DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

SRPSKE NARODNE PESME

<< < (2/5) > >>

Ghoul:
ILIJADU i ODISEJU ja mogu da respektujem kao neko ko se bavi književnošću, da objektivno analiziram i prepoznajem motive, uticaje, korene koji se odatle pružaju kroz dobar deo zapadne književnosti, itd. ali ovako privatno, subjektivno, neku umerenu zanimljivost mogu da priznam ODISEJI dok me je ILIJADA ostavila ladnim da ladniji ne mogu biti, i u idejnom i u stilsko-jezičko-poetskom smislu.

još konkretnije: kad sam ih svojevremeno čitao, ne znam da li sam iz obe sebi u sveščicu prepisao 4-5 citata kao nešto što je zaista prelepo i pregenijalno i zaista memorabilno rečeno - ono, da te dirne i u srce i u mozak.
jok, bato.
tokom 99% texta oba ta speva NIŠTA u meni nije zaigralo.
so sue me!

nego, nemojmo bajke ovde: to je druga priča.

hteo sam, eto, da podelim s vama oduševljenje ponovnog otkrića i da, eventualno, navedem bar još nekog da se popriseti naše (pre svega epske) narodne poezije koju je većina nas, verovatno, MRZELA onda kada su nam ih loši nastavnici i profesori u školama predavali.

angel011:
Trebalo je da ih ja mrzim, koliko mi je majka pričala da ju je sve to smaralo dok je ona išla u školu.

Ali, meni su se te pesme dopadale još tad. Banović Strahinja, najviše, mada je bilo i drugih. One o Marku Kraljeviću slabije od ostalih, zato što mi je Marko Kraljević delovao kao razmetljiva seljačina. So sue me.

BladeRunner:
U knjizi 'Ogledi o književnosti' dat je veoma zanimljiv gramatički osvrt na poslednje stihove Banović Strahinje koji Strahinju čine manje plemenitim, a pjesmu smislenijom. Sa druge strane, meni se više dopada opšteprihvaćeni i plemeniti Strahinja.

Od nespomenutih bi izdvojio skriveni biser, 'Jetrvica adamsko koleno'. Iako je upadljiva sličnost sa mnogo poznatijim evergreenom, 'Predragom i Nenadom', jetrvica se izdvaja po samopožrtvovanom ženskom liku i tome što je jedna od rijetkih pjesama iz koje se može ponešto saznati o srpskoj porodici tog vremena. Ovdje se (slično kao u boljoj i potresnijoj 'Smrti majke Jugovića') otkriva jad i užas rata, kao i naličje života svih tih silnih junaka koji su kući ostavljali ucvijeljene žene i majke. Na kraju, pjesma se završava potresno, u kreiranju ne-krvne porodice koju čine sin bez majke i majka bez sina.

Sličan motiv može se naći i u 'Ropstvu Janković Stojana' koja jezički (ako ne tematski) zvuči kao esencija doba u kome je nastala, i to ponajbolje u ovim odmjerenim i viteškim stihovima:

"Oj, Stojane, jabuko od zlata!
Majka te je već zaboravila,
snae Jele zaboravit neću;
snao Jelo, nenošeno zlato!"

Skraćeno, Janković Stojan se vraća iz ropstva, obilazi svoj vinograd u kome nalazi majku i saznaje da mu se vjerna ljuba danas preudaje. Šta on radi? Uzima luk i strijelu? Ore drumove? Ne, Janković Stojan odlazi kući i diže zdravicu na svadbi svoje žene. Taj trenutak je, u mom doživljaju epske narodne poezije, neprocjenjiv. Kasnije nesuđenog mladoženju u miru otpravi kući oženivši ujedno svoju sestru, dok majka, kada ga prepozna, 'mrtva na zemljicu pade'. Uopšte, moral zadivljuje, kao i prikrivena melanholija kojom ova poezija odiše.

Što se tiče našeg dobrog Marka, kome je u Kotoru iskovan mač (pa je i tu napravio neki haos), oduševljen sam 'Markom Kraljevićem i vilom'. U toj pjesmi, Marko i Miloš idu kroz šumu, pa Marko nagovara Miloša da pusti glas. Miloš neće, jer pjeva bolje od vile Ravijojle, te ako pusti glas, plaši se da će ga vila ubiti. Marko mu garantuje svojom junačkom čašću i poštenjem da slobodno može da pjeva, jer dok je Marko živ, neće dlaka sa glave da mu fali. Počne Miloš da pjeva (dok mu vila otpjevava). Marko ladno ZASPI. Vila dođe i ubije Miloša. Marko se probudi i traži vilu kako bi je prebio. Usput zaprijeti i Šarcu da, ukoliko ne stigne vilu, živ kući dolaziti neće. Nehumano je opisano koliko je prebio. Evo par stihova u kojima se brutalno krše ljudska prava i povelja ujedinjenih nacija:

Belu vilu međ' pleći udari,
Obori je na zemljicu čarnu,
Pak je stade biti buzdovanom:
Prevrće je s desne na lijevu,
Pak je bije šestoperom zlatnim:

Prebijena vila oživi Miloša, i u zadnjim stihovima se jada svojim natprirodnim prijateljicama:

O čujete, vile drugarice?
Ne streljajte po gori junaka
Dok je glasa Kraljevića Marka
I njegova vidovita Šarca
I njegova šestopera zlatna;
Što sam jadna od njeg' pretrpila!
I jedva sam i živa ostala.

E to je junak-manijak! Primjetite da je za sav ovaj haos iz ničega upravo zaslužan Marko te, da se ponašao normalno, ništa od ovoga se ne bi desilo.

Nego, sve ovo je odlično, ponešto i simpatično, ali u mom poimanju epske narodne poezije ništa ne dostiže intergalaktičke visine 'Smrti majke Jugovića' i 'Banović Strahinje'. Tek ako se ova poezija dobro poznaje, može početi da se cijeni jedan drugi genije, Petar II Petrović Njegoš, koji je uspio u nemogućem, a to je da mu autorsko djelo odiše snagom ravnom (ili približnom) gore nabrojanom. Pozdrav.

angel011:

--- Quote from: "BladeRunner" ---U knjizi 'Ogledi o književnosti' dat je veoma zanimljiv gramatički osvrt na poslednje stihove Banović Strahinje koji Strahinju čine manje plemenitim, a pjesmu smislenijom.
--- End quote ---


Da ne jurim sad knjigu, može li to opširnije?

Ghoul:
pa da, stoji donekle to što kaže anđelija: marko JESTE spoj hogara strašnog i konana i homera simpsona i nikole iz 'mi nismo anđeli', dakle, on JESTE mrcina on so many levels, ali je takođe i šarmantan i zabavan i mudar (najčešće kad je kasno) i pravičan (kao što se vidi u 'urošu i m-ićima', gde je sudio 'ni po babu ni po stričevima…') i samokritičan ('pogubih od sebe boljega…'), u svakom slučaju komplexan i dražestan lik!

sve ove aspekte nj. lika i dela sjajno je prikazao crtač i scenarista nikola pejić u svojim stripovima koji su prvo izlazili u strip pressingu, a potom su sakupljeni i u album, koji je MUST HAVE (ne znam ko beše to na kraju izdao, valjda novosadski skc, neka me ispravi neko ako grešim): to je unikatno duhovit i zabavan strip!

nego, zahvaljujem blejd raneru, i pitam:
koje je najbolje postojeće izdanje srp. junačkih pesama za posjedovanje?
mislim, i da je tvrdo i lepo odštampano i povezano, i da ima neku teorijsko-kritičku pratnju i anotaciju, da je baš autoritativno predstavljeno?
ima li nešto takvo?
ovo što ja imam u kući je nekakvo izdanje za školsku lektiru, koje je em ružno na oko em žuto od starosti, em iskrzano od brojnih ruku koje su odatle domaće zadatke spremale, a hteo bih nešto što je dostojno sadržine.
planiram da već na sajmu potražim jednu takvu 'bibliju' za uz uzglavlje!

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version