Imam dva deteta mlađa od Alexa, tako da je pagovsko strpljenje dobro provereno.
Doduđe, Marko i Alex su se prvih godina uglavnom ignorisali, ali sada hoće da se igraju, Marko mu baci, ovaj donese ali neće da mu da, a Marku je malo frka da mu vadi "kružić" (omiljenu igračku) iz usta, pa se natežu. Ali ga je Aleksandra zato gnjavila otkad je propuzala. Nju baš voli, mada se događalo da joj posle "maženja kuce" obe šake ostanu pune počupanih dlaka.
Što se tiče spopadanja po ulici, to se ovde retko događa od (bivših) vlasnika pagova jer su retki. Ali događa se nešto zaista čudno, na Alexa se najviše primaju likovi kojima orah iz ruke ne bih uzeo. I to raznih fela, od umazanih cigana-đubretara, preko pijanaca do lokalnih štrokavih matorih zgubidana. Oni ga gnjave, on skače po njima, grebe šapama i laje. Cirkus. Ali su zato praziluk-građanoidi uglavnom u fazonu "ružan si, ali simpatičan". I pitaju koja je to rasa.
Fucks.
S Alexom ima mnogo anegdota. Npr, kad je bio baš mlad, odemo da ga upoznamo s jednim "drugarom" koji je živeo nedaleko od nas. Kad ga je video, a ovaj potrčao i skočio na njega, Alex je od šoka - pao u nesvest. Bukvalno, preturio se na bok i zakolutao očima. Valjda je šok bio da postoji još neko čudo poput njega.
Alex je inače stvarno Alex. Sa X. Mađar. Kad smo išli da ga kupimo u nekom selu između Subotice i Horgoša, žena i ja smo se dogovorili da uzmemo prvu kucu koja nam priđe. Al, kitu, kad je odgajivač otvorio pen, kuce nisu htele napolje. Čudan prizor, kao da je postojala neka nevidljiva granica tamo gde su bila vrata, taknu šapicom napolje i povlače se nazad. Prva je bila ženka, a dva brata, Alex i Adam, gurali su je napolje. Unutra su nahrupili još neki psi, roditelji ovih malih, čitav čopor. Onda odgajivač izgura ovo troje napolje i svi se tiskaju u gomili, tu se čuje režanje, poneki lavež i cviljenje (valjda neko u gužvi potkači nekoga), kad - Alex ignoriše halabuku i šetka se okolo praveći se blesav. I tako padne odluka.
