Нарочито због овог програма сам догабељао до Београда и одледао пет филмова. Након свега су ми осећања помешана. С једне стране, драго ми је да погледао филмове у добром квалитету (не сјајном!) са 35мм траке. Са друге стране, жао ми је да констатујем да је слика добијена дигитализацијом негатива боља од оне са дистрибутерске копије. Нпр. „Зле паре“ ми боље изгледају са фајла за DCP него са филмске траке са „спрженим“ енглеским поднаписима (узгред, титлови које смо урадили Американац и ја су комплетнији). Даље, посета је већ на отварању била катастрофална без обзира што је у суботу био протест. Каже ми један пензионер и пасионирани гледалац, бивши фудбалски тренер који се под старе дане заинтересовао за филм, да је посета и за Фестивал нитратног филма била слаба. Дакле, Београд је постао једна селендра што се тиче интересовања за старе филмове.
