STRIPOVI, ILUSTRACIJE, ANIMACIJA > STRIPOVI I OKO STRIPOVA

Omiljeni kadrovi/table

<< < (2/77) > >>

Meho Krljic:
Fenomenalne su ove table, zaista. Plus, taj tekst (Doug Moench, ako se ne varam)... Ovo me je potpuno oblikovalo u najnežnijim dečačkim godinama  :lol: :lol: :lol:

ridiculus:
Ljudi...Kirby is here!

Tu rečenicu je DC koristio na naslovnicama određenih izdanja kad je čovek počeo da crta za njih. Zašto je Kirbi značajan? Pa, da ne bih ostao za računarom do subote uveče pišući (i prepisujući!) teze, koncentrišimo se na neke stvari koje su bitne za ovaj topik.

Recimo, uveo je specifičnu strukturu u epizode, koja ide ovako: počinje se sa velikim kadrom, preko cele prve strane, a kada okrenete list, naletite na još veći kadar, preko obe susedne strane. Taj služi da vam oduva svaki tračak neutralnosti i ostavi vas širom otvorenih usta u zamrznutom strahopoštovanju. Mali Grent Morison je tako naleteo na jednu epizodu Novih bogova, i vidite šta smo dobili kasnije! Jedina stvar koja mu je prošla kroz um u tom trenutku je bila:"Dakle, TO je Otkrovenje!" Volt Sajmonson, Džon Birn, Tom Šioli - svi oni ili enormno duguju Kirbiju, ili su pokušavali da ga dostignu tokom karijere.


"And now, prepare for wonderment beyond measure on the incredible pages that follow..."

...su reči Stena Lija na prvoj stranici jednog od pomenutih slučajeva kada je Kirbi primenjivao opisani model. Danas je lako biti ciničan, i nostalgično se nasmejati na Stenova "preterivanja", makar i priznali njihovu bezazlenu šarmantnost, ali, ove reči su bile onoliko istinite u praksi koliko je to uopšte moguće kada svaki put isti čovek pokuša da ih realizuje, i obraćajući se istoj publici. I, kada je čitalac konačno nestrpljivim prstima okrenuo tu prvu stranicu koja je sadržala obećanje kosmičke začudnosti, dobio je ovo:




Dobio je Tora i rigelskog robota duboko u srcu Crne galaksije, "tamo gde se ni bogovi ne usuđuju da kroče", poput patuljaka u moćnom bioverzumu, na površini žive planete Ego. (The Mighty Thor, vol.1,#133) Mnogi dečji umovi su bili preobraćeni ovim crtežom i ovom nerazumljivom terminologijom, koja je nudila večitu misteriju i tajno znanje - a ni stariji nisu bili nedodirnuti.

E, to bih voleo da vidim crno-belo, oslobođeno tehnike bojenja iz 1960-i-neke. Postoji crno-belo izdanje Kirbijevog Tora (od IDW-a, naravno), ali nisam gledao šta sadrži.

Meho Krljic:
Ridiculus se bavi analizom visokog nivoa kojoj ja verovatno neću nikada prići. U kontrastu, mislim da nije ni potrebno da posebno obrazlažem zašto se ova slika Old Man Logana iz osmog broja poslednjeg Astonishing X-Men serijala meni dopada  :lol: :lol:  Paolo Siqueira na olovkama, Walden Wong i Roberto Poggi na tušu i Edgar Delgado na koloru. Jaka latinoamerička ekipa za jaku sliku  :| :| :| :|
 
 

ridiculus:
Heh...ma ne, samo se skupilo par stvari koje sam želeo da kažem o Kirbiju, pa je bila pogodna situacija. Znamo mi da si itekako sposoban da pričaš na isti način.  :)

A, pošto smo već pričali o velikim (i prevelikim) kadrovima, sednimo u vremeplov, i otidimo 30 i kusur godina u budućnost (u odnosu na Kirbijevu tablu iz moje prethodne poruke).



Planetary, naravno, 4. sveska. Vidimo unutrašnjost drugozemaljskog - da, to bi bio pravi izraz - broda, sa njegovim zidovima, njegovim stubovima, njegovim statuama i obojenim staklima, nalik na leteću katedralu neke nepoznate nebeske vere. Svi znaju da nisam lud za realističnim crtežom u žanrovima fantastike, ali Cassaday uspeva da se "iskupi" u mojim očima ovakvim osećajem za dizajn stranih tehnologija i arhitektura. Kao i za dizajn stranice, ali to je druga priča.

Inače, podrazumeva se da neću stavljati table koje bi bile preveliki spojleri, čak i za 50 godina stara izdanja. Trudiću se da stavljam table sa početka priče, ili bar sa početka pojedine epizode.

ridiculus:
Da nastavimo na temu Vorena Elisa (i krupnih  kadrova, povremeno).


Prva polovina sledeće table uvek uspe da mi izmami osmeh:





Ko god da je smislio ideju za ovaj uređaj koji ima oblik ogromne slušalice sa nekog starog telefonskog aparata - Elis ili Stuart Immonen - genijalna je! Iz Nextwave-a #1.


Voren Elis je cenio Kirbija, ali nikad nije preterano cenio uticaj njegovog nasleđa - video ga je više kao smetnju. Ali retko je koga cenio od starije generacije crtača kao Volta Sajmonsona. Na stranu to što volim da gnjavim njime gde stignem, mislim da je ovo pravo mesto da se pokažu neki od njegovih najjačih aduta. Stilizacija je stvar ličnog ukusa, i neko može da voli određeni stil, neko drugi  da ga mrzi. Različiti crtači imaju različite prednosti, i neki su dobri u akcionim scenama i koreografiji borbe; drugi su dobri u prikazivanju trodimenzionalnog prostora na dvodimenzionalnoj tabli; treći su majstori anatomije; četvrti briljiraju u prikazivanju mašina i tehnologije; neki su rođeni sa viškom vizuelne imaginacije i sposobnošću da prikazuju jedinstvene stvari i bića; neki su najbolji u prikazivanju emocija i telesne gestikulacije...Itd. Mogućnosti su brojne. Sajmonson je najbolji - po meni, ali i većini drugih fanova - u promišljanju kompozicije stranice i jasnoće vizuelnog pripovedanja. Tu sam retko sretao ikoga u istoriji stripa - i verovatno nikog u domenu američkog - ko je toliko raznovrstan i može da pristupa materijalu na toliko različitih načina.


Elem, Elis je nešto pisao o specifičnosti stripa u odnosu na film, i koristio je jednu stranu iz Manhunter-a Sajmonsona i Arčija Gudvina kao primer filmske akcije sabijene na jednu tablu. (I to akcije kakvu viđamo u filmovima o Bornu.) I dok mnogi moderni crtači koriste uglavnom filmski pristup u svom radu, Sajmonson je mogao da ga koristi kako i kad želi, ali nikad mu nije robovao. Naći ću taj primer iz Manhunter-a, pa ću ga postovati ovde, a evo dva primera iz Tora koji ilustruju ovo drugo.





Ovo gore sam već stavio na temi o Sajmonsonu, ali ovde je samo donja polovina table, koja je bitna za ono o čemu pričam: čitalac ima utisak da je niz kadrova beskonačan, iako zna da u praksi nije.





Ova scena je dosta kasnije, na polovini rana, možda. Ali ovde moram da napravim kratku digresiju, političke prirode! Znate li da je nekim ljudima ova gornja scena bila "mučna" i nisu mogli da je čitaju/gledaju, jer Lorelaj siluje Tora!  :lol:  Živimo u ludačkom svetu...  :cry:


No, ništa od ovog nije filmski - ili bar ne sasvim - jer koristi neke tehnike i oruđa koja nisu prigodna filmskoj produkciji.


Još jedna stvar zbog koje Sajmonsonov rad ne može uvek lako da se zamisli kao film (a da se mnogo toga ne izgubi) je njegova opsesija onomatopejama, koje su uvek integralni deo slike, a ne spoljni dodatak ili, još gore, stvar koje bi strip trebalo da se stidi. On sam je obučen da ispisuje tekst i efekte, ali najčešće radi u kombinaciji sa John-om Workman-om, jednim od najvećih u branši ikada.





Bio sam u nedoumici da li da stavim ovde jednu drugu tablu, mnogo kasnije u hronologiji stripa, sa istim ovim likom, ali to bi bio spojler. Iako je u pitanju jedan od najboljih klifhengera u istoriji stripa. Verujem da su mnogi ovde čitali Tora, ali ipak, sigurno ne svi. (A gde nam je drug neomeđeni nestao? Odmor?)


A evo filmske sekvence sa početka Oriona:





Ovo je izašlo sredinom 2000-e, ali je crtano godinu dana ranije, i samo je jedna u nizu od 5 stranica koje su strukturirane na isti način, sa 6 horizontalnih kadrova po tabli. Jedino što "remeti" savršenu filmičnost je povremena onomatopeja (u tih 5 stranica, ne na ovoj konkretnoj) - u stvari, "remeti" samo u smislu da ih drugi crtači ne koriste, a to je bilo vreme kada su ljudi poput Bryana Hitcha počeli sa widescreen stripovima, koji su imali ovakav oblik, sa kadrovima po uzoru na format slike na filmskom platnu.


E, dođosmo i do krupnih kadrova. Ali ja sam se raspisao, pa ću ostaviti to za sutra.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version