Predvorje > NEXT GENERATION

Kako napisati prvu priču?

<< < (2/38) > >>

Nada Dimić:
Damn, toliko smo drvili o pravilima pisanja kratke priče na radionici, a sada niko ne zna ili neće da ponovi ovom čoveku odgovor na vrlo dobro pitanje.

@Џумбус

Volela bih da su mi, kada sam počinjala da pišem, rekli da zaboravim sve svoje i tuđe sastave kojima se učiteljica oduševljavala i čiji je stil afirmisala. Volela bih da su mi rekli da je kitnjasti stil bez iskustva samo kič i da prvo probam da pišem jednostavne rečenice lišene šumova i viška reči, sinonima, zamenica i prideva. Da što više sastružem rečenice i cele priče, da nemilosrdno izbacujem viškove pasusa, viškove likova, viškove svega i da priču svedem na ogoljenu suštinu. Na rečenicu koja ne može da funkcioniše ako joj oduzmemo bilo koji deo. I da mi to bude prvi korak u učenju pisanja. Neophodni uvod, surova razrada i rasplet sa pančlajnom. Poći od kostura i strukture.

Volela bih i da mi je neko rekao da je pančlajn najbitniji deo kratke priče i da se kratka priča osmišljava i piše od kraja - tj. prvo se osmisli pančlajn, pa se oko njega razrađuje fabula, a ne obrnuto.

Onda bih volela da su mi rekli da je sledeći korak da u toj ogoljenosti, nakon što sam je provežbala i naučila da se bavim suštinom, dodam lični stilski pečat. Bilo da je to melodija, dinamika, nešto u konstrukciji rečenice, nešto u toku misli ili razvijanju likova. Može i više pečata, ali za početak da odaberem jedan i da ga vežbam, a onda da postepeno dodajem druge delove sebe u priču.

Treći korak bi bio da priči dodam slojeve i dubinu. Da ovladam veštinom pričanja priče u priči, da šifrujem, gradim atmosferu suptilnostima, ostavljam tragove i budem iskrena. To prvo - volela bih da mi je neko odmah rekao da odbacim socijalnu personu i masku kada pišem i da jednostavno budem iskrena i pišem o onome o čemu znam, osećam i što vidim ili što sam istražila. Da ne bulaznim o stvarima o kojima ne znam ništa.

Na kraju, nisam počela da pišem zbog čitalaca, ali bih volela i da mi je neko rekao da mislim na njih kada pišem. Bitno je da mislim kako će drugi razumeti priču. Da ne potcenjujem pamet čitalaca, ali i da ih ne opterećujem komplikovanim šemama. Tu sam da ispričam nešto što mi je bitno, a čitalac je tu da se identifikuje sa pričom, jer ima ili je video sličnu ili ga, na neki način, moja priča dotiče. Ali pre toga mora da je razume onako kako sam htela da je ispripovedam, a ne prepričam jer prepričavaju se utakmice, a pripovedanje je zanat zavođenja čitaoca rečima.

Eto.

Boban:
pa mi smo malo zabavljali dečka dok sačekamo da se ti pojaviš...

Nada Dimić:
Njega je, kanda, zbunio odgovor. Možda zbog sastava i učiteljice. Lol

mac:
Voleo bih da mi je neko ranije objasnio da ljudi ne žive na forumima, i da ako neko ne odgovara to može da znači i da još nije pročitao poruku.

Nada Dimić:
Šalim se ja. Mada, pročitao je poruku. :)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version