NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > PERIODIKA

ZS 10

<< < (3/8) > >>

Ghoul:
‘Spajderu, Same, Ivane, Ghoule... ovom prilikom se zahvaljujem prvoj trojici, što su omogućili rubrici da opstane u ovom broju.’

Yore,
da je samo na ovome, pomislio bih da onaj zeleni smajli znaci da se malo zezas samnom. Ali na drugom mestu videh da se zahvaljujes NESICU na textu o KITICAMA, pa rekoh, mozda nisi obratio paznju na MOJ potpis ispod tog texta (a i svuda kroz njega...). Dakle, i ja sam u Podrumu (mada je malo mracno pa me zato mozda nisi video..).

Pavle:
Upravo sam pogledao izvanrednu animu- "Metropolis". Film je po nalepnici iz 2002-ge, distibuter Metro Film, izgeda da nije išao u bioskope, a na IMDB-u piše da je iz 2001-ve. E da! Scenario Katshiro Otomo, režija Turo Rin (izgleda da je adaptirano iz mnogo većeg stripa) Može to za podrum (s' obzirom da naši distibuteri jako retko rade anime), i jel neko zna nešto više o ovom filmu?

taurus-jor:
PODRUM JE STVARNO BIO MRAČAN, ILI SE TO MENI POVEĆALA DIOPTRIJA!!!

 :o  :o  :o  :o  :o

VELIKO izvinjenje Ghoulu! :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x

Zaista sam pretrčao preko tvog potpisa na "Kiticama"! Dakle sramota! :cry:  :cry:  :cry:

P.S. Na paralelnom topicu o ZS 10 redigovao sam sporni post, pa sada tamo piše ono što treba.

taurus-jor:
IZOSTAVLJENE FUSNOTE U ASTERU BLISTOKU

Pomenuo sam već da je tekst o Asteru Blistoku ostao kratak za fusnote. OK – neke nisu od presudnog značaja, ali ima i nekih koje produbljuju materiju. Sem toga, pojedine upućuju na kratki esej Zorana Đukanovića, koji je pre 17 godina objavljen u Stripoteci. U tekstu smo ga nekoliko puta citirali, a zahvaljujući izostavljanju fusnota ispade da smo potpisali i rečenice koje nisu naše.

Đukanovićev esej je odlično postavio stvar. Želeo je mnogo toga da kaže, ali nije imao prostora da se razmahne. Tako su pojedina njegova zapažanja, budući data bez potkrepljenja, delovala apstraktno. Pred kraj teksta oseća se žurba, a ponegde i rad makaza. Zato smo se Marko i ja potrudili da pružimo što više argumenata i da rasvetlimo ono što je Đukanović započeo. Usput, njegov tekst se pojavio 1986. godine, u vreme kada je Stripoteka završavala prvi ciklus Astera, a mi smo želeli da predstavimo potonje epizode i da u svetlu toga ocenimo čitav serijal.

Sledi izostavljeni materijal:

---------------------------------
Kroz lik Astera Blistoka, junaka istoimenog stripa...
(1) Ovo je, doduše, tačno za Jugoslaviju i druge zemlje koje nisu preuzele originalni francuski naziv “Le vagabond des limbes” (u slobodnom prevodu “Lutalica po ivicama beskraja”). Inače, Asterovo francusko ime je Axle Munshine, a nama se čini da je domaći prevod izvanredno uhvatio simboliku, sadržanu u originalu.

Po Asteru, spavač ne izmišlja “već njegov duh hvata kao prijemnik slike daleke stvarnosti”.
(2) Ovakvo shvatanje sveta snova ima svoje korene u šamanizmu.

U “Asteru Blistoku”, pevači su važniji od same opere, što izdvaja ovo delo iz gomile prostodušnih “srodnika”.
(3) U svetu stripa, klasičan primer spejs-opere su Flaš Gordon, Bak Rodžers i Kosmički putnici. U svetu filma to su Zvezdane staze i Zvezdani ratovi. U književnosti, najpoznatija spejs-opera je Zadužbina.

U Vitezu beskraja/Svemirskoj lutalici (1975) prvoj, za zaplet najvažnijoj epizodi, Aster odvodi Maski na Terakotu – “svoju” opustošenu planetu, čije je jedno parče adaptirano za život. Ovaj svet, Maskiju na prvi pogled nezanimljiv...
(4) Kažemo “Maskiju” a ne “Maski”, jer se u prvoj epizodi može samo naslutiti da je Mali klovn ženskog pola. Čitalac u to postaje siguran u trećoj epizodi, Lešinari iz kosmosa (1976), a Aster te činjenice postaje svestan tek u petoj priči, Velikom Alhemičaru (1979).

”...potrage koje se završavaju u njima samima.”
”...koji liče na đubrišta stvari, stilova, vrednosti i običaja...”
”Taj okvir (priče) je zatvorenog tipa, pa se serijal ne može neograničeno produžavati a da se ne poremeti srazmera odlaganja završetka i obogaćivanja osnovnog motiva”.”
"...podsmeva svetu vrednosti i želja odraslih.”
(5) Zoran Đukanović, “Hulio Ribera: Strategija opsene”, Stripoteka br. 871, jun 1986.

Potom i Muski biva oteta, kako bi se gnevni Aster držao u pat poziciji, ali on nizom akcija – inspirisanih očevim savetima “sa daljine” – dovodi Gildu na rub kataklizme. Uplašeni Veliki Ravnatelj nalazi “solomonsko rešenje”...
(6) Ostareli Veliki Ravnatelj nije Asterov neprijatelj, a za odmetnika ga je proglasio krajnje nevoljno. On ga, zapravo, smatra za svog usvojenog sina i vidi u njemu naslednika na funkciji. Pravi Asterov protivnik i progonitelj je uticajna članica saveta Velikog Zbora, lepa Remik. Njeno neprijateljstvo potiče od neuzvraćene ljubavi Asterove. Kao što Aster jednom prilikom kaže: “Iza svake mržnje krije se ljubav”.

Maski se dosađuje, i u mračnoj priči Okončanje (1993) napušta Astera zauvek. Njemu, nakon tog debakla, ostaje samo da ode na “drugu stranu” (planetu Zemlju!)
(7) “Odrasla je, postala žena, i kao ženi je prestao da joj bude potreban. Ostariti znači naučiti da zaboravljaš”, objašnjava Maskinom ocu Asterov prijatelj, Mat Gamon. Za ovo videti priču Muski, ponovo i uvek (1995).
(8) Ovde se javlja scenarističa nedoslednost, pošto je još u priči U svetu varki (1983) opisan Asterov i Maskin odlazak Zemlju, to jest u Holivud, a da pri tom nije naznačeno da je to bila “druga strana”. Sem toga, prema priči, u univerzumu postoje samo tri “granična prelaza” na “drugu stranu”, a Aster dolazi u posed jednog tek s povratkom Maski u serijal, tj. u epizodi Vreme proroka (1988).

Sa svakim lažnim dosezanjem Himere...
(9) U priči Veliki Alhemičar, Aster odlazi kod čoveka za koga se priča da je u stanju da “napravi sve” – dakle i Himeru. Ali Aster nalazi samo zaboravnog starca koga su sustigle godine i kojem su ostala tek sećanja na dane “dok se još širio”, to jest ”dok nije počeo da se skuplja”. Rezultat starčevog rada na Himeri je, naravno, katastrofa: osim ljudske ruke, ostatak tvorevine je asimetrični, groteksni monstrum koji Himerinim glasom ponavlja “Astere, ja te volim”.
--------------------------------------------

DODATAK:
Kao što se Aster, u epizodi Lavirint (1982) sukobi sa sopstvenim detinjstvom, tako se i Maski, koja je postala žena, u priči Izvesni gospodin Ko (1990) suočava sa svojom ”dečijom” verzijom – Muski.
Marko i ja smo prevideli da se Aster sa svojim detinjstvom sukobi još jednom - i to mnogo eksplicitnije - u sjajnoj priči Demoni okamenjenog vremena (1978). Štaviše, on se tu sukobi sa trima verzijama sebe: (1) zavidnim i smrću opsednutim starcem, (2) obesnim, raspojasanim mladićem i (3) nevinim detetom.

P.S. Bibliografiju stripa okačiću na postojećem topicu o Asteru Blistoku.

Ghoul:
Semvajse, ako si već bio na imdb.com, onda znaš šta treba znati o METROPOLISU.

Imam ga već neko vreme na dvix-u, i mada anime ne ljubim previše, ovaj mi se dopao jer je animacija feeenomenalna (jedino su iritirajuće one karikirane ljudske face, koje baš odskaču od vrlo realističnog i detaljnog backgrounda!).
Film je raj za oko, mada priča i nije tako jaka. preporučujem ga i onima koji (kao ja) nisu preterani ljubitelji japanskih crtića.
 
Pošto ja za idući ZS pišem o svim dosadašnjim inkarnacijama RING-a, te pravim listu od 30 (do 50) najznačajnijih modernih japanskih horora, možda bi neko mogao da napiše koju o METROPOLISU (samo, da ne preteramo s Japanom u istom broju? Ja sam poslednji koji bi pomislio da se buni zbog toga, ali prosečan ovdašnji SF/horor konzument je ipak navikao da mu sve što valja uglavnom dolazi sa Zapada, čitaj: USA...)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version