NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > PARANAUKA

HIPOTETIČKA TANATOLOGIJA - Mogućnosti života posle smrti sa stanovišta nauke

(1/6) > >>

Loni:
 Mogućnosti  života  posle  smrti  sa  stanovišta  nauke 

   Tanatologija, nauka o smrti dugo je bila sastavni deo religija. Međutim i etika – nauka o moralu, dugo je bila vezana uz religije, pa se otcepila. Neke od najnovijih popularnih knjiga, o teorijama života posle smrti nisu pisali teolozi već kardiolog (Dr.Majkl Sejbom) koji je napisao knjigu o iskutvima svojih pacijenata koji su doživeli kliničku smrt, kao i psiholog Dr.Majkl Njutn, koji nije verovao ni u šta dok u terapiji vraćanja pacijenta u najranije detinjstvo nije otišao ,,predaleko’’ pa od pacijenta čuo strane jezike i ostale stvari, koje nisu mogle da se uklope u život paijenta, a imale su nekog smisla. 
    Da li je, čisto sa naučne tačke gledišta, bez upliva bilo kakve religijske dogme, moguće objasniti eventualni život posle smrti i kako?
    Ma koliko neobično zvučalo, ali upravo neka naučna otkrića i postignuća (u oblasti mikročestica i atoma)  povećala su šansu za mogućnosti života posle smrti.  Još Ajnštajna začudilo je kretanje mikročestica, koje nije moglo da se dovede ni u kakvu logičku vezu sa kretanjem krupnih stvari.
   Ma koliko se krupne stvari raspadale, najsitnije čestice nastavljaju kretanje po nekom svom ritmu. Možda vredi pokušati s razradom nekih teorija, po kojima bi naša svest (um) mogli da opstanu i van mozga, odnosno van tela.

TEORIJA 1 – Um (duša) kao mikroorganizam
TEORIJA 2 – Um (duša) kao signal
TEORIJA 3 – Nema uma (duše) van tela i mozga, ali tehnika budućnosti uspeva da rekonstriše (oživi) svakoga i smesti ga u istinsku trodimenzionalnu kompjutersku simulaciju, u kojoj je prostor neograničen.
 
 
TEORIJA 1 – Um (duša) kao mikroorganizam



   Ukoliko bi se ispostavilo da svako živo biće egzistira u dve forme:
1)      kao telesar
2)      kao duh golać
   I da duh golać opstaje (naša svest) osptaje posle smrti tela i izlazi iz njega (kako neki pacijenti koji su doživeli kliničku smrt tvrde), to bi zaista izmenilo zakone biologije do temelja. Čitava teorija, da živa bića moraju da imaju kiseonik, hranu, vodu, telo na bazi ugljenika da bi bila živa, pala bi u vodu. Zapravo važila bi i dalje, ali samo za formu telesara, ali ne i za formu duha golaća.
     PA IPAK ni to ne bi bilo nešto što bi predstavljalo presedan u prirodi niti išta novo. Zapravo svi znamo da u prirodi postoje virusi a oni upravo tako funkcionišu. Naučnici se spore da li su živi ili mrtvi. S jedne strane virusi van tela mogu da opstanu, ali se ne razmnožavaju, ne mogu da sintetišu proteine ni energiju.  Ulaskom u telo virusi mogu da stvaraju proteine, energiju i da repliciraju sami sebe u svaku ćeliju u koju su ušli.
   Ako to može virus, ako mogu paraziti,  to bi teoretski mogla i takozvana ,,mikročestica života’’ koja bi opstala i posle smrti tela.
   Naš duh mogao bi biti tek mikrooganizam koji se uluguje u embrion ili fetus bića u nastajanju, ovlada telom i iz minijaturne tačke sa sedištem u mozgu, kontroliše funkcionisanje celog tela.
   Ovo bi teoretski bilo vrlo moguće. Tim pre što je otkriveno da su mikročestice toliko moćne da se na osnovu jedne jedine ćelije, odnosno molekula DNK u njoj, može klonirati potpuno novi organizam.
   Kad uz to uzmemo i podatak da jedan embrion ,,zapamti’’ i manifestuje sve evolutivne faze vrste za nekoliko nedelja, onda se zaista može zaključiti da su mikročestice moćne i po pitanju sposobnosti kloniranja celog organizma i po pitanju ,,pamćenja’’ odnosno skladištenja sećanja pd nekoliko miliona godina.
   Posle ovako velike moći mikročestica, više ništa neće biti isto. Duša (ili njena bazna čestica) bi tako mogla da bude jako mala, do milion puta manja od molekula DNK. MANE TEORIJE
Jedina mana teorije o čitavoj svesti kao mikroorganizmu je u tome što nijedan mikroskop još uvek nije registrovao ništa tog tipa. Današnji mikroskopi zaista mogu da prikažu i atome.  Čak elektrone i protone.  Ne mogu baš registrovati kvarkove u elektronima/protonima/neutronima/neutrinima, za koje se samo zaključuje da mogu da postoje, kao i strune, koje se po nekim teorijama nalaze u tim kvarkovima. Ali da li je duša baš toliko mala?   Mikročestica nas jesu fascinirale ali ne i one na podatomskom nivou.ŠANSE ZA TEORIJU
To što ih mikroskop nije otkrio nije usahlo sve šanse da duša jeste mikročestica jer ma koliko mikroskopi i skeneri bili moćni, oni su efektivni tek kad proučavaju onaj izvađen (mrtav) mozak, a duša u tom mrtvom mozgu nije.
   Mozak koji se nalazi u glavi ne može se savršeno proučiti. Mašine koje skeniraju mozak, koji je u glavi veoma je ograničen. U stomak se može staviti sonda preko usta, ali još nijedna glava nije rasečena da bi se u mozak ubacila sonda. Mozak je najneistraženiji čovek organ. Skeneri mozga mogu se videti razlike u veličini delova mozga, ali ne može se otkriti ni koliko je u mozgu ostalo živih ćelija, niti se vide mentalne bolesti, niti se vidi, a niti zna kako nastaje misao.  Ono šta se zna je da se nervno vlakno sastoji od cilindrične cevi koja sadrži mešavinu rastvora soli natrijum i kalijum hlorida, tako da se natrijumovi, kalijumovi i hloridni joni nalaze unutar cevi. U stanju mirovanja nerava postoji neto negativno naelektrisanje unutar seci i neto pozitivno naelektrisanje izvan. Signal duž vlakana sastoji se od oblasi u kojoj je ova neravnoteža naelektrisanja preokrenuta, koja se kreće duž vlakna. Ovakvi signali imaju diskretnu (0-1) osobinu; signal ili postoji ili ne postoji. Sličan je digitalnim računarima. Odakle se iz 0 stvara 1? Odakle se i kako formira misao to niko ne zna.
  Ne znamo dakle kako se formira misao, a duša ili um upravo je najtesnije povezan baš sa mislima. Dakle nema šanse da bi to iko sa savremenom tehnikom i mogao da locira i odredi.
   Osim toga, nije baš ni istina da se mrtav i živ čovek ne razlikuju. Mrtav ne emituje ništa, a živ non stop emituje energiju, čija je frekvencija među najnižim u prirodi.
   Osim toga postoje boje i frekvencije koje ljudsko biće ne može da opazi. Psi su daltonisti, zmije reaguje samo na crveno (krv), neke životinje razlikuju samo noć i dan. Ko zna šta sve u svemiru zaista postoji, a da  ih mi našim čulima, pa ni savremenim mašinama, ne možemo opaziti.
   http://www.24sata.info/lifestyle/zdravlje/25607-Skeniranje-mozga-otkrilo-Pacijenti-komi-mogu-razmisljati-komunicirati.html
 
TEORIJA 2 – Duša kao signal


    Ako bismo čoveku, rođenom pre dva veka, pokazali televizor, kompjuter, radio aparat ili telefon, pomislio bi da sam TV ili radio aparat i proizvodi program. Onog trenutka kad se aparat pokvari, čovek bi zaključio da više nema ni programa koji se emitovao. Bilo bi vrlo teško, objasniti čoveku bez savremenih znanja, da je crkao samo aparat, ali ne i kanal.     ŠTA AKO JE I NAŠ MOZAK SAMO PRIJEMNIK?     Ako po tom principu mogu da funkcionišu aparati, teoretski bi mogao i naš mozak. Nije nemoguće zamisliti da mozak, onako mali i ne stvara misli već ih samo hvata od nekog emitera. Primer sa TV aparatom i bilo kojim TV kanalom, nije baš najbolji jer svi TV aparati u jednom kraju ili državi primaju iste signale. Kod ljudi svaki mozak različito razmišlja.  Međutim kompjuterski programi, igrice ili interaktivna televizija bili bi idealnije poređenje.   Što kompjuteru hardver – to živom biću telo, što kompjuteru softver – to živom biću duh, čiji je jedan deo naslagan na telo. Kompjuteri imaju iste igrice i programe, ali svaki korisnik igru odigra drugačije. Tako sva živa bića mogu hvatati životni signal (takozvanu psinergiju) ali bi svaki mozak psinergiju drugačije kombinovao. Muški mozak bi forsirao ponašanje od koje on ima najviše koristi, a ženski na svoj način. Mladi na jedan, stariji na drugi. Čak i bol ne dokazuje da bi srž bića morala biti u telo. Smisao bola je da da informaciju da je telo u kvaru, a sve što ima svrhu ne treba dirati. MANE TEORIJE    TV prijemnik, radio aparat ili kompjuter zaista jesu samo prijemnici programa, ali mi ipak znamo i ko emituje određen kanal, radio stanicu ili ko pravi sajt. Znamo i odakle se emituje. Ako je mozak ekvivalent tih prijemnika a ne i autentični stvaralac programa,  ko onda i odakle emituje program, koji naš mozak nahvata?  ŠANSE ZA TEORIJU    Pretpostavimo da ljudski duh ima dva dela. Prvi deo nazvaćemo POSTOLJE DUHA, a drugi IZRAZ DUHA.  U ljudski mozak ulogovao bi se samo Signal duha. Postolje bi uvek ostajalo van tela.  Duh bi, najpre sa strane tragao za telom kroz koje može da manifestuje svoj signal.   Pošto je inteligentan i vidi i na mikronivou locirao bi fetus u utrobi žene, u kome je mozak, koji se formira  slobodan. Pokušavao bi da manifestuje svoj signal kroz taj mozak, a ako uspe, ovladao bi celim telom.    Jedan deo duha - postolje uvek bi ostalo van. Bio bi to emiter. Drugi deo duha – izraz bio bi signal. Upravo ovo dogodilo se u filmovima ,,Avatar’’ i  ,,Matriks’’. U filmu ,,Avatar’’ Zemljanin, koji u svom primarnom telu ne može dobro da hoda, ulogovao je jedan deo sebe – svoj izraz – u vanzemaljca – Pandorca. U ,,Matriksu’’ umovi ljudi su podeljeni na dva dela. Jedan deo, kog ovde poredimo s postoljem, nalazi se u nekakvoj kapsuli odakle mašine iskorišćavaju energiju i toplotu, ali umovi tih ljudi su u virtuelnoj realnosti. Ulogovani su u virtuelna tela i imaju privid da je njihov svet realan.   Teorijski bi sve moglo da funkcioniše i našem svetu. Moguće je zamisliti da je samo jedan naš deo, i to samo onaj signal ulogovan u telo živog bića, a da sam duh ima i postolje koje se nalazi ko zna gde. Postolje je možda minijaturna mikročestica, a možda i krupnije ali se nalazi u dimenziji koju mi ne možemo da lociramo (Mnogi naučnici, a među njima i Ajnštajn zagovarali su ideju o višediemnzija jer se sa psotojećim stanjem ne može objasniti svet. Kretanje mikročestica i kretanje krupnih stvari je u kontradiktornosti kao i širenje svemira i još mnogo toga).    Dokaz plus može biti i rad Nikole Tesle.  Zbog čega je Tesla toliko voleo elektricitet. Toliko da je lišio sebe društva i izlazaka tokom većeg dela života, da bi mogao da se bavi proučavanjem strujnih talasa. Zato što je kod električnih talasa uvideo inteligentno kretanje. Ako inteligentnog kretanja zaista ima, onda to menja i naše polazište o životu u svemiru. Možda život nije samo ono što ima ugljenik i što mora da jede i pije da bi opstalo. Moguće je da život u svemiru izgleda može da bude potpuno različit, a u tom slučaju moguće je i da su naše eventualne duše takođe samo alternativni oblik života, koji je samo našao način da se otelotvoruje u funkcionalnije oblike.      Dokaz da postoji matrica, po kome organizam treba da raste je i taj što kad se oštedi jedan deo mozga, drugi delovi preuzimaju ulogu tog dela. Kad detetu ispadnu zubi, na istom mestu izrastu novi, a nekome (mada jako retko) čak niknu i treći zubi. Životinjama takođe izrasti organi, koji su izgubili prema određenoj matrici. Kao da se oštećeno telo samo regeneriše po nekakvoj projektovanoj matrici.  TEORIJA 3 – Nema uma van tela i mozga, ali tehnika budućnosti uspeva da rekonstruiše (oživi) svakog i smesti ga u istinsku trodimenzionalnu kompjutersku simulaciju, u kojoj je prostor neograničen.

    Po ovoj teoriji um i mozak su sinonimi. Smrću mozga i umire i um(svest). Um dakle nije ni ulogovana mikročestica ni autentičan signal koji je mozak uhvatio. Mozak ovde nije emiter već je kreator svega. Ipak i ovde ima šanse da se živo biće oživi.    Uslov je da pretpostavka da svaka ćelija pamti sve kroz šta je ikad prošla.     Ako bi to bilo tačno, zamislićemo da se tehnika u dalekoj budućnosti toliko razvila da je proizvedena mašina u koju stavimo jednu jedinu ćeliju, a mašina nam da odgovor na istoriju i geneologiju te ćelije do milion godina unazad.   Mašina bi tako, od jedne ćelije rekonstruisala celu osobu kojoj je ta ćelija pripadala. Ne klonirala. To možemo i u današnje vreme, već rekonstruisala baš onu osobu kojoj je ćelija pripadala.    Recimo da je mašina klonirala gospodina Iliju iz 20. veka. koji je po zanimanju bio poštar.   Zatim je ista mašina skenirala Ilijin mozak. Pod pretpostavkom da mozak ništa ne zaboravlja već samo potisne, mašina bi imala na uvid sve situacije u kojima se Ilija našao od rođenja do smrti. Pritom beležila bi sve osobe s kojima se Ilija ikad rukovao ili bio u telesnom dodiru.   Tako napredna mašina uspela bi na osnovu jednog Ilijinog dodira bilo koga uspela da prepozna i perfektno ulovi bar jednu ćeliju svakog kog je Ilija ikad dodirnuo. Tako bi pregledom njegovog života iz mozga, dobila kompletne informacije o novim osobama, pa i njih identično rekonstruisala.    A onda bi svakom pojedinačno uradila isto. Pregledala u mozgu sve osobe s kim su oni bili u dodiru, svima ulovila po jednu ćeliju, pa i njih rekonstruisala.  Pošto je svako živo biće imalo dodir s drugim bićima,  mašina bi mogla da rekonstruiše kompletan živi svet od nastanka planete.  Nov problem   - Gde bi takav svet stao?   Na planeti Zemlji svakako ne bi bilo mesta. Međutim u to doba čovek će verovatno moći da stvori veštački prostor u okviru kompjuterske simulacije.   Mnoge današnje filmove i igrice zovemo 3D, međutim to je lažna trodimenzionalnost. Zovemo je tako samo što nam izgleda uverljivo optičkim varkama. Međutim čovek budućnosti možda će moći da stvori i istinski 3D prostor u okviru kompjutera. Čovek, koji nema mesta na Zemlji, moći da uđe u kompjuterski veštački prostor i u njemu egzistira.   Pošto 3D kompjuterski prostor nema ograničena, mogao bi da se širi sve više i više.  Tako bi mogao da se stvori veštački prostor milion puta veći od same planete Zemlje i tu posmeštaji svi nekadašnji ljudi, životinje, biljke i gljive koji su ikad postojali.    Drugim rečima mi smo umrli, sutradan bismo se već probudili, a onda bi nam neko objasnio da je prošlo mnogo eona od naše smrti,  a da su nas oživeli sa najsavremenijom tehnikom koja je ubeležila svu memoriju i sva bića ikad, i smestili u veštački prostor kompjuterske simulacije.   Interesantno da se ova teorija ne kosi sa onom o drugom hristovom dolasku. U Bibliji baš i ne piše da će Hrist doći u obličju savršene mašine, ali oživljeni bi toliko ipak mogli da progutaju.  MANE TEORIJE     Znamo da se od svake ćelije može klonirati cela osoba.  Recimo i da je čovek uspeo da stvori veštački prostor neograničene veličine u okviru kompjuterske simulacije, i da želi, bar kao neki istorijski park, da stvori autentične svetove iz prošlosti i smesti ih u taj veštački prostor, da li ćemo te osobe, koje se budu rekonstruisale zaista biti mi ili samo naše kopije?    Sve bi teoretski moglo da postoji ali šta je garant da te nove osobe, uprkos izgledu i ponašanju, koji jesu naši, ipak nisu samo naše klonirane kopije?   ŠANSE ZA TEORIJU   Ako bi se radilo po sistemu kopi-pejstovanja osobe bi zaista bile samo naše kopije ne i mi, ali možda će mašina moći i više od tog. Možda neće kopipejstovati i rekonstruisati prilikom pregleda istorije već i loviti i zarobljavati sve mozgove i sva tela koje locira. Neće ih zarobiti u realnom vremenu, već samo označiti, dok će ih zarobiti i premestiti u veštački prostor tek nakon pregleda kompletne istorije planete.
 ZAKLJUČAK      Ako je nešto teoretski moguće, ne znači da je tako. Mozak zaista može biti samo prijemnik. Ne i proizvođač misli. Samo TV aparat ili radio, čiji program ostaje u etru i kad aparat crkne, ali i ne mora. Može ipak biti porediviji sa pozorištem na koje, kad baciš bombu, nema više ni predstave.
     U mozgu se može nalaziti mikročestica koja koordiniše sve šta se u mozgu i u telu dešava i proizvodi misli, ali i ne mora. Možda mozak i nema centralnu tačku već je sav koordinator svega.
     U budućnosti se možda može stvoriti mašina sposobno da rekonstruiše kompletno telo pokojnika na osnovu jedne ćelije i sve pokojnike smesti u veštački prostor, ali možda tako nešto ljudima budućnosti nikad neće pasti na pamet.
    Možda nije ni bitno raspravljati da li ima nečeg posle smrti ili nema jer niko nikoga ne može valjano ubediti. Daleko je bitnije da se tanatologija – nauka o smrti konačno odvoji od religija, na način na koji se i etika – naoka o moralu odvojila. U tom slučaju religije više neće imati monopol nad konceptom kao što ga više nemaju ni u moralnim pitanjima.
    Vratimo se za kraj, autorima knjiga o iskustvu života posle smrti. Kardiolog Dr.Sejmon nije otkrio ništa naročito spektakularno. Pacijenti su, u trenutku kliničke smrti, ispali iz svog tela preko glave i videli telo odozgo. Čuli doktore, a svetlo im je izgledalo potpuno neobično. Videli su tunel , a poneko i čovekoliko svetlosno biće koje im je reklo da treba da se vrate.
   Psiholog Majkl Njuton išao je unazad. Hipnozom je vraćao sećanje pacijenata pre života. Njih 122 uspelo je da se seti i predhodnog života ali i perioda između života (dedosfere). Interesantno je da, ono šta su rekli, ne ide na ruku nijednoj velikoj religiji. Niko nije video ni Isusa ni Alaha ni Budu već je svakome svetlosno biće, koje ga je dočekalo bilo samo vodič. Vodič be zbunjenu dušu odveo do takozvane dedosfere, a kasnije, kad se duša razbistri počinje i sama da se seća da je i pre života bila ovde. Interesantno je da niko od pacijenata u dedosferi nije video ni Boga, ni anđele ni đavola ni raj ni pakao.
     Neki od pacijenata pod hipnozom, koji su uspeli da uhvate sećanje na period između života u telima, rekli su da čak i ne vole termin bog jer je personalizovan već koriste termin izvor. Po njihovoj priči u dedosferi takođe ne postoji perpetuum mobile već svaka duša po dolasku povremeno se spaja sa drugim delom same sebe – postoljem. Postolje je deo duše koji se nikad ne miče iz dedosfere.  Ostatak duše je kao slušalica u bežičnom telefonu i pokretljivo je. Samo postolje privezano je za drugi izvor, a pomera se uglavnom onda kad živ čovek sanja. U delu dedosfere, gde su smeštene duše onih, koji se reinkarniraju u ljude, udešeno je da niko nije usamljen. Svako ima svoju primarnu grupu (dvadesetak drugih duša) i sekunardnu (oko hiljadu). Po dolasku u duhovni dom duša vidi one duše u primarnoj grupi, ali nekima koji se nalaze u telima vidi samo postolja. U okviru primarne i sekundarne grupe najčešće su oni, koji se u životima reinkarniraju sa nama (Interesantno češće kao braća, sestre, partneri, nego kao roditelji). Svako navodno ima primarnu grupu sve dok sam ne postane napredna duša i ne dobije status vodiča. Posle statusa vodiča dobija se status mudraca. Demona i anđela nema. Nisu ih videli ni najzakletiji hrišćani, koji su dolazili na hipnoterapiju.  Nijedno sećanje trajno se ne gubi jer tzv. molekuli duha skladište sve informacije.
    Interesantno je da su svi pacijenti ove terapije ispričali priču koja se uklapa. I oni koji su za života bili hrišćani, jevreji, muslimani, budisti ili agnostici. Uprkos tom što smo na onom svetu umniji nego kao  telesari (živi) jer ne zavisimo od mozga, koji je manje više uvek pretesan da bi svest dobro funkcionisala, telesarstvo nema alternativu. Zato se, posle ordeđenog perioda dušama preporučuje novo utelovaljavanje. Telesarstvo nema alternativu jer ma koliko duh bio omeđen ograničenim telom i mozgom, svaki pomak mozga vrste u koju se ulogujemo ka evolutivnom napretku je uspeh za duše.
   Bio bi to ukratko sadržaj knjiga Majkla Njutna, na koje naravno treba gledati sa rezervom, ali sama činjenica da je njegova poenta da se na onom svetu (dedosferi) ne nagrađuje lojalnost Bogu (kao što sadašnje velike religije misle) već se nagrađuje pomicanje vrste u koju smo se ulogovali ka višem evolutivnom stupnju, onakvom gde će nas mozgovi manje ograničiti nego sad, dokaz je da na na tanatologoju može gledati iz različitih uglova. 
   Ako ćemo već nadamo životu posle smrti, jedno je ako mislimo da nam preti strašni sud i večni oganj i da će se tamo ocenjivati samo naša lojalnost nekom božanstvu uz negiranje evolucije i naučnih fakti, a sasvim drugo kad u konceptu nema večnog pakla i kad se, umesto lojalnosti podstiče bogata misao i unapređenje vrste u koju smo ulogovani. Zato poenta ovog teksta ne treba da bude ništa drugo već samo to da tanatologija treba što pre da se odvoji od postojećih velikih religija, čime bi one izgubile monopol nad konceptom života i smrti. 
 

mac:
tl;dr. Što ne prodaš svoje teorije Trećem Oku? Bar da ima neke vajde od njih?

Tex Murphy:
Сад сам коначно отишао на Википедију и видио шта је тај tl;dr! Сјајна стварчица, од сада ћу то често да користим!

За почетак: Ломи, tl;dr!

angel011:
E! I ja sam konačno pogledala šta tl;dr znači.


Ipak neka korist od ovog topika.  :lol:

Melkor:
tc...tc...

 "too long; didn't read."
1. The inability to accept, understand or pay attention to information when not separated by a header.
2. The ability to arbitrarily read 400 small posts but not a long one.
3. A sign of ADD or lack of reading capability.
4. A very cheap response and an indication of lack of wit.
5. 90% of the time: A lie.
6. A desperate attempt at a comeback used by people who just can't think of one.
7. Usually used by people who've been torn apart verbally but want one last attempt at looking witty.
8. Total failure at #7.
7. A sign that, not only is someone too lazy and stupid to read but, clearly, too lazy and stupid to even type out four words indicating such.
9. Collect every "tl,dr" post online, and you'll have a good estimate of the number of lazy idiots on Earth, who currently have Internet access.
10. Should really be:
"Too Lazy, Don't Read."

 8)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page