Predvorje > NEXT GENERATION

Čudesan vikend Domasa Pinka - kratka priča

<< < (2/2)

scallop:
Prvo kratke priče. Najkraće. Početak sredina i kraj.

Boban:
mda... roman deluje lagan, pišeš koliko imaš snage o svemu što ti padne na pamet. Kratke priče su otprilike najteži književni oblik, ne trpe ništa suvišno, ali ovladavanje tom tehnikom mnogo pomaže i za roman.

Sara:
Evo jedne kraće mada ona nije fantastika koliko mi se igralo probijanja četvrtog zida nakon čitanja Kalvinove 'Ako jedne zimske noći neki putnik'.

Dijabolik sanset

Hodajući pustarom čovek priča sam sa sobom. Njegovi motivi su nedokučivi i ne smemo ih nagađati tako brzopleto niti donositi zaključke koji će osujetiti našu dedukciju uvek gladnu obrazaca. Ja se lično čuvam za one predvidive (zaključke,hoću reći) koji je neosporno stimulišu (dedukciju, ako me i dalje pratite). Možda ćete pomisliti da čovek to radi zato što nema žive duše u perimetru od dvadeset kilometara - i da se radi o nekom svakidašnjem čovi... hej, ko zna? Ali ovo je Ko, a Ko priča sam sa sobom jer putuje kroz mesto gde je od glupe misli brži jedino jezik koji je trebao ostati za zubima; od koga je brži jedino pištolj koji je trebao ostati u futroli; od koga je brži jedino metak koji nije trebalo kupovati jer će na kraju koštati glave svoga vlasnika. Nadam se da me pratite? Drago mi je ako je tako jer pokušavam da napravim poentu a za taj tango je potrebno dvoje, ukoliko niste slobodnijeg duha koji ne zahteva paran broj. Ako ne tolerišete moju visprenu dovitljivost u dostavi pripitomiću razuzdani um i zgrčiti ruku kako bi moja poruka bila što jasnija. Znajte samo da bacate veličinu na kolena a pod je tako nesanitaran. Ipak, Čitaoci -ako je to uopšte vaše pravo ime -moj je cilj da me razumete, stoga, bez daljeg odlaganja vratimo se srži.
Ko priča sam sa sobom jer je to jedini način da vodi značajan, smislen i inteligentan razgovor koji se neće završiti sukobom. I vi biste pričali sami sa sobom da ste na njegovom mestu. Naučili biste da se dugačke reči u ovim krajevima uzimaju za lične uvrede najgore prirode, a ako ste ljudi od pera,kao što je Ko nekada bio, cenili bi te reči više nego kap vode u pustinji koja mu je sada preko potrebna (kap vode ne pustinja). Srećom grad je blizu. Nije tačno da nema nigde nikoga dvadeset milja unaokolo. Ako se vratite nazad i ponovo pročitate uverićete se da je to bila moja pretpostavka o vašoj brzopletosti. Još na početku ste upozoreni u vezi toga. A sad ako nemate ništa protiv ja bih da nastavim. Ko je upravo ušetao... Samo da isteram jedan mak na konac.(1) Ne bih da ispadne da vas zavodim ili (da izbegnemo bilo kakve romantične akonotacije jer mislim na sve čitaoce uključujući i one aseksualne) obmanjujem. Naime, ne želim da mislite da je ovo neki vestern. Period i okolina su u grubim crtama te vam dajem slobodu da preuzmete odgovornost za ovu priču koliko i ja. Ko je upravo ušetao u renomirani establišment zvani ’Zalazak’koji ne odgovara za postupke svoje dijabolične klijentele. Prostorija je preteća, ljudi smrtni a vremena osetljiva. Ko uđe i naruči čašu vode, što je znak slabosti i loš prvi utisak. Šankerka, žena surove lepote koju bi direktniji i neosetljiviji posmatrač nazvao ružnom, sipa mu vodu i skenira ga bez analize; pogled od glave do pete koji govori šta misli o njemu,ne koji želi da sazna šta da misli o njemu.
Klijentela lokala predvide razvoj situacije kako samo klijentela te vrste ume. Poslaše svoje ljubavnike i ljubavnice uz stepenice da čekaju u sobama na spratu. Jedan čovek, kome su dobacivali, “Pokaži mu Srebrni!”, priđe i osloni se na šank.
“Mu”, reče Srebrni i pljunu u Koovu čašu.
Cela prostorija zaneme sa zaleđenim osmesima koje će jedino nasilje dodatno raširiti.
“Dame u skromnom i gospodo u prizemnom smislu”, reče Ko kažiprstom distanciravši opoganjenu čašu od sebe. “Ukoliko ste odlučni da istrajete u ovom nepotrebnom ali predvidivom angažmanu između mene i vašeg ansambla dozvolite da ponudim alternativni anšer(2) na vaše razmatranje. Dopustite mi da naručim novu čašu vode i malo iste za put a potom oformite anfiladu(3) kako bih vas neometano mogao napustiti. Apelujem da donesete takvu ili sličnu odluku koju mogu anbrasirati(4) ili ćete me prinuditi da vašu anbiskadu(5) okrenem protiv vas.”
“Da ‘mreš”, zaurla Srebrni i potegnu pištolj.
Ko - koji je već žalio što neće saznati poreklo neprijateljevog markantnog nadimka – je bio od sofisticirane fele koju jaka reč ubija a ova je izgovorena prilično otresito. Jedini razlog što se Ko nije povinovao čovekovoj naredbi je što bi se posle pričalo da ga je ubio metak kojim je upucan a ne nemilosrdna reč. Nepotrebno je reći da se izmakao i galvanizovao gospodina Srebrnog metalom atomskog broja superiornijeg -ili ako ste od onih kojima veličina nije bitna, većeg - za trideset pet. Olovo! Upucao ga je olovnim metkom je ono što hoću da kažem. Zaboga!
Ko uzdahnu krišom skriven obodom svoga šešira koji beše prostran. (Da, imao je šešir. Ne, nije u pitanju divlji zapad). Potegao je revolvere ( i dalje nije) neprimetno jer njegov kaput beše širina koja skriva manevar ruku.
“Ovo je za ljubavi u tišini i svu nežnost što se vekovima unazad ne probija”, izrecitova on i gledajući u ogledalo šanka pred sobom, opali u dva najbliža pretendenta na njegovu glavu. Metkovi prođoše kroz vunenu pozadinu njegovog plašta. Gosti poustajaše da ga ubiju,usput teatralno bacivši stolice čime izgubiše dragoceno vreme koji im je- ubrzo će shvatiti - moglo sačuvati život.
“Za trenutak napretka koji prolazi i sve se ponovo vraća na početak”, nastavi Ko sredivši još dvojicu koji se dohvatiše svoje oružane snage. “Ovo je za one koji nikada ne nauče i one što uče premalo i prekasno.”
Šankrerica je već izvadila svoju pušku i Ko se sagnu da je pogode metkovi upućeni njemu.
“Za svu želju da mrzimo”, reče Ko ponovo se uspravivši sa cevi na čovekovom čeonom režnju.“I olakšanje kada nismo u stanju”, završi opalivši. Ko se baci na sto iza sebe, obalivši ga na bok u preletu. Postolje je bilo debelo i zadržavalo je metke.
“Ovo je za tempo okretanja točka vremena i osećaj da smo poranili u ovaj život”,reče Ko tiho i oslušnu.
Neprijatelji sa leve strane su punili oružje. Skotrljao se desno i ubio dva naoružana protivnika koji bi ga dočekali da se predvidivo okomio na levu stranu koja je sada bila uspaničena.
“Za smisao koji nalazimo u sebi i davimo ga sa grubom ljubavlju i za hrabrost da ga podelimo sa drugima”, viknu Ko samouverenije jer ostala su još dvojica. Napunio je revolvere.
Drvo je na jednom mestu bilo mekše i metak koji je prošao pogodi ga u rame. Prošao je kroz meso i Ko, još uvek ne osećajući bol, odmahnu glavom i reče,
“Ovo je temeljac za most koji spaja i nadu da kada se podigne razlika bude pogana i napuštena.”
Bacio se ka vratima i ubio ih još pre nego što je izašao. Kada se našao ispred vratio je revolvere u futrole i svezao ranu prethodno je nakvasivši alkoholom. Napuštao je grad i uputio se ka pustinji i zalasku sunca zaključivši,
“Ovo je za male muke koje teraju na velika dela i za svet koji napreduje zbog ljudi koji su turisti grada podignutog na granici ludosti, jer oni znaju da nismo još stigli.”

_____________________________________________________________________ ______________________________________________

1.Terati mak na konac – Platno se tkalo od lana, pamuka i konoplje. Imućniji slojevi su sebi mogli da priušte i tkanje svilenog platna. Doduše takvi su bili retki pod turskom vladavinom, bar među hrišćanima. Umetnost tkanja su srpkinje dovele do savršenstva i uspevale su da tkaju veoma fina i tanana platna. Pošto je korišćenje boja za odevne predmete pod Turcima bilo zakonski ograničeno za hrišćane, srpske žene su svoju veštinu usmerile na kvalitet tkanja. Platno od najtanjeg tkanja, svileno ili pamučno, ali toliko vešto tkano da svojom tananošću, prozračnošću podseća na latice cveta maka –u narodu se zvalo mak. Latice maka su vrlo tanke i glatke pa se u narodnim pesmama zove mak najtanje tkanje.

2. Anšer – (fr. enchere) Trgovački: bolja ponuda na javnoj prodaji; podizanje cene, poskupljivanje, poskupljenje.

3. Anfilada –Dug red, npr. red soba u jednom pravcu.

4. Anbrasirati - Zagrliti, obgrliti, celivati, poljubiti.

5. Anbiskada – Zaseda, busija.

Biki:
Izgubila si me vec negde u petak popodne sa suvisnim ubacivanjem Karla i ekipe te opisivanjem Domasovih intimnih iskustava. Ime Domas Pink, onda Leks, pa Karlo , pa Mama Strah sve je nekako nacvrckano da izgleda grandiozno i interesantno, ali zaista nepotrebno.U sustini ideja za pricu je dobra, to trampovanje izmedju Domasa i starca- quid pro quo je odlicno kao i vecina dijaloga izmedju njih dvojice.
Good luck and please remember sometimes less is more.

Sara:
U pravu si, taj deo je nebitan za priču
Hvala

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page