Sve srpske fanovske podele...

[Kimura]

Što ne pitaš ima li razloga da se piše u Srbiji? I što se uopšte piše kad mlađarija ionako ništa ne čita, a na njima svet ostaje?
Ne volim opšta mesta. Ti si pisac, Aleksije, možeš ti to i bolje.

[ALEKSIJE D.]

Čovek koji piše ne mora biti pisac, kao što je sa mnom slučaj. I, tek da se zna, gacao sam i ja po SF-u, dovoljno da prođem svakom dramom po neki podžanr i kada sam utonuo u misticizam i počeo da skrećem ka epskom, batalio sam. Naprosto, sf za mene je bio i ostao način, metod a ne samo sebi svrha, što mi se čini da je danas slučaj sa delima koja pročitam.
Podele proizilaze iz toga što nema dovoljno originalnosti i svako stvara svoj tabor dajući time neko značenje svom radu.
I, da, smatram da pisanje u Srbiji i nema smisla.

[scallop]

Ovo je već malo normalnije. Okušavao si se u fantastici i batalio. Za tebe je SF metod i nije sam sebi cilj. Taj stav je u svetskoj fantastici prisutan cirka pedeset godina. O čemu onda raspravljamo? Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac? Meni sleću bar trideset godna i ne smeta im. Nepismeni smo? Tu ćeš da se ubrišeš. Mogu da nabrojim, ali Bobanova kooperacija sa Savom Damjanovim je jasno pokazala da ne zaostajemo, alo nismo bolji.To se desilo pre frtalj veka, a otada smo postali pismeniji. Argumente na sunce ili prekini o nečemu gde si samo zagrebao po površini.

[ALEKSIJE D.]

Nisam pominjao pismenost.
A razumem u potpunosti svu tvoju tragediju i, najiskrenije, žao mi te je.

[Kimura]

Zašto misliš da pisanje u Srbiji nema smisla? Zar na nekom drugom mestu ima?

[ALEKSIJE D.]

Slabo pisanje pomaže finasiranje svakodnevnih potreba. 10% od prodaje nije ništa. Tako ispada kad preračunam cifre po novom ugovoru koji sam zaključio za roman.

[Kimura]

Hoćeš da kažeš da se piše samo zbog lakšeg finansiranja svakodnevnih potreba? Svi znamo da nije tako.

[ALEKSIJE D.]

A zbog čega drugog bi se to radilo? Slave? Unutrašnje potrebe koju ima svaki skriboman? Iskazivanja svoje pameti kojoj mere nema? Neke ideje koje su teško shvatljive za današnjicu pa ih urezujemo u vremenu kroz zapisano?
Ja pišem zbog para. Sve drugo bih lagao.

[Kimura]

Žao mi je ako je tako. Postoje mnogo bolje plaćeni poslovi. Kudikamo lakši i prijatniji.

[scallop]

Nisam pominjao pismenost.
A razumem u potpunosti svu tvoju tragediju i, najiskrenije, žao mi te je.

Dakle, nismo pominjali ni pisanje.
Želeo bih svima moju "tragediju". Trenutno ne mogu da nađem živog glumca koji je igrao glavnu ulogu na filmu pre mene. Učio sam da pišem od pisaca koje biste želeli da su vam bili učitelji. Nsam pisac jer sam pre svega inženjer, sa punom karijerom u naučnom istraživanju. Ne živim od pisanja, ni za pisanje.

[ALEKSIJE D.]

Čovek koji piše ne mora biti pisac.
Jasna rečenica. Nema ni pomena o pismenosti. Naprosto, nije svako ko piše pisac.
Biti naučnik i to uspešan je za pohvalu, ali biti decenijama neko ko traži pohvalu i priznanje za svoje pisanje, e to je tragično.

[scallop]

Hajde da ne trabunjamo. Ko je ovde pomenuo da je potpisao ugovor za roman za 10%? Ko traži priznanje? Kad se o bilo čemu raspravlja "pisci koji nisu pisci" obavezno istaknu svoje postojanje. To radiš i to je tragično jer nisi izuzetak. To nije toliko neviđeno, jer svakodnevno imam prilike da neko negde uđe u raspravu i odma' imamo obaveštenje "Ja kao pisac". Ja nemam ugovor sa Bobanom, a imam više od 10%. Naravno da on ne bi priznao, ali to je gola istina.

[varvarin]

Kao i Skalop, ja sam inžinjer koji voli da pripoveda.Poslednji san koga sam se odrekao (više nemam snova) - bio je da živim od pisanja. Odrekao sam se tog sna davno, još sam bio student, kad sam shvatio koliko je to teško u zemlji u kojoj živim.Ne, nikog ne krivim za to, nisu mi krive političke prilike. Takva je realnost.Onda, pošto ne pokušavam da prodam pamet - po tebi, ja sam skriboman. Kako si rekao, imam unutrašnji poriv, pundravce, šta god, da pišem.Možda si u pravu.Ali... Postoji neki unutrašnji poriv i da povučeš potez četkicom na platnu. I da odsviraš akord. I da od gline napraviš ...saksiju. Ako je to ono što te ispunjava, sve smo rekli.Mene ispunjava kad shvatim da sam zaveo slušaoce. Da im oči sijaju dok očekuju nastavak priče. Volim da zavodim.Volim da osetim da misle: Vredelo je slušati (ili čitati, ili šta god).Nešto sam napravio, i pokušao to da prodam. Ako sam uspeo, srećan sam.Tačnije, ako sam ih zabavio, srećan sam. Vredelo je truda.A bio bih izuzetno srećan da sam to mogao da prodam za pristoje pare, kao ti. Ali, jebi ga.

[ALEKSIJE D.]

Zavidim ti.
I rekoh ti Skalope, nisam pisac. Nemoj me vređati. Ozbiljno. Ja sam pravnik bio i ostao.

[scallop]

Zavidim ti.
I rekoh ti Skalope, nisam pisac. Nemoj me vređati. Ozbiljno. Ja sam pravnik bio i ostao.

Jesam li smetnuo s uma da ti meni pripisuješ tragediju i ne misliš da time vređaš? Svakom njegova materica najplića. Pripisao si domaćoj fantastici sve i svašta i ništa nisi argumentovao. Došlo ti pa si se istresao. Pa, pravniče, misli o posledicama.