DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

<< < (203/205) > >>

Meho Krljic:
U toku je poslednji veliki juriš metalaca da svoja izdanja proguraju kroz vrata dok zapad kolektivno ne ode da praznuje pa je ova nedelja bila puna do vrha, kvantitetom ali ipak i kvalitetom. Idemo redom.

A prvi na redu je blek metal. I tu ima raznih čudesa. Recimo, izvrsni ruski rodno mešoviti blek metalci А за Солнцем Луна... su svoj debi album izašao proletos sada ispratili poštenim minialbumom Вороны Несут Ночь i ovo ima čak sedam pesama vrlo zanimljive mešavine sirovog, nevaljalog pa i primitivnog blek metala sa jeftinim simfonijskim ambicijama i teatralnom prezentacijom. Stvari funkcionišu skoro idealno i ovaj spoj visokog i niskog, teatra i ulice, klavijaturčina i nadrkanih bubnjeva me pogađa u sva prava mesta koja volim. Poslušajte:

https://hexencave.bandcamp.com/album/--2

Nemci Naxen iz Munstera sviraju blek metal ali se oblače kao bajkeri i pankeri, pa sam sa zanimanjem poslušao EP The Perilous Path Of Pain koji pored agresivne, arogantne aliteracije pruža i dobar, melodični, emotivni, epski, energični blek metal u pesmi The Disappearing Door To Dignity (vidite!), ali onda i jednu zanimljivo formatiranu obradu Negative Approach pa je ovo u celini vrlo primamljiv paket.

https://naxen.bandcamp.com/album/the-perilous-path-of-pain

Nisam siguran kakav je status poljskog sastava Asmon jer na Metal Archivesu se vode kao da su osnovani 1998. godine i da su se sada raspali iako je demo Forlorn objavljen pre neki dan. Nebitno, ovo je, kakvih sam demo snimaka čuo prošle nedelje, suvo zlato, poljski blek metal koji jeste nešto jeftinije produkcije ali i dalje zvuči ozbiljno, profesionalno i otmeno. Veoma vredno da se čuje:

https://asmon.bandcamp.com/album/forlorn-death-demo

XSATANIST iz Teksasa sviraju pankerski, lo-fi blek metal vrlo stare škole na EP-ju  Pentalbum One i to zvuči zapravo vrlo simpatično. Ovo je kao neko izdanje koje je kroz vremenski procep upalo u 2021. godinu iz 1985. i kreće da spontano izaziva šutke gdegod da se pojavi. Misim, slušajte Nulliby Lullafy, kakav PANK!

https://xsatanist.bandcamp.com/album/pentalbum-one

Cepheide je francuski jednočlani atmosferični blek metal sastav koji radi dosta na tome da razbije kalup. Rekao bih, čak, da album Les échappées, drugi koji je Gaetan Juif snimio pod ovim imenom blizak i post blek metal formama sa svojim snažnim eksperimentisanjem i daljim ekstrapoliranjem te kombinacije šugejza i agresivnosti. Nije sve ovde podjednako uspešno, ali ima nekoliko izvrsnih momenata i vredi da se posluša:

https://cepheide.bandcamp.com/album/les-echapp-es

Nije baš da se svaki dan dešava da vam se dopadne blek metal bend čiji se pevač zove prosto – Dragan. Hjól su mešovita, norveško-rusko-severnomakedonska ekipa i EP Heksehus dolazi posle debi albuma što je izašao ovog Juna. Album nisam slušao, ali EP meša tipično rokački i hladan norveški blek metal sa malo slovenske melodičnosti i emocije i meni je to jako lepo ispalo. Zvuk nije naročito skup ali je funkcionalan jer Hjól žele da zvuče malo razmazano i maglovito, a pošto EP naplaćuju samo koliko ste vi spremni da potrošite, ovo vredi poslušati:

https://hjol.bandcamp.com/album/heksehus-ep

Volite li Rusiju? Dobro, sigurno volite, čim ovo umete da pročitate, ali da li PARTIKULARNO volite sever Bajkalskog jezera? Atmosferični blek-metal projekat Shuurgan („mećava“) dolazi iz malog sela u ovom kraju Azije i album Huushan Ulgar („Stare priče“) je, kako kaže autor, napisan korišćenjem spiritualne veze sa kulturom Burjata, mongolskog naroda koji naseljava ovu provinciju. Muzika je, kako i očekujete, veoma melodična, melanholična i sanjiva, ali je i vrlo korektno odsvirana, snimljena i producirana i ovo nije just another sobni projekat dokone omladine već ipak postoji na nešto višoj ravni. Probajte:

https://shuurgan.bandcamp.com/album/huushan-ulgar

Amerikanci Virulent Resurgence su me osvojili ekstremnom jednostavnošću i sirovošću svoje muzike. EP Desecrated Euphoria stiže tri godine posle njihovog prvog albuma i ovo je praktično kućna produkcija sa prostačkim pesmama i jeftinim zvukom, ali ova dva lika zvuče tako iskreno, nadrkano, besno, da ja ne mogu da odolim. Ovakav grajnderski blek metal uvek dobro dođe danas kada ova muzika sve češće preferira melodične, romantične forme, a da bude jasno, ni Virulent Resurgence ne beže od melodičnosti, samo je pakuju u vrlo jednostavno pakovanje i nude sve po ceni koju sami odredite:

https://virulentresurgence.bandcamp.com/album/desecrated-euphoria

Brazilski jednočlani projekat Thy Rites ima novi album, Satankorps i mada na disku izlazi tek u Januaru, sada ga kao danloud možete kupiti za svega jedan dolar. A ako volite sirov, agresivan, krvoločan black-death metal, svakako ćete biti usluženi. Thy Rites se ne ističe nekim svežim formulama u muzici koju svira i album svakako pati od izvesne monotonije u svoj toj agresiji sa retro ukusom, ali u malim dozama ovo više nego prija i iznenađujuće je solidno producirano:

https://thyrites666.bandcamp.com/album/satankorps

Uvek se malo trgnem kad vidim da neki blek metal dolazi iz Kalifornije, ali opet, tamo se i satanizam u Americi baš pošteno zapatio pa onda što da ne... Wolf-Rayet su nov bend sa istoimenim EP-jem i ovo je istovremeno sirov i melodičan blek metal koji spja zvuk stare škole sa senzibilitetom nove. Ja odmah padnem na ove neke mid-fi garažne produkcije a i Wolf-Rayet sviraju nekako spontano, pankerski i srčano, a onda povremeno i vrlo suptilno i kinematski (npr. pesma IV) pa sve to zvuči baš kako treba, a i plaća se po želji:

https://wolf-rayet.bandcamp.com/album/wolf-rayet

Ossuaire koji imaju novi EP, Triumvirat, nisu isti oni Ossuaire od pre neku nedelju. Ovi su Kanađani i njihov frankofonski black metal je snažan, glasan, sirov, melodičan i epski nastrojen. Ossuaire sviraju strastveno i sa ubeđenjem i ovo je satanistička muzika koja ne navlači na sebe krinku pretnje i perverzije nego slobode i ljubavi. Lepo!

https://ossuaire.bandcamp.com/album/triumvirat

Njujorčani So Hideous na četvrtom albumu, None But a Pure Heart Can Sing proširuju svoj post-blek metal šugejzerski zvuk u sasvim logčnom smeru, gađajući sa jedne strane posthardcore i mathcore publiku emotivnom ali tehnički veoma kompleksnom izvedbom, a sa druge mešajući u aranžmane klasične instrumente poput klavira, duvača i gudača. Impresivno to zvuči i pored vrlo komprimovanog masteringa i mada So Hideous nisu jednako ubedljivi u svim kompozicijama, meni je generalno ova legura pristupa prijala i verujem da u njoj ima budućnosti:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing

Češki XUL zato krljaju brz, mračan, bolestan ali tehnički kvalitetan black death na svom novom demo snimku, Góra​-​Xul​-​Erebos. Pričamo o ekipi (ili će pre biti jednom čoveku?) koja već ima nekoliko snimaka i ovo je zapravo vrlo pristojno producirano i dobro napisano. Volim kad blek metal svira propisne rifčine a ko god da je ovo napisao ima sluha za dobre moš-delove i ume da upotrebi disonancu na najbolji način. Prodaje se za koliko date pa ne budite svinje:

https://xulfromhell.bandcamp.com/album/g-ra-xul-erebos

Lhaäd je tek jedan u nizu projekata prolifičnog Belgijanca po imenu Filip Dupont a prvi album, Below donosi moderan i prijatan blek metal koji ima sve što volite, i melodiju, i ekspresivno pevanje, i brzinu i sporinu i atmosferu, i solidnu produkciju. Lhaäd je meni najsimpatičniji na ime psihodeličnih elemenata koji se provlače diskretno uz propisni blek metal program pa svakako ovo vredi poslušati:

https://thenoxentity.bandcamp.com/album/lha-d-below

Nijemci Misanthropic War veoma polažu na ekstreman govor, pa sebe opisuju kao „mržnje puni, mizantropski ratni metal iz Njemačke“ i kao „poslednji istrebljujući napad na ljdusku rasu“ a EP koji su izdali je naslovljen Bestial Genocide. Imaju li ti ljudi čime da podupru ovakav nastup? Pa, imaju, Bestial Genocide je vrlo prijatan komad relativno lo-fi blackened-grindcore-death metala, dakle, jedan ekstreman paket rafalnih ritmova, nerazaznatljivih zlih rifova i podzemnih vokala. No, iako je ovo prilično muljavo u produkcijskom smislu, Misanthropic War isporučuju taman dovoljno ubedljive svirke da materijal ne zvuči amaterski. Bubanj ovde odrađuje veliki deo posla sa svojim neprekidnim a opet dinamičnim zakucavanjem, ali i ostatak benda je na visini zadatka. Samo jedan evro za ovo mizantropsko zezanje, za slučaj da ste se pitali:

https://misanthropicwar.bandcamp.com/album/bestial-genocide

Takođe iz Njemačke dolazi ozbiljno impresivan split EP bendova Kratt i Hæresis nazvan Z 3 / 1 2. Ovde su samo dve pesme ali materijal traje oko devetnaest minuta sa vrlo ozbiljno napisanim aranžmanima i kompleksnim, ambicioznim pesmama koje drže tvrdu liniju blek metala ali se izrazito trude da pokažu sve njegove potencijale. Kratt su odlični ali Hæresis su me ekstremno oduševili sa svojim moćnim skoro teatralno napravljenim komadom od jedanaest minuta. Izvrsno:

https://krattmetal.bandcamp.com/album/z-3-1-2-split-w-h-resis

Otargos iz Bordoa ima već, kažu po svojim rečima, osmi studijski album mada ja na Metal Archivesu vidim samo sedam, ali dobro, poenta je da se radi o iskusnom, već dugovečnom sastavu čiji black-death metal na albumu Fleshborer Soulflayer upada u vaše uši sa ubeđenjem i autoritetom. Ovo je mračna, preteća muzika zasnovana na brzom, rafalnom blastbitu i kvalitetnim rifovima, a Francuzi prave svaki potreban napor da im pesme ne budu monotone i dosadne sa svom tom hiperagresijom, pa su ovo promišljeno napisne i izvedene kompozicije gde bubnjar zvuči izvanredno a zujeće, preteće gitare su kao nekakav tornado iz pakla. Deset pesama ovakvog pokolja treba izdržati ali ko voli brzo, žestoko, kvalitetno i maštovito, uživaće:

https://otargosband.bandcamp.com/album/fleshborer-soulflayer

Novi album nemačkih Maladie, nazvan The Sick Is Dead - Long Live the Sick je prvi album i prvo izdanje benda da mu naslov ne počinje i ne završava se sa tri tačke, pa ne znam da li hoće nešto da nam kažu... Pogotovo kad se poslednja pesma zoe The Final Stage. Enivej, The Sick Is Dead - Long Live the Sick je fina, maštovita ploča metala koji nikada nije bio tačno žanrovski omeđen. Bend svoj izraz naziva „plague metal“ i mada ovde ima i elemenata blek metala i death metala i avangarde, ima i sasvim pristojno „mejnstrim“ zvuka koji izvlači bend iz hermetičnosti i gura ka široj publici. No, meni je bitno da su pesme maštovite, i dobro napisane, da su raznovrsne i da je album lepo produciran i pitak. Poslušajte:

https://maladieband.bandcamp.com/album/the-sick-is-dead-long-live-the-sick

Australijski Vahrzaw na svom četvrtom albumu The Trembling Voices of Conquered Men sviraju dosta tehnički, dosta komplikovan black-death metal koji ne voli da ponovi istu stvar više od 3-4 puta pre nego što aranžman krene u neku sasvm drugu stranu. Bude to i malo izazov za praćenje, ali Vahrzaw se ne iživljavaju sa „tehnikom“ pa pesme svakako imaju neke svoje priče i zaokruženi imaginarijum. Odlično produciran i majstorski odsviran ovo je album ekstremnog metala za sladokusce, kao neka what if varijanta Morbid Angela koji svira blek metal. Fino:

https://vahrzawband.bandcamp.com/album/the-trembling-voices-of-conquered-men-death-black-metal

Iako je  metal, pogotovo ekstremni i dalje većinski muška zabava, neki su podžanrovi naprosto rodno raznovrsniji jer nešto u njihovoj estetici privlači različite slušaoce i autore. Blek metal je svakako jedan od njih pa imamo bendove kao što je Doodswens (Želja za smrću, jelte), izvrsni nizozemski ženski duo. Album Lichtvrees, njihov prvi, je perfektno (a ne tehnički bezdušno) odsvirana i dinamično producirana ploča sirovog, zujećeg ali i atmosferičnog i melodičnog blek metala kakav SUVIŠE retko čujem ovih dana. Ove dve devojke uspevaju da u velikoj meri umaknu šugejzerskoj pop-dimenziji koja je maltene default podešavanje za ovakvu muziku i njihov melodični, atmosferični metal je zapravo METAL. Sa dovoljno melodije i pop preliva da ne bude puko nizanje rifova, svakako. Zvučno, ovo je meni JAKO dobro sa sirovošću koja nije tek prirodna posledica niskog budžeta već je u potpunosti apsorbovana u estetiku benda i deo je zvuka na najprirodniji način. Odličan debi album i dah svežine u i inače nikad raznolikijoj black metal ponudi:

https://doodswensband.bandcamp.com/album/lichtvrees-2

Prelazimo na stoner, doom, sludge, psihodeliju, hard rok... Flying Guillotines su nemački stoner sastav čiji prvi album Olympus tematski razmatra antičku, jelte mitologiju, kroz medijum lepo produciranog teškog roka i metala. Flying Guillotines nisu nekakav sirov, napušen stoner kombo već kvalitetni proizvođači gruva i ukusnih metal rifova i ovo je svakako primereno i za „normalnu“ metal i hard rok publiku koja voli visoki koncept i vrlo razrađene aranžmane. Bend ima zdrav, lep zvuk i u ovih dvanaest pesama svira ekstremno raspoloženo pa Flying Guillotines preporučujem sa zadovoljstvom:

https://flyingguillotines.bandcamp.com/album/olympus

Sonidos Ocultos je čileanski izdavač stoner roka i srodne muzike pa je kompilacija  Compilado 7 Sonidos Ocultos po definiciji namenjena publici koja voli opijate, satanizam, puteve kojima se ređe ide itd. Za razliku od nekih recentnih kompilacija koje sam u poslednje vreme preporučivao ova ima samo osam pesama, ali su one uglavnom veoma dobre i uostalom plaćate koliko hoćete pa odmerite sami. Meni se ovde sve dopada a čim sam video da su moji miljenici Satani Waves jedan od zastupljenih bendova, znao sam da ću ovo kupiti.

https://sonidosocultos.bandcamp.com/album/compilado-7-sonidos-ocultos

Luciferica imaju dobro ime a i sviraju dobar, vrlo težak stoner/ sludge metal koji uprkos svoj toj masivnosti zvuka, agresivnim vokalima i mučnom imaginarijumu, zapravo vozi prijatan gruv. Argentinci na albumu Wailing War tačno pogađaju dokle može da se pritiska dok ne postane neprijatno i gledaju da se granica ne prelazi, pa su ovo pesme koje naslje fingiraju dok u stvarnosti nude lepu, zaraznu muziku za provod. Odlično.

https://luciferica.bandcamp.com/album/wailing-war

Speck su iz nemačke i sviraju „kraut rituale“ a novi album se zove Unkraut. I ovo je vrlo prijatan, srazmerno lo-fi instrumentalni meditativni rok sa elementima krauroka, stonera i psihodelije. Sa 37 minuta trajanja i svega pet pesama ovaj album džemova snimljenih u prostoriji za vežbanje sa autentičnim zvukom eksperimenta i istraživanja uspeva da bude pažljivo odmerena kombinacija forme i sadržaja. Vrlo lepo:

https://speckspeckspeck.bandcamp.com/album/unkraut

Flying Fuzz iz Viskonsina sviraju šarmantan, prjatan stoner rok na albumu II. Bend samog sebe opisuje samo rečima „heavy metal“ ali ovo je svakako muzika duboko utemeljena u bluz formama i bez stilizacija koje čine „pravi“ hevi metal. II je sniman skoro dve pune godine pa se ovde čuje i blaga neujednačenost u zvuku između pesama ali Flying Fuzz nisu nekakvi studijski perfekcionisti i u njihovoj muzici bitniji su spontani senzibilitet, okultni onirizam i ekstatična energija nego upeglanost i mada ovo nije nikakvo otkrovenje, album se prijatan i pozitivno naštimovan:

https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/flying-fuzz-ii-lp

Kanađani Willowater su se do nedavno zvali Sierra i EP Loyal je prvo izdanje pod novim imenom. Muzika se, ako dobro razumem, nije dramatično promenila. I nema ni potrebe, ovo je fini progresivni heavy rock koji voi dobar gruv ali se i trudi oko aranžmana pa pesme imaju lepu kinetičku energiju ali i maštovita rešenja i eksperimente. Uredna produkcija i kvaitetno muziciranje, vrlo lepo izdanje:

https://willowater.bandcamp.com/album/loyal

Volite li gotiku? Ja je načelno ne podnosim ali austrijski žensko-muški sastav Ætherleib zvuči prilično intriganto na albumu Heirs to Cruel Altruism and Testators of Naught koji spaja klasičnu gotsku grandioznost sa malo hermetičnijih, postpankerskih elemenata i malo težine doom metala za prilično zanimljivu mešavinu. Ne kažem da bih ovo slušao u, što se kaže, civilstvu ali Ætherleib mi nisu ni neprijatni ni dosadni već naprotiv, malo i zagonetni i inspirativni:

https://aetherleib.bandcamp.com/album/heirs-to-cruel-altruism-and-testators-of-naught

Španski The Desert Orchestra mi je ušao pod kožu svojim gruverskim, pomalo grandžerskim, malo metalskim a malo „alternativnim“ stoner rokom. Valjda ne mogu da ne odreagujem na plesačke ritmove i gotovo obredno zapevanje u refrenima. Album Dead In Tabernas je lepo napisana ploča raznovrsnih pesama i ono što bend možda nema u produkciji ili izvođačkoj savršenosti, nadoknađuje se karakterom:

https://thedesertorchestra.bandcamp.com/album/dead-in-tabernas

Taman na vreme pred praznična opuštanja dolazi nam novi Stone Rebel. Terra Luminis je tipično relaksiran paket instrumentalnih meditacija, prijatnih, samo nežno psihodeličnih i okrenutih ka unutrašnjem svemiru. Stone Rebel ne menja ni metu ni odstojanje, ni stil, ni pristup, ni zvuk gitare, ništa, ali sve to i dalje vema lepo funkcioniše i obezbeđuje skoro sat vremena prijateljske nirvane:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/terra-luminis

Crypt Witch imaju novi, drugi album, Ritual Herbs, i za ove dve godine, otkad sam pohvalio njihov prvenac, nije se mnogo promenilo u nastupu benda koji i dalje valja teške, masivne, fazirane rifove i izdrogirane melodije, preko sporih, ali hipnotičkih ritmova. Ovo je jednostavna, instrumentalna muzika koja je sva u iskrenosti i neposrednosti, bez skrivenih agendi ili ikakvih kompilacija. Ovo ili odmah shvatite ili nikad nećete voleti – sredine i neke prikrivene dubine nema. Ali meni je to lepo:

https://cryptwitch.bandcamp.com/album/ritual-herbs

Meksički Sierra Fuzz su svoj EP nazvali Culto Al Fuzz, čisto da nemamo NIKAKVE sumnje u to šta vole najviše na svetu. Naime, fuzz. Ovo su četiri pesme prijatnog rokenrola koji bi svakako profitirao od malo energičnije produkcije, ali pesme su lepe, a fazirana gitara svakako ima simpatičan zvuk. Ugađanje vokalnih linija sa onime što svira gitara je efektan trik sve do momenta kada počne da donosi umanjene prinose ali ovo je ploča od svega dvanaest minuta i lepo se posluša:

https://sierrafuzz.bandcamp.com/album/culto-al-fuzz

Church Of Mental Enlightment iz Lajpciga sviraju superprijatan, bluzirani hard rok koji prelazi u metal, sa svim pozitivnim konotacijama ove postavke, uključujući soliranje na usnoj harmonici. Produkcija je vrlo prijatna sa velikom bas-gitarom koja nosi zvuk benda i povremeno odlično multitrekovanim pevanjem. Album The Truth uspeva da bude retro i nostalgičan a da to ne bude ljigavo i nemaštovito. Meni se dopalo:

https://churchofmentalenlightment.bandcamp.com/album/the-truth

Pošto imam familiju u Ujedinjenom kraljevstvu marginalno sam svestan da svakog Decembra u toj državi šize od neprestanog emitovanja Whamove Last Christmas. E, pa, Boris koji su i inače u diskografskom spidu su sada izdali singl sa dve pesme od kojih je jedna njihova obrada ove pesme, sa sve šugejzerskim dronovima i preslađenim ženskim vokalom. Sa druge strane singla Noël je još jedna popi-drimi-droni pesma, Pardon?, pa ako se osećate božićno, Boris su spremni da vam obezbede saundtrak za samo tri dolara. U ovih nekoliko desetina sati otkada je singl izašao video sam gomilu likova po, jelte, društvenim mrežama koji kritikuju Boris da je ovo „gimik“ i da naskaču na, jelte, trend, ali to su očigledno budale koje nemaju pojma šta SVE Boris sviraju sve ove godine. Dakle, slušajte, bez stida:

https://boris.bandcamp.com/album/no-l

Finci The Paladin imaju dve dugačke, atmosferične stoner pesme na demou nazvanom samo Demo. Ovo je odlično producirano i kvalitetno odsvirano pa je jasno da se radi o materijalu koji treba ozbiljno da preporuči ovaj trio vašoj pažnji i, naravno, apsolutno mu posvetite malo vremena. Ovo je prijatno i maštovito plus košta koliko vi kažete – vredi čuti:

https://thepaladinband.bandcamp.com/album/demo

Poljski stoner rokeri Spaceslug imaju lepi album nazvan Memorial i ovo je pomalo i postrokerski emotivna i setna ali ipak propisno heavy i rifaška ploča. Spaceslug sam već ranije hvalio i ovo je vrlo fina realizacija njihovih dosadašnjih ideja i koncepata u dobroj produciranoj, maštovito aranžiranoj formi. Poljski stoner rok je pun prijatnih iznenađenja a Spaceslug više i nisu iznenađenje nego bend od koga se očekuju dobre ploče:

https://spaceslug.bandcamp.com/album/memorial

Lepo je kad u jednoj nedelji dobijete ne jedno nego DVA nova živa izdanja benda King Gizzard & the Lizard Wizard. Nije da ovi moćni Australijanci već ove godine nisu imali nekoliko IZVANREDNIH ploča, od kojih se neke natječu za album godine u mojoj internoj trci, ali njihovi koncerti su toliko dobri da mi je teško da pomislim kako je slušanje JOŠ njihovih živih snimaka ikako loša ideja. Tako da, dok je novi studijski album najvaljen za početak naredne godine, do tada vreme možemo da prekratimo slušanjem ovih izdanja. Ali pre toga imamo Pieces in No Time - KGATLW Bootleg koji je izdao ruski Cheval de Mer Records i ovo je zapravo butleg kompilacija živih snimaka iz 2019. godine sa raznih mesta na kojima je bend svirao – London, Sidnej, Brisel, Milvoki – i možda ste sve ovo već čuli ali ako niste, nauživaćete se. No, zvanična King Gizzard & the Lizard Wizard izdanja koja smo dobili su Live at Levitation ’14 i Live at Levitation ’16, snimljeni u Teksasu u ove dve godine sa materijalom koji se delimično preklapa, mada je kod ovog benda zgodno što i pored sve tehničke preciznosti koja odlikuje njihove studijske albume, dva izvođenja iste pesme, čak i u okviru istog nastupa nisu ista. S obzirom da smo ove godine slušali dosta vrlo svežih živih izdanja Gizzarda, ova dva Live at Levitation albuma su sjajno osveženje jer nam daju malo stariji materijal u tipično izvrsnim izvedbama sa odličnim zvukom. Gizzardi su mi u OGROMNOJ meri obeležili pandemijsku epohu sa niskom izvanrednih izdanja i ova dva albuma samo nastavljaju trend. Obavezno.

https://cdmrecords.bandcamp.com/album/pieces-in-no-time-kgatlw-bootleg
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-14
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-16

Prelazimo na thrash, hardcore punk, grindcore i death metal. Veselo! Ruse Cyanide Grenade sam solidno pohvalio prošle godine za njihov ničim ukaljani, pošteni radnički i seljački thrash metal, a sada su me bukvalno u prvoj sekundi EP-ja Covering Fire podsetili koliko su dobri. Naime, ovo je EP sa obradama a prva (među jednakima) je Bomber od Motorheada i Cyanide Grenade je otkinu iz sve snage. A mislim, kakva je to PESMA, sestre moje i braćo! Nije lako to ispratiti, čak ni Motorheadu ali Rusi onda junački ulete u Slayerovu Black Magic i što se kaže, skidaju se rukavice, kreće se u bitku. Posle ovakve A-strane, B-strana skoro da nije ni bitna no na njoj imamo i poštenu obradu Toxic Holocaust i onda jednu autorsku pesmu u živoj verziji. Prejako! Za kasetu treba da date osam dolara ali daunloud je koliko date pa ODMAH dajte:

https://tapeswarm.bandcamp.com/album/covering-fire
https://cyanidegrenade.bandcamp.com/album/covering-fire-2

Bacalou iz Tenesija su deset godina posle EP-ja Bacalou izdali album, svoj prvi, isto nazvan Bacalou, ponavljajući sve pesme sa demoa i dodajući nove. No, ovo je odličan thrash metal sa britkom svirkom, brzim tempom, odličnim bubnjarem, sjajnim rifovima i raspoloženim pevačem, pa je sve u redu. Pesme su definitivno izdržale test vremena i dobra produkcija na ovom albumu obezbeđuje kvalitetno slušalačko iskustvo za svakoga ko voli žestok i pametan thrash metal stare škole.

https://bacalou.bandcamp.com/album/bacalou-2

Skeletörn su meksički heavy metal bend sa dosta thrash i punk elemenata u svom zvuku pa ih zato stavljam u ovu sekciju. Istoimeni demo ih prikazuje kao kvalitetnu garažnu ekipu koja voli dobar rok i mada je to kliše, čuje se ovde da je Motorhead u korenu njihovog zvuka. Produkcija je funkcionalna a bend svira sa mnogo entuzijazma pa se ovo obavezno sluša:

https://skeletornrm.bandcamp.com/album/skelet-rn-demo
 
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Malicious Entity su iz Ontarija i njihov EP Unholy and Putrid ima samo dve pesme niskobudžetnog ali dragog thrashcorea. Prostački, sirovo, ali autentično, pa ko voli, uživaće:

https://maliciousentity.bandcamp.com/album/unholy-and-putrid

Čileanski Mental Devastation sviraju odličan, blago progresivan thrash metal na svom drugom albumu, The Delusional Mystery of the Self Part I. Ovo izdaje Blood Harvest pa je u startu kvalitet zagarantovan ali sam ipak i pored svega ostao zatečen izvrsnošću koju Čileanci emituju. Ovo je vrlo ’80s zvuk i muzika, sa jasnim temeljima u Testamentu ili Intruderu (ili čak nemačkom Assassinu!), sa pesmama koje su rifaške, energične, ali maštovite i podsećaju da thrash nije uvek sinonim za puki sprint ka liniji cilja. Dobra produkcija, mnogo karaktera, sjajna ploča:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/the-delusional-mystery-of-the-self-part-1
https://youtu.be/BTNYtXEuZkI

Kanađani Wolven su uspeli da ubede Tima Owensa da im gostuje na jednoj pesmi na albumu  Misanthropy And Other Grim Tales što je solidna premija. Ripper zapravo dosta odskače od njihovog zvuka jer je ovo thrash metal sa dosta death metal elemenata – uključujući glavni vokal – pa je njegov kameo upečatljiv ali ne nužno „prirodan“ za ovo što Wolven rade. No, sa Timom ili bez njega, pričamo o sasvim solidnom albumu dobro napisanih, dosta kompleksnih pesama koje imaju fini trešerski gruv i puno dobrih i dobro razrađenih ideja. Prijatna ploča:

https://wolven.bandcamp.com/album/misanthropy-and-other-grim-tales

The Liminalist je jedan čovek u Arizoni koji pravi muziku u uspomenu na prerano preminulog sina. Užasna priča ali muzika na albumu Half Life je iznenađujuće kvalitetna. Ne nužno sasvim u mom stilu – ovo je metalcore sa dosta standardnih modernih metalcore elemenata, ali autor je ekstremno talentovan i ovo ne samo da je dobro producirano već su i pesme kvalitetne i sa puno karaktera. Nisam od onih koji tvrde da jedina vredna umetnost dolazi iz mesta najdubljeg bola, ali ovo je ZAISTA dobar album.

https://theliminalist.bandcamp.com/album/half-life

Slave Agent su Kanađani sa Nijagarinih vodopada i sviraju dosta zapetljan, melodičan thrash metal sa dosta shred elemenata ali i dosta old school mošerskog materijala. Generalno, ovo me podseća na bendove koji su početkom dvedesetih nastojali da u thrash metal unesu kompleksnije aranžmane i zrelije teme, pa je album Alternate Histories i sasvim solidno nazvan pored dosta dobre muzike:

https://slaveagent.bandcamp.com/album/alternate-histories

Skullbasher je izmirski crust/ thrash sastav i ta kombinacija panka i metala lepo prolazi na EP-ju takođe naszavnom Skullbasher a koji u pet kratkih pesama isporučuje mnogo materijala za šutiranje i vrlo malo filozofije. Ako volite Hellbastard i slične utemeljitelje, Skullbasher su vrlo dobar primer podžanra, sa solidnom produkcijom i sviračkim veštinama a EP se daje po ceni koju sami odredite, pa čak i da ne volite sjajnog jarca na omotu, ovde dobijate dosta dobre muzike:

https://skullbasherftw.bandcamp.com/album/s-t

A Mortal Ground iz Vašington DC-ja čukaju lepo snimljen, disciplinovan thrashcore koji kao da je izašao iz 1988. godine. Ovo je vrlo klasično zvučeći album gde se metalski rifovi i disciplina u aranžmanima i izvedbi spajaju sa pankerskim temama i besnom energijom. Album se zove germs of empires, sa sve pesmama o ratovanju, ali i klincima iz kraja, i to je sve vrlo energično, vrlo dosledno i prijatno:

https://mortalground.bandcamp.com/album/germs-of-empires

Čileanci Hellish sviraju vrlo old school thrash metal, sa onim što se danas zove „blackened“ prelivom. EP The Vermis Mysteriis ima dve pesme gadnog dranja i brze, zujeće svirke. Produkcija je u skladu sa muzikom i sama dosta old school pa je ovo jedan lep, nostalgičan ali ne pretenciozan paketić.

https://hellishband.bandcamp.com/album/the-vermis-mysteriis

Semtex iz Minesote kažu za sebe da sviraju „Black Irish Beatdown music“, pretpostavljam jer imaju Irce i Afroamerikance u postavi ali to je samo šala, njihov stil je progresivni thrash metal i drugi album, The War Within (nema veze sa pesmom legendarnog beogradskog sastava Svarog) je jako dobar. Pričamo o iskusnim muzičarima sa dosta godina i kilometara u ličnim istorijama i The War Within i zvuči kao ploča koju prve ljudi što su prevazišli ideju da progresiva treba da ponudi forme koje niko nikad nije čuo pa makar to bilo neslušljivo. Zbog toga je ovo kolekcija odlično napisanih pesama u kojima progresivni elementi stoje u savršenoj ravnoteži sa klasičnim, zaraznim gruvom i poštenim trešerskim krljanjem. Ako volite malo čudnih harmonija i kompleksnog aranžiranja ali uz propisan krljački treš, Semtex imaju, što se kaže, vaš broj:

https://semtexmusic.bandcamp.com/album/the-war-within

Pravi užitak je čuti i novi album kanadskih Witches Hammer. Ovaj bend, aktivan od polovine odamdesetih je prošle godine izdao svoj prvi album (!!!) a ove ga, eto, pred kraj, prati novim opusom nazvanim Devourer of the Dead. Bend i dalje ima dosta old school elemenata u svom zvuku ali ovo nije tek rasprodaja, jelte, nostalgije, i ovde su kompozicije još kompleksnije i ambicioznije nego na prvencu pa je Devourer of the Dead propisan koktel novog i starog (tri pesme su zapravo nove verzije starih komada iz osamdesetih) pokazujući evoluciju benda i načine na koji su ovi ljudi sazrevali kao muzičari. Odličan album za svakog ljubitelja thrash metala:

https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/devourer-of-the-dead 

Propakanda Weapon je three way split tri indonežanska hardcore benda i, pa, ovo je jako dobro. Inlander su najsporiji a već oni sviraju brz, energičan i melodičan crustcore koji me malo podseća na japanske superheroje Death Side sa svojim D-beat rifovima i himničnim refrenima. Kandarivas su pak bliži spastičnim powerviolence zvuku, sa pesmama koje idu jako brzo, nervozno i uz sumanute upade etničkih udaraljki, a da sve vreme i zadržavaju tu neku navijačku pank-dimenziju. Kandarivas obrađuju i dve pesme trećeg sastava koji je na ovoj ploči a to je Noxa koji su najbliži čistom grindcoreu, a dok dođete do njih ozbiljno ste naoštreni i njihov niži štim, debeli zvuk i apsolutno razbijački grind će vas naterati u šutku za sekund. Sjajna ploča.

https://noxa.bandcamp.com/album/propakanda-weapon

Bourbier su Francuzi koji sviraju vrlo energičan, negativnih emocija prepun posthardcore. Njihovo prvo izdanje, EP koji se isti zove Bourbier prosto puca od te unutarnje tenzije modernog čoveka a koja se ovde posreduje kroz razigrani gruv, jako distorzirane, škripave gitare i vrišteće pevanje. Ima ovakvih bendova koliko hoćete, ali Bourbier pišu kvalitetne pesme i ne podsećaju na tek podgrejani Today is the Day ili nešto slično već rade u sličnom prostoru ali sa sopstvenim idejama. Meni je ovo sjajno, a cenu sami određujete:

https://bourbier.bandcamp.com/album/bourbier

O Šveđanima World in Ruins sam već pisao ove godine jer su izbacivali EP-jeve kao blesavi. Sada je izašao i album koji se, malo zbunjujuće zove isto kao poslednji EP, In Misery i, naravno, on i prikuplja materijal sa recentnih EP-jeva, pakuje uz njega dve bonus pesme i to je onda prava dugosvirajuća ploča. Idealan paket, primetiću za nekog ko se prvi put susreće sa ovim sastavom jer ne mora da juri kraća izdanja već samo da utone u kvalitetni švedski D-beat hardcore sa malo death metal elemenata, čisto da zamirišu. Brzo, tvrdo, teško ali i dovoljno melodično da ne bude monotono, ovo je vrlo lako preporučiti i pank i metal publici:

https://worldinruins.bandcamp.com/album/in-misery-album

Brizbejnski Nuclearsaurus Rex sa prvom pesmom tvrde da nisu „just another crossover band“ iako, naravno, apsolutno jesu. Ali nema ničeg lošeg u tome, ovo je brz, pankerski thrashcore sa razgovetnim, karakternim pevanjem i recitovanjem detaljim abogatih priča, te dobro odmerenim odnosom humora i znojave krljačine. EP/ album Pegasus Ezekial je praktično sav delo jednog čoveka po imenu Chalky Hill a koji je ne samo sve napisao i odsvirao već i snimio, miksovao itd. Nostalgično, zabavno i kvalitetno:

https://nuclearsaurusrex.bandcamp.com/album/pegasus-ezekial

Realm of Terror su mičigenski pank bend čiji demo Accelerated Extinction zvuči kao da je snimljen 1990. godine u nekom slovenačkom podrumu. Ovo mislim u najboljoj mogućoj konotaciji jer Realm of Terror sviraju klasičan crustcore, po uzoru na drugotalasne sastave kao što je recimo Doom i ovih šest pesama su, pa, prava pesma za moje uši:

https://gutturalwarfarerecords.bandcamp.com/album/accelerated-extinction-demo

Kad smo već kod panka, Savurasu Grci a ime albuma, Nekropunk Attacks govori sve. Ovo je na idealnoj sredini između D-beata, blek metala i naprosto pijanog rokenrola, sa dvanaest pesama, lepim, jeftinim zvukom i pesmama koje su idealni pitstarteri a imaju i po koju iznenađujući dimenziju. Sve ovo pa još i plaćate koliko hoćete. Nema greške:

https://savura.bandcamp.com/album/nekropunk-attack

Od Izraelaca Shesh Shesh Shesh nisam bogznašta očekivao ali njihov album Hela je zapravo sjajan d-beat materijal sa trinaest pesama koje su dobro producirane i pružaju nam sve preduslove za maničnu šutku koje bismo mogli da poželimo, a da u njima ima prostora za iznenađujuće himnične refrene i svakojake druge poslastice. Sjajno i vredno svake pažnje:

https://sheshsheshshesh.bandcamp.com/album/hela

With Daggers Between Our Teeth je slatko ime za album, mada bi čovek očekivao nekakav blek metal kad vidi omot, a ono zapravo metalizirani moshcore. Bend je Malignant i ovo poprilično udarnički zakiva, sa dosta slem elemenata i dobrom produkcijom. Dobre pesme, pravilno odmereno trajanje, fina ploča a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://kotprecords.bandcamp.com/album/with-daggers-between-our-teeth

Hostilities su MRVEĆI metalizirani hardcore iz, pretpostavljam, Nju Džersija i njihov EP, Violent Breed je nešto najnasilnije što ćete čuti ove nedelje. Gitare seku na komade, bubnjevi ubijaju, a pevanje je kao sa onoga svijeta. Hostilities su pokupili sve najstrašnije od chaotic hardcorea, beatdowna i death metala i ovo je ploča samo za izdržljive, ali je mnogo dobra.

https://bullettoothhq.bandcamp.com/album/violent-breed

LiesInAshes nažalost nisu australijski tribjut beogradskim hardkorovcima Hands in Ashes, ali jesu deathcore bend koji mi nije bilo mrsko da preslušam. Barem taj jedan EP koji su do sada izdali, nazvan isto kao i bend i sa četiri pesme koje su cele u mošerskim breakdown i proto-slam rifovima. Ovo je bliže hardkoru nego deathu ako mogu tako da kažem, sa akcentom pre svega na gruvu, bez blastbitova i sa satanski dubokim vokalima. Ubitačno, mučno, simpatično!

https://liesinashes.bandcamp.com/album/liesinashes

CHÜZO su prošle godine osnovan kanadski grindcore sastav i njihov prvi EP, Land Of Anger je izvanredan. Pričamo o brzom, energičnom, savršeno odsviranom crustgrindu sa vrlo solidnim zvukom a bend pritom piše pesme duže od tri i četiri minuta tako da zadovolji i zahtevniju metal publiku koja želi da čuje surove, plesne moš-delove i death metal rifove. Sav ovaj kvalitet se pritom daje za onoliko para koliko sami ponudite, pa svakako ponudite:

https://chuzomtl.bandcamp.com/album/land-of-anger-ep

Protovirus su takođe iz Kanade a njihov grindcore ima hermetičniji miris. Istoimeni EP sa pet pesama – a koji se daje po istoj ceni od „daj šta daš“ – vozi se u sirovoj, lo-fi deathgrind traci ali osvaja old school spontanošću i fokusom na brzinu i zle, metalske rifove. Meni je ovo veoma prijalo:

https://protovirus666.bandcamp.com/album/protovirus

I za još prljavog, mračnog grindcorea idemo u... er... Las Vegas??? Zvuči neobično ali ne treba zaboraviti da je Las Vegas porodio jedan od najosobenijih grindcore bendova osamdesetih, čiji gitarista i dalje svira u Napalm Death. Rottscape nisu baš toliko originalni i verovatno niko od njih neće ući u Napalm Death, ali demo nazvan Demonstrations in Decay nudi drusan, energičan, ukusno sirov deathgrind sa prostim forama i oprobanim trikovima, ali odsviranim kako treba i snimljenim sa taman toliko andergraund štroke da zvuči autentično ali da se, znate već, čuje. Da je ovo izašlo 1989. godine danas bi se smatralo klasikom. A ljudi ga daju za koliko god para ste spremni da izdvojite!

https://rottscape.bandcamp.com/album/demonstrations-in-decay

A onda idemo još na jug. Brazilci Morto i sami sviraju deathgrind, a EP Morto ima pet pesama vrlo ukusnog, gruverskog grindcorea koji je naštimovan jako nisko i mnogo besan. Ovo je težak, masivan zvuk pokretan velikom brzinom, sa bubnjarem koji prilično dobro kapira šta znači „svirati“ a ne samo udarati i sa uobičajeno okrutnim rifovima i solidnim pevačem koji podseća na rane black death bendove poput Blasphemy. Sjajan materijal a i ovo se prodaje za koliko date. Vidi se da idu praznici. Ne propustite ovaj biser:

https://mortooficial.bandcamp.com/album/morto

Kvebečani Sedmi sviraju neobičnu i zanimljivu kombinaciju grindcorea, elektronike, metala itd. Album Restless svakako u sebi ima dosta eksperimentalnog, ali Sedmi, za moj ukus pogađaju dosta svojih meta, kreirajući muziku koja ima i teksturu, i rif, i atmosferu i gruv, i agresivnost i meditativnost. Vredi čuti:

https://sedmi.bandcamp.com/album/restless

Nazvati ono što Vomitorium rade grindcoreom mi deluje kao isuviše konceptualizacije za nešto što je, na kaseti nazvanoj In the Mist ofBattle, tek razjareni, na granici haosa stvarani pankerski metal ili metalizirani pank. Ako bih hteo da budem precizniji, rekao bih da momčad iz Leedsa spaja hardcore thrash po uzoru na Electro Hippies sa ranim goregrindom ala Carcass, ali nije to bitno. Bitno je da bend u ovih šest pesama zvuči sjajno i da imaju možda najbolji naslov pesme koji sam video ove godine: Fellating the Corpsewyrm. Gadno! Ali odlično:

https://chamberofemesis.bandcamp.com/album/vom003-in-the-mists-of-battle

Njemački sastav Rană svira „blackened crust“ mada taj deskriptor zbilja ne uspeva da uhvati stvarnu širinu njihove muzike koja je i emotivna i aranžmanski ambiciozna i odlično producirana. Ovo je, dakle, pre svega ekstremni metal, ali posle toga i veoma nijansiran, upečatljiv izraz na granici nekoliko ekstremnih podžanrova. EP Armament ima i sjajan omot i četiri zanimljive kompozicije pa proverite i sami:

https://ranacrust.bandcamp.com/album/armament

Sa Agamenon Project uglavnom uvek znate šta dobijate, a dobijate po jedan split svake nedelje evo već mesecima, pa Agamenon Project x Hissterikal ne donosi neka specijalna iznenađenja ali je naš omiljeni grindcore Brazilac u sasvim finoj formi sa četiri old school pesme od kojih je poslednja obrada švedskih legendi Regurgitate. Hissterikal je ono što smo nekad zvali totalnoise – dakle grindcore improvizovan na licu mesta. Nije sjajno, ali Agamenon project više nego zavređuje da se ovo kupi po ceni od koliko date:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/37-21-agamenon-project-x-hissterikal

Terrorscum iz Kijeva imaju vrlo simpatične dve pesme deaththrash metala na split EP-ju sa Обрій​. Ovo je fino producirano i onako, šmekerski odsvirano i za prvo izdanje ikad je vrlo korektno. Ne znam kakava je strana Обрій​ ali Terrorscum su se fino preporučili:

https://terrorscum.bandcamp.com/album/obrij-split

Nerada su Kanađani a njihov tehnički death metal ima u sebi dosta trešerskog duha na albumu Icons of Ignorance kojim ovaj duo debituje. Dakle, ovo je vrlo čisto, lepo mada pomalo nedinamično producirano, kvalitetno svirano i sa naglaskom na razgovetnosti pa i melodičnosti, ali, onako, trešerskoj. Hoću reći, ovo nije moderni melodeath pa malo zakomplikovan već više death metal koji voli thrash metal ekspresivnost i melodičnost pa na sve to dodaje malko „tehnike“. Nije loše:

https://nerada.bandcamp.com/album/icons-of-ignorance-2

Pošto post-death metal još ne postoji (valjda death metalci ne vole da poste) onda moram da ovo što Poljaci Redemptor prave nazovem nekakvom death metal progresivom. Album Agonia je vrlo impresivna pšloča, velike tehničke kakvoće i prepuna ideja i to što mi je u sumi malo... isuviše iskalkulisana i hladna je verovatno samo do mene. Generalno pričamo o izuzetno napisanom i jako dobro odsviranom materijalu koji ima death metal čvrstinu i tehniku ali je istovremeno i mnogo prijemčiviji za normalan svet a da ima neku svoju otmenu hermetičnost... Poslušajte:

https://redemptorpl.bandcamp.com/album/agonia

Danci Galge imaju zanimljiv, radnički i seljački imidž sa kombinezonima i kratkim kosama a muzika na debi albumu Løkkelig je i kod njih nešto što je u osnovi death metal ali sa post-elementima. Ovo je i čvrsto i tehnički nabildovano i puno standardnih rifova i moš-delova, ali Galge pored obaveznog dž-dž-dž programa imaju i melodičnije i atmosferičnije eskapade koje aranžmani lepo ubacuju tako da se kod slušaoca održava fina ravnoteža između uživanja u prepoznatljivom i prijatnog iznenađivanja novim. Lep debi album:

https://galge.bandcamp.com/album/l-kkelig-2

Communion of Corrupted Minds je lep split album između death metal bendova Noxis i Cavern Womb. Noxis su iz Klivlenda i imauu jako težak zvuk i dubok ton, te onaj sirovi, preteći gruv kakav death metal publika obožava. Kladim se da ove pesme prave haos po mošpitovima diljem Ohaja. Cavern Womb su u sličnom stilu, za nijansu naklonjeniji bolesnim, izvitoperenim melodijama sa vokalima koji kao da dolaze sa one strane, i dementnim rifovima od kojih može malo i da se rikne. Odlična ponuda poštenog, mesnatog death zvuka:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://cavernwomb.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://noxisdeathmetal.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds

Deliberate Miscarriage je grozno ime za bend ali ova dva Velšanina imaju i muziku kojom podržavaju tu grozotu. Album Mortuary Melodies, njihov prvi, je pun klasičnih death metal rifova, gruva, pevanja... Deliberate Miscarriage su očigledno inspirisani Carcassom iz ranih devedesetih ali imaju jednostavnije, pevljivije pesme i tvrd, nabadački zvuk i ovo je sasvim solidan death metal srednjeg tempa i poletne atmosfere za žurke u svojoj glavi. Kvalitetno i prijemčivo:

https://deliberatemiscarriage.bandcamp.com/album/mortuary-melodies

Francuzi Cadaveric Fumes sa svojim debi albumom, Echoing Chambers of Soul donose ovonedeljnu porciju mračnog, kavernoznog a neodoljivog death metala. Bend radi od početka prošle decenije i iza sebe zapravo ima dosta snimljenog materijala pa to objašnjava priličnu zrelost ovog zvuka koji se zasniva na standardnim old school modelima i zvuku Autopsy i njihovih ispisnika ali sve to spakovano u dobre, upečatljive pesme. Cadaveric Fumes sviraju veoma ukusno, imaju propisno pun a opet dovoljno dinamičan zvuk i u pitanju je poslastica za old school death metal fanove koji ne mogu da dočekaju nove radove Tomb Mold, Carnal Tomb i sličnih majstora. Cadaveric Fumes se suvereno upisuju u ovo elitno društvo:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/echoing-chambers-of-soul

U sličnom stilu sviraju i Malignant Altar iz Teksasa i njihov debi album, Realms of Exquisite Morbidity nudi kombinaciju kavernoznog old school death metal zvuka i malo „tehničkije“ svirke. Opet, ovo je lepo odmereno tako da se ne izgubi bitna dimenzija atmosfere opresivnosti i hermetičnosti koju rifovi i harmonije nose, a da opet bude prostora i za brzu lomljavinu, U pitanju je novi projekat već iskusnih muzičara i naravno da se čuje već izgrađen karakter ali i svežina koju je inspirisao novi projekat. Odlično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/realms-of-exquisite-morbidity

Danci Phrenelith su izdali drugi album, Chimaera i ovde je na programu klasični death metal, mračan, mošerski, rifovima obogaćen, aranžmanski napredan. Sve je ovo spakovano da bude vrlo probavljivo i Danci ne pokušavaju da probiju ikakve kalupe niti da publiku iznenade ili šokiraju u bilo kom pogledu, ali nije da ovde nema maštovitih poigravanja sa dinamikom i atmosferom (slušajte psihodelični Phlegethon). Na kraju dana broji se to koliko su pesme zapravo dobre a Phrenelith su se ovde zaista potrudili pa uz finu produkciju imamo dobar paket u ponudi:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/chimaera 

Prijatan EP Before the Imminence dobijamo od strane od strane kijevskog death metal dvojca Dying Grotesque. Ovo je materijal sa dosta ambicije ali bez pretencioznosti, sa kompozicijama koje imaju složene aranžmane, ali tako da brojni rifovi i promene ritma budu deo jasnog gruva koji ima svoju inerciju i slušaoca ne stavlja u iznenađujuće poze već ga nosi napred sa autoritetom i ubedljivošću starog, iskusnog šmekera. Dve solidne pesme, jedan intro i jedna obrada Rokyja Ericksona za kraj – pravo uživanje:

https://dyinggrotesque.bandcamp.com/album/before-the-imminence

Bloodtruth iz Peruđe završavaju godinu na vrlo lepom mestu sa EP-jem The Walls of Oblivion koji u tri pesme demonstrira kako brutalni death metal može da bude i, jelte, brutalan i beskompromisan a da opet bude razgovetan, zabavan, nekako impresivno prijateljski. Puno komplikovanih aranžmana i tehnički impresivne svirke ali moj preovlađujući utisak je da je ovo muzika dobrog raspoloženja. Sedam evra za tri pesme zvuči kao skupa ponuda ali ovo je vrhunski odsvirano i producirano i upada mi u sam vrh ovogodišnjih brutal death izdanja:

https://bloodtruth.bandcamp.com/album/the-walls-of-oblivion-ep

Kome još nije dosta brutalnosti, tu mu je drugi album ruskih Bestiality Business. Alien Revenge je i blago komična ploča – čućete već intro, ali je muzika ozbiljno deahtgrind zakucavanje bez nekih velikih ideja o tome kako da se poznata formula obogati ali sa izuzetno dobrim sviračkim kvalitetima i jakom, komprimovanom produkcijom. Meni dovoljno da čujem ove mrveće rifove, zverski vokal i blasbit i već sam tamo.

https://bestialitybusiness.bandcamp.com/album/alien-revenge 

Poslednja sekcija i heavy metal power metal te razne perverzije... Titan iz Ajdahoa (ali originalno iz Francuske) su imali dva izdanja u osamdesetima a sada su snimili album Palingenesia. Neobično! Ali album je odličan. Ovo je heavy metal stare škole sa novom produkcijoim, nudeći publici hedbengerske, stadionske refrene, lepe rifove i vrištavo pevanje na Francuskom. Titan ne otvaraju neke potpuno nove puteve u žanru ali njihova interpretacija klasičnih osnova je vrlo sigurna, sveža i dinamična. Iznenadio sam se koliko mi je ovo prijalo:

https://titanofficiel.bandcamp.com/album/palingenesia

Finski Fear of Domination svakako nisu moj prvi izbor u pogledu žanrovskog opredeljenja, ali ponekad se i meni dopadne nešto od tog metala namenjenog mlađoj, široj publici pa ću reći da je njihov novi album, VI: Revelation sasvim solidan komad televizijske kombinacije industrije, melodičnog death metala i metalcore fora. Pomaže i što je ovo kraće od 40 minuta pa se njihov „shock metal“ lepo proguta i nema puno maltretiranja a i muzika je i pored svoje, za moj ukus, preproduciranosti i preterane melodičnosti, makar dovoljno brza i energična da meni to bude okej:

https://youtu.be/8yZtEpWtCdU

Grčki Valiant Sentinel imaju prvi, istoimeni album i ovo je vrlo standardni power metal, sa visokim vokalima, melodičnim, himničnim temama i dobrim tempom. Valiant Sentinel teško da će se nametnuti originalnošću ali imaju pristojnu produkciju, pošteno napisane pesme i čuje se da veruju u ovo što sviraju, sa energijom i strašću koja se probija kroz pažljivo upeglani studijski zvuk. Ripper Owens i ovde gostuje na jednoj pesmi da ojača ponudu i ovo je svakako vredno pažnje:

https://valiantsentinel.bandcamp.com/album/valiant-sentinel

Novi EP švedskih Sorcerer nije zaista „epski dum metal“ kako se ovaj bend inače vodi već prosto, melodični, epski hevi metal, sa dovoljno cheesa da se nahrani kolonija glodara. Ništa loše u tome, naravno i ovaj bend aktivan već više od tri decenije sa Reverence donosi četiri obrade heavy metal pesama iz osamdesetih godina, počinjući sa Rainbow i završavajući sa Ozzy Osbourneom. I ovo je meni, naravno, melem za uši, sa interesantnim radom na legendarnoj Gates of Babylon od Rainbow ali i ultra-cheesy verzijom Saxonove Crusader. Lepo!

https://sorcererdoom.bandcamp.com/album/reverence

Death of August su supersimpatičan rasno i rodno mešovit heavy metal bend iz Šarlota u Severnoj Karolini. Njihov album, Fear of the Unknown svakako može da se kritikuje sa nekoliko strana, i u izvođačkom i u produkcijskom smislu ali muzika je duševna, prijatna i na idealnoj poziciji između melodičnog panka i propisnog heavy metala, sa raspevanim solo-gitarama, raspevanim ženama i prijatnim gruvom. Meni je ovo bilo simpatično iz sve snage:

https://deathofaugust.bandcamp.com/album/fear-of-the-unknown

Poslednje izdanje Metal on Metal Records koje nismo obradili ove godine je Emperor of Hell - Canto XXXIV napuljskih In Aevum Agere. Ovo je treći album ovog kvalitetnog dua i izvrsna kombinacija power metala sa epskim doom metal zvukom, nudeći sav cheese ali i dostojanstvo koji su potrebni da se ove kvalitetne kompozicije formatiraju baš kako treba. Pričamo o metalu punom misterije i šmeka, ali i propisnih, zaraznih rifova, te melodičnog, muževnog pevanja i pošto In Aevum Agere sjajno sviraju i produciraju svoje ploče, ovo je očekivano izvrstan materijal:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/in-aevum-agere-emperor-of-hell-canto-xxxiv

Za kraj – još malo pa sise! Meksički Witchspell naglašavaju da ne sviraju thrash metal i da je njihova muzika tradicionalni heavy metal pa neka im bude iako ovde ima dosta trešerskog zvuka, pre svega u brzom tempu kojim se svira i generalnoj čvrstini izvedbe. No, svakako, album The Blind Disease ima puno heavy metal elemenata, dosta melodije, himničnih refrena, mejdnovskih gitarskih harmonija i dobrih solaža, pa i pevanje u falsetu. I pričamo o zapravo vrlo dobrom albumu inspirisanom Slepilom Žozea Saramaga, sa odlično napisanim pesmama i vrlo profi izvođačkim kvalitetima koji sa druge strane ne čine da materijal zazvuči hladno, sterilno, studijski već dobijamo i korektnu količinu vatre. Album nedelje!

https://witchspell.bandcamp.com/album/the-blind-disease
 

Meho Krljic:
E, pa, još malo pa kraj godine. Ove nedelja je donela više dobre muzike nego što sam očekivao i neka izuzetno prijatna iznenađenja, a treba imati na umu i da svi koji kreiraju muziku usred pandemije što traje već ovoliko dugo, treba da budu prepoznati kao heroji. Poslušajmo šta od herojskog metala ima da se čuje ove nedelje:

Blek metal! Rusi Insanis na novom EP-ju, Kvlt ov Fire lepo spajaju old school death metal, pank, malo death metal zvuka, pa i malo rokerskih trikova. Zanimljiva i funkcionalna kombinacija sa pesmama koje zvuče prilično originalno i rasponom harmonija pa i raspoloženja koji je impresivno širok. Dobro snimljena ploča i materijal koji vredi poslušati više puta:

https://insanis.bandcamp.com/album/kvlt-ov-fire

Teksaški Empyrrean nudi baš ono što nam treba za ulazak u hladnu, snegom ispunjenu zimu, dakle, hladan, a emotivan blek metal pun melodije i sjete ali kroz svirku koja je žestoka i strastvena i produkciju koja je jeftina, pa i „tanka“ ali u idealnom smislu. EP Empyrrean ima šest pesama ovog prijatnog, atmosferičnog blek metala koji curi poput finog (crnog) meda i mada ne znam gde Teksašani nađu sav taj ledeni sadržaj u svojim vrelim srcima, svakako preporučujem slušanje sa zadovoljstvom:

https://empyrrean.bandcamp.com/album/empyrrean

Slovaci Ramchat odlično zvuče na novom EP-ju sa dve pesme nazvanom Krútňava. Ovo je paganski, epski blek metal sa možda i isuviše disciplinovanim zvukom i urednom prpdukcijom ali kada su melodije ovako lepe a aranžmani ovako sigurni ne mogu da se žalim. Ovo je sjajan blek metal sa narodnjačkim motivima, upakovan u lep omot i ima sve preporuke:

https://ramchat.bandcamp.com/album/ep-kr-t-ava

Mladi švedski duo Avskräde nudi vrlo klasičan, melodičan i sirov skandinavski blek metal na debi albumu Det stora tunga sjuka. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je muzika direktno iz srca, jednostavna, duševna  i iskrena, pa makar bila i malo naivna. Meni je to simpatično, naravno, a verujem da će naći svoju publiku:

https://avskraede.bandcamp.com/album/det-stora-tunga-sjuka

U komšiluku, u Finskoj je ove godine osnovan i trio Caestus a čiji prvi album, The Undoer's Key zvuči vrlo ubedljivo, sa mračnim, pomalo okultnim zvukom i pesmama koje imaju dosta atmosfere iako ne pričamo o šugejzerkosm, modernom blek metalu. Caestus su bliži klasičnim, satanističkim temeljima ove muzike, sa dobrim gruvom i kvalitetnom svirkom:

https://caestus.bandcamp.com/album/the-undoers-key

S obzirom na svu zimu, led i tminu koje imamo poslednjih dana, mladi estonski sastav Wolfskrone nije mogao izabrati bolju nedelju da diskografski drsko debituje. Album The Hunt se bavi prelazom jeseni u zimu i u pitanju je filozofska, atmosferična ploča mračnog zvuka i vrlo organskih a dugačkih kompozicija. Ovo je više, jelte, tekstura nego komplikovano aranžiranje, ali je taman gde treba da pesme ipak imaju teme, rifove i neke naracije. Vrlo prijatno.

https://warhorn.bandcamp.com/album/the-hunt

Komšije iz Finske, Flagg su isto filozofi ali mnogo manje kontemplativno zvuče. Njihov drugi album, Cosmic Chaos Manifest je kao da ste studio napunili petardama koje su naučile da sviraju: ovo je oštro, brzo, eksplozivno i sirovo u zvuku mada vrlo kompetentno u sviračkom smislu. Album ima osvežavajuće agresivan i zabavan prizvuk što dođe kao fini odmak od preovlađujuće melanholije u savremenom blek metalu. Odlična ploča:

https://flaggofficial.bandcamp.com/album/cosmic-chaos-manifest

Još jedan solidni finski album dobijamo ove nedelje sa debi pločom projekta Coraxul. Ovo je klasična finska ponuda, oštra i surova ali i melodična, emotivna ali ledena da se smrznete, bez nekih ambicija da osvaja izgrađenom tehnikom kad već ima superioran osećaj za, jelte, filing. Vihavirsiä Aamunkoin je sasvim tradicionalna ploča, ali vrlo sigurna i vrlo autentična u svom zvuku. Uživanje:

https://youtu.be/URUt7DoBKlM

Takođe Finci, Sacrificium Carmen pobiše na svom trećem albumu, Nekrognosis - Avain varjoihin. Ovo je teatralan, vrlo ekspresivan blek metal sa kostimima i scenskim, jelte, rekvizitima, ali muzika je svakako na odgovarajućem nivou kompleksnosti da opravda sva ta ludiranja. Album je napisan i aranžiran pažljivo, sa oštrim, agresivnim zvukom i vrlo organskom, ubedljivom svirkom a posebno mi se dopada što bend ne beži od tog nekog blago cheesy izraza u svojoj estetici dajući svemu zaista teatralnu, pozorišnu komponentu i time spasavajući muziku od nameštene ozbiljnosti. Vrlo dobro:

https://youtu.be/czUXji2twco

Orob su zanimljiva kombinacija progresivnog roka i blek metala iz Tuluza. Prvi album, Aube noir zaista spaja na prvi pogled nespojive pristupe muziciranju i pisanju pesama i mada ne rade svi elementi ove fuzije na idealan način, ne mogu da kažem da ovde nema šta da se čuje. Album ima devet pesma prilično dostojanstvene atmosfere i ambicioznih ideja, produciran je lepo a daje se za onoliko para koliko sami ponudite pa ga svakako vredi poslušati:

https://orob.bandcamp.com/album/aube-noir

Britanski Ethereal Shroud se „raspao“ ako se to može reći za jednočlani projekat čiji jedini član nije raspadnut već samo neće više stvarati muziku pod ovim imenom. U svakom slučaju, poslednji album projekta, Trisagion je vrlo lep način da se bend odveze u legendu, veličanstvena katedrala emotivnog, melodičnog black-doom metala sa tri OPASNO dugačke pesme i puno atmosfere. Fizičko izdanje ima i dodatnu pesmu koju na internetu ne možemo da čujemo, ali i ovo što možemo je veoma ubedljivo i ko voli taj atmosferični, ultra-emotivni blek metal koji uspeva da u pesmama od preko dvadeset minuta zvuči smisleno i dostojanstveno, ovde će imati čemu da se poraduje:

https://etherealshroud.bandcamp.com/album/trisagion

Kanadski Ifernach je za ovu priliku trio – originalnom članu i osnivaču Finianu Patraicu su se pridružili basista i bubnjar pa album Capitulation of All Life, peti za pet godina, zvuči svarno moćno. Ovo je oštar, agresivan blek metal koji ima epsku komponentu prevashodno u nabudženom zvuku i vrlo ubeđenom ponavljanju rifova i tema što svemu daje hipnotički kvalitet. No, ovo je pre svega vratoloman a tek onda hipnotički blek metal naklonjen lošem raspoloženju i negativnim mislima, no izrazito je moćan i vozi pogibeljno, spajajući sirovost i jednostavnost sa neočekivanim količinama osećaja za funkcionalan aranžman:

https://ifernach.bandcamp.com/album/capitulation-of-all-life

Grci Diablery su toliko dobri na svom drugom albumu, Candles da je to malo sramota. Mislim, ne zato što oni rade nešto posebno novo ili nečuveno nego jer je ipak kraj godine i oseća se da većina bendova koji nešto valjaju ne nameravaju da SAD izdaju albume. No, Diablery nemaju taj problem i Candles je superzabavan album melodičnog, žestokog blek metala koji nema ZAISTA simfonijske ambicije ali se trudi da standardnim instrumentarijem i interesantnim aranžiranjem da svojoj muzici jednu narartivnu i teatralnu dimenziju. Veoma im lepo ide od ruke i ovo preporučujem sa zadovoljstvom:

https://diablery.bandcamp.com/album/candles

Italijanski žensko-muški demo Blutsauger je napravio demo snimak sasvim po mom ukusu. Path of the Bleeding Dead ima pet pesama brzog, agresivnog, napadačkog blek metala niskotehnološke ali disciplinovane svirke. Ovo je baš onako besno i drčno kako ja volim, sa dobrim rifovima i pržećom garažnom produkcijom. Aasimar, koja svira bubnjeve (i sintisajzer) je opasna zakivačica, a H. Škrat (aka Elvis Masut), gitarista i pevač ima vrlo ubedljiv stil i sviranja i pevanja. Daunloud plaćate koliko hoćete, pa navalite:

https://blutsauger.bandcamp.com/album/path-of-the-bleeding-dead

Anonimni balkanski sastav CMPT (tako je!) je ove godine već debitovao EP-jem Mrtvaja koji je meni bio odličan, a sada je pred nama i prvi album, Krv i pepeo. Kanal Black Metal Promotion na Jutjubu ovaj bend vodi kao da je iz Srbije što rešava bar jednu misteriju, ali ne govori nam ko su ljudi koji prave ovako kvalitetan metal. Krv i pepeo je pržačka, energična ploča koja ne polaže previše na varijacije u pristupu ali voli lepe, pamtljive melodije i dobar tempo. Osmose Productions generalno ne izdaju smeće a CMPT su albumom dokazali da potencijal koji smo letos prepoznali u njima može da bude raskošno realizovan. Album izlazi sledeće nedelje pa ga svakako overite:

https://semeponoci.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
https://youtu.be/BHvM-OSQfjI

Ali i kanadski duo Mortiferous ima šta da ponudi na debi albumu, Necromancer Awakes. I ovo je ploča brzog, izrazito žestokog blek metala koji gitarama reže na komade a tempom pokorava nepokorne, ali uz dobro napisane pesme i zavidno sviračko umeće. Moram da priznam da sam veoma impresioniran bendovima koji em dolaze iz delova sveta relativno udaljenih od blek metal centara modernog doba em imaju ovako impresivne debi albume. Razbijanje:

https://youtu.be/sjWOsoULI1A

Oh, prošle su više od tri godine od poslednjeg albuma Funeral Mist??? Pa kad jeb emu??? Enivej, Mortuus, aktuelni pevač Marduka a koji ovaj solo projekat radi još od ranih devedesetih (pod imenom Arioch) je snimio novi album i Deiform je po običaju konfrontativna i eksperimentu naklonjena ploča blek metala koji ima i duhovnu dimenziju (slušajte napev kojim sve počinje, recimo), ali voli i da krlja. Ja sam, da bude jasno, odavno kupac toga što Arioch ima da proda (a nisam jedini, Deiform je najprodavaniji metal albumna Bandacmpu poslednjih par dana), pa mi je i Deiform odličan album čija dekonstrukcija klasične black metal forme uspešno pronalazi nove načine da njegova crna, blistava suština dođe do slušaoca. Nekom drugom ovo može da zazvuči kao eksperiment radi eksperimenta, naravno, ali Arioch je u ovome veoma dosledan i posvećen i ne možete mu prigovoriti da se samo švercuje na slavu. Obavezno slušanje:

https://funeralmist.bandcamp.com/album/deiform

Stoner! Doom! Hard rok! Psihodelija! Restless Spirit sa Long ajlenda sviraju vrlo prijatan, metalizirani stoner rok i album Blood of the Old Gods, njihov drugi, je jedan bogat paket rifova, melodija i lepog gruva. Ovo je doom metal za ljude kojima je normalan doom metal prespor i heavy metal kojima je običan heavy metal premalo gruverski. Vrlo lepa kombinacija:

https://restlessspirit.bandcamp.com/album/blood-of-the-old-gods

Madmess su iz Portugalije i njihova muzika je distorzirani, psihodelični, instrumentalni stoner rok prijatnih tema i nežnih melodija. Bend priča da u svom prtljagu nosi „portugalsku maglu“ i to bi trebalo da je dobar opis njihovog zvuka koji jeste težak i mastan, ali je prijateljski i simpatično gruverski sa pesmama koje dosta polažu na melodiju izbegavajući da slušaoca obore na patos pukom težinom. Album Rebirth ima pet pesama i mada poslednja, Stargazer, nije obrada Rainbow, svakako je i ovako dobra.

https://madmess.bandcamp.com/album/rebirth
https://youtu.be/K5GzB9RGTsA

Nije da ne znate kako King Weed zvuči a i da ne znate, naziv novog albuma, Bong Of Wisdoom će vam sve reći. Ovo je i dalje mid-fi francuski psihodelični stoner, bez previše maštovitosti ali sa uvek prijatnim gruvom, pa, evo, pohrlite:

https://kingweed.bandcamp.com/album/bong-of-wisdoom

Stargo su simpatičan projekat iz Dortmunda čiji EP Dammbruch valja teški, a prijatni stonerski intonirani metal. Bend se za ove tri pesme odlučio za instrumentalno, atmosferično izdanje gde se prijemčive, „kosmičke“ teme prirodno uklapaju sa metaliziranim gruvom. Nisam siguran da je deset dolara idealna cena za ovaj daunloud ali svakako vredi da se čuje:

https://stargo.bandcamp.com/album/dammbruch

28 Seasons su njujorški kvartet čiji je heavy rock negde između grandža, stonera i... shoegaze popa??? Simpatična kombinacija a živi album Live @ Black Sheep snimljen u studiju, bez publike, jer odličan šoukejs za njihov rad. Šest pesama kvalitetne svirke i odličnog pevanja Marije Battinelli, dobar razlog da se proveri kako zvuče 28 Seasons.

https://28seasons.bandcamp.com/album/live-black-sheep

Uvek se obradujem novom psychedelic source records izdanju, pa je tako i sa albumom As Wind Blew Through Peaks and Rivers za koji nemamo nikakve podatke pa ću samo pretpostaviti da je u pitanju uobičajena ekipa mađarskih psihodeličara koji džemuju  u izuzetno suptilnom stilu i proizvode tri dugačke kompozicije relaksirane psihonautike. Kao i uvek, plaća se po želji:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/as-wind-blew-through-peaks-and-rivers

Wizards of Hazards su se nekada zvali Black Wizard a uvek su bili praktično emulacija Black Sabbath. Novi EP, nazvan Black Wizard (eto!) ima tri pesme doom metal zvuka gde ćete zbilja isprva pomisliti da su u pitanju obrade Black Sabbath a onda gledati naslove, mrštiti čelo itd. Wizards of Hazards su dobri u ovome što rade i imaju dobar zvuk, te zabavan, teatralan stil izvođenja pesama pa kad se naviknete na to da su skoro sva rešenja koja čujete ovde praktično bez izmene pokupljena od Iommija i ekipe, možete da lepo uživate u muzici:

https://wizardsofhazards.bandcamp.com/album/black-wizard

The Society of Bandits su tri lika iz Teksasa koji se slikaju kao da su u muriji, privedeni i spakovani za spavanje u pritvoru, ali muzika na EP-ju Postcard Singles: Hate To See You Go & Tarantula je simpatični, gruverski teški rok. Ne da se radi o posebno originalnim ili po bilo čemu inovativnim pesmama, ali nekada vam samo treba dobar rif i nabadački ritam da uz njih tapkate nogom i klimate glavom. The Society of Bandits ovo pružaju uz mrvicu southern groove šmeka i to je sasvim dovoljno:

https://thesocietyofbandits.bandcamp.com/album/postcard-singles-hate-to-see-you-go-tarantula

Beldam iz Solt Lejk Sitija imaju živi album, Live at The Golden Pony i ovo je gadan, ružan ali svakako i privlačan tamni sludge-doom metal koji ni malo ne brine da li možete da izdržite i ide đonom sve vreme. Mislim, ide sporo, ali gazi teško. Ko voli da mu je teško, uživaće. Ozbiljno. A ovo izdaje Horror Pain Gore Death Productions pa znate da nije šala.

https://beldamofficial.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony-2
https://hpgd.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony

Italijanski Deep Valley Blues nudi mišićav, gruverski stoner rok na svom albumu III. Da se razumemo, ovo nije samo muzika za provod i, tematski, album se bavi „psihozom i adikcijom“ ali je u pitanju nešto što ćete rado zavrteti zahvaljujući kvalitetno napisanim pesmama i generalno prijemčivoj atmosferi:

https://deepvalleyblues666.bandcamp.com/album/iii

Troll Teeth su svoj debi album snimili ponovo, ovog puta sa gitaristom Benom koji je mogao da prisustvuje snimanju za razliku d prošlog puta, kao i kvalitetnijim zvukom, i mislim da su napravili izvrsnu odluku. Unwanted & Worthless je pedesetak minuta odličnog stoner roka koji nije samo u pivo-i-duvka fazonu već pričamo o ploči jače konceptualizacije i raznovrsnijeg pristupa kompozicijama. Reći da je sve ovo jedan narativ je možda i kliše ali je i tačno – pričamo o pametno sekvenciranom i generalno zanimljivom albumu za koji bend sa dobrim argumentima tvrdi da se radi o ličnoj i emotivnoj muzici. Ali koja je prijatno ekstrovertna i preporučuje se svakome ko voli teški rok:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-unwanted-worthless


Thrash! Hardcore! Thrashcore! Punk! Grindcore! Death metal! Sicken su Poljaci i za razliku od većine Poljaka koje slušate ovih dana, sviraju thrash metal. I to old school thrash, sa sve odvratnim urlanjem i pesmama koje su jednostavne, primitivne i hipnotične u svom nabijanju svom snagom. Nema ovde nekakvih sofisticiranih tehnika ili rešenja, sve je sirovo, napaljeno i znojavo i, naravno, meni se EP Embodiment of Evil sa svojih dvadesetak minuta prljavštine prilično dopada:

https://youtu.be/wBKF-npijiM

Thrash stiže i iz susedne Ukrajine sa prvim EP-jem sastava Activated. Ovo je čvrst, disciplinovan thrash sa kvalitetnim, snažnim zvukom i svirkom koja deluje uigrano i ulickano a da opet ne pati od neke studijske sterilnosti. Rise, kako se EP zove ima i sasvim solidno napisane pesme i mada bend ne puca od originalnosti, ne bi bilo fer reći da nema karaktera i šmeka. Meni lepo:

https://activated.bandcamp.com/album/rise

Japanski trešeri Roflen prvu pesmu na svom demo snimku[序ノ一]1st Demo  nazvali su  Get up, Stand up ali ovde ne dobijamo obrade Boba Marlija i ljupki, melodični rege nego nabadački, brzi i opaki thrashcore. Ovo je mesnato producirano i puno pretećih metaliziranih rifova, a tri pesme su sve napravljene da vam ubrzaju puls i spreme vas za akciju. Još i plaćate koliko hoćete, pa pričamo o skoro savršenom izdanju:

https://roflen.bandcamp.com/album/1st-demo

Glazgovski Night Fighter se za ovu godinu odjavljuje odličnim singlom Heavy Metal Firing Squad / Poserblood. Naslovi pesama vreoma dobro posreduju ideju o tome kakvu ćete muziku ovde čuti, naime, brzi, oštri, ali jako zabavni blackened speed metal koji, iako pravljen od strane jednog čoveka, prosto ište da bude sviran uživo i izaziva atomske šutke na sve strane. Night Fighter ovim najavljuje novi album i možete se kladiti da ću biti tu čim izađe da poslušam ovu lepotu:

https://nightfighterglasgow.bandcamp.com/album/heavy-metal-firing-squad-poserblood

Generalno ne pominjem ovde izdanja koja imaju samo jednu pesmu, ali izuzetak pravim za singl Fucking Christmas trija Truck Flag iz Oklahome, iz više razloga. Prvo, prelepo je videti bend koji ovako sjajno hvata duh ruralne Amerike, drugo, ovako dobro obraditi Panteru nije šala i treće: sve pare od ovog singla idu za lokalnu organizaciju koja pomaže siromašne porodice sa kućnim ljubimcima. Mislim, stvarno božićno!!!!!!!

https://truckflag.bandcamp.com/album/fucking-christmas

Take Life je projekat o kome ne znamo ništa, čak ni odakle dolazi, ali je EP You Are Nowhere neka vrsta materijalizovane depresije i anksioznosti sa dve iznenađujuće kvalitetne i  teskobne pesme grajnderskog, gruverskog metala. Vrlo ubedljivo:

https://takelifetheband.bandcamp.com/album/you-are-nowhere

Kad kažete „punk metal“ sigurno mislite na Venomwolf, jednočlani d-beat thrash bend iz Glazgova. Pošto ako ne mislite, onda ne znam na šta mislite. EP Screams Of The Slain ima samo dve pesme tako prirodnog nabadanja da može da se previje na ranu i ona će zarasti. Naravno da plaćate koliko hoćete:

https://venomwolf.bandcamp.com/album/screams-of-the-slain

Parasite Caste su kalifornijski pank bend sa jako debelim, teškim zvukom i lepo napisanim D-beat pesmama. Njihov novi album, The Tide of Severed Ties ima samo šest pesama ali one su energične i dovoljno bogate idejama a dovoljno usredsređene da vas povrede na najbolji način da bi to sve bilo vredno vašeg vremena i novca. Pank ez fak, a tako metal:

https://parasitecaste.bandcamp.com/album/the-tide-of-severed-ties

Mauler iz Australije sviraju na svom prvom Demo snimku (nazvanom samo Demo 2021) simpatičan hardcore pank sa očiglednim uticajima osamdesetih u zvuku i strukturama pesama. A to je meni idealno, jer takav hardcore najviše volim. Ovo je, onako, navijački, napaljeno i dobro odsvirano, fino producirano, jednom rečju vrlo pitko i prijemčivo. A može i da se pleše:

https://lastriderecords.bandcamp.com/album/demo-2021-3

Voidness je ime i benda iz Madrida i njegove kasete a koja nudi mračni, black-death metalom zagađeni grindcore što beži od svake primisli o eleganciji i suptilnosti ali uspeva da pritom zadrži izvesno dostojanstvo pa i šarm. Ako voite mikrofoniju, sve pesme počinju njenim puštanjem, a onda se tako i završavaju. Slavno!

https://voidness1312.bandcamp.com/album/voidness

Topsy Turvy izdaju za malezijsku etiketu Broken Noise Records ali su sami iz Singapura pa je ovo jedan lep primer istočnoazijske saradnje. Elements of resistance Demo 2021 ima šest pesama nadrkanog, besnog i distorziranog crustcore zvuka, brzog tempa i bez mnogo filozofiranja. Dok se okrenete vi išamarani i na patosu a bend već uzima novi gutljaj vinjaka. I sve to za dolar! Pa šta čekate?

https://brokennoise.bandcamp.com/album/elements-of-resistance-demo-2021

Nemački Diaroe su kvartet iskusnih muzičara sa gomilom drugih bendova pa onda valjda i ne stižu da prečesto snimaju nov materijal. No, posle pola decenije diskografske pauze, album  Willkommen in der Desolation nudi korektan, udoban deathgrind koji ne pruža neke nove perspektive na žanr i, jelte, život ali pruža poštenu čukačku svirku koja ima i ekstremnu disciplinu ugođenu sa ovom muzikom, i odličnu produkciju, pa onda i dobro napisane pesme pune dobrih rifova, stalnih smena ritma i tempa itd. Naprosto, ovo je kvalitetno, zrelo i prija mojim ušima:

https://diaroe.bandcamp.com/album/willkommen-in-der-desolation

Španski Cannon Fodder (bivši Khraken) godinu završavaju izbacivanjem prvog EP-ja. Nazvan samo EP 2021 ovo je šarmantan materijal u stilu evropskog deathgrind zvuka, sa pesmama koje su brze i energične ali imaju i lep gruv i fino teku. Cannon Fodder su pristojno producirani i očigledno raspoloženi za svirku i ovo se vrlo lepo posluša sa sve obradom Type O Negative na kraju:

https://cannonfoddergrinds.bandcamp.com/album/ep-2021

Cadaverous su mladi trio iz Indijanapolisa sa demo snimkom nazvanim samo Demo (mada, naravno, na omotu vidimo da se materijal zove Slam the Coffin Shut EP) koji perfektno reflektuje majice što ih momci nose na promo fotki, nudeći zvuk stare škole sa jasnim odjecima Incantation ili Cannibal Corpse. Ovo nije ni na koji način nekakav novi evolutivni korak u razvoju death metala ali je simpatičan, korektan demo old school svirke i jeftine a lepe produkcije. Meni je fino selo, a daje se po ceni koju sami odredite:

https://cadaverousdeath.bandcamp.com/album/demo

Phobetor iz Londona kombijuju death i groove metal što nije uvek nešto što ja želim da slušam ali me je na albumu Through Deepest Fears and Darkest Minds, njihovom drugom, privulo pevanje pevačice po imenu Debora Conserva čiji brutalni lavež sjajno paše ovim matricama i muzici daje dimenziju divljeg i sirovog. Pa mi onda i album nekako prijatan:

https://phobetoruk.bandcamp.com/album/through-deepest-fears-and-darkest-minds

Gore Brigade iz Švedske baš  solidno nabadaju na istoimenom EP-ju. Ovo je sveža postava nekih relativno iskusnih muzičara i njihov death metal je prilično inspirisan Carcass radovima iz devedesetih, ali i tehnički vrlo čist, kvalitetno produciran, jednom rečju upeglan. Nije da je za death metal uvek dobro da je upeglan i uredan ali ovo su solidno napisane, brze i energične pesme koje fino spajaju švedski death metal sa karkasovskim kliničkim grajnkorom, tako da se ovaj materijal sluša sa uživanjem:

https://gorebrigade-se.bandcamp.com/album/gore-brigade-ep
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic:
Symphony Of Heaven iz Indijane nisu baš moja muzika ali idu praznici pa sam valjda i ja malo skloniji da pustim i nešto što nije 100% ugođeno s mojim ukusom. Zapravo, album Maniacal Entropik Discordium sam pustio pre svega jer ima jednu obradu Death ali i ostatak materijala je simpatičan, ako volite melodičniji, epski death metal koji se baš i ne trudi da bude MNOGO death metal već onako, nudi zabavu za sve profile slušalaca sve dok vole melodično, emotivno i glasno. Dobro je to, da se razumemo, samo ne moja muzika, ali obrada Death je simpatično odrađena:

https://symphonyofheavenrr.bandcamp.com/album/maniacal-entropik-discordium

Ali su zato Power Concept tačno moja muzika. Ovaj internacionalni bend ne samo da okuplja ljude sa dva kontinenta, iz SAD, Mađarske i Srbijice, nego je i prvi EP, nazvan Anthropocentricity vrlo pošten, ubedljiv i lepo produciran komad death metala sa grajnderskom energijom, kratkim i efikasnim pesmama. Boje Srbije ovde brani Bebac aka Branislav Belošević, Novosađanin sa dosta death metal iskustva koji odrađuje sjajan posao a bitno je da se ne brukamo jer ovde bubnjeve svira niko drugi do Kevin Talley, čovek koga svako malo pominjem i koji je odradio smene u mnogim najvažnijim death metal bendovima severnoameričkog kontinenta, uključujući Suffocation, Cattle Decapitation i Dying Fetus. Power Concept zvuče vitalno, snažno i spremni da osvajaju srca i umove pa apsolutno i iz sve snage preporučujem ovaj veoma prijatni materijal:

https://powerconcept.bandcamp.com/album/anthropocentricity

Njujorški Needlepusher su na svom prvom EP-ju, Abyssal Internment potpuno u gruvu i mošerskom srednjem tempu koji zvuči prljavo, mračno i odlično. Bend veoma uspešno provlači besprekidni gruv u kome čak i izleti u brži tempo ne menjaju zaista intenzitet i volumen muzike, dajući svemu jedan hipnotički, plesni kvalitet koji meni veoma prija. Ovo je sasvim pristojno produciran podzemni death metal jasne vizije i korektne svirke. Greota je da je pevač u međuvremenu preminuo, ali Needlepusher zavređuju svaku podršku bez obzira na sve.

https://needlepusher.bandcamp.com/album/abyssal-internment
https://needlepusher-maggotstomp.bandcamp.com/album/abyssal-internment


Kad se bend zove Swamp, jedino je pošteno da su sa Floride. Tako i jeste. Swamp sviraju močvarni death metal a koji ne zvuči kao Tomb Mold i slični OSDM sastavi, kako bi čovek očekivao. EP  Resolve to Repel ima jedan čvršći, konfrontativniji zvuk, sa možda elementima panka i metalkora u energičnoj death metal svirci. Swamp su svakako originalni i raznovrsni na ovoj ploči i vrede da se čuju:

https://swampfl.bandcamp.com/album/resolve-to-repel

Scum Sedition iz Baltimora već imenom najavljuju da njihova muzika neće biti lepa, prijatna ili intelektualno ambiciozna. EP Scum Sedition ima tri pesme lo-fi death metala koji se stapa sa sludge strategijama, mrveći sporim i srednjim tempom bez preteranog interesovanja za sofisticiranost ili ikakve emocije sem onih najgorih. Ali simpatično je, gruvi i toliko mračno da ja ne mogu sem da ih preporučim uz osmeh. A i plaćate koliko sami kažete:

https://scumsedition.bandcamp.com/album/scum-sedition

Italijanski EFYD (Enjoy Fearing Your Death) imaju debi album, Like Shadows i ovo je zanimljiva kombinacija old school death metala sa, pa, praktično progresivnim idejama. Hoću reći, iako Italijani imaju uobčajene elemente death metala u svojoj muzici – tvrde gitare, nabadačke bubnjeve, nemelodičan, grub vokal – aranžmani su mnogo maštovitiji i raznovrsniji nego što je standard za death metal i album se sluša sa nepodeljenom pažnjom:

https://metalscraprecords.bandcamp.com/album/efyd-like-shadows

Turci Carnac imaju zaista originalan i simpatičan pristup black-death zvuku. Album  Barren Wastes of Want, njihov treći, pravljen čitave četiri godine ima dah intelektualnog, pa pomalo i dekadentnog metala a da je ipak idejno i po formi prijatno sveden i usredsređen na srž poruke. Iako je muzika slobodna da mašta i luta izvan uobičajenih black-death međa, Carnac paze da svaka pesma ima pažljivo uobličenu formu i da je dovedu kući pre mraka. Odlična produkcija, takođe. Veoma dobro:

https://carnac.bandcamp.com/album/barren-wastes-of-want

Često ovde pominjem indonežanski slem ali Intricated su dokaz da i u prijateljskom Tajlandu znaju šta rade. Ova ekipa radi od 2007. godine i mada njen drugi album, Apocalyptic Metamorphosis ne puca od neke velike originalnosti ili svežih rešenja, ovo je ploča korektnog i energičnog brutal death zvuka po mustri jugoistočne Azije koja meni ne može da ne prija. Intricated su dobri svirači i imaju solidan andegraund zvuk, dok su pesme, pa, rekosmo, korektne, sa aranžmanima što smenjuju polivačke blastbitove sa mošerskim slemovima i mada smo sve to već mnogo puta čuli, nije neprijatno:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/apocalyptic-metamorphosis

Volite li slamming death metal koji ima maltene isključivo squeal vokale i priča skoro isključivo o seksu? Da? Onda ćete obožavati Purity In Perversion. Kvebečka ekipa ima sasvim solidan debi EP, Confessions, koji nudi fine slem rifove, dobar, skoro idealan gruv, dovoljno blastbitova za nas koji volimo i brzinu, te tekstove koji očigledno nisu za mlađe od osamnaest godina iako će publika koja ovo sluša gotovo ekskluzivno biti sklopljena od pripadnika ove kohorte. To su ti paradoksi novog veka. Odličan debi:

https://purityinperversion.bandcamp.com/album/confessions

Blood Harvest u principu ne izdaju slabe albume pa je i debi EP lisabonskog sastava Phenocryst prilično lepo seo na moje uši. Ova ekipa se trudi da spoji doom i psihodelične elemente sda pravovernim old school death metal zvukom pa ovde zaista imamo miks okultnog, skurilnog i na svaki način mračnog, uz finu, organsku svirku, dubok štim i debeo, težak zvuk. Phenocryst na EP-ju Explosions ne sviraju PRETERANO eksplozivno već više idu na mračni, teški, bolesni, KAVERNOZNI gruv i ovo se fino uklapa u biblioteku svakoga ko voli savremeni old school death zvuk svojim podzemnim estetikama.

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/explosions

Još jedno Blood Harvest izdanje je debi album australijskih Charnel Altar. U skladu sa death metal tradicijama ovog kontinenta, Abatement of the Sun je veoma neprozirna, mračna, hermetična ploča zida buke i htonske atmosfere gde rifove i teme nećete čuti koliko ćete osetiti kako vam gitare deru kožu a bubnjevi mrve kosti. Uz podzemne vokale i generalno razmazanu zvučnu sliku, ovo je kao da ste nekom od svojih komšara platili časove u muzičkoj školi. A meni se to, kao i obično, dopada:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/abatement-of-the-sun

Nasty Surgeons iz Španije sviraju šta drugo sa takvim imenom do death metal. Novi split album zove se Infesting the Morgue (ne kažu sa kim je split!) a kako se treći album izašao letos zvao A Night in the Morgue jasno je da ljudi imaju temu. Ovo je, da bude jasno, nimalo originalni ili jedinstveni ali tehnički korektni „morgue metal“, kao neka jednostavna verzija Aborted. No, „jednostavna“ ne znači „glupa“ i Nasty Surgeons umeju da naprave simpatičan karkasovski gruv, da imaju zanimljive solaže i generalno ponude death metal koji je za jednostavan, jeftin provod bez mnogo filozofije:

https://nastysurgeons1.bandcamp.com/album/split-infesting-the-morgue

Taedium Vitae iz Sinsinatija su započeli kao projekat oca (Daniel Collabolletta) i sina (Ulver Collabolletta) a sada su postali pravi bend i imaju pet članova i prvi album, Lucid Nightmare. Svu muziku za isti je napisao klinac, rođen 2005. godine, i ovo je iznenađujuće odlično. Dobro, otac, rođen 1983. godine je iskusan muzičar sa masom bendova u CV-ju, pa to objašnjava i pažljivo i kvalitetno izaranžiranu muziku te ubedljive izvedbe. Ovo je brz, energičan death metal (uprkos tome što je sin dobio ime po norveškom blek metal bendu a što je istovremeno i reč za vuka na Norveškom jeziku) sa razbijačkim tempom, odličnim vokalima i puno moćnih rifova. Nema ovde mnogo filozofiranja već mahom udaranja svom snagom, ali sa dovoljno osećaja za gruv i kompozicije da ne bude monotono. Meni je ovo, ponoviću, odlično, pa, ili je klinac genije ili sam ja jedino dobar da slušam muziku koju prave tinejdžeri:

https://taediumvitae.bandcamp.com/album/lucid-nightmare

Heavy metal! Power metal! Svašta! Emerald Rage su iz Ohaja ali se očigledno najstrašnije lože na Irsku pa je i novi EP, Scealta veoma simpatični heavy/ power metal sa nadevom irskih narodnjaka. Ovo je dosta lična i svedena muzika i na EP-ju nema produkcijskih i aranžmanskih zastranjenja kakva se neretko čuju u power metalu, pa su pesme tim neposrednije i zabavnije, sa pristojnom, strastvenom hevi metal svirkom i simpatičnim folk melodijama ubačenim sa ukusom. Bendu možda fali malo ubedljivije pevanje, ovo koje imaju je korektno ali nema dovoljno karaktera, ali se muzika svakako dobro drži:

https://youtu.be/GX69h3p9qC4

Usurper iz Njukasla sviraju vrlo klasičan heavy metal kao ispao iz osamdesetih sa sirovim, šarmantnim, neupeglanim studijskim zvukom i pesmama koje su cheesy i epske u jednakoj meri. Debi album, Master of the Realm ima u solidnoj meri kvalitet demo snimka, kako u produkcijskom tako i u izvođačkom smislu ali bend osvaja autentičnošću i očiglednom ljubavlju prema svojim himničnim pesmama i energičnom izvođenju:

https://usurper1.bandcamp.com/album/master-of-the-realm

Debi album španskih 1945 zove se Heavy Metal Is Not for Sale i bend pruža korisno upustvo naglašavajući da je ovo „jedanaest čistih hevi metal pesama napravljenih u paklu“. Da se čovek malo maramicom obriše po oznojenom čelu! Enivej, ovo je svakako dopadljiv metal na tragu NWOBHM formula pa i ranog speed i thrash metala, sa atmosferom prljave epike, rifovima koji su negde tačno na pola puta između Diamond Head i Metallice i grubim, režećim vokalima žene ljubičaste kose po imenu Sarah Garcia. Ne mogu da kažem, kupili su me na keca. E, sad, to što vi mislite da naslov albuma znači da ovo ne treba da se plati znači samo da ste još uvek naivniji nego što bi trebalo, ali dobro, ima vremena. Ovo vredi tih šest evra koliko bend traži za daunloud, a obrada Ace of Spades za kraj je tu samo da bude trešnjica na vrhu torte:

https://1945metal.bandcamp.com/album/heavy-metal-is-not-for-sale

Iz nekog razloga mesto Rali u Severnoj Karolini ima neproporcionalno mnogo kul metal bendova. Mega Colossus su tek poslednji u nizu sa trećim albumom, Riptime koji je izvrstan komad melodičnog, energičnog heavy/ power metala kao stvorenog za žurke na koje nećemo ići ali možemo da iz zamišljamo. Ovo je baš dobro, sa jednakom količinom referenci na Iron Maiden i na video igre, sa skoro pankerski neposrednim pristupom muzici koja često ume da bude pretenciozna i prekomplikovana. Mega Colossus su, naprotiv, prijateljski nastrojeni i bliski običnom čoveku. Odlični su!

https://music.meltedfaces.com/album/riptime

Za još power metal kvaliteta tu su nam njemački Iron Fate sa svojim drugim albumom, Crimson Messiah. Ovo je primereno žestok, dosta trešerski power metal koji ubedljivo pokazuje kako bi zvučali Iron Maiden da su se sa godinama evoluirali u pravcu thrash metala, sa sve odlično napisanim pesamama i vrlo pamtljivim temama. Vrlo zabavan, energičan album:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l6caDCXgknWP_NljIBnsGdAcYZW2FPOSY

Highways su iz Nebraske ali im se debi album zove Texas is Coming for You, pa vi sad vidite. A i nisu STVARNO iz Nebraske jer se radi o interkontinentalnom projektu sa članovima iz Indije, Nigerije, Ukrajine i Čilea, a iz Nebraske je samo osnivač i mastermajnd. Ovo je heavy metal sa jakim ’80s mirisom i malo trešerskih elemenata, mada je definišući zvuk, mislim, pevanje Carlosa Moline koji ima nazalni stil na koji se treba navići. Meni se dopada jer ima karakter i daje inače dosta ambicioznim pa i kompleksnim pesmama (autor, Joe Coleman zapravo ne svira u bendu i tretira ga kao neku vrstu malog orkestra koji izvodi njegove kompozicije) jedno fino uzemljenje. Generalno prijatna ploča:

https://highwaysmetal.bandcamp.com/album/texas-is-coming-for-you

Album nedelje nam dolazi iz oblasti teškog, psihodeličnog roka! Argentinci Las Historias su izdali novi živi album, Live at WB Bar i ja sam na sedmom nebu. Snimljen pre samo malo više od mesec dana ovaj materijal predstavlja bend u fantastičnoj koncertnoj formi i ima zvuk koji je sirov ali vrlo odgovarajući za njihovu tešku, masnu, hipnotičku hard rok muziku. Moram da priznam da su mi Las Historias tokom poslednje dve sezone ušli u sam Top 3 trenutno aktivnih heavy psych bendova a to je u ogromnoj meri na ime neverovatnog gitariste Tomasa Iramaina koji ovde peva jedva razaznatljivim lavežom ali je njegova pirotehnika na šest žica i dalje neprevaziđena. Koliko god da je istina da je Hendriks umro pre pola veka toliko je istina i da je jako mali broj gitarista u međuvremenu imao tu vrstu potpunog spoja sa svojim instrumentom i karaktera u sviranju koji nadilazi tehniku i maštovitost i predstavlja njihovu idealnu sinergiju. Iramain je jedan od njih i ovaj album je pravo uživanje za slušati, sa ritam sekcijom koja gradi idealne podloge za gitarske eskapade i neprestanim pokretačkim gruvom koji vam ne da da mirujete i stalno će vas saplitati i ponovo podizati. Apsolutno obavezna lektira.

https://lashistorias.bandcamp.com/album/live-at-wb-bar

 

Meho Krljic:
Konačno je provala oblaka prešla u blagu kišicu ili, da bude jasno, konačno je dotok novih ili barem novih i zanimljivih metal izdanja sveden na sitno curkanje. Velika većina notabilnih izdavača je na zasluženoj pauzi i novosti ćemo od njih dobiti uglavnom tek od polovine Januara pa na dalje, a ovo što smo danas napabirčili su uglavnom usamljeni jahači. No, nije da nije bilo ničeg dobrog da se čuje, naprotiv. Naredne nedelje, taman za novogodišnju noć, stiže i moj tradicionalni mikstejp koji će probrati neke od najboljih pesama iz oblasti mahom stoner roka, psihodelije, dooma itd., a onda ćemo polako da se dovezemo i do prvog Januara kada će, nagađam, biti još manje notabilnih izdanja. Do tada, da vidimo šta smo ove nedelje imali.

Blek metal! Legacy of Satan iz Sibira nisu zaista satanistički bend, već sebe vide kao militantne ateiste koji samo koriste „okultni“ vokabular da probude usnule duhove ne bi li zbacili religijske okove bla bla bla. Poštujemo, a kakva je muzika? Pa, odlična. EP Apokalypse donosi pet pesama vrsno odsviranog, kvalitetno prpoduciranog, jako agresivnog black-death metala sa zrelim aranžmanima i dosta lepih ideja u kompozicijama. Ovo jeste agresivna muzika ali je i inteligentna u tome kako kombinuje svoje elemente i postiže rezultate u nekoliko nivoa. Kvalitet! A samo pola evra:

https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/apocalypse

Ruski i beloruski Angr je osnovan prošle godine i album nazvan prosto „I“ predstavlja njihov prvi rad, nudeći dugačke,  hipnotičke pesme i opojnu atmosferu. Za razliku od onog što sam nekako refleksno navikao da očekujem od Rusa, ova dva čoveka ne prave malenholičan, folki intoniran blek metal. Njihova inspiracija su očigledno sever i stare religije pa je i muzika primereno ledena i, well, duhovna. Dosta lepih ideja, i podugačke pesme obeležavaju ovo ambicozno, kvalitetno izdanje:

https://angrbc.bandcamp.com/album/i

Slovački šmekeri Aeon Winds su nam za kraj godine (da ne kažem Božić jer su i oni ipak blek metalci) spravili fin EP Enshrouded By the Veil of Night, sa dve pesme nebeskih atmosfera i svečane svirke. Meni je to jako zaslađeno ali Aeon Winds generalno znaju kako da sav taj atmo-cheese zazvuči ponosito i grandiozno a ne samo slatko, pa preporučujem slušanje. A ko poželi da kupi, sam bira cenu. Pošteno:

https://aeonwinds.bandcamp.com/album/enshrouded-by-the-veil-of-night-single-2021

I dok smo u Slovačkoj, Krolok iz Bratislave su snimili drugi album, Funeral Winds & Crimson Sky i ovo okultno, mračno, atmosferično sranje je tu samo za posvećene. Krolok su odlični u konstrukciji zvuka koji je heremetičan pa povremeno i odbojan a da imaju i izraženu dimenziju zavodljivosti sa svojim melodijama i neočekivanim, egzotičnim temama koje se provlače ktroz pesme (slušajte Towards the Duskportals posle nekih minut i po). Neki učen muzičar bi im rekao „Deco... šta to radite? Ne pišu se pesme TAKO!“ ali taj bi promašio poentu. Krolok su baš gde treba da budu sa svojim ikonoklastičkim blek metalom i preporučujem ih puna srca i čista uma:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/funeral-winds-crimson-sky

Preko, u Češkoj, praški sastav Sukkhu ima simpatičan debi album Labyrinths. Ovo je maštovit old school black metal sa opakim ženskim vokalom i dosta dobrih rifova i mada Sukkhu ume malo i da hvata na atmosferu, to je okultna i preteća a ne ova savremena „emo“ verzija atmosfere pa je meni svakako lepo prijala. Fin album:

https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/labyrinths

Finski Ulterror ima zanimljiv EP, Pristine Ruin na kome maštovito spaja blek metal epiku i death metal zakucavanje. Ovde imamo pet pesama raznovrsnih po atmosferi i idejama, ali stilski zaokruženih i ujednačenih, sa produkcijom koja nije IDEALNA ali je sasvim korektna i svakako se radi o projektu koji će vredeti pratiti u budućnosti. A Pristine Ruin pritom plaćate koliko želite:

https://ulterror.bandcamp.com/album/pristine-ruin

Down to Dust je belgijski projekat što spaja blek metal i post-hardkor na glasnom i uverljivom EP-ju  No Room For Your Kind. U svirci ima dosta blek metal oštrine pored emotivnosti koja dolazi sa drugih strana, izmešano na maštovite načine, a naslovi pesama su u fazonu All Born Equal i Trading Economics što je meni odmah simpatično. S obzirom na visok kvalitet produkcije i cenu od koliko date ovo se izdanje vrlo uspešno plasira u sam vrh ponude ove nedelje.

https://downtodust.bandcamp.com/album/no-room-for-your-kind

Iako bergenski Olbak zvuči BAŠ norveški, njegov glavni član, i autor svih pesama, Kablo, je iz Španije a doselio se u Norvešku. No, očigledno je da je sudbinski bio predodređen da svira oštri skandinavski blek metal i drugi album projekta, Menneskehetens Død, je sav na Norveškom, žestok, hrapav i opasan i zvuči kao autentični norveški old school blek metal. Baš mi prija, hoću da kažem. Devet pesama, puno duha:

https://olbak.bandcamp.com/album/menneskehetens-d-d?

Ukrajinski Fakel kažu za sebe da sviraju „primeval black metal“ što deluje kao samo fensi način da se kaže „old school“ ali EP  Hatful Flame of Blasphemy zapravo nije TOLIKO old school i pored sve te vatre, mržnje i blasfemije koje se isporučuju brzinom od 150 na sat. Kroz četiri oštre i napadčke pesme Fakel zapravo nude dosta sazrelih i savremenih rešenja. Što se pokazuje kao idealna kombinacija: i old school svedenost i news school osećaj. I dobro to zvuči, pa nek ide život.

https://fakelblcakmetal.bandcamp.com/album/hatful-flame-of-blasphemy

Stoner! Sludge! Doom! Psihodelija! Grčki Kemerov svira dopadljiv sludge metal na svom albumu  Anti​-​Hero. Ovo je muzika rokerske osnove ali velike težine i naglasak je na hipnotičnosti jakih rifova, teškog ritma i mnogo ponaljanja valjajućih, rastopljenih tema na gitari. Uz brutalne vokale i atmosferične solaže, te taj simpatini omot koji omažira klasičan superherojski strip, ovo se lepo sluša (i gleda):

https://kemerov.bandcamp.com/album/anti-hero

Ruski Sand'n'Roll već imenom jasno signalizira šta ćemo dobiti na EP-ju Pathological Nature Of Human Stupidity. Dakle, ovo je beerdrinkerski, KST-ovski heavy desert rock sa dobrom produkcijom i pažljivo napisanim pesmama. Preblizu srednjem toku za moj ukus ali sa apsolutno neupitnim kvalitetima na svakom nivou. A i druga pesma se zove Solomon Kane, ne mogu da ignorišem tu ljubav prema REH-u koju i sam delim:

https://sandnroll.bandcamp.com/album/pathological-nature-of-human-stupidity

Deimos Rising je iz Blekpula u Britaniji i EP Devoured & Eaten je simpatičan primer spajanja industrial i sludge metala u jednom relativno lo-fi ali prijatno zvučećem kontestu. Nema ovde previše filozofije, dobijamo militantne ritmove, teške, preteće rifove i vrištanje, ali sve to dobro fukcioniše na gomili i lepo se posluša:

https://deimosrising1.bandcamp.com/album/devoured-eaten

Italijanski Demonio je očigledno inspirisan niskobudžetnim horor filmovima iz sedamdesetih godina prošlog veka pa, adekvatno, nudi niskobudžetni teški psihodelični stoner rok. Album Electric Voodoo je uprkos niskobudžetnosti vrlo prijatan za slušanje, sa ukusno faziranom gitarom i organskom, gruverskom svirkom ovog trija iz, jelte, pakla. Demonio rade sve što treba, pružajući slušaocu kiselinom natopljeni, cureći rokenrol koji zaobilazi racionalne barijere i ulazi direktno u podsvest gde posle pravi haos. Album plaćate koliko želite:

https://demonio666.bandcamp.com/album/electric-voodoo


Thrash! Hardcore! Grindcore! Death metal! Drowning In Blood su iz Kvebeka i sviraju lep, melodičan, pomalo pankerski thrash metal na EP-ju Crush the Weak. Uprkos „ekstremnim“ rečima koje bend koristi (i prva pesam se zove Chernobyl i koristi, zakleo bih se, iste semplove Gajgerovog brojača kao i igre iz serijala S.T.A.L.K.E.R.), muzika je promišljen, energičan ali pažljivo napisan thrash metal sa puno memorabilnih tema i melodija, odsvirana snažno i ubedljivo. Dobra produkcija i generalno odlična ponuda sa tri vrlo lepe pesme:

https://drowninginblood.bandcamp.com/album/crush-the-weak

Insecurity su simpatični čileanski trešeri čiji prvi album, Intruder of Realitzy izlazi prvog Januara ali se već čuje na internetu. Sve je to zapravo melodičnije i maštovitije nego što bi čovek očekivao i Insecurity su prijatno osveženje u često prilično ustajalom thrash metal krajoliku:

https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/intruder-of-reality
https://youtu.be/NumteR1U-YM

Slovenci Black Reaper su baš na božić izbacili svoj treći album, Under the Dying Sun. Pesimistički! Enivej, radi se o vrlo vrednom bendu kome je ovo treći album za četiri godine a kvalitet svirke i produkcije su na zavidnom nivou. Srećom i kvalite komponovanja i generalno, estetike koju bend baštini su takođe impresivni i ovo je progresivniji thrash sa dosta death metal elemenata, koji je u ekvivalentnoj meri naklonjen melodiji kao i death metal zakucavanju i ekstremnim vokalima. Volim kada bend zvuči ovako disciplinovano i usvirano a da opet muzika ne pati od sterilne studijske upeglanosti. Black Reaper su na jako dobrom mestu u svojoj karijeri i ovaj album je jedna od najboljih stvari koje sam čuo ove nedelje a šlaćate ga koliko želite. Pa nije li to ljudski?

https://blackreaper2.bandcamp.com/album/under-the-dying-sun

Njujorčani Black Mesa na svom albumu 08+21 donose žive snimke iz 2008. i 2021. godine. I jedni i drugi su dosta lo-fi ali su oni iz 2008. godine baš naglašeno mutni. Zato se valjda ovo i prodaje po ceni koju sami kažete. No, bend ima simpatičan spoj metala i panka, jednu primitivnu, organsku muziku koja dolazi iz, što se kaže, stomaka. Pa eto:

https://blackmesany.bandcamp.com/album/08-21

808hardcore iz Sankt Petersburga ne sviraju, kako biste možda očekivali, nekakvu plesnu, elektronsku muziku nego bučni, negativni gitarski nojz-pank-metal. Album Дай Бог Live hvata duo u živom izvođenje od ove jeseni i u pitanju je ne mnogo originalna ali svakako autentična svirka koja ima energiju, sirovost, ali i dovoljno kompetentnosti i emotivnog raspona da bude primerena trenutku. A plaćate koliko želite. Meni su 808hardcore odlični:

https://808hardcore.bandcamp.com/album/live-2

War Of Knives su iz Oklenda i demo nazan samo Demo ima tri pesme žestokog sludgecore metala. Dakle, jaki, upečatljivi rifovi, dosta gruva ali i energične D-beat svirke kad zatreba, plus ikonični semplovi iz Deadwooda, sve ovo zvuči taman dovoljno sazrelo da pričamo o ozbiljnom bendu, a da je ipak očuvana sirovost i spontanost „mlade“ postave. Odlično je:

https://warofknives.bandcamp.com/album/demo

Već smo eksperimentalno utvrdili da mi groove metal prija samo ako je na Francuskom, ali evo, ispostavilo se da može i na Ruskom. Neorhythm iz Sankt Petersburga su sva svoja tri singla na Ruskom skupili na EP-ju Triad, pre nego što im izađe naredni, treći album i mada je ovo zaista tek groove metal, on je i izrazito dobar. Odlična produkcija, ubedljiva svirka, sjajni vokali pa još sve na Ruskom. Ponekad sam i ja sasvim nemoćan pred lepotom naše istočne braće:

https://neorhythm.bandcamp.com/album/triad

Nightfeeder iz Sijetla rasturaju svojim moćnim D-beat hardcore zvukom. EP nazvan isto kao i bend ima izvrstan zvuk i pesme jasno izatkane iz sećanja na Discharge i slične bendove koji već decenijama nose baklju ultimativne jednostavnosti i neposrednosti ove forme panka. Moćno, energično i, u okviru svoje jako svedne forme, maštovito. Još se i plaća koliko hoćete, pa je u pitanju maltene savršeno izdanje:

https://nightfeeder.bandcamp.com/album/s-t-ep

Invocation iz Kalifornije sviraju krishnacore koji je vrlo mišićav i robustan na EP-ju Clarion Call. Ovo je, onako srednjetempaški i gruvi, ali puno sjajnih rifova, sa pevačem koji zvuči pankerski razjareno i vrlo solidnim zvukom. Ako nemate nikakvih problema sa bendom koji muziku koristi da propagira relgijsko učenje koje mnogi smatraju socijalno vrlo štetnim, ovo je odličan materijal i daje se za onoliko novca koliko poželite da za njega date:

https://xinvocationx.bandcamp.com/album/clarion-call

Agamenon Project nastavlja sa serijom nedeljnih lo-fi splitova sa DIY bendovima sa raznih strana sveta. Ove nedelje je na programu Agamenon Project x Pneura gde naš omiljeni Brazilac nudi četiri pesme sirovog, surovog old school grindcorea a Pneura metalizirani D-beat. Kako ume da bude, ovo nije TOLIKO Lo-Fi a daje se kao i uvek za pare koje sami želite da izdvojite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/39-21-agamenon-project-x-pneura

Snuffed Out su trio iz Mičigena sa dopadljivim EP-jem powerviolence krljanja nazvanim Amphetamine Aneurysm (a taj sam naslov iskucao skoro bez gledanja!). Šest pesama od kojih ni jedna ne prebacuje dva minuta, česte promene ritma, poštena, znojava svirka, generalno dobar provod i sve to za tri dolara. Pošteno!

https://snuffedout.bandcamp.com/album/amphetamine-aneurysm

Human Meat Grinder je ime brazilskog benda koji se raspao pre više od deset godina pa se sada pojavio novi Brazilac koji je uzeo isto ime jer, valjda, u deathgrindu vole da pevaju o raznim gadostima, ali su ipak ekološki svesni i promovišu recikliranje. Elem, EP Matadouro snimljen je „kod kuće“ i „sa ograničenim sredstvima“ ali pričamo o tri kvalitetne pesme deathgrinda koji ima dobre rifove, dobar gruv, energiju, sve što treba. Kakvog se smeća čovek nasluša u ovoj muzici, Human Meat Grinder je u ovoj verziji više nego odličan. Ne znam da li bih mu baš dao sedam dolara za tri pesme ali ovo jesu tri odlične pesme:

https://humanmeatgrinder.bandcamp.com/album/matadouro

Čileanci Necrobastard imaju naočit debi album nazvan Massgrave (proletos mi se dopala kolekcija njihovih demo snimaka). Ovo je dosta old school death metal sa lepim, zaraznim rifovima i pristojnim, svakako ne naročito skupim ali pristojnim zvukom, pa još sa malo doom metal mirisa u melanholičnim rifovima i sporom, valjajućem ritmu u nekim pesmama. Bend se potrudio oko aranžmana i ovo su lepo zaokružene kompozicije koje uspevaju da povremeno podugačku minutažu pošteno opravdaju. Bend veoma lojalno ponavlja neke klasične death metal pristupe koji su u svom apeksu bili pre tridesetak godina, ali to radi sa očiglednom ljubavlju i posvećenošću pa meni album zvuči autentično i ljupko:

https://diabolicalsummoningrecords.bandcamp.com/album/necrobastard-massgrave-full-length-o-s-death-metal


Posercorpse je jednočlani projekat čiji je jedini član Niel Anilao, inženjer zvuka i producent sa Floride i, u skladu sa tradicijom, ovo je opasan, udarački death metal. EP Subtle Body ima četiri pesme napadačkih rifova, dobrog tempa, ali i izraženog gruva, sve u vrlo prepoznatljivoj tradiciji disciplinovanog, kvalitetnog death metala sa Floride. Ima ovde malo tih nekih modernijih elemenata u zvuku (Anilao koristi osmožičanu gitaru za taj debeli, masivni zvuk rifova) ali je ovo generalno death metal za kakav uvek imam vremena i volje i sa guštom sam preslušao Posercorpseov najnoviji rad, a koji sd ezavršava sa po jednom obradom klasičnih tema Cannibal Corpse i Gorgoroth. Stvarno ljudski.

https://posercorpse.bandcamp.com/album/subtle-body

Redreigner su vro simpatičan death metal peterac iz Grčke, sa istoimenim EP-jem. Ovo su četiri pesme disciplinovane, maštovite, pa i melodične svirke koja fino spaja death metal težinu sa očiglednim interesovanjem autora pesama da se istražuje egejsko harmonsko nasleđe. Dakle, hedbegnerski, ali i raznovrsno, pa i progresivno. Dobra produkcija, generalno vrlo dobar materijal:

https://redreigner.bandcamp.com/album/redreigner-ep

Za kraj, totalni mrak. Australijski Parasitic Equilibrium sigurno nisu slučajno baš na badnji dan po Gregorijanskom kalendaru objavili svoj album Dark Meditation. Ovo je surova, mračna ploča tipično australijski kavernoznog death metala i mada se Parasitic Equilibrium ne mogu optuživati za kopiranje Portala i drugih bendova sa ovog kontinenta koji su definisali taj zvuk, nema sumnje da rade u istom ključu. Ovde ima za nijansu više „pravog“ gruva i „čistijih“ rifova, ali pričamo i dalje o albumu izuzetno tamnog zvuka i preteće dispozicije. Meni odlično:

https://parasiticequilibrium.bandcamp.com/album/dark-meditation-cd
 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version