
Ми допуштамо себи да на овом месту споменемо, да је, откако свет постоји, одувек било и кретања људи - појединаца и народа - као масе.
Зато смо донекле изненађени, што Walter Wüst није ни покушао, да прошири видике своје расправе, следећи кретање народа СЕРБОИ даље од Кавказа и црноморских отворених степа и равница.
Наиме, народу СЕРБОИ у то давно доба - без вештачког разграничавања земље, уобичајеног у касније доба, било је лако да - уживајући апсолутно неограничену слободу кретања, ствара од читаве Европе своје боравште...
Па ипак, он није могао да избегне бар напомену, која се намеће свом снагом логичности, да - уколико би се име СРБИНДА могло ПОМЕРИТИ ЈОШ ДАЉЕ НА СЕВЕР, "ЗАШТО ПОСТОЈИ ИЗВЕСНА ВЕРОВАТНОСТ", каже наш аутор, у том случају, старост VII. књиге ведских химни, могла би да се попење до 1000. или 1200. године пре Христа.
По Walter-y Wüst-y je:
"ОСОБИТОСТ VIII. КЊИГЕ ВЕДСКИХ ХИМНИ - СТВАРНОСТ, А УЗ ТO СЕ И ЈЕЗИЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ ИЗВАНРЕДНО ПОДУДАРАЈУ".
У закључку он каже:
"СЕРБОИ - ΣΕΡΒΟΙ - СУ ВАНИНДИЈСКИ НАРОД БАР ШТО СЕ ТИЧE ПЕРИОДА, У ЧИЈЕМ САМОМ ПОЧЕТКУ ЈЕ БИЛА СПЕВАНА НАВЕДЕНА ВЕДСКА ХИМНA, А СРБИНДА, απαξ λεγομενον, ЧУВА КРОЗ СТОЛЕЋА ЈЕДАН ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ ЗА НАС ЈОШ ОД НЕПОЗНАТОГ ДОМАШАЈA!''
Због огромне важности, коју налазимо и придајемо предходном Wüst-овом тврђењу, ми ове његове речи цитирамо верно и у оригиналу:
''SRBINDA EINEN GESCHICHTLICHEN HERGANG VON UNS UNBEKANNTER TRAGWEITE DURCH DIE JAHRAHUNDERTE RETTET''.
Ми смо при преводу допустили себи малу слободу, преводећи "RETTET" са "ЧУВА"; међутим, ауторова је мисао јача; он, наиме, није хтео да подвуче само појам "ЧУВАЊА", "ОЧУВАЊА", већ у првом реду "СПАСАВАЊА ", јер је назив СРБИНДА ЗАИСТА СПАСАО ОД ЗАБОРАВА НЕ САМО ЈЕДНО ИМЕ, КАКО ЈЕДИНКЕ, ТАКО ИСТО И НАРОДА, ВЕЋ УЈЕДНО И ДОГАЂАЈА, који се - у оном смислу, како га тумачи Walter Wüst - мимоилазили и најкомпетентнији ауторитети, доведени у заблуду учењем берлинско-бечке школе.
Било би недопуштено, да при крају ове анализе изоставимо значајну Wüst-ovu белешку испод управо изнетих коментара, јер он такође садржи важне елементе, који могу да послуже проширивању наше теме: КОЛИКО ЈЕ СТAРО ИМЕ СРБ, СРБИН, СРБИ и ДОКЛЕ СЕ ОНО ПРОТЕЗАЛО?
У споменутој белешци, наш аутор пише следеће:
"Овде треба још да дођу до изражаја два врло важна упоришта моје интерпретaције имена СРБИН-ДА, или - како он то формулише на немачком:
"Zwei ganz gewichtige Stützen meiner Deutung des Namens SRBINDA sollen doch hier... noch zu Wort kommen".
Прво упориште је претежност химни посвећених Индри у VIII-oj књизи Веда, а друго: Hillebrandt-ova теза "ИНДРА-ВРТРА", коју ја бескрајно одобравам (uneingeschränkt beipflichte). По тој тези, ВРТРА је најпре био "ЛЕДЕНИ ДЕМОН", стран Индији, кога су Индијци узели из Кашмира, или пак са северо-запада. А у истој химни, само 24 стиха даље, јавља се исти АХИШУ, но овога пута у вези са СРБИНДА. Тако је - помоћу једне мале "странпутице", читалац упућен према:
"ЗЕМЉАМА, КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ НА СЕВЕРУ",
где влада
"inforimis hiems'' - "гадна зима" и
"где ледени џинови окивају речне токове и опседају воду".
О победи над ВРТРОМ, "леденим демоном" говори се у Ирану и у Јерменији...
Што се демона ВРТРЕ тиче, Abel Bergaigne каже за њега, да је он час стварни непријатељ, а час пак "демон"...
Па утолико пре можемо да се сагласимо с Walter-om Wüst-om, прихватајући његово резоновање о: СРБИНДИ КАО O СТВАРНОМ ЛИЦУ И ВОЈСКОВОЂИ, КОЈИ ЈЕ КАО "ЛЕДЕНИ ЏИН" НАПРАВИО ПОХОД НА ИНДИЈУ СА СЕВЕРА, или са СЕВЕРО-ЗАПАДА.
Одавде ова истраживања улазе у домен историчара, који би у самом почетку требало да узму у обзир Јована Рајића и његово тврђење, да је:
"... ДЕРВНО ОТЕЧЕСТВО СЕРБСКО СИБЕРИЈА БИЛА", па је по Србима и име добила. Ово је заиста тема, која - колико знамо - још никада није била узета са сврхом озбиљног проучавања. А та студија би могла да вине све нас - жедне истине - веома, веома далеко!
Додамо ли свему томе, да су - с друге стране - црноморска обала, Балкан, Подунавље и Централна Европа такође северо-западно од Индије - имамо се над чим замислити!...
И само да се још једном сасвим кратко вратимо Walter-y Wüst-y, савесном научнику, упркос његовом избегавању да се упусти у предмете према којима је германска берлинско-бечка школа нетрпељива.
Јер - по свој прилици, и несвесно се измичући тој нетрпељивости, он је ипак додирнуо најделикатније проблеме, створивши тиме солидну базу за извесна нова изучавања.
Ево још једног примера у том смислу - при крају своје студије о ведском Србинди, он се пита:
"Најзад, да ли су Птолемејеви Περιερβιτοι (Nobbe, V, 9., 16.) у ствари настали од Περι – σ- ερβισοι (тј. ПЕРИЕРБИДОИ-ПЕРИСЕРБИДОИ уз интервокални нестанак сигме (-σ-), како то обично бива у грчком?"
Уистину, због свих недостатака грчког писања страних имена, имамо разлога да верујемо, да се у наведеном примеру ради о бази СЕРБИДОИ...
И да при исписивању ових редака останемо у нади, да ће обрађивање овога проблема да наставе сербски научници, чији је то дуг према сербском народу.
*
Извор и назив дела:
Наслов: Über das Alter des Ṛgveda und die Hauptfragen der indoarischen Frühgeschichte
Стране: 264, 208
Аутор: Walther Wüst
Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes
Vol. 34 (1927), pp. 165-215
Издање: Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes, Том 34
Сарадници: Universität Wien. Indogermanisches Institut, Universität Wien. Institut für Orientalistik
Издавач: Selbstverlag des Orientalischen Instituts, Universität Wien, 1927
Линк:
https://archive.org/stream/WaltherWstberDasAlterDesgvedaUndDieHauptfragenDerIndoarischenFrhgeschichte/Walther%20Wüst%20%20-%20Über%20das%20Alter%20des%20Ṛgveda%20und%20die%20Hauptfragen%20der%20indoarischen%20Frühgeschichte#page/n0/mode/2up