Za sada je bio bezbedan, iako je promrmljao par bajalica za zaštitu.
ovu rečenicu menjati. Takođe, pokušaj da ne primenjuješ iste oblike reči u rečenicama. Bio je, je bio, bili su, su, su, su....
Prvi pasus - MNOGO objašnjavanja.
Izašao je iz prijatno rashlađenog vagona na vrelo jutarnje sunce Beopolisa.
Ono što je mana početnika u pisanju koji su opčinjeni nekim EF delima je upravo silovanje i ubacivanje previše opisnih prideva u rečenice. Možeš da osetiš koliko je ovo bespotrebno, koliko kvari rečenicu.
Njegova brojanica je jače zavibrirala i stegla mu se oko ruke dovoljno da stisne zube kako bi se suzdržao da ne opsuje iznervirano.
Možda nisam previše obraćao pažnju, ali da li je ona pre toga zavibrirala, pa da sad mora JAČE zavibrirati? Takođe, rečenica je mnogo rogobatna.
On je znao pravu istinu, demoni vojnici su izveli napad jer su želeli da se domognu nečega što se krilo ispod stare tvrđave u centralnom sektoru.
Kakva je to PRAVA istina? Takođe, ne bi bilo loše da se suzdržiš ON, ONA, ONO. Znači, ideš "Znao je, znala je, znalo je."
Njegovi nadležni su odbijali da mu kažu šta je to, ali njegova meta bio je demon visokog ranga koji je poslat sa ciljem da se dokopa toga što se nalazilo ispod tvrđave. Njegov biosignal bio je savršen, nije bilo kolebanja koja su kod ljudi bila uobičajena a ukazivala su na nervozu, neku bolest ili slično.
Rogobatno. U 3 rečenice, tri puta njegov.
Promrlajo je čin koja bi trebalo da isključi čudo, ali ni to nije pomoglo- i dalje je nastavila da pulsira. To je bila nevolja sa magijskim spravicama, obično nisu radile kao što bi trebalo, a da ne govori o trenucima poput ovih kada ih je bilo nemoguće kontrolisati.
Rečenice su previše rogobatne. Sapleo sam se o svaku rečenicu. Ne mogu više. Dovoljno za danas. Ostatak sutra ili kad već.
