JOVAN RISTIĆ – HAARP I DRUGE PRIČE
Broj dobrih priča u zbirci je popriličan, ali da me neko pita koja od njih najpre zaslužuje ekranizaciju mislim da bih se opredelio baš za ovu, naslovnu.
Kao i u predhodnim pričama Jovana Ristića i ovde je sve dinamično upravo na filmski način. I pitko i britko. Dobar humor prisutan je u velikoj količini, a profesionalno je odrađena i karakterizacija.
Iza mnogih napaljenih internet fajtera kriju se nepostignuti tipovi koji su, uprkos ozbiljnim godinama, i dalje zavisni od sopstvene majke (Momir), infantilni salonski komformisti koji bi spašavali svet, ali samo od 5 do 8 jer im tad počinje omiljen bioskopska zabava (Filip).
Da nisu svi vernici teorije zavere budale istog stepena dokaz su pronicljiva Beba i krupni Mrvica kojima je priroda dala crte osnovne obazrivosti i kritičku pronicljivost u priličnoj meri. Beba je u pojedinim momentima čak i preterano racionalna i sarkastična za nekog ko je pošao u pohod. Ipak autor je ovo objasnio njenim doslednim avanturističkim duhom.
U jednom delu se dokazi i do preokreta gde je Beba veći paranoik, a Mrvica manji (dotiču se teme koja je Mrvičina struka).
Za Mrvicu mi se dopalo što je roker, a ne recimo folk muzičar. Time je razbijena predrasuda o tome kojim zvucima su sklone rmpalije-nacionalisti.
One najveće fanatike (Koča, Todor), autor je oličio u starijim ljudima što i ne čudi jer na našim prostorima retko ko može da bude fanatičan kao penzioneri. Oni su u tako jadnoj poziciji da i nemaju šta da izgube.
Što se tiče samog kraja, on je interesantan. Autor ga umota, pa ga zatajnovitira.
Podseća me na katastrofične krajeve italijanskog pisca Nikole Amanitija. Ipak ja opet negde dolazim u dilemu kao posle čitanja Ognajnovićevog Zavodnika da li je ovaj kraj najbolji.
End jeste iznenađenje jer krije zajedničku zaveru Rusa i zapadnjaka koju će stvarno retko ko i pretpostaviti. Ima tu i nevidljivih boraca što dodatno razvija maštu čitalaca.
Ipak s tim krajem, ostaje zaključak da su teoretičari zavere donekle bili u pravu, da su bili pametni, a ne ,,balkanski špijuni’’.
No kako je, tako je, zabavno je dosta dobro.
BRAVURA LITERARUM:
- U svim okolnim zemljama ljudi su izlazili na ulice i bunili se. Samo su u Srbiji čekali Godoa.
- Filip je imao utisak da u sitnim, crnim očima sa mesnatim kapcima ima nečeg orijentalnog, ali zastrašujuće ajkulastog.
- Glas mu je bio dubok i rezonantan, a naglasak izbosne.
- Fala kurcu presvetlom.
- Jednom ćeš nekog ubiti u svojoj šali – začula se Anja u Mrvičinoj glavi (Ovo mi je dosta dobro rešenje za unutrašnji monolog)
- Vođu nam u startu skenja proliv (oduševio me jer glagol skenjati može da bude i u bukvalnom i u prenesenom značenju, što prvi put vidim).
- Od one slatkorečive vrste šmokljana koja je u četvrtom razredu srednje napravila dete, a zatim se pravila da je kurac bio tuđi.
- (opis zgrade generalštaba)... koju je NATO pre petnaest godina otvorio kao konzervu.
- Ibarska ti pobedla na onu stranu (originalan način opisa gubljenja u saobraćaju)
- Nije u tom momku bilo ni jedne jedine pokvarene koščice.
- Uvek su ga tukli po slabostima.
- Momir je izgledao kao da prisustvuje sopstvenoj sahrani.
- Kad Elena ulazi u okuku, držiš joj se za leđa ko majci za sisu il’ padaš s motora.
- Beličasti ožiljak s mnoštvom šavova krivudao je od lakta do ručnog zgloba, prosečen kroz malje kao staza kroz visoku travu.
- (opis besa) Bio je poput pacova koji je ostao bez dragocenog plena.
- Bebo pa stani malo! (preneseno značenje) Beba: I stala sam. (bukvalno je zaustavila kola) I tvoj ortak je završio putovanje.
- Ja sam terminator bejbi. Boriću se za tebe do poslednjeg šrafa.
- Oni samo podcrtavaju tvoje poente i trude se da prepakuju ono šta si rekao da ukrase ,,svoja’’ opšta mesta. (sjajan opis ljudi koji kopi pejstuju tuđa mišljenja)
- Metafore suptilne kao tenk kad ulazi u kuću
- Čitav kilometar i po pa ćeš moći da zasedneš na presto (opis WC šolje)
- Kakav gerintološki spin! (originalan opis penzionerskog bulažnjenja)
- Notorna činjenica. I konj bi shvatio. Ne i ova konjina.
- Naduo se ko punjen fazan
- Momir izvadi prepravljeni signalni pištolj i pomazi ga kao što majka miluje dete.
- Koča pogleda Momira i obliznu se. Bebu je taj pokret podsetio na zmijsko palacanje jezikom . Boa konstruktor.
- Filip je imao utisak da je vazduh naelektrisan od gotovo opipljive zlokobnosti.
- Pa što taj biser dosad nisi prosuo?
- Gledao ju je ko da ga je polila kantom benzina
- Umirem Momire, umirem. – Znam mama, umirem i ja (Treba znati širi kontekst da bi bilo duhovito).
- (originalna pretnja) Inače ćeš saznati kakvu kaficu kuvam. Od nje se ispišava krv. Sa komadićima bubrega.
- ... Ženu koja očajnički traži zagrljaj, izritana silama izvan njene moći zauzdavanja i kontrole...
- Lezi dole da te ne zgazim! Legla je. Zaista se osećala kao buba.
