Merhaba, dobri ljudi. Obećao sam da ću napisati priču, nisam obećao da će biti dobra, originalna ili pismena, tako da evo je... A sad, slobodno navalite s govnjavim motkama, nema veze što je na novogeneracijskom potforumu postavljena, Scordiska samo oštra kritika i besplatan alkohol zanimaju
Put za Lira Vegu ili jedna mala, zvezdana, ljubavna priča
Ljudi kažu da...
Ne, ne, ne može tako. Šta kažu ljudi? Juče su tvrdili da je svet ploča što pluta u ništavilu, danas da je Kosmos sagrađen od čestica tako sitnih da zacelo i ne postoje. Pusti ti ljude. Sutra će već biti nešto treće. Nije li ti, uostalom, majka pričala da ako kojim slučajem- pu pu, ne daj bože - pogineš tokom leta, tvoja će besmrtna duša lutati po međuzvezdanom beskraju, zauvek izgubljena u vakumu?
Ljudi svašta pričaju, Lucijuse. Ljudi nisu kredibilna kategorija. Budi iskren. Budi precizan. Ko šta kaže?
Dobro, de. Paleogenit kaže - a on je parapsiholog, pa se valjda u to razume - da se šematska evolutivno - kulturološko - kognitivna krivulja za odabir idealnog partnera urezuje u podsvest čoveka još u predpubertetskim godinama. Da je privlačnost nešto što naučimo od drugih. Od... Od roditelja. U stvari, ceo život smo, tvrdi Paleogenit, uslovljeni da u partneru tragamo za osobinama sopstvenih roditelja. Čudno, zar ne?
Zacelo jeste. Ali kako se ti, Lucijuse, osećaš po tom pitanju? Po pitanju Here, mislim, ali i po pitanju svega što se dogodilo? Još kada se uzme u obzir da te je stara majka pedagoški zatvarala u kavez...
Trudim se da ne razmišljam o tome. Sve parapsihologe ionako treba preventivno držati na ledu. Odmrznem ih samo kada ispitujem zarobljenike - niko im ne može dugo odoleti - i posle otpremim nazad u sarkofag. U suprotnom, počnu da analiziraju, da postavljaju pitanja, da izmišljaju hipoteze i teorije, preispituju vrednosti i tabue, jednom rečiju, demorališu posadu... S tim svojim disertacijama su manje štetni u kriogenskoj fugi, nego na slobodi.
Istina, istina, to ne sporim... Mada, ne može se poreći da ima tu nečega... Ti i Hera ste se upoznali, koliko mi je poznato, tako što si ti bio u kavezu a ona...
To je i Paleogenit rekao, vrag ga odneo, i njega i njegove arhetipove... Čudno je to: godinama, ne, decenijama se spremaš za nešto, spremaš se, obučavaš i očekuješ, i onda kada se to dogodi, nađeš se potpuno zatečen...
Kako to misliš?
Mislim na ovaj boginjavi komad metala što ga još iz navike nazivamo međuzvezdanim semebrodom, kao i njegov potpuni kolaps! Koliko smo se samo spremali - mi, sanitarci - za slučaj kakve nedaće, a kada nas je sistem za uzbunu probudio iz ledenog sna...
Šta ste uradili?
Ne mogu reći da smo se najbolje snašli. Ruku na srce, i sistem za buđenje je odocnio, pa je curenje bilo ozbiljnije nego što je bilo ko mogao očekivati. Preko trideset posto brodskih prostorija je bilo bez energije, a često i pod vakumom... Bili smo odsečeni jedni od drugih. Trebalo je vremena da se povežemo, da izgradimo kakavu - takvu organizaciju za vanredne okolnosti, da ustanovimo starešinstvo...
Pa jel' ste ga ustanovili? Mislim, kad si ti već završio u kavezu?
Puka igra slučaja! Herina sanitarna četa je bila... Divljija. Njih smo poslednje našli, tek nakon dekompresije trećeg nivoa... Za to je trebalo vremena, dabome, a oni su ostali dole, kraj pogona, u onoj zagušljivoj, vlažnoj tami, bez dovoljno namirnica, a i dobro znamo, je li, šta se sve koti oko jezgra...
Nije im bilo najugodnije, tamo dole? Sa žoharima u mraku?
Ne baš. Premda su se dobro pokazali: parametar infestacije je bio daleko niži nego što je očekivano u takvim situacijama. Skoro i da nisu podlegli kanibalizmu.Barem ne van brodskih propisa. Hera ih je lepo pritegla, mala je uvek imala čvrstu ruku...
A kavez?
Kavez, pa kavez! Ne budi dosadan! Šta je trebalo da uradimo? Da pripucamo jedni na druge? Da se međusobno pobujamo? Za dobrobit zajednice sam pristao da obavim diplomatske pregovore u ograđenoj prostoriji predviđenoj za takve slučajeve...
Eto šta domaće vaspitanje uradi čoveku. Stara majka je korbačem od tebe, Lucijuse, istesala pravog pravcatog zapovednika! Zapovednika i diplomatu!
Pusti sada to. Pričao sam ti kako me je nespremnog zatekao kolaps broda. Sve nas. A toliko smo se spremali. To nam je, uostalom, i jedina funkcija na semebrodu bila. I valjda sam baš u tom trenutku, iza duple žičane ograde, shvatio jednu stvar: koliko je život divan i nepredvidiv, i kako se nešto davno zaboravljeno može iznenada vratiti...
Pretpostavljam da je ta literarna baljezgarija posvećena Heri?
Upravo tako, da. Bilo je to, nazovimo stvari svojim pravim imenom, nestvarno, to naše prvo upoznavanje u kavezu. Često sam se kasnije pitao da li sam sanjao ili se stvarno tako dogodilo...
Šta ste radili? Nešto prljavo?
Prvo smo podelili resore. Hera je insistirala da dobije odeljenje za ksenofobiju. Uz to ide i oružarnica, znaš... Kako je samo bila odlučna, pilence moje malo, s onom ljupkom, krvavom njuškicom... Teško ju je bilo odbiti. Ali, koji bi suicidalni manijak njoj poverio čitavu oružarnicu? Ne ja, svakako. Nagodili smo se pola - pola, i da Hera sebi odmrzne još trideset inženjera ako treba. Oni mogu i kao težaci da rade, nije bio problem, a posle smo se satima cenkali oko brodskog pravosuđa u vanrednim situacijama...
Vrlo romantično. Kako je to na kraju funkcionisalo?
Izvrsno, i to od samog početka. Bili smo kao šaka i rukavica, moja Hera i ja, prvo samo poslovno, a posle i, kako to da kažem, u praktičnom smislu. Moglo se od početka osetiti to pozitivno naelektrisanje u vazduhu, ta potencijalna energija, sve je prštalo od ideja: i kako da što brže, dabome, pre nego što se urušimo u vražiju mater, pokrpimo jezgro i sprečimo curenje... I kako da osposobimo pogon ponovo, i kojim redosledom da saniramo odaje, i šta je najbolje da se preduzme po pitanju žohara kojih je bilo već podosta, u mehanizaciji i oko pogona - odgovarala im je brodska klima, štetočine jedne - te još kako obezbediti energijskim zalihama horizont sa kriogenim spavačima...
Bilo je tu dosta posla, vidim?
I više nego što možeš zamisliti! Ali Hera i ja smo sve postizali. Valjda se tu i osetila ta, kako da kažem, seksualna energija. Kako i ne bi! Koji bi još muškarac mogao odoleti Heri u punoj ratnoj opremi, dok električnim korbačem postrojava sanitarni kordon...
Paleolog je imao pune ruke posla, vidim.
Njega sam u to vreme već uveliko vratio na led. Posle nikada nije stigao da uspostavi svoje alternativne metodologije i nove linije ispitivanja, kako je to običavao da kaže. Morali smo racionalizovati energetsku potrošnju, i svi spavači sektora B su se posle toga malo ubuđali...
Bilo je nekih problema?
Još pitaš! Ali, treba biti pametan, pa uvideti takve stvari na vreme. Ko bi još obratio pažnju na sitnice, suočen sa najbitnijim zadatkom u svom životu? Mislio sam da je Hera umorna, ili nervozna... Uostalom, trebalo je međuzvezdani semebrod opraviti u dovoljnoj meri da stigne do odredišta. Hiljade života su bile u pitanju, budućnost naše civilizacije, to svakoga može obeshrabriti! Ili je, kalkulisao sam, možda dobila...
Vrlo istančano od tebe, Lucijuse. Međutim, šta se dogodilo?
Stvar se nije sama od sebe popravila. A nadao sam se da hoće. Isprva, problemi su se otkrivali na sitnicama, na glupostima, takorekoć. Ali onda je postalo ozbiljnije. Hera nije bila zadovoljna. Te zašto sam poslao sanitarni kordon u odeljenje za reciklažu kada je, navodno, očigledno da je žoharska infestacija daleko gora u pogonskim odajama, te zašto odmrzavam još radnika kada nama trebaju inženjeri, te zašto uvek ja moram da budem na komandnom mostu, i izdajem naređenja tokom dana, zašto ovo, zašto ono, bilo je to, neću lagati, neizdrživo! Neizdrživo, kažem ti, sve dok...
Sve dok šta?
Sve dok je jedno jutro nisam zatekao na komandnom mostu. Mom mostu. Tako smo se dogovorili. A ona je sedela u mojoj fotelji...
Nisi bio zadovoljan?
To je mučka izdaja, eto šta je to! Ne možeš tako kršiti dogovor! Uostalom, ko je ona da upravlja komandnim mostom?! Ja sam izabran za zapovednika sanitaraca! Moj zadatak je da ovaj brod otrgnem od propasti i dovedem ga do zvezdanih kolonija!
Pa zar toliko...
Nema tu ovoliko ili onoliko. Takve stvari su neoprostive. Mora se poštovati neki red.
I, šta se potom desilo?
Razdvojili smo se, Hera i ja. Pola ljudi je otišlo sa njom, pola je ostalo sa mnom. Ovde, kraj pogona. Da probamo da popravimo jezgro i pokrenemo brod, da ne pluta besciljno kroz vakum. Ali, pre toga, morali smo rešiti problem pobunjenika. Ne možeš se posvetiti ozbiljnom radu dok ti neko drži nož uz leđa, to te još na obuci nauče...
Sigurno si imao kakav pametan plan?
Plan je bio sastavljen u skladu sa neočekivanim parametrima. Odmrzli smo još stotinak spavača - doktore, fizičare, nanotehnologe, ksenobiloge, svu tu prirodno-matematičku bratiju, objasnili im kako stvari stoje, podelili im sonarne granate i plazma puške, i o-ruk, pravac u boj! Za slobodu! Za otadžbinu!
A Hera?
Pilence moje, oduvek je bila prepredena. Ne znam da li mi se to više sviđa ili me užasava, mada, kad malo bolje razmislim, koliko moraš biti surov i bezdušan, pa da tek tako, bez razloga i povoda, probudiš sve one silne ljude: hemičare, inženjere, mehaničare, cvet naše mladosti, intelektualni krem buduće kolonije! Još kada pomislim da su tako izginuli za džabe....
Bilo je krvavo?
Bilo je vrlo krvavo. Ti intelektualci nisu ni za diverzantske akcije, pravo da ti kažem. Dobrim delom su se međusobno upucali, tek je šaka jada stigla na bojište... Ali je pomak izostao. Samo su žohari bili srećni - imali su šta da jedu. A već su i bili narasli do tada...
Šta si onda uradio?
Šta sam mogao? Odmrzao sam još spavača: ovaj put radnike, majstore, zanatlije, advokate - to je inako gamad, ja da ti kažem - antropologe, sociologe, andragoge, sve to što se može lako zameniti kasnije, kada stignemo na odredište...
Hera, naravno, nije imala ništa protiv?
Herina družina nije više imala pristup kriogenskim spavaonicama. Odsekli smo je. Doduše, krišom su se povezali na pogon, i počeli su da nam kradu energiju, pa smo morali restrikcije da uvedemo...
Jadan Paleogenit.Ali, šta sada planiraš?
Sve sam osmislio. Odmrzao sam kontigent fizičara, malo su se nećkali, ali lepo smo se dogovorili, kada stignemo u kolonije, biće lepo nagrađeni. Ali, do tada, moraju mi od pogonskog jezgra napraviti jednu malu, prljavu nuklearnu bombu...
To mi baš ne zvuči...
Malu, prljavu bombu, za slobodu sanitarnog kordona, za slobodu semebroda...
Čuj, Lucijuse, uzbudio si se...
Protiv izdajnika i plaćenika, nego šta! Vreme je da se vidi...
Lucijuse, možda bi trebalo...
Da se vidi ko je ovde gazda!
O, gospode bože...
Tako je, Hera, čuješ li me?! Čuješ li me, pitam?! Treseš li se od straha, tamo dole, u mraku? Ili te to ne zanima, misliš se, imaš svoju četu i svoju ukradenu energiju, i nikakve te bombe ne zanimaju? E, pa tu si se malo prevarila! Razneću sve u vražiju mater ako treba...
Odoh ja odavde...
Hera?! Čuješ li me?!
Hera!
Hera...
