KUČEVSKI FESTIVAL FOLKLORNE FANTASTIKE 2018

[Boban]

Elem, knjiga se može kupiti u knjižari ZNAK SAGITE po ceni od 800 dinara.
I prvi deo, takođe...

[Anomander Rejk]

Stigao sam do Natašine priče. Da pročitam knjigu na miru,
pre nego što se zahukta svetsko prvenstvo. 
Kako odmiče sve je bolje, mislim da je zbirka pun pogodak.
Da li može biti veze između vlaške magije i investitora i Fijata u Kragujevcu?Ako mislite da ne može, pročitajte priču Vladislave Vojnović  Ali to je i jedna pozitivna, emotivna, topla ljudska priča, ispričana vedro i lepršavo. Ovoj priči bih dao najvišu ocenu.
Oto Oltvanji-odličan, vlada radnjom i pričom, lepo osmišljeno,
kraju se nisam nadao onakvom kakav je ispao, a ispao je-odlično.
Što se tiče Angeline, nemam nekih primedbi na samu priču, ideju, zaplet i radnju, jedino
moram priznati da me je malo nerviralo ono ,,mm, cc'' u dijalozima i seckalo mi iste,
nisam sitničav ali nešto mi to nije leglo. Inače pristojna priča.
Narednih dana idemo dalje...

[scallop]

Da ostanem dosledan i dam prednost ženskom svetu, pročitao sam priču LANCI Matilde Veljković. Sahrana kao sahrana, sa veselim momentima po mom ukusu. Napomenuo bih da je "onaj" smrad - sladunjav, ali priča time ništa ne bi dobila.

[scallop]

Svidela mi se i priča Ivane Dimić TRI SNA HOMOLJSKOG ZMAJA. Ko misli da je za decu neka zna da sam i ja dete.

[Kimura]

Ja čitam i ''muške'' priče. Uvod u priču Ota Oltvanjija mi se veoma dopao. Na trenutak sam pomislila: to te ta, najbolja u zbirci. Porodična drama, adekvatan motiv za bežanje u ''divljinu'', glavni lik pristojno portretisan (u početku), pa onda mistika i napetost dozirane taman kako treba!
Međutim... Ne volim kada mi autor otvoreno psihoanalizira likove, umesto da me navede da sama napravim zaključke.
(''Bio sam potomak nekoga ko je izneverio porodicu, a dozvolu da ponovim istu grešku tražio sam ovde. Zaluđivao sam se mišlju da će mi klisura pružiti novu priliku, a jedino rešenje bilo je da se vratim u grad i tamo ispravim svoje krive drine.'') Može li eksplicitnije? Sa druge strane, monogo toga nije ispričano, očekuje sa da sami pogodimo.
Umetnik nije zadovoljan bračnim životom, plaši se pomalo ženinog brata koji je krimos, nema baš previše sredstava, a želi slobodu... Ovo je dato prilično uopšteno.
Grubo vođenje kroz drugu polovinu priče mi je mnogo pokvarilo doživljaj, deluje kao da se autor pišući umorio, izgubio inspiraciju, pa gledao samo da nekako otalja kraj. Šteta za mističnu babu koja je krasila svaku sliku njegovog umetnika - umesto potpisa. Taj detalj mi je obećavao mnogo, a pogrešno.
Osim toga, ne čini mi se ni psihološki opravdano postupanje glavnog junaka. Uspostavljanje veze prošlošću nije baš vešto izvedeno. Tuge za izgubljenom porodicom u detinjstvu ili usamljenosti nema ni u nagoveštaju.
A tek sam kraj! Kad ne naš šta bi sa likovima, smanji njihov broj, tako nekako.

[scallop]

Baba bila na zidu, a nije pukla u trećem činu?

[Kimura]

Pukla je, ali nije dobro ispalo. Nikog ni baba ubila, a ima mrtvih.
Ma, nije to samo poremećaj u logici priče. Čovek obećava romantiku i mistiku, a isporuči pomalo banalan kraj.

[Anomander Rejk]

Što ste zapeli za babu  baba pa baba...
Meni se kraj dopao. Da je beg zapravo-nemoguć. Beg od sebe i onoga što jesi,
i odakle potičeš. Pa čak i ako bude sprečen ironijom sudbine, glupom zamenom uloga.

[Kimura]

Ma kraj je u redu, ali za neku drugu priču. Slikarevom nesređenom privatnom životu dato je premalo prostora, supruga i problematični brat su tek planski pomenuti. Nema patnje, kajanja niti svega onoga što prati mučna kombinacija krivice i želje za slobodom. Govorim sa stanovišta lične impresije. Emotivni razvoj priče mi ne dopušta da glavnog junaka vidim kao krivca i da pozdravim kaznu na kraju. (Mada se kod mene i krivi izvuku, ali to je druga stvar.)
Možda grešim, ali ova priča mi deluje kao vežba profesionalca. Ni više ni manje od toga.
Još da dodam, glavni junak ne potiče iz kraja u koji je zabasao. Poveznica sa prošlošću je samo jedan (istina značajan) dan iz njegove rane mladosti. Nije se on vratio kući.

[scallop]

Dobro je da si mi ispričao kraj.  I Kimuru bih zamolio za manje detalja. Ostavite nešto i za nas koji sporije čitamo.

[Kimura]

Kako da objasnim šta mi ne valja kad je priča do pola odlična?! I još malo posle polovine.
Ali, dobro. Trudiću se da se ne izlajavam.

[Anomander Rejk]

Ponela me diskusija, pa ne stavih spojler. U pravu si Scalope.

[scallop]

Vesna Dedić, AŠA JE URSAT, MOJ LEPI ŽARKO. Poslednja zbirka u priči, među prvima po utisku koji je na mene napravila. Iz nje samo jedna rečenica:


"Možda zbog toga što sam se, iako umorna i od cveća i od polja i od dece, kada svi zaspe, uvek naslanjala svojim telom na njegovo i usnama mu po licu ispisivala prvo slovo njegovog imena."

[Kimura]

Zaista je lepo pisana ta ''tako je suđeno'' priča.  Ubacivanje Žanke mi je bilo malo suvišno, ali dobro. Ne kvari.

[scallop]

Jasmina Vrbovac je propustila da napiše dobru priču po legendi o SVETOVIDOVOJ PROSIDBI. A, moglo se, priča o zlatu Peka, a niko se nije toga dohvatio imala je šta da ponudi.


Branka Selaković, BUDNI SIN. Pisac je mnogo toga o legendama Zvižda i Homolja iščačkala, sve ih upotrebila ali ne i iskoristila. U savremenoj fantastici više nije dovoljno imati zreo i ispisan rukopis. Mora postojati i kozistentna priča.


A, sad, čuvajte se muškići.

[scallop]

Zaista je lepo pisana ta ''tako je suđeno'' priča.  Ubacivanje Žanke mi je bilo malo suvišno, ali dobo. Ne kvari.

A što ne bi, ako je Žanka iz Rabrova?

[Kimura]

Pa samo to što je iz Rabrova. I što je publici poznata. Ništa više.
Ja ne volim kad se veštački prave neka povezivanja. Priča bi mi i bez Žanke bila fina.

[scallop]

Pa samo to što je iz Rabrova. I što je publici poznata. Ništa više.
Ja ne volim kad se veštački prave neka povezivanja. Priča bi mi i bez Žanke bila fina.

Jel to napisa neko kome je lik Nadežda Petrović?

[Kimura]

 


Nadežda u mojoj priči je imala više posla nego Žanka u Vesninoj. Negovala je mog junaka.

[Kimura]

Mada je živa istina da drugima najpre zameramo ono što sami radimo.

[scallop]

Mada je živa istina da drugima najpre zameramo ono što sami radimo.

I tu ćemo da stanemo.

[Anomander Rejk]

Kratki prikaz na Omaji :
http://www.omaja.rs/omajin-vajat/cuvari-zlatnog-runa-2/

[Kimura]

Baš je kratak prikaz.
M. Vidojković i ja moderni (!), ali idejno i stilski različiti.

[Kimura]

Matilda Veljković umesto priče nudi sliku iz lokalnog života, autentičnu i veoma zanimljivu. ''Grobljanski humor'' je dat u pravoj meri. Doprinosi atmosferi, a ne vodi banalizaciji. Lepo je uklopljen sa teškim i dirljivim momentima (ima ih), tako da ''slika'' delije toplo, ljudski. Meni je ostavila sasvim dobar utisak. A moj lični poznavalac kučevskog kraja i običaja veli da je sve verno predstavljeno, bez preterivanja.

[scallop]

Zar niste? Ja sam gore prošao, ali to je samo kratka priča.

[Kimura]

... ali to je samo kratka priča.

Smeštena u ''duboku prošlost''.

[scallop]

Smeštena u ''duboku prošlost''.

 

[scallop]

Dok se ne zaboravi čemu je ovaj forum namenjen i dok se suši mastilo kojim su tačni i netačni prikazi, recenzije i komentari na ovu vrlu zbirku napisani, da prionem na "muški" deo zbirke.


Dragan Milanović je na fotografijama sedeo levo od mene i budući da je bio jedini, osim mene, tog roda, počeo sam od njegove dve priče u zbirci. Mladac, meni su mladci svi mlađi od pedeset, je primerak Kragujevčanina dobro nasađenog u Homolju.


Priča KRUGOVI U APRILU me nije sasvim zadovoljila. Dva vremenska toka su prilično nevešto strpana u vrlo kratku priču, pa sam ostao prikraćen. Međutim, duža priča, ABYSSUS ABYSSUM INVOCAT sasvim je promenila utisak. Možda ja previše volim "arheološke" priče, ali mi je u prvi plan iskočilo bogatstvo literarnog izraza, tako da ću citirati jednu od lepih rečenica:


"Ščepao sam ga za ramena i pogledao direktno u oči. Činilo mi se da mogu da mu vidim mali mozak, toliko su prazne bile."


Dakle, lepa priča za moj ukus, mada bih zamerio endline. Bilo je tu još mesa.

[scallop]

Još dve priče dok čekam sportske TV kanale.


Željko Obrenović, TAMO GDE ŽIVI SUNCE.


Najpre sam se pitao ko je pisac, a onda video da je koautor srpskog psiha. Uticalo mi je na čitanje, mada imam utisak da je sad bolji. Bar što se tiče dinamike. Ukupno, slab utisak, mada mene ne treba uvažavati kad je horor u pitanju. Neubedljivo mi je, pa to ti je.


Vule Žurić, BELI STOJKO I CRNI MILOJKO.


Ovog pisca sam gledao i u jednoj TV emisiji. Mislim da je bila rasprava o Atanackovićevoj LUZITANIJI i koliko se isplati upljuvavati sopstvenu zemlju. Priča je diskretni pogled na velika vremena u Srbiji, kad smo se otresli Turaka, a još nismo i viševekovnog taloga zatucanosti. Posebno mi se dopala ovlaš karakterizacija, kao suprotnost šablonskoj koja dominira u dumaćoj fantastičnoj literaturi. Ukupno, da je potrajala, mogao sam još da čitam.

[scallop]

Danas samo


Nemanja Jovanov, ZIMA


Prilično duga priča i jedva sam je dočitao. Suviše sam mator za ovu novu fantastiku. Složiću se sam sa sobom da je priča deo neke veće celine. Neredigovan, nedoteran tekst, maltene bez literarne osnove. Moraću da pitam Jovanu Dišić šta je urednikovala. Budući da je pisac potekao sa FDU možda on vidi kako bi snimio film, ali ja ne vidim kako se to može čitati. Možda može, jer je pobio silne ljude i životinje, ali ja ću njegova dela izbegavati.

[scallop]

U pauzi između dve utakmice.


Ivan Pavić, PRIČA O HROMOM VUKU


Ja goru priču nisam čitao. Ovo na tintaru vrlom uredniku Milošu Petkoviću.

[Kimura]

Pročitah ''Priču o hromom vuku''!

Moraću da pitam Jovanu Dišić šta je urednikovala.

Ovde je mogla samo iznova da napiše.
Uostalom, autor je slikar.
(Ne pominjem ovo njega da opravdam, nego se valja setiti kako ne može baš svako sve da radi.)

[Kimura]

Posle sam odmorila oči i um na ''Lepoj Vlajni'', koja je po redu odmah iza ''Hromog vuka'', čisto da nam pokaže kako je to kad autor ume da piše. Prisetila sam se razgovora o ''vođenju'' od pre neki dan. Priča Vedrog neba nema kraj kakav sam priželjkivala i recimo da me nije baš odvela gde sam se nadala da ću stići, ali ima nešto i u uživanju u putovanju.

[scallop]

Naravno da sam pitao Jovanu i ona odrekla. Izbor je Miloša Petkovića. I kakve veze ima što je slikar? Ti si pravnik, a ja inženjer.

[Anomander Rejk]

Kod Vedrog neba mi se sviđa suptilnost koja se oseća u pisanju.
Što se tiče emotivnosti, šta ćeš volim istu, priče Vladislave Vojnović i Jovane Dišić
su me baš dirnule  Ivana Dimić i Branka Selaković takođe odlične.
Generalno, vrlo sam zadovoljan pisanjem dama u ovoj zbirci,
i mada ne volim te podele na muško žensko pisanje,
čini mi se da lepši pol čini jači , bolji deo knjige, mada ima i muških dobrih priča.
Marko Vidojković je dao jednu priču koja se bavi prilično savremenom temom,
švercom migranata, da ne idem dalje u spojlere, ali nije mi se svidelo razrešenje,
a i generalno mi je delovalo kao da je to zbrzano i odrađeno samo reda radi.

[scallop]

Dalibor Ćulibrk, SUSRET NA BELJANICI


Ovaj gitarista je božja kazna što sam ocrnio Pavića. Stigao sam do trećine priče i ako ne izdržim do kraja da znate ko je odgovoran. Priča je nezamislivo loša. Neopisiva za komentar. Ugnjio krompir među krompirima. Otisak smrdljivog Martina na malini. Trebalo bi je iscepati iz zbirke.

[scallop]

Mislio sam da ću sa pričom Uroša Timića, KOLIBA SAMOĆE ukloniti mučninu zbog prethodne priče, prve koju nisam dočitao posle niza godina. Mlad čovek, diplomirao na filologiji,dobitnik neke Lagunine nagrade, piše treći roman, član udruženja književnika Srbije. Uspeo sam da pročitam priču do kraja, ali nisam zadovoljan. Kao da je u Kučevo poslata neka rana priča, nedopisana, pa time i nenapisana. Ako je priča nova, onda prethodni komplimenti ne važe. Tako mi nedostaje Dacko i priča PREMEŠTAJ sa naše Radionice.

[scallop]

Skoro sam se uverio da će Kučevsku zbirku da vade muškići koje sam ostavio za kraj, kad, između nekih drugih priča izroni:


Miloš Mihajlović, DVANAESTI STIH


Klinac, tinejdžer, Studira filologiju... Sve što me alarmira na opreznost. Ipak, kratka rečenica, osmišljena priča, sa zadovoljstvom sam je pročitao. Čini mi se da ćemo za njega tek da čujemo.

[Kimura]

Skoro sam se uverio da će Kučevsku zbirku da vade muškići koje sam ostavio za kraj

Vidojkovićeva sigurno neće. Odavno nisam pročitala nešto tako prazno i besmisleno, sa jadnom pretenzijom da zabavi čitaoca na primat-nivou. Ostali autori su više ili manje umešni, a ovo je, eto, popularni pisac...


(Mene sad grize savest u odnosu na Vesnu Dedić za koju sam mislila da je ''još jedna raspisana voditeljka''. Sudeći po pričama iz ove zbirke, za M. Vidojkovića je umetnica.)

[Kimura]

Naopaka sam žena, pa sam tek sad čitala prvu, uvodnu priču - TRI SNA HOMOLJSKOG ZMAJA Ivane Dimić.
Najpre da kažem da je to dobro napisana i simpatična priča, sasvim prikladna da otvori zbirku. Lepo ide i uz naslovnicu.
Da li je za decu? (malu i onu nešto stariju  ) Pa nije. Ja kao dete nisam volela literaturu namenjenu ''mom uzrastu'', a ovaj homoljski zmaj bi kod mene tadašnje ladno prošao, čak bi me oduševila poslednja rečenica.

[Kimura]

DVANAESTI STIH, Miloš Mihajlović, trenutno prvi muškić iz zbirke za kog je Scallop imao lepe reči.
Obratila sam malo veću pažnju i čestitam na:
- izboru motiva - originalniji je od većine koja varira manje-više iste teme
- fino uklopljenim znanju i ličnom interesovanju u tkivo priče - bitan lik je moderni izvođač bugarštice, a taj momenat, kao ni bilo šta drugo u pripovedanju, ne pretvara se u krik: ja sam filolog, vidite šta sve znam!
- umešnom građenju atmosfere - nisam čitalac kog je lako omađijati, pa mogu da kažem samo: bravo! Nisam se baš prepala, ali sam se solidno uživela u izvesne neprijatne momente
- pisanju koje je više nego pristojno - Scallop voli kratke rečenice, ja sam sklona nešto dužim, a Bogu hvala, ima i jednih i drugih. Što je najvažnije, u čitanju se ne zapinje
- poslednje, ali ne najmanje važno: priča je smišljena i osmišljena od početka do kraja. Meni se baš i nije dopao kraj, ali to je stvar ličnog ukusa.

[Anomander Rejk]

Informacije radi,
na fejsu kažu da knjige sad ima i u Delfi knjižarama,
pa ko nije iz Beograda i ne može do Bobana i Čudne knjižare
može da nabavi knjigu i u Delfi knjižarama.

[scallop]

Da sam priču Marka Vidojkovića, TOVAR pročitao ekspresno - jesam. Dal' znam šta je teo da oće - ne znam. Da se razbacuje prostaklucima - razbacuje se. Možda je to nova strana mejnstrima, pa ako nekog pošaljem u pičku materinu ne zamerite. Mejnstrim je to, ej!

[angel011]

Da se razbacuje prostaklucima - razbacuje se. Možda je to nova strana mejnstrima,

Ne, to je Vidojković.

[Kimura]

Glumi majmuna mangupa.

[scallop]

Ne ide to tako jednostavno. Pisac piše sebe, a usput Vidojković je jako poznat lik domaće književne scene. Biografija u zbirci to svedoči.

[Kimura]

Pisac piše sebe, to je tačno - ali, pisac može i da glumi, a može bogami i da laže i da se lažno predstvlja kao i svaki čovek. Ja sam sigurna da je Vidojkovićevo mangupiranje poza i laž.
Čitala sam ''Kandže'', davno. Izgurala sam do kraja, pošto sam čitalački mazohista i gotovo nijednu knjigu ne ispuštam pre poslednje tačke. Znam kakav je bio autorov početak, dalji razvoj nisam pomno pratila, ali sam svesna da je poznat. Nisam, svakako, imala nameru da mu sudim ili da dovodim u pitanje biografiju, već samo da kažem kako je priča ''Tovar''stvarno grozna. I tu mu ne može pomoći što je poznat lik domaće književne scene. Pre će biti da ta okolnost odmaže.

[scallop]

Oto Oltvanji, JEDNOM SAM RANIJE PROŠAO OVUDA


Ako želite čist, skoro savršeni stil u svojim rukopisima, čitajte Ota. Nikada nisam bio zaljubljen u njegovo pisanje, ali nikada nisam našao ni manu. Jednostavno, Oto piše jako dobro ali me nije naveo da postanem ljubitelj njegovih knjiga. Biće da mi zafale nesavršenosti u pročitanom. Ne znam šta bih komentarisao u priči JEDNOM RANIJE... Sve je na svom mestu. I baba sa njegovih slika. Priča je pažljivo i sa merom napisana i sigurno pripada vrhu ove zbirke.

[scallop]

Jel' Kimura nešto komentarisala ovih dana?

[Meho Krljic]

Onoliko.