Predvorje > NEXT GENERATION

Tuno i Kris

(1/4) > >>

Potopljeni:
Iako sam se tek sada registrovao, već sam više puta posećivao ovaj forum i čini mi se da biste mi mogli dati nekoliko saveta u vezi pisanja SF.
Evo i jedne moje kratke priče.

                                                Tuno i Kris




  Tuno je ustala namrgođena i potištena sa klupe. Uvek je dala sebi pola sata nade da će otac ipak doći po nju. „Već treći put ove nedelje! Prokleta da mu je ona mašina!“ pomislila je.
  Tuno je morala preuzeti brigu o kući nakon što joj je majka pre godinu dana poginula. Nije, da joj je bilo teško ali svojim desetogodišnjim slabim rukama baš i nije bila idealan kandidat da čisti za ocem, koji se zavukao u sebe i ništa drugo mu nije bilo bitno sem rada na svom novom izumu. „Promenio se!“ promumljala je tužno na putu kući iz škole „Veoma se promenio!“ i tiho pustila suzu.
  Stigavši do ulaznih vrata svoje kuće Tuno se ipak malo pribrala i ušla sa nadom za zagrljajem dobrodošlice. Ali kao i u većini slučajeva, njen otac nije ni primetio da je neko ušao. Stajala je neko vreme iza njegovih leđa u tišini a zatim besno bacila svoju torbu na zemlju. „Ah, ti si Tuno srce!“ reče joj otac okrenuvši se na zvuk buke „Oh, zar sam ponovo zaboravio? Izvini, ali znaš i sama ...“ i već se ponovo okrenuo ka svom radu „... kako znam izgubiti pojam o vremenu kada radim!“ nastavila je Tuno umesto oca, već dobro joj poznatu rečenicu. „Da, znam!“ dodala je besno i otišla gore na sprat u svoju sobu.
  Vratila se nakon desetak minuta rešena da da ocu još jednu šansu kako bi se iskupio za svoj nedolazak po nju. „Vidi tata, dobila sam četvorku! Učiteljica nam je dala za zadatak da nacrtamo kartu zemlje! Zaboravila sam jedino Australiju i dala mi je četvorku!“
  „Da srce, četvorka ...“ reče joj otac praveći se da je sluša ali su njegova belim mantilom ogrnuta leđa i dalje bila okrenuta ka Tuno.
  „A ona mala veštica, učiteljicina miljenica, Rukana“ bila je i dalje uporna Tuno „dobila je pet manje, a nije nacrtala pola Afrike na svom ...“ i tu je shvatila da je otac uopšte ne sluša.
  „Ako ovo kalibrišem na trista chroniona, možda bi ovaj put uspelo“ tiho prošaputa njen otac na šta Tuno pobesne : „Proklet da si i ti i tvoja glupava mašina“ i naglo ubaci svoj crtež u jedan od poluotvorenih sanduka, gusto povezanih žicama i cevima sa ogromnom metalnom konstrukcijom koja je zauzimala veći deo dnevne sobe! „Ne! Šta to radiš Tuno?“ obratio joj se otac uplašenim glasom. „Aha, SADA me primećuješ!“ uzvrati Tuno i uz trasak zalupi poklopac sanduka! „Ne! Ne!“ sa užasom viknu njen otac ali je bilo kasno! Mašina je počela nakontrolisano da se trese,dok ju je Tuno udarala iz sve snage, gde god je stigla!
  „Ne! Stani, molim te Tuno, ne znaš šta je ovo! Sve ćeš da uništiš!“
  „Baš me briga!“ odvrati Tuno i naglo skoči unazad, sada već sa strahom u očima, kada je iz mašine počeo kuljati dim, a prostoriju ispunila jarka svetlost!
  „Oh, ne, a bio sam tako blizu!“ prošaputa njen otac padajući na kolena. Bio je i bliže nego što je mislio!


                                                                      
                                                 *********************



  Kris se i tog jutra probudio sa glavoboljom. „Bože“ pomisli „pomozi mi da preguram još jedan dan!“.
  Ustao je iz kreveta, kleknuo i izrekao jutarnju molitvu. Zatim je obukao košulju i naredio svojim slugama da pripreme doručak i pošalju nekoga po Beatriz ali ona je već bila u kući i radosno ulepršala u njegove noćne odaje. „Zdravo dragi!“ reče sva ustreptala, na šta je on mrzovoljno odvratio „Ni juče nisam uspeo!“.
  „Ne brini, neko će te već saslušati. A znam i ko!“
  „A ko bi to mogao biti?“ odvrati Kris podsmešljivo.
  „Nemoj biti takav, nego me saslušaj! Ugovorila sam ti za danas primanje na Dvoru! Šta kažeš na to?“
  „Nemoguće! Pa ti si stvarno moj anđeo!“ odgovori Kris sa uzbuđenjem u glasu. „A za kada?“ doda.
  „Posle ručka primiće te i Kralj i Kraljica“ reče Beatriz i radosno obgrli Krisa oko vrata. Pokušala ga je poljubiti ali on je u mislima već bio daleko, te nežno odgurnu svoju dragu „Ne sada Beatriz! Moram se spremiti za prijem! Gde su mi karte?“ i žustro pođe ka velikom stolu krcatog ogromnim pomorskim kartama. „Šta je ovo?“ reče Kris podižući prvu kartu sa vrha. Otvorio ju je i počeo drhtati „Vidi Beatriz, vidi! Otkud ovo tu? Oh Bože, hvala ti na ovom poklonu! Vidi Beatriz!“ reče, na šta ona priđe ali ne shvati čemu sva ta vika.
  „Znaš ljubavi da se ja ne razumem u kartografiju! Zašto si tako uzbuđen?“ upita ona.
  „Beatriz! Dar od Boga! Napokon su se moje sumnje potvrdile! Vidi, obale su iste kao na Franciskovoj karti  samo su još razrađenije! A prvi put vidim ovu kartu! Dar od Boga, uistinu! Mora biti!“ odgovori Kris drhćućim glasom, nakon čega je naglo poskočio, nasumice prigrlio mnoštvo svojih karata; a među njima je bila i karta u čijem je dnu sitnim, dečijim slovima bilo napisano : "Tuno"!
  I sledeće, godine Božije 1492. Santa Maria, Pinta i Nina isplovile su ka zapadu pod vođstvom Kristofora Kolumba, koji  se tokom celog puta nije odvajao od karte nacrtane od strane devojčice, koja će se jednog dana naljutiti na oca.

Meho Krljic:
Malčice više pažnje treba da obratiš na gramatiku (na primer "Uvek je dala sebi " bi trebalo da bude "Uvek je davala sebi", "Nije, da joj je bilo teško" treba bez zareza) a korišćenje preterano oveštalih fraza ("i tiho pustila suzu.") i nezgrapnih konstrukcija ("ušla sa nadom za zagrljajem dobrodošlice") sugerišu da ti nije baš do lepote i elegancije jezika, to jest da smeraš na literaturu ideja. Doduše, ovo se i moglo pretpostaviti na osnovu kratkoće priče i odsustva karakterizacije no tu mi smeta što je, kako to i obično biva kod kratkih priča ovog tipa, pančalajn slab i neupečatljiv. U Siriusovoj rubrici "Nije za Sirius" bi ovo nazvali dosetkom, pošto se više oslanja na prepoznavanje od strane čitaoca da je u pitanju objašnjenje žanra alternativne istorije nego na pripovedanje koje zbilja ima dramsku srž. Pošto su likovi nebitni a njihova drama je isfabrikovana, nema ničega da podrži osnovnu "ideju" priče, a ta je da je u teoriji haosa utemeljen sticaj okolnosti u koji su umešanu palp-naučnik i njegova stereotipna desetogodišnja ćerka izmenio tok istorije. Ako se čitanjem priče ne dobija ništa više od ovog sižea (a ja ne osećam da sam dobio) onda je pitanje čemu uopšte priča a ne samo siže.

Dusan Arsenovic:
Run for your life.

Boban:
Ovo je očigledno jedna početnička, vrlo klinačka priča i po spisateljskom umeću i po moći osmišljavanja radnje i po samoj koncepciji.
Ako je osoba zaista mlada ima neke nade, ali treba mnogo čitati, vežbati, pokušavati, razmišljati.

Coffin Annal:
Fenomenalna ideja - loše realizovana. Posveti više vremena. Ne dozvoli da ti se nestrpljivost odrazi na formu.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version