NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > KOMPJUTERI, HARDVER, SOFTVER, INTERNET, TELEKOMUNIKACIJE...

Uticaj racunara i mobilnih telefona na jezik

(1/3) > >>

Boban:
ГОВОР ЗАМЕЊЕН КУЦАЊЕМ

Масовна електронска комуникација доминира код младих, што ствара специфичан новоговор и ставља у други план инкриминисане мас-медије
Може се чути дефиниција да је језик „основно средство комуникације”. Ово обично подсети на примордијалне облике људског споразумевања. Језик људи је савршено средство комуникације и једино као такав постоји. То савршенство би требало да почива на нормираном коду, а уколико се норма не поштује језик људи губи своју особину тј. савршеност. Ако нема савршености, нема ничега, рекао би Јован Дучић.
Када се сусретнемо са текстом који се бави проблемом језика у медијима, обично се као главни дистрибутери језичке јереси прозову новине и телевизија. Често поновљање садржаја на ову тему ствара навику, навика узрокује досаду, досада узрокује језичку амнезију. Фраза уништава значење. Иза полифоније огорчених, дакле немоћних, повика лингвиста, по принципу „држите вука” појављује се један нови и, можда, по језик разорнији феномен.

Једном, у неким новинама, у тексту који се бавио језичком проблематиком, прочитао сам израз: „…девалвација језичке културе…”. Аутор је уочио везу између урушавања језичке културе и опадања економског стандарда. Ипак, евидентна је масовна употреба мобилних телефона и рачунара што код младих ствара један специфичан новоговор и истовремено ставља у други план инкриминисане мас-медије.

Електронска комуникација доминира код младих. Мислим на Интернет и СМС. Говор је замењен куцањем. Наводни недостатак подршке за ћирилицу у информатичкој технологији је већ одавно минимализовао употребу овог писма, а сада нам је повратак мучан. Још једном се доказало да се лако одричемо позитивних навика зарад негативних. Ипак, то је још најмањи проблем. Формира се нови „славеносербски” тј. макаронски језик. Меша се ћирилица и латиница; уместо малог „и” пише се велико, што узрокује аутоматика енглеског правописа; писање великог слова се такође врши по овом правопису – вишечлани називи се пишу почетним великим словом тамо где је то неправилно – и, што је најгоре, то је општеприхваћено из „естетских разлога”. Овакве се грешке сврставају у тзв. штампарске грешке, али како их назвати када постају навика?

Занимљива су дешавања на пољу транскрипције. Ћирилични текстови су прошарани латиницом, што је последица транскрипције страних речи – негде је то нужда , а негде навика. Интересантно је писање страних имена у латиничним текстовима. Изворним именима додају се наставци за облик карактеристични за српски књижевни језик: Shakespeare, Shakespearea, Shakespeareov, Shakespeareu... Званични правопис ово дозвољава, али се овакво писање противи добром језичком осећању, а подсећа на некадашњи славеносрпски језик.

Изузетно интересантна ситуација је на пољу СМС комуникације. Мобилни телефони, првенствено намењени разговору, код нас се углавном користе за слање порука. Корисници, претежно млади, труде се да у што мање текста кажу што више. Оваква тенденција је позитивна и требало би да доведе до лапидарности израза и експресивности стила. Међутим, шта се дешава у пракси? Порука формално бива кратка, а семантика прелази у домен тзв. места неодређености, како би се то казало у књижевности.

Тако, дописују се две сестре и договарају се шта ће ручати. Једна је у граду, а друга ленствује у кући. Прва предлаже да ручају ћевапе, које иначе треба купити, а друга одговара да ће је чекати кући „са ћевапима”. Погодите ко је купио ћевапе? (Наравно, остале су без ручка!)
Други пример ћу преузети из рачунарског часописа “PC–PRESS” бр.93, који озбиљно схвата проблем деформације језика. Један корисник СМС се пожалио у неком форуму да ћирилична слова из неког разлога заузимају више места, а и куцање ћирилице на латиничној тастатури није лако, те је на крају поздравио: „Хриctoc ce podu”.

Техника омогућава много: брзу и функционалну комуникацију у естетски прикладној форми. Овде под комуникацијом подразумевам сваки проток информација које су садржане у тексту уопште. Међутим, поново се показује наша стара бољка – аљкавост. Лакоћу идентификујемо са конформизмом. То потврђује тезу немачких филозофа да је развој цивилизације обрнуто пропорционалан развоју културе, где се под цивилизацијом подразумева технички, а под културом духовни развој.

Иван ЈЕВЂОВИЋ, Глас

phuzzy:

--- Quote from: "Boban" ---Језик људи је савршено средство комуникације и једино као такав постоји.
--- End quote ---


Gaahhhh, ovom izjavom se odmah diskvalifikovao kao ozbiljna osoba čiju izjavu treba saslušati/pročitati pažljivo. Kako je to jezik savršeno sredstvo komunikacije kada poseduje, eto, tolike probleme, o kojima, između ostalog, govori i autor teksta?I šta je, uopšte, savršeno sredstvo komunikacije, sredstvo kojim se informacija prenosi sa polazišta na odredište bez gubitka i deformacije? Jer tu je jezik daleko od savršenog, a ako je definicija drugačija, voleo bih da je čujem.

Loša semantika i nejasnoća izraza nisu do jezika koji se koristi, bio on pod uticajem Interneta i SMS-ova ili ne, već do osoba koje ga koriste. "Dve sestre" teško da mogu da se uzmu u obzir kao relevantne osobe u ovakvoj analizi.

No, to sve na stranu, ja lično ne podnosim ćirilicu, ali to nije iz nekih ideološko/aljkavo/kakvihgod razloga, već čista estetika. Još nisam sreo ćirilični font (ili pisani tekst) koji mi izgleda lepo. Nešto u obliku slova tu nije u redu, mnoga su nekako "prćasta" i nesrazmerna.

Boban:
Pa nisam ja pisao tekst, ja sam ga samo preneo u izvornom obliku.
Ne slazem se ni ja sa svim tackama, ali ipak ima dosta smislenih stvari.

Zaboravljas da je upravo jezik ono sto je uzdiglo coveka do ovakvih visina i omogucilo munjeviti razvoj inteligencije.

Sto se cirilica tiče, ima ih vrlo lepih, ali retko u masovnoj upotrebi. Pogledaj npr. osnovni font u tekstovima časopisa "Politika".

phuzzy:
Ma jasno mi je da nisi ti pisao, sve je cool, i slazem se da je jezik jedno od osnovnih sredstava komunikacije, samo se ne slazem sa tim da je jezik savrsen. I ne svidja mi se ni font iz Politike, geometrija ćirilice mi, generalno, ne prija.

Boban:
Ja sam do pre deset godina vopleo cirilicu, ali onda su mi pali na put ABN i Zoran Stefanovic i postao sam uzasan protivnik cirilice.
U poslu pripreme za štampu, rad s ćirilicom naplaćujem 20-30% nego kada je u pitanju čista latinica.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page