Prognostičari kažu da ovaj kijamet neće dugo trajati, treba istrpeti još dve noći – elem hortenzije. Ako ima zainteresovanih da se njima bakću, a ne daju im se često poveći novci (četiristo pa do debelo iza hiljadarke), uskoro će biti pravo vreme da se sami oprobaju. A nije neka filozofija, sve je do lokacije ožiljavanja, mora biti: senovito, uvek vlažno i poželjno je što hladnije čak i tokom leta. Prošle godine sam na terasi (grad, beton, asfalt) od 25 pelcera ožilio deset, zimu preživelo 8, a pre par godina od slične količine pelcera propala mi je samo jedna. Ali su bile zabodene na pravom mestu - ispod vinove loze (ko je video Rusko grožđe zna da mu je list kao u repuve, pola kvadrata) a pored zida gde krov nema oluk pa ih je obradovala svaka jedna kiša. Jednostavnije, gde ima mahovine može biti i hortenzije.
Caka je još i ulučiti gde ima nebranjen žbun hortenzije. Ja se držim pravila da se kraden pelcer bolje prima, al’ otvorena je i opcija da se fino pita pa ako gazda-rica dadne. Al’ tad, i opet kvaka, ne sme da se kaže hvala, kao za lek. Kako god, stigli smo do žbuna – interesuju nas izdanci odoka veličine 5-8cm, obično se hortenzija njima okiti pa poteraju iz skoro svakog pazuha gde je prošle godine bio list. Liče na minijaturne glavice salate. Nikakva se „mehanizacija“ ne koristi (skalpeli su najčešći prenosioci virusnih zaraza), pelceri se zalamaju, s dva prsta se povuče na dole pa se on sam izvali. Obično sa sobom odnese i malo kore od matere, da kažem oneredi matičnu stabljiku, al’ tako je još i bolje, što bi mi babski cvećari rekli – „uzeo je celo srce“, pelcer se čitav odlomio. Onda, kad napuniš kesicu, ili zaždiš pre neg’ što zalaje kera, il’ ostaneš i na kafi.
Pre svega toga, valja pelcerima pripremiti „krevet“. Zbog velike količine vlage kojom će se okružiti pelceri, dobro bi bilo da je zemlja propusna, ne teška. Recimo da bi recept mogao biti: u trećinama, kupovnog supstrata (ne onaj iz „žutih“ kesa, 5l za 50din, to nije supstrat neg’ prevrela komina od onog što je ostalo iza drvoseča) baštenske zemlje i peska, pa umesiti.
Saksija se pre pobadanje pelcera zalije, pa kad se dobro ocedi, prstom se izbuši rupa koliko da pelcer u nju stane do polovine. Kad je pelcer čučnuo, stegne se zemlja oko njega, još jednom zalije, otresu se prsti i ko puši zapali cigaru, pa gotov posao. Posle još može samo da se divi jer hortenzije iz pelcera često procvetaju već iste godine. Ja ožiljenim pelcerima u prvoj godini inače skidam cvetove, dok ne ojačaju, al’ kad sam primetio da se hortenzije posle toga nekako snevesele, digao sam ruke pa im pustio na volju.
Važno – nekih mesec dana će vam pelceri izgledati kao da su na samrti, svelog lišća i sveukupno će biti žalosne. Možda će se pridići tek tokom hladnijih noći. Tako mora, da bi bilo veće iznenađenje kad konačno poteraju iz sredine. Do kraja ožiljavanja će propasti svi listovi koje ste doneli kao pelcer. Istrajati u zalivanju (naravno, ne napraviti močvaru, samo kad treba) i držati ih u senci.
Još samo da dodam, da ne bi posle bilo iznenađenje, boja cveta hortenzija varira zavisno od kiselosti zemljišta. Što kiselije to tamnije, na kontra strani je sve „rozlije“.
Širok osmeh i zlatan zub, želim vam sreće i da vas kere ne sustignu.
