@zstefanović: 'Praznina' je samo 'radni' naslov, možda ću kasnije da ga promenim u nešto manje pretenciozno. Da li je za kokice, šta znam, videćemo. Priča se vrti oko povratka iz inostranstva u Srbiju, flashback-ovi na odrastanje u Beogradu devedesetih, i tako to.
Ах, океј, то је контекст... Има ли нека драма, прича, напетост, неизвесност? Или је поезија и атмосфера, попут минијатура Ђорђа Миловића?
Ту тему овде још нико није радио у стрипу а да ја знам. Ако замисао дозвољава, можда би требало да продужиш за трећину убацивањем неког подзаплета и тако довучеш до обима албума? Али мора бити реалне радње и напетости.
Лавричев "Рдечи аларм" је други прилично добар пример тог урбаног жанра, мада је тамо хумор јака основа.
@zstefanović & Alex: Primedbe za tuš su skroz na mestu; u stvari, meni se sve to činilo mnogo boljim na papiru, tj. pre nego što sam skenirao. Radio sam nekim roller-ima koji, izgleda, daju svetlije tonove nego klasičan tuš, pa nakon skeniranja mora dosta da se petlja u Levels-ima da bi na nešto ličilo (i pri tome se obavezno izgubi na kvalitetu). Inače, isprobavao sam i digitalno tuširanje, ali mi je delovalo previše hladno i mašinski.
Мислим да није технолошки разлог. Сценографија је под лењир и мало "испрана" у оловци, не у тушу. А људи су истуширани једним препедантним потезом. И све је исте аустроугарске дебљине линије на врло шкртој оловци. Размисли о четкици, мада захтева добро извежбану руку.
Ја лично волим нервознији потез, покрет, гипкост, понегде благо пуњење црном да се добије ликовна снага.
Играј се, експериментиши. Постуј овде оловке и неку пробу колора, то ће много рећи о намерама и могућностима...
(Е, ограђујем се од било каквих последица, јер сам ја сценариста и пре 20 година пропали цртач
)
