DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > RAZONODA, ZABAVA, DOKOLICA...

The Crippled Corner

<< < (2845/2888) > >>

crippled_avenger:
Iznova sam reprizirao 13 HOURS Michaela Baya i mnogo mi je bolje legao.

Ono što su mi bili aduti na prvo gledanje, glumačka podela koju predvode John Krasinski i James Badge Dale je izvanredna, dizajn je briljantan, ambijent koji je lik za sebe u celoj priči deluje verodostojno i ubedljivo. Međutim, ovog puta mi je priča bila bolje vođena, a neka Bayova obeležja su mi manje smetala nego u prvom navratu. Dion Beebe je odlično snimio film, naročito suočen sa logističkim izazovima dana, noći, pirotehnike i izgradnje atmosfere gde nekad sve treba da se vidi a nekada ne. I dalje mi situacija stradanja ambasadora deluje nedovoljno razrađena a to je ipak ključni događaj o kom film govori, međutim, to je možda i najupornija mana koja mi se iz prvog gledanja prenela u drugo.

* * * / * * * *

crippled_avenger:
THE SEVENTH DAY pisao je i režirao Justin P. Lange i konceptualno donosi jednu svežu ideju. Naime, ubacuje priču o katoličkim sveštenicima egzorcistima u kalup policijskih buddy filmova kao što je TRAINING DAY. Nekada mladi clean cut sveštenik tek izašao iz semeništa doživeo je traumu kada mu se na prvom egzorcizmu sa iskusnim kolegom obuzeto dete spontano spalilo. Danas je on očvrsli cinik, igra ga Guy Pearce koji treba da uvede posao mladog kolegu kog igra Vadhir Derbez kroz slučaj dečaka koji izvršio masakr verovatno pod uticajem zlih sila.

Nažalost, ništa izvan ovog TRAINING DAY element nije naročito sveže u ovom filmu. Guy Pearce i Vadhir Derbez su dobri u glavnim ulogama i zato ovaj film može da se bezbolno pogleda ali uprkos obećanju na nivou koncepta, na kraju ne doprinosi mnogo podžanru horora o egzorcizmu,

* * / * * * *

crippled_avenger:
Drugi deo A QUIET PLACE je naprosto bio osuđen da bude u senci originala. Jasno je bilo da se nije mogla ponoviti svežina koncepta, kao i da se nije mogla ponoviti dinamika porodice i njenog suočavanja sa iskušenjima. Prekratko je vreme prošlo da bi se porodica mogla naći na nekom bitnom raskršću u svom sazrevanju i to kanalisala kroz situaciju sa invazijom vanzemaljaca. Uostalom, i sama invazija bi morala imati svoju evoluciju, jasno je da su ovi predatori samo čistači koji spremaju teren za dolazak nekih inteligentnijih bića sa eksploatatorskim namerama.

U tom pogledu, nastavak nudi nekoliko inteligentnih rešenja kojim leči svoj sequelitis. Otvara se prvim danom invazije, bezbrižnim životom prepunim buke i time iznova uspostavlja premisu za sve one koji nisu gledali prvi film, nalazeći i način da Krasinski iznova overi ekran. A onda prelazi u situaciju koja je zaista neposredno posle dešavanja u prvom filmu i odlučuje da u ovom delu istraži šta se desilo sa drugim preživelim ljudima.

Naravno, tu ćemo naići na one koji su se i sami pretvorili u predatore koji bi preživeli ali i na one koji su uspeli da izgrade utopijsku zajednicu na izolovanim mestima. Ovi drugi su zanimljiviji od prvih koji su već dosta tropey u postapokaliptičnim filmovima, no srećom nema ih previše i pojavljuju se u jednom odličnom set-pieceu.

Kad je film konceptualno svežiji onda i set-pieceovi u njemu deluju snažnije, investicija u likove i okolnosti je jača. Tako da s jedne strane A QUIET PLACE je meni bio snažniji, ali i ovde ima šta da se vidi, s tom razlikom da ljudi više nisu onako bespomoćni, čak su postali i ofanzivniji.

Sve u svemu, Krasinski je snimio častan nastavak filma kome bilo kakav produžetak nije bio neophodan. Ali, kada je već morao, ovo je dosta dobro izveden primerak koji se kreće u granicama očekivanog.

* * * / * * * *

crippled_avenger:
WIND RIVER je old school krimić koji sve vreme bridi o trilerske tenzije, dok teku ekspozicija likova, istraga, pa konačno i razrešenje koje je formalno, rediteljski, ali i značenjski opako izvedeno.

Smešten na indijanskom rezervatu, WIND RIVER govori o nestanku mlade Indijanke koju pronalaze mrtvu. Istrazi se pridružuje agentica FBI koja je poslata da pomogne plemenskoj policiji zbog federalne jurisdikcije, ali X-faktor istrage je lokalni lovac na divlle zveri koje uznemiravaju živalj i domaće životinje, koji se uključuje da reši slučaj, mučen svojom, veoma sličnom traumom.

Jerry Renner je odličan u glavnoj ulozi, i ovde dobija priliku da se maksimalno raspištolji, iako je za nijansu mlađi od lika kog igra. No, u suštini to ne smeta, i on je centralni glumački stub filma oko kog se kreću svi ostali poput Elisabeth Olsen i Jona Bernthala.

Trenutak razrešenja slučaja je briljantno postavljen i strukturiran u svakom pogledu, i samo zbog načina na koji je to rešeno vredi videti WIND RIVER. Međutim, i sve što tome prethodi je jako dobro, sa vibrantnom atmosferom i surovim lokacijama.

Posle Sundancea, film je nagrađen i u sporednom programu Kana, učetvorostručio je budžet zaradom na blagajnama, pa se ovo može u tom pogledu smatrati najuspešnijim non-franchise projektom Jerry Rennera posle HURT LOCKER naravno.

* * * / * * * *

crippled_avenger:
INFIDEL Cyrusa Nowrasteha je alt.right film koji se nalazi negde na ničijoj zemlji između ozbiljne kinematografije koju pravi Dallas Sonnier u tom miljeu (RUN HIDE FIGHT) i opskurnije B/C produkcije koju predstavljaju naslovi poput RELIANT.

Film je izašao pod pokroviteljstvom Dinesha D'Souze, neokonzervativca i jednog od najvećih medijskih preduzetnika alt. righta koji je uspeo da postigne ogroman uspeh sa svojim dokumentarcima koji su oborili rekorde gledanosti u bioskopima za tu vrstu filma. I INFIDEL je tokom pandemije izašao u bioskope, u vreme pre vakcine i kada su gledanosti bile relativno male čak i za retke major naslove, no napravio je neku prigodnu cifru.

Zanimljivo je da se u filmu, doduše u dijalogu koji se čuje iz offa pominje koronavirus, ali iz slike je evidentno da je film sniman bez ideje da bi se tako nešto moglo desiti. Imajući u vidu D'Souzin modus operandi, koronavirus nije instrumentalizovan u formi teorije zavere i sl.

Jim Caviezel je imao čudnu putanju posle uloge Isusa Hrista kod Mela Gibsona, i ne bih rekao da mu je karijera toliko otišla dođavola koliko sugerišu njegovi nastupi na QAnon skupovima i sl. To se može reći i za film INFIDEL. Ne samo da ga je Dinesh maksimalno isplasirao nego je i izveden relativno solidno, u jednom pristojnom DTV maniru, čak sa ponekim inteligentnim scenarističkim i rediteljskim rešenjem.

Priča prati američkog teologa kome prijatelj zakazuje predavanje u Kairu. Kada mu prijatelj bivaa razotkriven kao iranski terorista, glavni junak ipak odlazi u Kairo gde na televiziji izriče jednu misao koju muslimani dožive kao provokaciju. Ubrzo potom ga otima Hezbolah i ispostavlja se da su oni iskoristili gungulu iz Kaira kako bi se osvetili za svog operativca, ubeđeni da ga je teolog ocinkario.

Međutim, oni greše a teologova supruga stupa u akciju da ga pronađe i odlazi u Iran gde se povezuje sa tamošnjim hrišćanskim undergroundom i locira ga. Kada mu iranski režim organizuje montirani proces, jedino što preostaje je bekstvo iz zatvora.

Sa potpuno suprotnog kraja političkog spektra dolazi Jon Stewart sa filmom ROSEWATER o progonu nezavisnih novinara u Iranu, i uprkos tome što Nowrasteh što zbog žanrovskih konvencija što zbog propagandne agende barata određenim naivnostima, ne bih rekao da je ispod, čak je po mnogo čemu iznad Stewarta.

INFIDEL ne može da pobegne od nekih cringe momenata koji nisu greška već su mu smisao postojanja, ali ostatak vremena to je pristojno izveden DTV film koji se pravi da je ozbiljan angažovani film.

* * / * * * *

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version