Predvorje > NEXT GENERATION

Pa da počnemo

<< < (2/3) > >>

Drakus:
Ali bi mogao da se nadogradi kvalitetno.

Scordisk:
Pa dobro, bre, Bobane, ne reče li ti da je ovo potforum za nežnije delovanje? :!:

Drakus:

--- Quote from: Scordisk on 13-06-2016, 23:49:07 ---Pa dobro, bre, Bobane, ne reče li ti da je ovo potforum za nežnije delovanje? :!:

--- End quote ---
Bio je nežan. Koliko je to izvodljivo kada je Boban u pitanju. A i jeste sasvim u pravu što se napisanog tiče.

gren:
@Scordisk

Um, to za (pre)dugačke rečenice sam primetio, to mi je generalna mana. Ovo za pasuse nisam smatrao da je bilo potrebno jer je relativno mali tekst a i priča ide jednim tokom, ali stavljaću i na kratke tekstove sad pasuse. A što se tiče gramatičkih i pravopisnih grešaka, toga će biti jedno omanje jezero, jer sam sa kuburio sa njime i vukao trojke iz srpskog. To za ponavljanja znam, mada da sam se potrudio više od 40ak minuta mislim da bih sva bih izbacio, a sama priča je original tj. nisam ništa prepričavao.

Prva stvar koja te muči ima jednostavan odgovor, da sam opisivao kako ga je razoružala ili okrzla strelom pa onda razoružavala samo bi povećalo tekst. A hteo sam da bude relativno kratak.

Druga stvar, od ovoga će možda zaživeti duža priča, ali kako sam ja osmislio lik kapetana je da je on čovek u tridesetim koji zbog gubitka ruke gubi posao i mora da se vrati odakle je otišao. I on time sebe vidi kako nema budućnost i postaje beskoristan i od nekoga koga su svi poštovali postaje osoba koju će svi šutirati. On ovo dete vidi kao da nastavlja sa poslom, jer njemu pripada odgovornost da ga obuči i pripremi za ovo što dolazi. Tako da on to vidi kao da ostaje u poslu.

@Vedro

Da pa prva rečenica je kao buzdovan, ali nisam znao kako da sa manje robusnoti započnem. A za neman, možna nisam mogao da ih vežem srodstvom ali da imaju neki slični mladež ili neki neki ožiljak. Da ih napravim da se ovo desilo sučajno sa razlogom.

@Drakus

Nemam ja još osećaj koliko je zapravo dovoljno opisivanja i kad treba da stanem, da ostavim mesta da čitalac moze da sam osmisli koji fragmenat.

Sve u svemu hvala svima.

Pozorisna Jesen:
Uh.

Vrlo nečitko. Ovo i nije priča, već neki lenji spis. Lenj, zato što je napisan u tezama, a spis zato što nema formu priče, makar i rasplinutu/eksperimentalnu/u nagoveštajima.

Kada god komentarišem priče, moram da priznam da mi je Pokojni u mislima, pa da se odmah razumemo (mada ovo nije neophodno da se napiše, podrazumeva se, ali izgleda da ton mojih reči ume da zvuči kao apsolutna i arogantna istina) - ovo što ću reći je samo moje mišljenje. Samo to.

Mislim da najpre treba da naučiš da ispratiš formu priče. Da imaš uvod u kojem ćeš da postaviš likove, "scenografiju", da daš nagoveštaje, da postaviš potku, pozadinu i logiku priče. Onda bi trebalo da imaš razradu/zaplet. Ti likovi treba da uđu u nekakvu komunikaciju i interakciju, trebalo bi da između njih, ili u interakciji sa okolnostima i okolinom - nešto desi. Ovde dolazimo do svrhe tvoje priče. Ja je ne vidim. Ne vidim zašto se dešava to što se dešava u tvojoj priči (čak ne vidim ni šta se to dešava), šta si hteo da ispričaš, sa kojim ciljem, porukom, emocijom. Dakle, na svrhu priče, njenu poruku, emociju, doživljaj, senzaciju - trebalo bi da se odlučimo pre nego što sednemo da pišemo.

Na kraju, potreban ti je rasplet, obrt ili punchline. Tu bi trebalo da objasniš šta se to desilo i zašto (razloge/uzroke/posledice raspleta). Iako ti nedostaju sva tri elementa kratke priče, nedostatak ovog poslednjeg se najviše oseća, pre svega jer si ga sam otkrio:


--- Quote ---Izabran si sa razlogom.
--- End quote ---

U raspletu treba otkriti taj razlog. Ovako ti je priča sprdnja sa čitaocem. Čitalac sve vreme i čeka da otkriješ taj razlog, svrhu susreta dva glavna lika, svrhu postojanja lika sa kapuljačom, koje su to nemani koje nailaze, šta se to sprema u budućnosti itd.

Rečenice bi trebalo da skratiš. Nikada nisam videla da neko ovoliko istrajava u dužini rečenice, čak i kada se ona i po ritmu i po melodiji i po logici, odavno završila.

Evo gde se sve, recimo, ritmički, završava tvoja uvodna rečenica (uz obraćanje pažnje na zapete):


--- Quote ---Gledao je kako spava. Gotovo trideset godina je prošlo od zime kada se vraćao sa bojišta, nagradjđen masnom kesom srebrnjaka i jednim patrljkom koji je nekad bio leva ruka. Te hladne noći bez snega izabrao je najduži put do kuće, samo odlažući neizbežno. Put se protezao pored groblja. Razmišljao je koliko tu ima sahranjenih bez ruke. Onda je mrtvu tišinu zamenio plač bebe.
--- End quote ---

Čak šest rečenica umesto jedne. :)

Takođe bi bilo korisno da što manje koristiš prideve (izbaci prideve iz svake rečenice koja funkcioniše bez prideva, za vežbu), pogotovo stereotipne opise i kliše prideve ("mrtva tišina"), jer ćeš tako da provežbaš nešto što se zove pripovedanje. Ako ćeš da prepričavaš, to možeš i bez pisanja priče. Pisanje je umeće angažovanja uma i mašte čitaoca kroz pripovedanje. Prepričavanje je za lenje mozgove i nije književnost.

Ono što imaš dobro je talenat za atmosferu, ali džabe kada misliš da intenzitet i "stvarnost" te atmosfere zavise od prideva koje koristiš.

Nemoj da se demorališeš, u ovoj fazi pisanja niko ne može da ti kaže koliko si dobar ili loš. Jednostavno, sve što se ovde vidi su loše navike i stereotipne predstave pisanja. Da li si talentovan reći ćemo ti tek kada iznađeš svoj izražaj i stil. Zasad je ovo bez ličnog pečata. A i nije priča.

Srećno. :)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version