Setila se kako je izgledao kada ga je prvi put ugledala. Prvo je pomislila da je neupadljiv, ali onda je on pogledao pravo u nju, a ona je morala da zadrzi dah.
rigoleto
Mrzim patetiku, ali to sam samo ja.
A sad o...priči?
Rečenice jesu pomalo rogobatne, ali sam video i gore. Stil mi se ne sviđa, previše patetično, ali kažem već, to nekome ne smeta i to je okej.
Ovo u biti nije priča, samo nekoliko nabacanih rečenica, proisteklih, pretpostavljam, iz piščeve želje ili boli za neprežaljenom ljubavlju ili čekanjem na istu.
Storija ne poštuje premise uvoda zapleta i kraja, tako da ništa iz iste nisam skužio: ni zašto je čovek umro, ni ko je on. Al' važno da ima Angusove usne, crnu kosu kao noć bez zvezda i zelene oči kao trava u proleće (
).
Dakle, nije dovoljno pisati, mora se pisati smisleno...barem u početku.
