Александар Манић
НАУЧНА ФАНТАСТИКА КАО ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКО ОГЛЕДАЛО СТВАРНОСТИ
Почетком 20. века, одређени кругови интелектуалаца почели су да истичу кризу романа. Као алтернативу "скучености" реализма и натурализма, они су пронашли да се нове теме налазе у "научној имагинацији". Ова врста књижевности, претеча научне фантастике, појавила се у Енглеској и Француској, као последица индустријске револуције. Нови и модерни хероји бивали су оличени у научницима, док је прогрес био свеприсутан.
Међутим, избијање I светског рата представљало је и величанствено разочарања у науку која је постала синоним ратног оруђа. Крај рата донео је невероватан песимизам, те је наука као надахнуће била изгурана на маргине озбиљније књижевности. Експресионизам и надреализам више су одговарали новој реалности у којој је свака породица имала по неког мртвог, рањеног или инвалида.
Истовремено, рађање двеју тоталитарних држава, комунистичког Совјетског Савеза и нацистичке Немачке, учинило је да су се аутори замислили над људском судбином у репресивним системима који заговарају једноумље и кондиционирање људског мозга. Тако се, насупрот оптимизму, реду и логици, појавила дистопија, приповест која се налазила на супротној страни од техничких и технолошких утопија.
Либерални капитализам и марксизам
Гвоздена пета (1908) америчког писца Џека Лондона прва је модерна дистопија, а истовремено и прва дистопија 20. века. Написан у време када је либерални капитализам врхунио у Америци, Лондон овим романом критикује амерички систем заснован на свемоћи магната тешке индустрије и заштити коју они добијају од државе. Решење за модерно друштво он је пронашао у Марксовим теоријама и неминовном развоју капиталистичког друштва ка социјализму. Истовремено, његова поетика садржала је одређене идеје романтичног револуционартва Кропоткина о јачању свести сваке особе и њиховом добровољном и непристрасном управљању заједницом. Такође, у роману се сусрећу и одређене тезе руског нихилисте Бакуњина о чистоћи која ће се постићи тим процесом.
Арман Мателар, француски социолог, пише да су се прве дистопије указивале на планетарну владавину државне машинерије и великих индустријских концерна, улазак у фордистички рационализам, механизацију свакодневице и кондиционирање духа и тела. Тако и није чудно да се прва модерна антиутопија појавила у Америци...
одломак
