NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > Dela STRANIH autora

Hronike Ambera 2? PA OVO JE SRANJE!!!!!!!!!!!!!!

(1/3) > >>

Berserker:
Ljudi, pa sta je ovo? Kakvi su ovo nastavci o Amberu? Sta sa mnom nije u redu? Prva pentalogija o Amberu mi je najmiliji serijal i razlog zbog koga stavljam Zelaznija na prvo mesto kao svog najomiljenijeg pisca. Otisao ja u Beograd na sajam knjiga, kupio (dugo najavljivan i odlagan) nastavak. Dosao kuci, i iskreno receno, bilo me je pomalo strah. Taj nastavak sam cekao jedno deset godina, i plasio sam se da mi toliko iscekivanje ne pokvari dozivljaj. Zato sam konacno poceo da citam nove Hronike Ambera tek pre par nedelja. Trenutno sam kod pocetka cetvrte knjige... Iskreno receno, ne cita mi se, pa je uzimam uvece, kad treba da se uspavam. Sta mi se ne svidja? Pa, da vidimo...
Za pocetak, tehnicki je uradjeno straaasno. Prve dve knjige (prevod Ljubomir Damjanovic) su unistene MASOM stamparskih gresaka. Uz to, sam prevod je prilicno los, sa mnogo lose konstruisanih recenica, nesuvislim dijalozima (koji nisu odvajani kako treba od ostalog teksta, najvise zahvaljujuci imbecilnoj upotrebi navodnika i originalnoj konstrukciji po kojoj, kada dijalog pada u sred recenice, prvo idu znaci navoda, a potom zarez...). Dakle, prevod kvari dozivljaj do te mere da tek od druge knjige primecujem idejne nedostatke (doduse, tehnika se popravlja od trece knjige, pa posle ostaju samo greske samog dela). Sve ono sto je cinilo elemente misterije i na cemu je gradjena prica u originalnom amberu (poreklo ambera, sami princevi ambera i njihovi odnosi, senke i manipulacija njima) postalo je nesto sto se sada podrazumeva. Dakle, pricu treba graditi na necem drugom. Na cemu? Pa, na masi dijaloga tipa "Merline, ona je tvoj neprijatelj.../Stvarno, reci mi zasto?.../Nema vremena, Merline, reci ce ti se samo..../(Tuzena stranka) Ne Merline, ON je tvoj neprijatelj.../Stvarno, znaci ti si moj neprijatelj?/Ne, nisam ja tvoj neprijatelj, on je, samo te laze, moras da mi verujes, jer ja sam zgodna riba...
Da, takodje, Zelazni je ubacio zgodan deus ex machina element u vidu magije za kojom se poseze kad god treba pokrenuti pricu a mrzi ga da smislja logican sled dogadjaja. Takodje, saznajemo da se u magiji mogu obucavati svi zivi, ukljucujuci i osobe iz Senke, koje takodje mogu hodati i uzorom!?!? (jeste da je ostecen, ali 10% ljudi to prezivljava?!?!). Tako odjednom imamo brdo neprijatelja koji hrle sa svih strana na Amber, nekada "jedini pravi grad, uzor svih gradova" a sada spusten na nivo najobicnije kraljevine kojoj dosadjuju shushe sa svih strana, u diplomatskim misijama, ratovima, pretnjama i intrigama...Amber je u ovim knjigama najvise degradiran, nalik na jedan obican sredjevekovni grad. Majku mu, ako je vec u prvoj pentalogiji svojim maglovitim opisima i nagovestajima uspeo da stvori uspesnu iluziju Ambera kao "grada nad gradovima, JEDINOG GRADA", zasto je to morao sve da razbije spustanjem na nivo metropole (strokave, uz to)?
Svi elementi iz prve price su ovde degradirani: osobe, Amber, senke (Zelazni je digo je ruke od smisljanja kvalitetnih senki i poceo sve svoje likove da salje na senku Zemlju da zavrsavaju skolu, zive zivot i posle u Amberu kukaju kako im je tamo bilo lepo...jel primecuje ovde neko zamenu teza?), magicni kvaliteti Ambera i Haosa (razlicitim dodacima koje Zelazni vadi kao iz sesira, kao sto je tvrdjava cetiri sveta i sl.).
Ono sto me najvise vredja kao citaoca je brzometno skakanje sa teme na temu, iz slike u sliku, i to najcesce isforsirano, uvodjenjem nekog novog elementa sa strane.Ali, za razliku od istih takvih spanskih zapleta u prvom delu, ovo deluje uzasno rogobatno i radjeno ofrlje, cisto kao da je Zelaznija mrzelo da osmisli logican sled dogadjaja, i da se ispetlja iz kakve konfliktne situacije, pa onda izlece odatle ubacivanjem nekog novog, kljucnog elementa (npr. gomila bastarda Oberona, koji je cuvao zeceve i od njih naucio zanimljive stvari o razmnozavanju).  Najpogodniji po ovom pitanju je ipak ghostwheel (nadam se da se tako pise, posto u prvim dvema knjigama pise Tocak Duhova, a posle se prekrstava u Goustvil) koji obezbedjuje instant nastavke kad god dodje do zapetljanih situacija gde je ocigledno da bi produzavanjem scene doslo do njenog prirodnog razresenja. Takodje, Zelazni prosto vredja moju inteligenciju idiotskim izvlacenjima Merlina kod god pomisli da bi konacno, mogao jebeno da uputi jos jebenog nekog u to sto jebeno radi i sto mu se jebeno desava (izvinite na ovome, ali kad god treba konacno da porazgovara sa Rendomom, opravdanja sto to ne radi su tipa "osecao sam da jos nisam spreman","nisam hteo da trazim pomoc", "bilo me strah", "bio sam umoran", "islo mi se u wc", a da ne pricam o tome da potrazi pomoc jos od nekog clana porodice kada se radi o pretnjama samom Amberu...). Tako sve scene ostaju nezavrsene, ali njihov nagli, vestacki prekid ostavlja izuzetno gorak ukus u ustima, kao da citam neki petparacki roman.
Dijalozi su dosadni, prepuni aluzija, nedorecenih stvari, ali to sto je u prvom delu predstavljalo zacin (takav nacin dijaloga), ovde je glavno jelo, dovoljno da se covek zadavi.
Zelazni je ovde izveo potpunu zamenu teza: Sve sto je bilo originalno u prvom serijalu Ambera on je izbacio (donekle razumljivo, posto su to misterije koje se razresavaju na kraju serijala), ali, umesto da obezbedi adekvatne temelje za novi serijal (fokusiranje na Haos, njegovu organizaciju i osobe od znacaja se prosto samo namece) on serijal gradi na (traljavim) dijalozima i brzom, filmskom smenjivanju dogadjaja cija se prica nasilno i glupo prekida, resenjima dostojnim trecerazrednih pisaca.
Uh, ne mogu vise, place mi se... A tek citam cetvrtu knjigu...
Ustvari, ja ovo pisem da vidim jesam li ja normalan, i zasto ne mogu da uzivam u knjizi koju sam duze cekao nego kraj svog fakulteta...
Kakva su vasa misljenja? Moze li neko da me razuveri, i pokrene da procitam ovu knjigu, koju cu inace verovatno da vratim uskoro na policu, pod stavkom "usrani nastavci legendarnih knjiga", da se pridruzi Herbertu, Orson Skot Kardu i Dzin Volfu...

Boban:
Originalno, Amber je bio zamisljen kao samo prva dva romanaod deset koliko ih sada ima.
Zelazni je pisao o mnogim stvarima, raznovrsno i cesto vrlo zanimljivo, a onda se desilo da "Stvorenja svetlosti i tame" greskama izdavaca budu fijasko, a nekako u isto vreme je usledio uspon Ambera i Zelazni je pomislio da je to put kojim treba ici. Otada on prakticno prestaje da pise "ozbiljne" na mitovima utemeljene knjige i pocinje da se zajebava. Bezrazlozno favorizovanje npr. "Prolaza u pesku" u odnosu na neke mnogo bolje njegove knjige je takodje samo posledica pogresne procene (verovatno i Zelaznijevog agenta) sta je to sto publika voli.
Da on nije potpuno prolupao vec je samo pogresno usmeravan da se iscrpljuje besmislenim nastavcima pokazuje njegov prakticno poslednji roman "Noc u samotnom oktobru".

zakk:
uzdržan.
javi se kad pročitaš peti deo. tu je drugi prevodilac.

Berserker:
ma prevod je ocajan samo u prve dve knjige, posle se popravlja, ali ostaje problem same ideje (ili nedostatka iste).
Usput, Noc u samotnom oktobru (dobro si me podsetio, Bobane, hvala) je toliko osvezavajuca knjiga (iako napravljena kao omaz legendama Horrora i SFa-dakle bez ozbiljnijih pretenzija, cini mi se), da prosto kukam kad vidim da je Zelazni protracio poslednje godine zivota na cistu komercijalu kakav je Amber II. Najprodavanija knjiga na sajmu? Pa nisu ljudi znali sta ih ceka...

...:
Berserkeru, ustedeo si mi i novac i vreme. I sto se tice autorskog stripa (npr. Mange, koju radi isti tandem 1000 godina ili vise:) i autorske serije u vidu romana, sve to opada posle 2-3 nastavka...izuzev Sandmana 1-10

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version