Zapazam da su ljudi na ovom forumu vrlo brzi u dijagnosticiranju i etiketiranju. No, tako je i na drugim forumima na netu, i valjda je neizbezno kad ljudi koji se ne poznaju licno pokusavaju da na osnovu nekoliko reci proniknu u to sta je onaj s druge strane time hteo da kaze. Zato ne shvatam licno ono sto Boban kaze o ‘problemu u mojoj glavi’, ‘potrebi da se gledam u ogledalo’ i vidim koliko sam daleko otisao u ‘onostrano’ (valjda s implikacijom da sam odlepio i sad propagiram ludilo, morbidnost i mrak kao jedini adekvatan, ili bar nadmocan nacin gledanja na zivot).
Nista tome slicno nisam kazao, niti mislio.
Uopste nisam govorio o ‘nadmocnosti’ takvog stava u ZIVOTU, vec o njegovom znacaju za PISANJE HORORA. Dakle, o fikciji. Da bi horor delovao, tj ispunjavao jednu od svojih najvaznijih funkcija, on mora da bude morbidan, mracan, da prelazi granice uobicajenog dobrog ukusa i morala (ili ih bar preispituje, relativizuje, rasteze...). Da bi taj horor delovao, atmosfera mora da bude gusta, konzistentna, preteca, klaustrofobicna, paranoicna, sa realnom pretnjom po zivot opasnih sila (pozeljno natprirodnih, ali nije neophodno). To je valjda jasno svakome ko je pokusavao da napise neki horor.
Kad onaj student u VIJU nakon dve noci dezuranja u crkvi, NAKON DOZIVLJAJA OD KOJIH BI SVAKO NORMALAN BAR OSEDEO AKO NE POLUDEO, ceo treci dan provede igrajuci i pevajuci i napijajuci se, to je mozda izraz slovenske ljubavi prema zivotu, zdrave prostodushnosti pred onostranim zlom, ali to meni (i ovde vec mozes ubaciti licne ‘probleme’) ne samo sto ubija uverljivost samih desavanja, motivaciju tog lika, itd. vec i podriva ‘zlokobnost’ horor desavanja, tj trivijalizuje ih, a to je neoprostiv greh u HOROR PROZI/FILMU. Ovo je samo jedan primer od mnogih koji bi se mogli navesti povodom te price. Bezbrojni drugi mogli bi se pomenuti, recimo, povodom nase, tj Glisiceve POSLE 90 GODINA, koja je uslovno horor samo zbog prisustva horor motiva (vampir, itd.), ali je taj motiv obradjen tako olako, prostodushno, bez namere usmerene ka izazivanju straha, cak sa mnogo humora= upravo zato sto je ta prica ustvari pokusaj realisticko-racionalistickoh PODSMEHA seljackom sujeverju. Ne kazem da je Glisic promasio temu, jer on horor nije ni hteo da napise= ono sto je hteo on je i uradio, samo pitanje je koliko je to horor (bilo u formalnom, ili prosto ‘visceralnom’ smislu).
Iz svega ovog sledi da mi, Srbi (i jos trista miliona Rusa zajedno s nama) mozda jesmo zdraviji kao narod, U ZIVOTU, jer nismo opsednuti mracnjastvom i zlim silama, ali nas to najcesce cini nesposobnim da, kada se U UMETNOSTI (PROZI PRE SVEGA) bavimo ovakvim motivima, proizvedemo delo koje ce postovati neke osnovne formalno-sadrzajno-idejne postulate horora kao zanra. To ne znaci da na mahove nismo sposobni za kreiranje prave strave (videti kraj filma LEPTIRICA kao jednu od najjezivih zavrsnica ijednog horora ikada igde= strava za useravanje, receno kriticarskim zargonom), vec samo da uglavnom (naglasavam UGLAVNOM) ne umemo ili ne zelimo da postujemo konzistentnost atmosfere, tj ono sto sam ja nazvao ‘insistiranjem’ na mraku i morbidnosti (koji, hteo neko da prizna ili ne, jesu neizbezni cinioci dobrog horora= zestokog, nerazvodnjenog, netrivijalizovanog). Zeka, recimo, u TT SINDROMU uspeva da ovo ispostuje, ali to je zato sto se sve vreme oslanja na ZAPADNJACKI model horora ardjentovsko-karpenterovsko-huperovske provenijencije...
Ako ni posle ovoga nije jasna moja distinkcija izmedju ‘propagiranja’ morbidnosti u umetnosti i prilepljenog mi propagiranja toga u zivotu, zao mi je. Horor jeste jedno takvo polje koje po prirodi stvari svoje teme crpi iz ovakvih motiva, NE ZATO STO JE TO JEDINA ISTINA O ZIVOTU, tj sto jedino tretmanom tih tema moze da se nesto bitno kaze o zivotu, pa je sad on superioran nad drugim motivima ili nacinima njihove obrade, ali prosto, da bi horor bio horor, za njega karakteristicni motivi moraju se obradjivati na jedan odredjen nacin, u suprotnom dobijate razne satire, metafore, parodije, parabole, postmoderna izdrkavanja itd. koji mozda u sebi i maju neke kao vampire, ubice, duhove, itd, ALI IH ZBOG NACINA OBRADE TO I DALJE NE CINI HOROR pricama! I time se vracam na polaziste cele ove price, tj specijal ‘RECI’ posvecen hororu, u kome horora NEMA!
Nadam se da sam bio onoliko jasan koliko mi moj bolestan um i problemi u glavi dozvoljavaju. Ko nije shvatio, naci ce me u Toponici, pa mozemo licno da porazgovaramo (mada ne znam kad su posete, ni da li ce ih raving maniacu poput mene cika doktori uopste dozvoliti....)
