča sa više od jedne dimenzije, ali je dimenzija nasilja i agresije svakako najizraženija. Seksi!

https://grimmseyeband.bandcamp.com/album/throne

Brutalan sludge metal na split singlu finskih bendova Taser i Ward. Nema bogznašta da pričam o ovome: dve pesme, mučno, okrutno, kvalitetno i prijemčivo:

https://wardofdoom.bandcamp.com/album/ward-taser
https://tasersludge.bandcamp.com/album/taser-ward

Još surovog sludgea? Ima, i to iz mesta po imenu Bath u Ujedinjenim kraljevstvu, iz koga dolazi veliki Kieron Gillen. eyesnomouth sviraju glasno i neraspoloženo na EP-ju NIHIL (sva velika slova su potrošili za ime izdanja pa nije ostalo ni jedno za ime benda), i imaju jedan pristojan, primitivan i preteći gruv. Meni sve to vrlo dobro, a plaćate koliko želite:

https://eyesnomouth.bandcamp.com/album/nihil

Da malo odmorimo od svog tog prebijanja, dobro dođu birmingemski Margarita Witch Cult. Britanci su snimili dve pesme drogiranog stoner rocka na taskamu u prostoriji za vežbu i kaseta Witchfinder zvuči kako treba, prljavo ali opojno. Sabatovština do koske:

https://margaritawitchcult.bandcamp.com/album/witchfinder

Forbidden Place Records za ovu nedelju imaju jako dopadljivi EP satanističkog, old school doom metala ravno iz Italije. Bend se zove Wizard Master, EP se zove Phasmatis i ako vam kažem da se jedna od pesama zove This is Black Sabbath, to bi trebalo da je dovoljno. Moćne, lepljive gitare, sjajni vokali, neodoljiv gruv, prelep mid-fi snimak – a po običaju izdavač daunloud daje po ceni koju sami odredite Navalite:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/wizard-master-phasmatis

Forbidden Place Records dopunjuju ponudu novim (mini)albumom kalifornijskih Sonus. Usurper of the Universe je moćna kolekcija himničnih stoner rok pesama sa monumentalnim rifovima, sjajnim vokalima i psihodeličnim ukrasima koji muziku vuku u psihoakustične dimenzije s onu stranu razuma. Bend uspeva da donese i znojav, tvrdi rok i taj psihodelični odmak i ovo je sjajan album koji, kako je i običaj, izdavač daje za koliko sami izdvojite. Pa izdvojite:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/s-nus-usurper-of-the-universe
https://sonusrocks.bandcamp.com/album/usurper-of-the-universe


Švajcarski Preamp Disaster sviraju prilično generički post-metal, ali to samo znači da ovde dobijate tačno ono što očekujete: melodične, malo melanholične rifove, neprestani gruv, emotivne, dinamične a opet tečne, prirodne aranžmane... Ovako nešto bi naprvio AI hranjen Isisom i Pelicanom kada mu se kaže da ima samo pet minuta da napravi EP od četiri pesme. Taj se EP zove By The Edges i plaćate za ovo prijatno iskustvo onoliko koliko mislite da vredi:

https://preampdisaster.bandcamp.com/album/by-the-edges

Kurokuma iz Šefilda svira, nominalno, stoner rok, ali ovo je vrlo agresivna varijanta ove muzike, na granici sa thrash metalom, pa album Born of Obsidian treba slušati u posebnom raspoloženju. Ali, ako se čovek našteluje kako treba, pričamo o odlično napisanom, snimljenom i odsviranom materijalu kome agresivnost nije jedini adut:

https://kurokumauk.bandcamp.com/album/born-of-obsidian

Portugalcima Dawnrider novi album, The Fourth Dawn izlazi tek u Martu i Aprilu, ali je već ceo na Bandcampu i ovo je vrlo prijatan, poruglaski dakako doom metal za gospodu i dame. Iako izlaze za Alma Mater, Dawnrider ne sviraju i ne zvuče kao Moonspell i njihov doom je više utemeljen u old school okultnom roku i psihodeliji sedamdesetih pa je i ova ploča puna dobrog gruva, klavijatura i cheesy horora. Prija!

https://almamater.bandcamp.com/album/the-fourth-dawn 

Ripple Music su sa dosta entuzijazma reklamirali novi, četvrti album bugarskih Obsidian Sea i, sada kad je stvar izašla, mogu samo da kažem da su komšije osvetlale obraz Balkanu. Pathos je vrlo prijatan album blago progresivnog, gruverskog teškog roka, sa malo psihodelije, veoma lepim zvukom (slušajte taj prelepo dinamični mastering!!!) i samo mrvom okultnog u pesmama. Pesme jesu podugačke i ovde ima čak i malo onog nekog alternativnog metal zvuka, ali Obsidian Sea to uglavnom pakuju na vrlo lep način i uspevaju da im muzika bude prijatan spoj starinskog i modernog. Još jedan trijumf za Ripple Music:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/pathos

Indusi Bevar Sea su simpatični na svom trećem albumu, The Timeless Zone. Ovo je u osnovi stoner rok ali sa dosta „mejnstrim“ zvukom i pesmama koje mešaju radio friendly rifove i dosta osoben stil ekstremnog pevanja pa ovo zapravo nije muzika za svakoga. Ali ako se ionako ne kačite na prvu loptu, preslušajte šta Bevar Sea nude, ima ovde interesantnog štofa:

https://bevarsea.bandcamp.com/album/the-timeless-zone

Prelazimo na brže forme: thrash, hardcore, grindcore i death metal! Jako mi se dopao prvi EP kijevskih Karabiner prošlog leta pa mi je i novi singl, sa dve pesme, We've Come With Peace legao, što se kaže, ko budali šamar. Naslovna pesma je brzi, surovi thrash metal stare škole a iza nje je odlična obrada Masterove We Don’t Want. Karabiner su sjajan bend koji zaslužuje svaku pažnju, pa obratite malo:

https://karabiner.bandcamp.com/album/weve-come-with-peace

Thrash metal je na jelovniku i na EP-ju kolumbijskih Black Eagle, a koji se, preteći, zove Apocalypse. Jedina preteća stvar je, doduše, što ove dve pesme traju preko deset minuta, ali Black Eagle sviraju vrlo solidno, imaju šmeka i uspevaju da napune pesme sa dovoljno smisleno aranžiranog materijala da ne zvuče prepumpano. Lepo!

https://youtu.be/Y24oS6tPqNU

Singapurski E-thereal postoje već četvrt veka i mada je In Your Eyes tek njihov drugi album, radi se o vrlo kvalitetnom i karakternom thrash/ death zvuku sa težinom, malo progresivnih elemenata u kompozicijama i visokim sviračkim standardima. Ovo je album sa izraženim temama i narativima pa su kompozicije ne samo kolekcije dobrih rifova već zaista „pesme“ u pravom smislu te reči. Ne toliko po zvuku, koliko po ozbiljnosti E-thereal me podsećaju na Dark Angel iz najbolje faze a to je, bogami, pogolema pohvala s moje strane. Odličan album:

https://e-thereal.bandcamp.com/album/in-your-eyes

Merilendski Ninth Realm vole da se slikaju sa mačevima i imaju već nekoliko EP-jeva, ali ovu godinu započinju samo skromnim demo snimkom od dve pesme. Ali, Ondreis MMXXII sadrži dve vrlo dobre pesme. Ovo je neki srednjetempaški, mračni, underground thrash zvuk koji se dodiruje sa hardcore/ stenchcore formulama i prosto cveta na prljavštini. Prija to:

https://ninthrealmmd.bandcamp.com/album/ondreis-mmxxii

Uf, JEBEMTI, što su Finci Argent Void dobri na singlu Pandemic. Ovo su dve pesme brutalnog thrash metala sa malo modernijeg zvuka i malo death metal elemenata, onako sve zarazno a opet sa ambicioznim aranžmanima i kvalitetnom produkcijom. Dve vrhunske pesme, sjajne ideje i mnogo energije. Pa mogli bi već jednom da snime album.

https://argentvoid.bandcamp.com/album/pandemic

Snapped iz Indonezije sviraju dopadljiv metalizirani hardcore na svom snimku Demo 2022. Ovo je onako, plesno i dobronamerno, solidno odsvirano i solidno snimljeno:

https://snapped.bandcamp.com/album/demo-2022 

I Parižani Unchained Elements prže vrlo masivan, agesivan metalizirani hardkor na EP-ju The Elements Awakening. Ovde ima čak pet brutalnih, glasnih pesama a bend pokazuje dosta maštovitosti i raznolikosti u muzici koja pre svega ceni etitjud. Vrlo dobro:

https://unchainedelements.bandcamp.com/album/the-elements-awakening

Sibirski The Dead State su bliži klasičnom thrashcore zvuku na svom EP-ju  Дорога ненависти. Ovih lepo odsviranih i produciranih pet pesama su kao nešto teleportovano iz 1991. godine u naše vreme pa ako volite, spremite se za šutiranje.

https://thedeadstate.bandcamp.com/album/--3

Kvebečani Set In Stone ne razumeju razliku između albuma i EP-ja pa na svom debi izdanju, Pest Control nude sedam pesama bučnog, kvalitetnog, gruverskog ali razjarenog metaliziranog hardcore zvuka. I oni sebe taguju označiteljem „’90s“ pa je sve jasno, mada su oni bliži onom metaliziranom straight edge zvuku koji su valjali Earth Crisis i njihova braćala. Sasvim to lepo zvuči a i Pest Control se plaća koliko date:

https://setinstone.bandcamp.com/album/pest-control

Nikada u životu nisam čuo za britanski Crocus (dakle, ne švajcarski Krokus) a oni su bili aktivni pre desetak i kusur godina i sada kaseta Discography skuplja sve njihove snimke. I ovo je super, haotični, disonantni, atmosferični hardcore sa puno emocije i energije, baš po meri. Kasetu možete naručiti sa više mesta a daunloud plaćate koliko hoćete. Vredi proveriti:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/discography-3

Deliriant Nerve iz Vašington DC-ja sviraju veoma vitalan grindcore sa visokim nivoom sviračkih kvaliteta i pesmama koje uprkos kratkom trajanju imaju karakter i identitet. Odlična produkcija, visoka brzina virke, dobri rifovi, maštoviti aranžmani... Sve to a još se i daunloud albuma  Uncontrollable Ascension  plaća koliko sami odredite! Dakle, obavezno:

https://deliriantnerve.bandcamp.com/album/uncontrollable-ascension

Portlandski jednočlani grindcore projekat Screwed najavljuje novi album singlom sa dve pesme, Useless Existence. Ovo je hiperbrutalno ali kompetentno napravljeno sa pesmama koje nisu samo skice i produkcijom koja je, pa, JAKO heavy. A plaćate koliko date:

https://screwedlife.bandcamp.com/album/useless-existence-ep

Ovonedeljni split EP brazilskog Agamenon Project je sa power electronics projektom Chaoticvrse. I mada Brazilac ovde ne nudi svoju „A-igru“, sa tri zapravo podugačke pesme grindcorea koji je pristojan ali ne i izvrstan, Chaoticvrse je ODLIČAN. Ovo je pravi, moćan power electronics koji zvuči kao da je napravljen od metala i žica a ne „na kompjuteru“ i uživao sam u ove tri pesme. Ponovo plaćate koliko hoćete:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/05-22-agamenon-project-x-chaoticvrse

Još bolji split singl dva grindcore benda dobijamo u kolaboraciji sastava Sewer Trench i Ressonância Mórfica za Rip Roaring Shit Storm Records iz Ujedinjenog kraljevstva. Sewer Trench su iz Londona i imaju dve duže i emotivnije pesme negde na granicisa blackened grindcoreom. Tih master ali lepa muzika. Ressonância Mórfica su Brazilci, imaju kraće pesme ali jako masivan zvuk i sviraju odlično.

https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/split-7-6

I još jedan odličan grindcore split EP u ovonedeljnoj ponudi dolazi od bendova Sacthu i Syntax. Španci Sacthu su ovde „zvezde“ sa solidnim pedigreom iza sebe i odličnim, maštovito napisanim pesmama. Syntax su iz USA i njihova muzika ambiciozno naginje mathcore kompleksnosti ali je i dalje držana u formi kratkih, efikasnih pesama. Vrlo lepo:

https://nervealtar.bandcamp.com/album/sacthu-syntax-split-ep

Dead Charm iz Virdžinije dosta visoko podiže letvicu kvaliteta u pogledu jednočlanih death metal postava. EP nazvan HammerSaw ima pet pesama i pričamo o opakim, zlim rifovima i jednostavnim ali funkcionalnim pesmama, odličnoj svirci (slušajte solaže) i produkciji. Dylan Burton koji je ovo napisao, odsvirao i snimio je izuzetno talentovan a ovaj projekat ima ogromnog potencijala. Pritom, HammerSaw plaćate koliko hoćete:

https://deadcharmrva.bandcamp.com/album/hammersaw

Estonski Valdis svira deaththrash koji nije ni preterano maštovit ni skupo produciran, ali zapravo zvuči prirodno i autentično. Album  Karjed teistpoolsusest, hoću da kažem, zvuči kao da dolazi iz LJUDI a ne iz muzičkih kolekcija ovih ljudi i, ovo je lep primer kako je bitnije biti autentičan nego biti, tehnički gledno, originalan. Meni veoma prijatno:

https://valdisest.bandcamp.com/album/karjed-teistpoolsusest

Budimpeštanski trio Akrasia se dosta trudi da zvuči „tehnički“ i progresivno pa je jedna od nesrećnih posledica toga i da je album Act of Will spakovan u bučan, nedinamičan master. No, muzika je solidna, taj neki gruverski malo death malo thrash, negde između Gojire, Meshuggah i, šta ja znam, Soulfly??? Vrlo solidno to zvuči, ako se apstrahuje sam, jelte, završni format zvuka:

https://akrasiaofficial.bandcamp.com/album/act-of-will

Tormentor Tyrant iz prijateljske Finske na istoimenom EP-ju nudi odličan old school death metal zvuk, praveći mošerske, energične pesme sa jasnim uzorima u kasnim osamdesetima i ranim devedesetima. Tormentor Tyrant ne imitiraju nikog partikularnog – mada pominju Deicide, Malevolent Creation itd. – i pišu dinamične aranžmane sa puno promena ritma, a da pesme imaju odličan, neprekinut gruv, što je veoma dragocen talenat. Pet komada, ravno među oči i izvrsno predstavljanje publici. Nadam se uskoro i prvom albumu:

https://youtu.be/4ovo8Kxycy0

Old school je na meniju i na prvom demo snimku (nazvanom samo Demo) projekta Morbid Visionz iz Little Rocka u Arkanzasu. Dve pesme, gruverski, šmekrski death metal, kvalitetna svirka i jeftina a efektna produkcija. Još i plaćate koliko hoćete. Ponekad je za sreću potrebno tako malo:

https://morbidvisionzdm.bandcamp.com/album/demo

I, naravno, Flesh Crusher iz Gotenburga na svom snimku Bastardized 2022 Demo krljaju četiri pesme švedskog death metala. Ovo je jako heavy, snažno i debelo, sa neskrivenim dugovima crustpunku, ali sa poštenim death metal sadržajem na svim nivoima. Četiri lepe pesme, sirov ali dobar zvuk, plaćate koliko hoćete:

https://fleshcrusherswe.bandcamp.com/album/bastardized-2022-demo

Ruski slem! Moja jedina slabo... a ne, čekajte, ima dosta ruskih slem bendova koji su meni podosadni. No, kad su dobri, Rusi umeju da budu baš dobri, pa je novi bend, Symphysiotomy, sa promo snimkom Dissolution Of The Body In Acid – Promo ne preterano originalan, ali zanatski vrlo korektan i prijatan za uho. Dve pesme na ovom izdanju govore o groznim stvarima, ali to rade na seksi i zavodljiv način preko plesnog gruva i brutalnih blastbitova, sa solidnom (za slamming death metal) produkcijom i upečatljivim vokalom. Sasvim prijatno:

https://symphysiotomy.bandcamp.com/album/dissolution-of-the-body-in-acid-promo

Sasvim slični su i ruski slemeri Deprecation, sa takođe promo snimkom od dve pesme. Portrait of Mutilated – Promo nudi uporedivo mračan zvuk i pesme koje kombinuju brutalnost i gruv. Deprecation su, jelte, malo hermetičniji i brutalniji ali to je to. Prošle godine mi se dopadao njihov prvi album, izdat za Inherited Suffering pa mi je drago da i dalje rade kako treba.

https://deprecationslam.bandcamp.com/album/portrait-of-mutilated-promo

I treći slem promo dolazi od benda Teratology iz Austrije. Sa jednim introm i jednom pesmom Promo 2022 ne nudi mnogo materijala, ali ovo je, bez obzira na malo kućnu produkciju u kojoj suludo zategnuti doboš iskače sa svakim udarcem, zapravo sasvim prijatan bolesni slamming death metal za ljude koji vole mrveće, spore rifove, teški gruv i nerazaznatljive vokale:

https://teratology.bandcamp.com/album/promo-2022

Texas Ketamine nisu iz Teksasa nego iz Ajdahoa, ali dobro, prašta se jer Idaho Ketamine naporosto ne bi zvučalo dovoljno ozbiljno a i prvi album, istoimeni Texas Ketamine, je vrlo zabavna kolekcija plesnih, gruverskih slamming death metal/ slamcore pesama. Ovo je od prve pesme zabavno, sa finim rifovima, odličnim plesnim ritmovima i – za ovaj žanr – zapravo razgovetnim vokalima. Texas Ketamine su bend koji očigledno ne smatra da slamming death treba da bude fetišistički orijentisan na neprozirnost i neprijateljstvo pa bend sebe i naziva old school postavom. Što je fer. Ovo su lepo napisane, zanimljive pesme i vrlo lepo produciran album. Veoma mi je prijao:

https://texasketamine.bandcamp.com/album/texas-ketamine

Hamburški Distraction sviraju kombinaciju post-metala i melodičnog death metala što je otprilike najmanje privlačan kombo koji mogu da zamislim, ali! Album Lost In Time | Lost In Madness je zapravo izuzetno zdrav i svoju emotivnu, abrazivnu kombinaciju nabadanja ’n’ melanholije servira sa puno iskrenosti i autentične energije. Pa nisam ni ja od kamena:

https://distractionmetal.bandcamp.com/album/lost-in-time-lost-in-madness

Brain Death iz Perta u Australiji su pak, prljav, ružan death metal slepljen sa grindcoreom, snimljen u niskobudžetnim uslovima i sa vrlo negativnim stavom prema svetu. Demo Misantrhopy je idealno naslovljen ali bend i pored sve mizantropije i agresivnosti, ume dovoljno dobro i da svira i da piše pesme da ovo bude šarmantno i lepo za slušanje:

https://braindeath2.bandcamp.com/album/misanthropy

Za porciju baš klasičnog, mošerskog, prilično tehničkog death metala iz Njemačke, ove nedelje ćete se obratiti bendu Pestilent Reign iz Štugarta. Novi EP, Ascension, stiže čak četiri godine nakon debi albuma, ali Pestilent Reign zvuče kvalitetno, usvirano i energično pa se u ove četiri pesme može oblaporno uživati. Nema u ovoj muzici mnogo neke originalne vizije, ali death metal koji krlja iz sve snage, al sa razumevanjem, i ume da napravi gruv pri tome je nešto za šta uvek imam vremena:

https://pestilentreign.bandcamp.com/album/ascension

Losanđeleski Abysmal Dawn imaju novi EP, Nightmare Frontier i ovo ima dve nove pesme kvalitetnog, melodičnog ali energičnog death metala koji uspeva da jedan skoro pa „komercijalan“ zvuk prirodno upari sa tehničkom i brutalnom stranom death metala. Tu su i dve obrade (In Flames i Candlemass) da pokažu raspon uticaja i interesovanja benda, i ovo je sve na gomili jako dobar program:

https://abysmaldawn.bandcamp.com/album/nightmare-frontier

The Final Sleep iz Troja u Njujorku su zanimljiv bend koji meša death metal i progresivu sa zanimljivim rezultatima. Njihov drugi album, Vessels of Grief ne bih nazvao melodeath izdanjem, mada ovde ima dosta melodije i klin vokala, ali ovo svakako nije ni „normalan“ death metal. The Final Sleep uspevaju da budu originalni u okvirima koje su sami izabrali, sa čak tri gitare u postavi i muzikom koja je energična ali neužurbana, napisana ambiciozno ali bez pretencioznosti i sa izvedbama koje su pune entuzijazma. Vrlo mi je prijalo ovo:

https://thefinalsleepny.bandcamp.com/album/vessels-of-grief

Novi Venom Prison, Erebos zvuči bliže metalcoreu nego death metalu, što valjda ide uz potpisivanje za veliku firmu kao što je Century Media. E, sad, Venom Prison su Venom Prison, pa i kada ovakav bend skrene ka metalcoreu, ja sam voljan da to ispratim. U tom smislu, Erebos je prilično dobra ploča za metalcoru bliski death metal i rado ću je zavrteti više puta, mada, naravno, više bih voleo da je album malo hermetičniji i ekstremniji. No, ovde svakako ima mnogo dobrih rifova, Larissa Stupar je i dalje sjajna pevačica i bend zvuči inspirisano u svom mešanju žanrova i senzibiliteta. Pa se i to valja pozdraviti:

https://venomprisonalbum.bandcamp.com/album/erebos

Prelazimo na poslednju sekciju sa žanrovski raznolikim albumima i sa klasičnim heavy i power metalom. Za početak, izlazak četrnaestog albuma ikoničkog nu metal sastava Korn meni, naravno, ne znači apsolutno ništa, ali vredi notirati da je Requiem, jelte, izašao. Devet pesama, dosta standardnog Korn sadržaja koji je već pre, jelte, dvadesetak godina meni počeo da zaudara pomalo generički, ali opet, ko voli Korn, sasvim će legitimno naći ovde mnogo lepih momenata za sebe. Kombinacija radio-friendly melodičnog i abrazivnog programa je ovde prisutna za sve pare i mada meni album zvuči kao da je u njega uloženo prilično malo napora i da je ovo više producentska nego muzičarska ploča (pa još taj low effort omot), sasvim je i fer ignorisati moje old-man-yells-at-cloud tlapnje. Bend je i dalje naštimovan nisko, Jonathan Davis i dalje ume da postepeno gradi krešendo, i muzika ima himničan a opet blago sociopatski kvalitet. Eto...

https://kornofficial.bandcamp.com/album/requiem

Ruska diva folk-doom metala, Marja Üldine spremila je drugi album, Safe&Sound i mada ovo nije nužno moja muzika, ne mogu da ne klimnem glavom u odobravanju na ovu kombinaciju ekstremnog metala i narodnjačkog zapevanja. Miks i master su prebudženi za moje uši ali ima ovde te neke veličanstvene, cheesy epike kojoj naprosto ne mogu da kažem ne. Kad čujem kako se blastbitovi, zverski vokali i narodnjačke melodije mešaju bez straha, meni odmah lepo:

https://marjauldine.bandcamp.com/album/safe-sound-lp-2022

Brazilski RF Force na naslovnoj strani svog istoimenog albuma ima gomilu metalaca sa ašovima i drugim građevinskim alatom, valjda pokazujući kako publika gradi svetilište svojim idolma. U muzici benda svakako ima te ’80s heavy metal pompe i narcisoidnosti, ali ovo je i lep, nostalgičan, cheesy i pomalo sleazy metal za old school slušaoca. Mislim, druga pesma se zove Old School Metal, da sve bude jasno. Simpatično je ovo iako možda PREVIŠE nostalgično. Ali valja:

https://rfforceblacklion.bandcamp.com/album/rf-force
https://youtu.be/i348SJ2wa-Q

Britanski Knight's Oath svira vrlo simpatičan srednjevekovno-narodnjački heavy metal na svom drugom EP-ju, nazvanom samo II. Nisam oduševljen pomalo uzdržanom vokalnom tehnikom osobe koja peva, ali čovek pogađa sve note i ovo je makar korektno, dok je muzika vrlo lep, melodičan i poletan heavy metal sa jasnim korenima u britanskom zvuku iz sedamdesetih i osamdesetih. Lepo:

https://knightsoath.bandcamp.com/album/ii

Ne znam ništa o indijskom bendu The Unofficial Utopia ali njihov album Realitized Fiction nudi melodičan, sleazy hard rock/ heavy metal koji bi sasvim prirodno legao negde pred kraj osamdesetih i slušao se i od strane čupavih metalaca i njihovih devojaka pa bi tu bilo i paljenja upaljača, grljenja, ljubljenja. Ko voli, ovo je vrlo solidno:

https://youtu.be/jzGmFFe4Mvg

Njemački Powertryp, pak, meni zvuči sjajno na debi albumu, Midnight Marauder. Ovo je heavy metal klasične provinijencije, žestok i energičan a dostatno cheesy, sa kolekcijom deset dobrih pesama koje vole i melodiča refren kad mu je mesto, ali su pre svega ukorenjene u znojavom, glasnom treskanju. Ovo je ekipa prilično iskusnih muzičara koji pod ovi imenom rade već više od decenije pa ne čudi kvalitet ovog prvog albuma. Odlično:

https://powertryp.bandcamp.com/album/midnight-marauder

Takođe Nijemci, Poisoned Speed sebe opisuju kao Low Life High Speed Rock n Roll i zaista, singl Knife Gang b​/​w Lousy Livin' je prljav, štrokav, niskobudžetan, ali nekako šarmantan i drag. Što se kaže, opljačkaju vas ali vas ostave s osmehom:

https://poisonedspeed.bandcamp.com/album/knife-gang-b-w-lousy-livin

Poljaci 1965 su teškorokerski bend čija je ambicija da im svaki naredni album zvuči različito od prethodnog. Tako je Panther, njihova druga ploča, kažu, „saundtrak za naučnofantastični film iz osamdesetih koji nikada nije snimljen“. Dobro, jeste, ima ovde dosta sleazy i glam elemenata i mada je zvuk svakako prebudžen za osamdesete, 1965 nude solidne pesme i šmekerski hevi metal. Dvanaest pesama je možda mnogo da slušate pevanje koje je solidno ali je naglasak samo za mrvu izmaknut iz ležišta, no, ovo je ploča koja nudi dosta prijatnih momenata:

https://1965official.bandcamp.com/album/panther

Greyhawk iz Sijetla su mi se prilično dopali s asvojim prvim albumom iz 2020. godine, pa sam sa zanimanjem poslušao novi EP, Call of the Hawk što zapravo izlazi tek za par dana. Navikavanje na vokalni stil Reva Taylora je i dalje preduslov da u ovome uživate, ali bend i dalje nudi kvalitetan klasični heavy/ power kombo sa fentezi tematikom ali sa old school rifovima i atmosferom. Svirka je izuzetno kvalitetna i bend nudi siguran program užitka za svakog ko voli epski hevi metal koji se u toj epici ne gubi nego radi pametno i odmereno prema jasno postavljenom cilju. Demon Star je legitimno sjajna power metal pesma stare škole i ovo preporučujem iz sve snage:

https://greyhawkmetal.bandcamp.com/album/call-of-the-hawk
https://fighter-records.bandcamp.com/album/call-of-the-hawk
https://youtu.be/qiN6h2NyZ_E

Događaj nedelje je naravno, izlazak novog, dvadesettrećeg albuma legendarnih jorkišrskih metalca Saxon. Pogotovo što je Carpe Diem ploča na kojoj ima nekoliko pesma koje zaslužuju da idu na svaki best of ovog sastava. Saxon su ispisnici tako bitnih bendova britanskog novog talasa heavy metala kao što su Iron Maiden ili Motorhead i mada su na prošlom albumu imali posvetu pokojnom Lemiju (a svojevremeno je Pete Gill i prešao iz Saxona u Motorhead), Saxon su uvek bili bliži epskom zvuku u kome prepoznajemo Maidene, samo sa solidnom količinom himničnih, top-40-wannabe pesama. I Carpe Dieam vrlo solidno rekonstruiše ovaj zvuk sa deset finih komada, gde je naslovna pesma, naravno, samopodignuti spomenik i zaricanje na rokenrol do smrti, a što od benda koji postoji već pedeset godina zvuči sasvim iskreno i na mestu. No, recimo, Age of Steam je izvrstan NWOBHM komad zarazne teme i moćnog tempa, dok je Dambusters onako klasičan „ratni“ komad kakav ste navikli da očekujete od bendova ove generacije. The Pilgrimage je maidenovski „epski“ metal kakav su Saxon i ranije umeli da sprave (Crusader, recimo), dok je Remember the Fallen još jedan klasičan NWOBHM song kao ispao sa nekog albuma iz 1985. godine. Saxon i pored godina i kilometraže zvuče vrlo zdravo, fokusirano na propisan, pošten metal i da album ima samo malo življi mastering ovo bi se legitimno natjecalo za ploču godine. A, mislim, i ovako će.

https://www.youtube.com/watch?v=pjcgHPsvFVY&list=OLAK5uy_mB6mhginqLNKKErtNbdH6ngj0numn_J5Q

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version