NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > PERIODIKA

ZNAK SAGITE #9

<< < (3/6) > >>

taurus-jor:
Svejedno, Spajderu. Ideš za maskotu. Ja se ne dam zavarati. Znao sam ja odavno da si ti pravi.

A kad smo kod Milijusa, mogu ti reći da sam se izuzetno noćas proveo gledajući MAGNUM FORCE. U prvom PRLJAVOM HARIJU nije potpisan (a pisao je scenario), ali ovde se već nije stideo.

Jedva sam prepoznao Hala Holbruka kao glavnog negativca. Mora da je bio mršaviji kad je bio mlađi.

BANG! BANG!

Čovek mora poznavati svoja ograničenja.

Spider Jerusalem:
ko priznaje pola mu se prasta, a pola dodaje.


ja cu jedino pristati da budem zvanicna maskota sajta (posto vidim da nezvanicno to vec jesam) ako ti javnosti das na uvid onaj svoj stash video kaseta, tako da svi vide da si ti domaci R-KELLY!
hA!  :P

'feeling lucky? punk?'  :P

(ma daaaa. prljavi harry je fucking marx!)

king_mob:
ahem. drtihari je vise kropotkin meets bakunjin. id est - vise na miliusovu stranu ideoloske skale =;)    (<osvrt. molim da mi se id est, iako se ravnopravno koristi u engleskom, racuna kao fraza iz treceg jezika u istoj recenici. to je tres cool 4 tutti?)

ljudi, pokusao sam sinoc da procitam skrobonjinu novelu. bio sam odlucan i nepokolebljiv. avaj! pao sam kano pokosen vec na drugoj stranici. gigantski, nepregledni, nesagledivi, zamorni, nemilosrdno nesvarljivim, engleskije-queuovski od englesko-queuovskih - reci ce duuuuuuuuuuuugi nizovi prideva. toliko ih je da sam stao da ih manicno lovim po recenicama, u kojoj akciji sam odustao od svakog pokusaja da prepoznajem radnju, likove, strukture, smislove, stilove... je l' tako izgledaju ti western roto-romani kojima je, shatro, inspirisana ta novela? ako je tako, sada znam zasto je dobro sto ih nisam citao. kao sto necu ni nju. penny 4 your thoughts...

Goran Skrobonja:
Everyone's a critic. 8)  

Ali, na stranu sama priča: vrednosni sudovi se i tako na kraju obično svedu na stvar ukusa. Ono što mi je naročito zanimljivo u diskusijama ovde jeste razlika u načinu čitanja. Ne znam da li je stvar generacijske prirode, jer sam donedavno bio ubeđen da većina ljudi uzme knjigu, pa je pročita od početka do kraja (što neki studiozniji tipovi čine sa olovkom u ruci, podvlačeći ono što im se čini značajnim -- stvar koju inače ne trpim, ali tako je čitao moj otac, tako čita moja žena, te ko zna koliko još konzumenata proze). Kad ono tamo međutim, ispada da značajan broj čitalaca nema niti vremena niti živaca da tekst išćita onako kako je pisac to naumio, već ga "brzo premotava", odn. tera napred "da vidi šta je na kraju bilo." I sam King je, ne sećam se tačno kojom prilikom, iskazao krajnji prezir prema čitaocima koji okrenu poslednju stranu knjige kako bi pročitali završnicu i potom odluče hoće li je uopšte udostojiti čitanja ili će je odbaciti zarad druge knjige sa završetkom koji im možda izgleda bolji, lepši, zanimljiviji ili šta već ne. Na taj način, po Kingu, čitalac vara najpre sebe, a čin čitanja svodi na duhovni ekvivalent brze hrane.
Naravno, svako ima pravo da proznom tekstu (namerno ovde ne govorim o poeziji) pristupa kako želi, ali voleo bih da mogu da zamislim kakav bi utisak u glavi čitaoca izazvlo takvo, "na preskok" čitanje jednog "Bespuća" ili "Nekrovila", pa ako hoćete i bilo čega od tzv, magijskih realista, dakle proze u kojoj bukvalno jedna rečenica koja izmakne nepažljivom oku može da obesmisli čitavu strukturu dela.
Moja starija kći (6. osnovne) ima, nadam se privremeno, trojku iz srpskog. Znam šta je uzrok tome: ni motkom ne mogu da je nateram da uzme u šake nešto da čita (izuzev stripova). Kao dobronameran tata, koji je u njenim godinama iščitao hrpe knjiga, predložio sam joj da čita Verna, Tvena, ili "Pod slobodnim suncem" (u ubeđenju da će joj ta knjiga približiti malo vizantijski istorijski period o kom upravo uči u školi), ali uzalud. Njeno objašnjenje je da su sve knjige "dosadne na početku". Poslednje obimnije što je pročitala bila su sva četiri objavljena Hari Potera posle kojih je izjavila da neće čitati ništa više dok ne izađe i peti! Došlo mi da napišem ličnu zamolnicu Roulingovoj da malo požuri... I na sve to, školske vlasti smanjuju program lektire tako da, recimo, u šestom osnovne deca sada moraju da pročitaju ukupno 3 (tri) knjige, od kojih je jedna knjiga poezije!
Znači li to da polako i sigurno ulazimo u post-književno doba, ili prosto ja tu pravim neku grešku kao roditelj i ne koristim gorepomenutu motku, iako bi možda trebalo? Da li će se omladinci kojima je "To" bilo preveliko jednog dana uhvatiti za Dostojevskog ili Tolstoja? I da li to uopšte ikoga zanima, osim eventualno izdavača knjiga u neposrednoj budućnosti?
Boban nije sasvim u pravu kada kaže da su debele knjige proizvod običaja izdavača da plaćaju po napisanoj reči, odn. baština prve polovine XX veka. Debele knjige su ljudi čitali u vreme kada nije bilo druge zabave, a Dikens i drugovi svakako nisu pisali tanušne romančiće zgodne za ubijanje vremena po autobusima GSP-a.
Zanima me, zaista, mišljenje uvaženih učesnika ovog foruma, o tome kako treba čitati u današnje vreme. Možda to mišljenje na kraju pomogne piscima da zaključe kako treba pisati.

pera:

--- Quote from: "Goran Skrobonja" ---Everyone's a critic. 8)  
--- End quote ---

Uvek! :D

Sto se tice "fast forward" citanja, i mene nervira ta varijanta "citam prvo kraj pa se vracam" ali i oooooopiiiiiiiiiisiiiiiiiiiiiiii na 300000 strana bez ikakve potrebe i smisla. Najkrace receno, there are milioni fantabulous knjiga outthere pa sto bih gubio vreme na nesto sto mi se ne svidja?
Klasican primer je Jesen patrijarha (nije SF/f/horor ali citanje istog jeste); za fanatike koji imaju pozitivno misljenje o istoj pitanje: sta bi bilo ko od vas/nas dobio na pismenom da napise 2.5 strane tim stilom?

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version