DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > UMETNOST I KULTURA

Kud plovi TV barka?

(1/29) > >>

Alexdelarge:
Neko je davno rekao da je televizija ogledalo duhovnog stanja gledalaca. Naravno, ovo je izrekao neki Englez, pošto teško da bi, makar za trenutak, neko i mogao da poveruje da to ima ikakve veze sa nama, osim što naša televizija jeste ogledalo, ali čega?




Ovog proleća smo konačno shvatili da većina građana hoće da deli iste vrednosti kao i ostatak civilizovanog sveta, što bi konsekventno moralo da podrazumeva drastičnu promenu odraza slike u ogledalu kojim se barata pomoću daljinca. Da li je to tako? Odgovor je jasan - sa časnim izuzecima, naša televizija je i dalje u dalekim godinama prošlog milenijuma i, naravno, odraz u ogledalu sa daljincem nije odraz evropske Srbije, već one sa kojom bi trebalo da smo raskrstili, mada je ona očigledno vrlo prisutna zahvaljujući, pre svega, onima koji kontrolišu odraz u ogledalu, a kriju se iza univerzalnog alibija: "Gledaoci to traže". Da li je sve to baš tako?

U jednom trenutku je počela invazija domaćih filmova bez ikakvog kriterijuma, kojima je jedino bilo zajedničko da je kvalitet slike na nivou filmske projekcije u zadružnom domu pedesetih godina, gde pritom fali i po jedna rolna filma, pošto u ogledalu sa daljincem domaća filmska starudija obavezno traje bar po 5-6 minuta kraće nego nekad. Partizani su se vratili onako kako Brus Vilisu i Švarcenegeru nikada ne bi pošlo za rukom, jer kroz kišu iskrajcovanih filmskih kopija se naziru Boško Buha (ne onaj što su ga upucali), Sirogojno, a tu je i Slavica, pa samo fali Barba Žvane. Ili je i on bio, ali je promakao pošto nije emitovan na raznim programima bar tri puta u jednoj nedelji, što je uobičajen prosek. Umetnički doživljaj je posebno impresivan kada Javni WC emituje remek-delo pod nazivom "Desant na Drvar", gde u prvih dvadesetak minuta Nemci, na tečnom nemačkom, kroje planove kako da doakaju najvećem sinu naših naroda i narodnosti, a da pritom niti jedna jedina reč nije prevedena. Jasno je da je u Kući neko dobio proverenu informaciju da je u Srbiji nemački jezik zastupljen isto, ili bar skoro isto, kao i srpski, što je baš ohrabrujuće, jer znamo da uskoro nemački filmovi neće imati one glupe titlove. Jedna druga televizija je emitovala italijansku mini seriju od tri nastavka, sva tri bez ijednog jedinog titla. Tako se ide u Evropu! Kad su u pitanju filmčići komediografskog karaktera, redovno uvredljive umetničke vrednosti, koji su pre 25-30 godina uveseljavali staro i mlado po staroj Jugi, za njih su rezervisani udarni televizijski termini; udri reprizu na reprizu reprize. Dokle? Kako dokle? Kakvo uvredljivo pitanje! Kakva ružna reč - repriza! Tu počinje da se napipava žila kucavica ogledala sa daljincem.

Devedesetih godina sistemska televizija, koja se od TV Beograd prekrstila u RTV Srbije, počela je da proizvodi program, koji je imao očigledan cilj za skretanje pažnje na takozvane "vedrije" teme, kao pandan monstruoznom TV Dnevniku, i to je davalo rezultate. Misliocu koji je patentirao turbo-folk zapalo je za oko da svi južnoamerički diktatorski režimi zamajavaju narod telenovelama, pored kojih ne vide šta im se radi i kuda idu, pa je to ekspresno ušlo u naše živote. Domaće serije i telenovele su postale glavni oslonac sistema koji se od milošte zvao Bastilja. Ako se pažljivije pogleda, nije teško uočiti da danas dobar deo televizijskog programa čine sadržaji proizvedeni u tom vremenu, sa pomenutom namenom. Zahvaljujući nekim čudno formulisanim ugovorima, nekoliko anonimnih kompanija je posle prividnog pada Bastilje dobilo pravo da distribuira serije TV Beograd i to televizijama bivših jugoslovenskih republika. Ruku na srce, devedesete su imale i neke dobre stvari. Na primer, TV Beograd je bila producent, bolje rečeno finansijer, svih domaćih filmova proizvedenih u to doba. Treba imati u vidu da tada nije postojala TV pretplata, a TV Beograd je imao sredstva da pokrije te troškove, koji su se vrteli od 100.000 tadašnjih maraka na više. Poređenja radi, pre dve godine vrhuška RTS odbila je da otkupi film Rajka Grlića "Karaula", zajedno sa serijom, čime je RTS postao jedina nacionalna televizija neke od država bivše Jugoslavije koja to nije uradila. Cena od 120.000 evra za malo remek-delo je proglašena za "lopovsku", mada danas cena jedne epizode domaće serije najprizemnijeg kvaliteta ide i do 80.000 evra, istih onih para koje građani ove zemlje plaćaju kroz TV pretplatu, nadajući se da za svoj novac ugledati Evropu u ogledalu sa daljincem.

Tu dodirujemo sledeću ranu - kakav boljitak ima pretplatnik-korisnik u odnosu na vreme kad nije plaćao preplatu? Da li ima manje repriza, da li ima bolji obrazovni, dokumentarni, strani serijski, muzički program, o aktuelnim filmovima da se i ne diskutuje. Nepobitno je da se od pretplate inkasira oko 4,5 miliona evra mesečno i da plate i honorari svih, pa i onih koji na posao svraćaju sporadično ili ne svraćaju uopšte, iznose između 2,2 i 2,6 miliona evra mesečno. Na šta se svakog meseca potroši ostatak od nekih dva miliona evra, pitanje je bez odgovora.


U susednoj Hrvatskoj, na programima HRT prikazuju se sve relevantne svetske serije, dokumentarni program je na najvišem nivou, a autorske emisije nisu samoreklamerska-stranačka propaganda opcije koja je bliska vrhuški HRT. Sa našim žaljenjem, u njihovom ogledalu se odslikava Evropa i svaki sekund emitovanog programa jasno pokazuje gde je novac gledalaca-pretplatnika. Nema repriza, nema starudija bez ikakvog smisla i nema podilaženja jeftinom primitivizmu, što ne znači da HRT ne bi mogao niti umeo da iznedri civilizacijski izmet poput ponosa svog srpskog pandana o raščešljanoj baki. U Hrvatskoj su takve stvari prepuštene takozvanim "zabavnim" televizijama, Novi ili RTL-u, koje su pandan našem Pinku, mada je čudo što civilizacijski nivo Pinka nikako nije ispod civilizacijskog nivoa RTS-a, što bi bilo očekivano.

Šta reći za ostala ogledalca? Od TV Fox se očekivalo mnogo, stigao je program bez glave, repa i ikakvog profila, bez obzira što su potrošena sredstva o kojima ostale televizije mogu da sanjaju; Avala i Košava, nekada pominjani kao Pink 2 i Pink 3, barataju sa programom uvredljivog kvaliteta, od Marka Jankovića koji satima sa gostima čita za sebe SMS poruke, Zahara gde se pocupkuju kolca, začinjeno katastrofalnim repriznim serijama, obaveznim telenovelama i svim mogućim otpacima u svakom pogledu; Studio B, vrlo pristojan za jednu gradsku televiziju; odličan dečiji kanal Happy, od kojeg bi svi mogli da ponešto nauče, i B92, koji ima svoj jasan civilizacijski profil, ali je pritom smrtno ozbiljan, neko bi rekao dosadan, čak i kada treba da bude zabavan.

Šta je zajedničko za sve gore navedene televizije? Svi su potrošili ogromna sredstva za kupovinu programa, a da za taj novac nisu obezbedili moderan i aktuelan program koji je uklopljen u televizijske tokove u svetu, program namenjen gledaocima koji su okrenuti civilizovanoj budućnosti, oslobođeni bremena prošlosti i iluzija o božanskoj jedinstvenosti pod ovim suncem. Zbog toga postoje toliki pokušaji da se sakrije da je gledanost svih televizijskih programa dramatično pala i da po prvi put marketinške agencije, koje troše novac na reklamiranje proizvoda, završavaju godinu sa viškom - novcem koji nisu uspeli da potroše na televiziji, jer nije bilo dovoljno programa koji su bliski potencijalnim potrošačima.

Koliko stvarno gledalaca danas sedi ispred ogledala sa daljincem? Odgovor je - mnogo manje nego ranije, jer se kreće između 100-200.000, koliko je maksimum koji okuplja Fox ili Avala, Pinkovih 650.000 za vreme Grandovih emisija, i TV Dnevnika koji se ovog leta dodirivao sa Grandom. Ne tako davno, svaki atraktivniji film je imao imao gledanost današnjeg Granda ili Dnevnika, da ne pominjemo seruju Dosije Iks, koja je u jednom trenutku imala gledanost od 24%, odnosno skoro dva miliona gledalaca, ili Zone Zamfirove sa skoro pola stanovništva ispred ekrana. Izraženo u procentima, danas 4-10% stanovništva redovnije gleda televiziju, dok skoro 50% apstinira od ekrana jer nema šta da gleda.

Nije teško zaključiti da najveći deo takvih čine upravo oni koji očekuju da im Evropa uđe i kroz magično ogledalo, oni koje odavno ne zanimaju ostaci koncepta televizije iz devedesetih i koji sadržaj televizijske ponude doživljaju kao uvredu i atak na ličnu inteligenciju.

Robert Nemeček

raindelay:
"B92, koji ima svoj jasan civilizacijski profil, ali je pritom smrtno ozbiljan, neko bi rekao dosadan, čak i kada treba da bude zabavan. "           ximaa

crippled_avenger:
Lepo je napisao Robi. Nadam se da će štampa preneti ovaj tekst!

Alexdelarge:
RTS ne trpi kritiku

TIJANIĆ PROTIV NEMEČEKA

U seriji optužbi protv bivšeg urednika filmskog programa, RTS poteže patriotski argument: Nemeček je, kažu, uglavnom emitovao horor filmove, od kojih većinu, namerno i zlurado, na najveće srpske verske praznike! Strava u Takovskoj ulici!
Ekipa e-novina

Očigledno nemajući pametnija posla, tzv. Javni Servis Aleksandra Tijanića (koji, inače, funkcioniše pod sloganom “Vaše pravo da ne znate ništa”) ovih se dana intenzivno bavi likom i delom Roberta Nemečeka: nekadašnji urednik filmskog programa RTS u nekoliko intervjua i autorskom tekstu za e-novine bio je kritičan spram uređivačke politike Tijanićeve kuće, ističući HRT kao primer kako funkcioniše pravi Javni servis.

Povodom Nemečekovih izjava, pres služba nečega što se zove RTS objavila je sledeće:
"Javni medijski servis Srbije žali što je Robert Nemeček, posle šetnje kroz pet televizija, opet ostao bez angažmana. Do raskida radnog odnosa došlo je zbog toga što gospodin Nemeček nije želeo da finansijskim organima RTS-a omogući kontrolu finansijskog poslovanja redakcije. Kada je reč o ‚šoderu’ koji, kako kaže gospodin Nemeček, RTS pušta u udarnim terminima, navodimo neke od ‚krš’ filmova koje je gospodin Nemeček odložio u fioku. Između ostalih, mogao je, a nije emitovao filmove : ‚Bili Eliot’ Stivena Daldrija, ‚Obični ljudi’ Roberta Redforda, ‚Visoke potpetice’ Pedra Almodovara, ‚O, brate gde si’ braće Koen, ‚Život je lep’ Roberta Beninija, ‚Petparačke priče’ Kventina Tarantina... U pomenutom periodu, Nemeček je pompezno emitovao film ‚Neuspela mućka’, preteču svih ‚treševa’ u domaćoj kinematografiji. Ovome treba dodati i brojku od osamdesetak horora, od kojih je većina emitovana više puta, uglavnom usred verskih i drugih praznika, naspram svega 24 srpska filma, koliko ih je za tri godine prikazao na srpskoj televiziji.

Što se tiče HRT, ne sporimo produkcioni kvalitet te televizije, ali gospodin Nemeček očigledno nikada nije gledao informativni program HRT-a niti čitao izjave hrvatskih kritičara medija koji jasno govore o HRT-u kao o strogo kontrolisanoj televiziji koja je sa programa skidala pojedine emisije i cenzurisala svoje voditelje. Kada je reč o premijernim serijama, HRT nije ni za epizodu ispred RTS-a jer su nam sve dostupne istovremeno. Primera radi, ono što u Hrvatskoj emituje nekoliko televizija (‚Nova’, RTL i HRT), kod nas objedinjuje RTS: ‚Bekstvo iz zatvora’(serija koju je Nemeček u fioci držao skoro godinu dana), ‚Očajne domaćice’(nove sezone), ‚CSI - Las Vegas, Njujork, Majami’ (sve nove sezone)”.

„Razumemo” - nastavlja se u saopštenju - „da je Robert Nemeček pogođen činjenicom da je filmski program RTS-a od njegovog odlaska znatno unapredio svoj rejting. Primera radi, u prvih šest meseci ove godine, rejting filmskog programa je za oko četvrtinu veći u odnosu na isti period prošle godine. Identičan trend rasta zabeležen je i u udarnom delu sezone. Sa željom da gospodin Nemeček uskoro nađe posao, RTS će nastaviti da emituje najgledaniji filmski i serijski program na zadovoljstvo miliona gledalaca”.

+++

ODGOVOR ROBERTA NEMEČEKA

Pošto u tekstu koji potpisuje PR služba Javnog medijskog servisa Srbije dominiraju čiste neistine, voleo bih da ih pobrojim i istaknem. Ne ulazim u to šta je od toga neznanje, šta namerna laž, a šta posledica rekla-kazala.

LAŽ BR. 1:

Robert Nemeček nikada nije radio na pet televizija, bar ne do današnjeg dana. Gorenavedeni nikada nije "ostao bez angažmana", već je svaku televiziju napuštao svojom voljom, pa se to odnosi i na Javni medijski servis Srbije. Postoji zvaničan zahtev za prekid radnog odnosa, koji postoji i u arhivi RTS, i isključiva inicijativa bila je na strani gorepomenutog.

LAŽ BR. 2:

"Nije želeo da finansijskim organima RTS-a omogući kontrolu finansijskog poslovanja redakcije" - teško je komentarisati koliko je to bez osnova. Svaki sklopljen ugovor se nalazi na više mesta i dostupan je bilo kome koga to zanima za bilo koju vrstu inspekcije, a ukupna vrednost ugovora se zaključivala u visini godišnjeg budžeta za taj program, koji se utvrđivao početkom kalendarske godine. Šta sam ja imao da želim i ne želim kada je to moglo da se uradi i bez mene u svako doba. Na stranu što su dolazile i inspekcije iz ministarstava koje su bez problema imale uvid u sve i nisu našle nikakvu nepravilnost.

LAŽ BR. 3:

"Mogao je, a nije emitovao filmove.....": "Bili Eliot" je emitovan dva puta u udarnim terminima, "Obični ljudi" takođe u terminu u 14:00 na 2. programu, "Visoke potpetice" su toliko puta emitovane po svim televizijama, da sam smatrao kako je bolje da prođe neko vreme pre sledećeg emitovanja. Moj omiljeni film "O brate gde si" je čekao bolji termin, pošto nije film velikog komercijalnog potencijala, bar nije bio u vreme kada se za svaki film u udarnim terminima očekivala gledanost od desetak posto, "Život je lep" i "Petparačke priče" nisu mogli da budu emitovani zato što RTS nije platio licencu dobijenu od firme Pro Vision, bar nije dok sam ja bio tamo.

Odakle ideja da je "Neuspela mućka" preteča svih treševa, nije mi poznato, ali taj film je nabavljen kompenzacijom preko marketinga RTS i praktično je dobijen besplatno, pa pošto je premijerno prikazan na srpskoj televiziji dobio je pažnju koju zavređuje, ni veću ni manju. Istina je da nikada nisam gledao informativni program HRT, kao ni RTS, jer me generalno ne zanima, a kada gledam, gledam ga na TV B92, danas, kao i uvek.

LAŽI BR. 4 i 5:

"HRT nije ni za epizodu ispred RTS-a" i "jer su nam sve dostupne istovremeno". Ovo je moglo da izađe ili iz neke totalne neznalice ili konvulzivnog lažova. HRT emituje SVE relevantne strane serije, koje nešto znače u svetu, RTS takoreći ništa, pa i ono što sam ja doneo pred ekrane. Ako su HRT i RTS po serijama isto, molio bih da mi se objasni kada će se na RTS-u emitovati serije: "Lost" (najgledanija serija na svetu) "Fringe" (nova serija J.J.Abramsa), "Dexter", "Closer", "Weeds", "Men On The Trees", kao i nove epizode serija koje su u moje doba išle na RTS: "Zločinačke namere", "Specijalne žrtve", "Monk" i druge koje HRT uredno prikazuje. Spisak bi bio predug, ako bi se sve nabrojalo. Odgovorno tvrdim da RTS-u nije dostupna nijedna serija najvećih svetskih kompanija, kao što su: Warner, Columbia, Universal i mnoge druge. HRT-u su sve ove serije dostupne.

LAŽ BR. 6:

Početak licence za "Bekstvo iz zatvora" je bio četiri meseca pre mog odlaska, a ne godinu dana. Pošto sam bio uveren da gledaoci više vole da seriju u nastavcima gledaju svaki dan, a ne jednom nedeljno kako sada ide na RTS, imao sam nameru da prošlog leta emitujem tu seriju onako kako bi gledaocima više odgovaralo, ali sam napustio RTS krajem aprila.

Za podsećanje, serije "CSI / Las Vegas, Njujork, Majami" ja sam preneo na RTS sa B92 koji je pre toga emitovao ove serije. Ne znam čemu isticanje nečega što je ostalo za mnom.

LAŽ BR. 7:

Slatko me je nasmejala glupost da je filmski program RTS "unapredio svoj rejting", pošto su dnevna istraživanja dostupna svakome koga to zanima, a ona pokazuju drugačije. Naglašavam da su pred moj odlazak, u prva četiri meseca prošle godine, strani filmovi imali gledanost koja je išla i preko 18%, pa ne bi bilo loše da se vidi deset najgledanijih stranih filmova godinu dana kasnije na RTS. Ja to znam, ali zbog onih kojima je upućena ova laž ne bi bilo loše da se vidi.

LAŽ BR. 8:

"Nemeček je puštao horore na verske praznike!" Bilo bi dobro to potkrepiti golim činjenicama: koji film i na koji praznik. Makar jedan! Pod moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da to nije tačno, mada bih napravio jednu digresiju. U većini evropskih zemalja se na verske praznike u noćnim terminima emituju i filmovi koji demostriraju pobedu dobra nad zlom, bez obzira što bi neki mogli da se podvedu pod horor. Na primer, 2006. godine je u Engleskoj na Božić emitovan film "Isterivač đavola" uz obrazloženje da "snaga krsta pobeđuje đavola i svako drugo zlo" i da je to potpuno prigodan film za tu priliku, za razliku od filmova kao što su "Predskazanja" ili "Rozmerina beba" u kojima đavolje sile nisu pobeđene, pa ne bi bile zgodne za taj dan. Ovo nije moj stav, samo komentar.

Za kraj, nije loše da se neko potpiše ispod saopštenja RTS za slučaj da se ova gomila laži iznese pred sud, koji bi lako procenio koje su zakonske konsekvence ovakvog obmanjivanja javnosti i pokušaja omalovažavanja mog rada.

ginger toxiqo 2 gafotas:
INTERVJU NEDELJE... Aleksandar Tijanić, generalni direktor javnog servisa Srbije
JA SAM VAKCINA PROTIV BESNILA

Probajte da zamislite da Srbija nema ovakav RTS i da je neka od postojećih televizija medijski javni servis. Tačno u pola osam, svi demoni bili bi pušteni iz boce! Dobar javni servis je najbolja vakcina protiv besnila duha


Generalni direktor Javnog servisa Srbije Aleksandar Tijanić ima tu čast da bude na čelu kuće koja slavi 50 godina postojanja. U intervjuu za Press otkriva nove planove RTS-a, kao i uvek, bez dlake na jeziku govori o tome kakva bi bila Srbija da nema ovakav javni servis.

- Koliko pamtim, ovo je prvo rukovodstvo RTS-a kojem je važnije mišljenje gledalaca od mišljenja moćnika. Pretpostavite da Srbija nema ovakav RTS te da je neka od postojećih televizija medijski javni servis. U pola osam svi bi demoni bili pušteni iz boce. Dobar javni servis predstavlja najbolju vakcinu protiv besnila duha.

n Zašto je RTS tako važan za Srbiju? Zbog njega se ratovalo, palilo, svađalo u Skupštini.

- RTS je godinama održavao rat države protiv društva. Time je maskiran nakazni sistem, bratstvo ološa, koji je slao ljude da ubijaju ili budu ubijeni, dok se istovremeno, u mraku navodno nacionalnih parola, odvijala najveća pljačka u istoriji Srba. Nijedna evropska elita, svejedno - politička, ekonomska ili kriminalna, nije tako temeljno opelješila sopstveni narod kao srpska elita Srbe. Bez RTS-a kao hipnotizera, batine i sejača straha, to nije bilo moguće.

NEZNANJE TV KRITIČARA JE MUKOTRPNO STEČENO

n Da li vam smetaju poređenja s hrvatskom televizijom, uglavnom na štetu RTS-a?

- Neznanje takvih kritičara je mukotrpno stečeno. Neka pročitaju hrvatske televizijske kritičare, blogove i forume šta govore o stepenu političke kontrole, cenzure i pritisku na liberalne novinare i urednike u toj bogatoj susednoj kući. Da, imaju kvalitetniju sliku i bolja studija. Nije ih u ratu rušila NATO avijacija, u zemlji s dvaput manje stanovnika imaju dvostruko veći prihod od pretplate i marketinga.

n Jedni kritičari naglašavaju porast kvaliteta i gledanosti RTS-a, a drugi to ne priznaju i optužuju vas za jurenje rejtinga.

- Naši TV kritičari su uglavnom komičari. Džunovka iz „Politike" kao da gleda televizor, a ne program. Ona je zlonamerna više nego što je to moguće pukim slučajem. Nedeljnik „Vreme" angažovao je Ilića, voditelja B-92 s govornom delikvencijom dopisnog člana Rokera s Moravu, da piše o konkurenciji. Kao da iskreni vegetarijanac ocenjuje čvarke. Zoran Panović je jedini temeljan analitičar televizijskog programa u državi. Što se jurenja rejtinga tiče, neka kažu Marku Tompsonu, direktoru BBC-ja, kako nema potrebe da BBC bude najgledaniji u Britaniji. Televizija bez publike je elektronski leš ili nečiji nameran politički projekat.

n Toliko su vas puta smenjivali za ove četiri godine. Kako ste se održali na mestu generalnog direktora?

- Prvo, nije mi stalo do ovog mesta, pa me ne mogu ucenjivati. Drugo, više je Tijanić dao RTS-u nego što je od RTS-a dobio. Ja sam promenio ovu kuću, ona mene nije. Treće, najvažnije, mene su odbranili gledaoci! Kad se dnevno oko našeg programa okupi četiri i po miliona gledalaca, kad je kuća postala vlasništvo građana, nisam imao nijedan problem. Ne verujem da će moj naslednik, kad za 16 meseci sedne u ovu fotelju, imati bilo kakav problem da bude bolji od Tijanića. To je bar lako.

n Kad ste bili najbliži smenjivanju?

- Pre četiri godine kada sam bez znanja tadašnjeg premijera i bilo kojeg političara imenovao Nenada Lj. Stefanovića za glavnog i odgovornog urednika informativnog programa.

n S koliko novca su vas častili građani Srbije za pola veka Televizije Beograd?

- Pretplata za avgust iznosi 5,3 miliona evra. Gotovo 700 hiljada više nego u julu. Fantastičan rezultat s obzirom na leto i dubinu krize. U Beogradu je procenat naplate čak 86 procenata.

n Trenutno se priprema novi zakon o javnim servisima, zašto ste protiv tih zakona?

- Protivnik sam teorije o zavođenju reda u medijima. Ja sam za zavođenje vladavine prava i pravila u medijima! Tabloidi nisu medijski, već politički, sociološki i psihološki fenomeni. Neko iz vlasti je uhvaćen u pokušaju da smandrlja sve zakone pomoću ilegalne radne grupe. Sad čujem da iz te radne grupe beže svi predstavnici vlasti. Ne može tako da se radi. Nema Dragan Janjić iz Ministarstva kulture, očigledno inficiran autoritarnošću, ovlašćenje da pravi privatne radne grupe i poverava sudbinu javnih servisa advokatu jedne privatne televizije! Ovo je klasičan udar na slobodu medija i, ako se nastavi sa ovom ilegalnom akcijom, zatražićemo intervenciju vrha države i evropskih foruma.

n Šta to novo sprema RTS?

- Novi art-direktor Boris Miljković sprema kompletan vizuelni identitet RTS-a. Taj posao će trajati godinu dana. Olja Kovačević je praktično spremila novu emisiju. U kuću se vraća Branka Nevistić s novim, verujem, hit projektom. Verica Bradić završava pripreme za šou-program. Aca Stojanović, koji je došao sa B-92, već se odomaćio. Novi sajt je za tri meseca pet puta povećao broj čitanja. Sajmon Džejgo, najbolji evropski projektant studija, završio je novi informativni studio, i to će biti zaista senzacionalni dizajn. Spremamo nove emisije iz kulture, dečjeg programa, klasične muzike, pregovaramo s najvećim filmskim kompanijama, najveći smo kupac sportskog programa u regionu. Tri akcije izdvajam po značaju. Avalski toranj u betonskoj formi biće gotov pre zime. PR kampanja pod sloganom „Digli smo ga" kreće ovih dana. Ušli smo u fazu digitalizacije, koju moramo okončati pre 2012. Zapošljavamo stotinu mladih stručnjaka, i to je početak novinarstva 21. veka za ovu kuću. Dodajte prenos Univerzijade u novoj tehnologiji, pet domaćih serija, četiri televizijska filma.

PROFIT OD EVROSONGA

n I gde vam je završni račun za Eurosong?

- Završni račun smo ove sedmice predali predsedniku Organizacionog odbora Mlađanu Dinkiću. A Srbiji je ostao sav profit. Promenjena slika o nama i, kako mi kaže istraživač Srđan Bogosavljević, proevropsko raspoloženje Srba je, posle Evrosonga, skočilo za 20 procenata.

n I na kraju, naravno, politika. Kako vam izgleda Srbija?

- Mi smo se, potrošivši energiju mržnje, izvukli iz statusa najbolesnijeg evropskog društva u evropsku državu s najvećim problemima. Najopasnije će biti ako kraj realnog pesimizma uzmemo za početak naivnog optimizma. Boris Tadić ima najveći koeficijent moći u ovoj deceniji, ali ima četiri ogromna iskušenja: oporavak socijalnog sistema, koji se u Srbiji urušio kao komunizam, s užasnim posledicama po građane i porodice; raskidanje pakta elita koje planski ukidaju spontanost u društvu, tržište u ekonomiji, slobodu medija i klasnu prohodnost, forsirajući korupciju kao oblik masovne prostitucije vladajuće elite; otimanje srpskog prava na „nesvrstavanje" između Zapada i Istoka u vreme embrionalnog hladnog rata; istorijsko razgraničenje Srba i Albanaca oko Kosova.

n Može li Tadić da uspe u svemu što ste naveli?

- Nema izbora. Mora da uspe u svemu da bi uspeo u bilo čemu. Posle razlaza Nikolića i Šešelja, biće mu teže jer više ne može da „preti" Briselu dolaskom radikala na vlast. Sad dosta toga zavisi od mudrosti Zapada, ako ta pojava uopšte postoji. Ako izostane konkretan dokaz da Evropa želi Srbiju, ovde će iznova samo ludaci biti srećni bez napora.

n Kad ste se poslednji put videli s Koštunicom i šta ste jedan drugom rekli?

- Nadam se da ćemo se ovih dana videti. U poslednjem razgovoru bio je premijer. Ja sam nešto rekao. Onda je on rekao meni.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version