STRIPOVI, ILUSTRACIJE, ANIMACIJA > STRIPOVI I OKO STRIPOVA
Dokumentarci (o stripu) i intervjui
ridiculus:
Heh, Sequart je pre nekoliko meseci odlučio da i sam ponudi ovaj film besplatno, i saznao sam za to tek pošto sam već postavio ovu temu.
https://youtu.be/OtnkhgDn8A8
A ovde imate i prednost titlova, jer neki Škoti pričaju (meni) jedva razumljiv engleski! :lol:
Elis mi je najinteresantniji (od pisaca stripova) kao pojava*, pa zato počinjem od njega. Ovakvi filmovi su ionako više o ličnostima nego o delima - a ličnosti su još žive - pa se jedan deo materijala može ignoristi kao nužni hvalospev koji malo toga otkriva. Sequart ima pristup "obogotvorenja pisca" sa kojim se ja ne slažem, ali snimili su nekoliko filmova vrednih pažnje: o Grentu Morisonu, osnivanju kompanije Image, Nilu Gejmanu, ženama kao autorima stripova, Krisu Klermontu i Iks-ljudima, i stripovima ranih 50-ih koji su doveli do velike cenzure medija. Videću šta se od toga može naći. Film o Morisonu je svakako pristupačan besplatno.
*Hauard Čejkin bi mu bio ravan, ali on je poznatiji kao crtač, rekao bih
ridiculus:
Pre nego što nastavimo sa Sequartom, evo tri epizode starog TV programa iz 1983-4, koje bi bilo danas gotovo nemoguće naći da ih nema na ovom kanalu na YouTube-u:
https://youtu.be/G08pJsuu2sM
https://youtu.be/Qeq-n-oBOTs
https://youtu.be/E1EN-wjcp_g
Program se zvao Comix Phantasy Forum, i, u ove tri epizode gosti su bili Hauard Čejkin, Volter Sajmonson, i Vil Ajzner. Loš kvalitet zvuka, loša rezolucija, atmosfera nenalik onoj u modernim emisijama sličnog tipa... u prevodu, vrlo dragocen materijal. :lol: I epizode su kratke, oko 20 minuta.
ridiculus:
Grant Morrison: Talking with Gods
https://youtu.be/8ZcflWe6Fhc
Ista produkcijska ekipa kao i za Ellisa (koji se malko pojavljuje u ovom dokumentarcu), ali ovo je napravljeno još ranije. Malo o stripovima, malo o biografiji, malo o magiji...
ridiculus:
Panel sa Čejkinom, Comic Con Revolution, godina ova, podeljen u dva dela:
https://youtu.be/FLb1QG3tvbQ
https://youtu.be/BEQxQYrxmk8
Ovo je verovatno najbolje što sam do sada postavio i vredelo je svaku sekundu od svojih sat vremena. Čejkinu ne treba moderator, i panel se zasniva na interakciji njega i publike. Dodatni argument je da nema dlake na jeziku - kao što sam reče "I am a good man, but I'm not kind." O uticajima na razvijanje njegovog stila, javnoj percepciji stripa kao mediju, njegovom jeziku i simbolici, cenzuri, odnosu prema čitalačkoj publici, odnosu uloga pisca i crtača (!!!), Zvezdanim ratovima (naravno), svašta još nešto...
Dajte da neko ovo presluša, pa da diskutujemo! Meho! Neomedjeni! Bilo ko! Da li je Kevin Fajgi najgenijalniji čovek u istoriji američke industrije stripa? Razmišljam na koga je Čejkin mislio kada je pomenuo "pozajmljivanje ideja" koje povremeno neupućeni novinari pripisuju njemu, dok je situacija obrnuta? Frenka Milera?
Inače, kvalitet snimka je vrlo dobar za ovakvu neprofesionalnu vrstu prezentacije, osim što se odgovori i pitanja publike povremeno slabo čuju. Plus što Čejkin govori vrlo tečno i artikulisano (ali ne uvek finim jezikom :lol: ).
ridiculus:
Ok, sledi najnovija epizoda mojih monologa. "Ridiculogues #8: Još uvek čekamo obećanu revoluciju u stripu!" Zamislite ovo što sledi u misaonim balončićima, po jednim za svaki pasus. (A priča se da su izašli iz egzistencije mode!)
Nekoliko ideja koje se mogu izvući iz gore pomenute tribine sa Čejkinom:
- postoje tri "škole" američkog stripa: Ajznerova, Kirbijeva, i Kurcmanova. Današnji superherojski stripovi pokušavaju da postignu Kirbijeve ciljeve i rezultate oruđima i jezikom koje je stvorio Ajzner, što je apsurdno;
- strip je vizuelni medijum, pa je moderno insistiranje na ulozi pisca po Čejkinu takođe apsurdno;
E, ovo je prilično u smeru nekih mojih razmišljanja, pa ću dodati svoj komentar: slažem se, ali zavisi i od stepena učešća konkretnog pisca. Ako pokušava da zamisli sve elemente priče, računajući perspektive, broj i sadržaj kadrova, sve detalje na njima, itd, onda nikad nećemo dobiti delo koje pomera granice medija. Kao što rekoh na drugom mestu, za uspeh Nadzirača je Gibons odgovoran samo malo manje od Mura. Najbolja Morisonova dela su najbolja zato što su na njima radili crtači koji imaju izuzetnu veštinu, i koji su dodatno dobili izuzetnu slobodu. (Mislim vrlo konkretno na Quitely-ja i Jamesa Williamsa III.) Većina pisaca se odnosi prema formi kao da piše za televiziju ili film (ili čak roman). Ono što bismo dobili da umeju i sami da crtaju u 99% slučajeva bi bio "storyboard" za te druge medije. Nažalost, u američkom mejnstrim stripu danas je prava retkost da se uloge ne dele što detaljnije, a mislim da je pravi razlog vreme. Gotovo je nemoguće da jedan čovek odradi pisanje, crtanje, i tuširanje na mesečnom nivou. Ali nije sasvim nemoguće, pa verovatno tu postoje i drugi razlozi. Zašto ljudi koji su vični u obe veštine, poput Jeffa Lemirea, ne koriste svoj pun potencijal kada rade za Veliku dvojku?
Tldr; u današnje vreme mnogi na strip gledaju kao na protitip priče čiji je konačni cilj mali ili veliki ekran, u zavisnosti od dužine iste. Pod "mnogi" mislim na čitaoce, ali tu sigurno spadaju i neki umetnici.
- dok mnoge čitaoce privlači kako je nešto nacrtano, Čejkinu je zanimljivije da razmišlja o zašto. Dakle, kako je uopšte došlo do toga da crta baš to?
I ovde se generalno slažem da je ta dimenzija prilično zapostavljena među svima koji nisu profesionalci. I koji nisu Japanci. Ili nisu ja. xnerd Ostaviću slobodna mesta i za neke od vas. :)
Sve u svemu, uvek je lepo slušati ovakva izlaganja, pogotovo kada u njemu postoje jaki argumenti, nevezano za slaganje ili neslaganje sa njima. Čak i oni koji se ne slažu su potaknuti na razmišljanje i moraju bolje da artikulišu sopstvene stavove.
Dalje, evo jednog opisa doba američkog stripa. Ta podela se odnosi samo na stripove glavnog toka i njihov odnos prema superherojima. Nezavisni i andergraund radovi nisu obuhvaćeni njome.
https://youtu.be/aXLb2_YCyAw
Dakle, imamo sledeća doba:
- platinasto
- zlatno
- atomsko
- srebrno
- bronzano
- mračno/bakarno
- ekstremno
- filmsko
Ovo mi je mnogo bolja i preciznija podela nego ona koja poslednja tri doba svrstavaju pod zajedničku kapu "modernog doba", i zato je i predstavljam ovde. Platinasto doba je doba novinskog stripa. Atomsko doba je bilo doba dominacije stripova kompanije EC, kada su superheroji bili u defanzivi. Srebrno doba nastaje (po ovom prikazu) sa pojavom Flash-a i Green Lantern-a 1956. Bronzano doba je doba antiheroja i nastaje sa Marvelovom verzijom Konana. Mračno doba počinje sa Nadziračima, Povratkom Mračnog viteza, ali i sa Krizama beskrajnih Zemalja. Ekstremno doba počinje sa Image-om, možda i malčice ranije, ali su isti kreatori u pitanju. Filmsko doba počinje u vreme izlaska filma Blade, kada filmovi počinju da utiču značajno na strip. (Ovde bih dodao da su tada nastala dela poput The Authority i Planetary, sa svojim vernim kopiranjem filmskih kadrova i tehnika.) Traje još uvek.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version