STRIPOVI, ILUSTRACIJE, ANIMACIJA > STRIPOVI I OKO STRIPOVA

Grant Morrison

(1/7) > >>

ridiculus:
Pisali smo o Aztek-u ovde. A, pošto mnogo toga o čemu ćemo ovde pisati ne spada u skoro čitane stripove - barem ne od mene - hteo sam da izdvojim ovu temu, a ne da uvećavam onu i ovako preveliku.


Za početak, par reči o JLA, pošto temu o njoj sigurno neću ja otvoriti!

To je koncept koji ne volim preterano, što ne bi bilo teško pogoditi i da nisam izrekao. Prvo, zato što sam relativista po mnogim pitanjima, i ideja o grupi (ili pojedincima, svejedno) koji se bore u "ime pravde" mi je prilično nesuptilna i naivna. No, to bih još i mogao da podnesem, u određenim granicama, i fokusiram se na ono što smatram da je urađeno dobro u konkretnom stripu. Međutim, "Amerika" mi previše bode oči i dušu. Dakle, imamo super moćne osobe, od kojih većina nema nikakvih dodirnih tačaka sa United States of America - a tu spada i Green Lantern, koja god persona bila pod tim imenom, jer on je (bivši) član Kosmičke super policije, čija nadležnost i iskustvo daleko prevazilaze Belu kuću -  ali se ipak bore za njene ideale. Rešenje za ovaj "problem" nije preterano teško, dokle god ovaj ostaje samo u domenu imena. Animirane serije - koje su kanon za mnoge fanove - nemaju "Ameriku" u nazivu, dok su Giffen i DeMatteis posle Kriza pisali o Međunarodnoj ligi pravde (Justice League International). U poslednje vreme, serijal se zvao samo Justice League, ali to se može pripisati uzdržanošću iz straha zbog eventualne reakcije drugih nacija - na primer, Kineza (iz istog razloga je Mandarin u filmu Iron Man 3 Kinez koliko je to bio i Osama bin Laden) - a ne zato što se iznenada "pravda" ne poistovećuje sa američkim idealima i pravom.

Druga stvar je, u Ligi je i Betmen, za koga sam vrlo često imao utisak da tu ne pripada. U smislu da uspeva da dostigne, i ponekad prestigne, učinak drugih članova samo zato što ima protekciju...scenariste, režisera, ili možda urednika. Ali, u jednom slučaju sam zaista (gotovo) osećao da je Betmen ravnopravni član Lige pravde. To je period kada je Grant Morrison radio na naslovu, i, specifično, prva njegova priča, koja se zove New World Order. Ima tu i nešto ironije, zato što je Morrison pisac koji se bavi apsurdno grandioznim temama, i pravilno uključiti Betmena u zaplete te veličine i dometa je još teže. Setimo se da je Jim Starlin u Kosmičkoj odiseji takođe dao Betmenu ključnu ulogu u dešavanjima koja su uticala na sudbinu čitavog kosmosa. Ta priča me sigurno nije ubedila da je Betmenu mesto u rešavanju kosmičkih problema.

Morrisonov period na Ligi se sastoji od nešto više od 30 napisanih epizoda, koje su grupisane u 6 narativnih celina, iliti priča - na engleskom, story arcs. Kada sam pisao o Azteku rekao sam i da Morrison u to vreme nije bio šire poznat, ali je bio kultni pisac. Međutim, nije to sasvim tačno, pošto je bio poznat po Arkham Asylum, priči o Betmenu, a u Americi se teško može biti mejnstrim više od toga, nezavisno od stila konkretne realizacije. Ali ta priča je objavljena više od pola decenije ranije, a znamo kako javnost brzo gubi interesovanje. Morrison je sa naslovom visokog profila kao što je Justice League of America obznanio čitaocima stripa svoje postojanje, koje nikad posle toga neće više biti zaboravljeno.

New World Order obuhvata prve četiri epizode serijala, i na početku me podsetio na Marvelov Squadron Supreme (samo maskirana Liga pravde, zaista). Samo na početku. Kasnije priča ide u drugom pravcu. I sigurno bi bila jedna od najboljih priča koje je DC ikada objavio da je crtač bio jednako inspirisan kao i Morrison. Nažalost, sve što je Morrison pisao na naslovu je crtao Howard Porter, koji se vremenom jeste popravljao, da budemo pošteni, ali Novi svetski poredak je sam početak njihove saradnje i to se vidi. Iako Porter ne pokazuje posebni talenat za akciju i neumorno slaže kadrove jedne preko drugih do nivoa besmislenosti ili, eventualno, otežane "čitljivosti", povremeno pokazuje* talenat za dizajn stranih bića i tehnologije. (Ne i ljudskih bića. Ti će večno ostati u drugoj polovini 1990-ih, uprkos cikličnoj prirodi mode.) Jedna stvar koja mi je upala u oči je sledeće:



Dosta se pričalo o uticaju Invisibles na film Matrix. Jedan element Matrixa koji je često hvaljen je specifična tehnološka estetika. Ovi roboti sa prikazanog kadra me sasvim dovoljno podsećaju na Matriksove robotske lignje da me pitanje uticaja intrigira. Morrisonova i Porterova JLA je izlazila od kraja 1996, što je zapravo pravo vreme da bude aktuelna u trenutku preprodukcije filma, nekih godinu dana kasnije.




*pod uslovom da i to nije Morrisonovo delo, pošto on ume malo da crta i voli da skicira

ridiculus:

--- Quote ---- Yee'll never catch us now, copper!

- A Green Lantern: I won't have to. ...  Floozle Flem doesn't catch you... you catch Floozle Flem.

--- End quote ---

Tako ide jedna replika na samom početku. Floozle Flem je inteligentni virus, i jedan iz odreda Svetiljki. I ovo dobro pokazuje kakav strip nas čeka.



Morison se nameračio da radi čistiji SF, i da radi "cop procedural". Takođe, u planu je da serija u početku ima konzistentan izgled, tj. da Šarp radi bar prvih 12 epizoda, što je analogno prvoj sezoni. Sve ovo što je rečeno me raduje. Hal Jordan je ozloglašen kao lik, ali moje iskustvo sa Svetiljkama je prilično oskudno, pa mi to nije primarno.

Meho Krljic:
U prvoj epizodi ti ne treba neko posebno poznavanje kontinuiteta. Dovoljno je da znaš da postoje Green Lanterni i da postoji tamo neki Hal Jordan.

ridiculus:
Jasno. Ionako kažu da je Morison zaobišao sve iz poslednje dve decenije ili više, pogotovo fazu Geoffa Johnsa.

Ali, nisam želeo da kažem da ne znam baš ništa o njima, već da nikad nisam pratio priču o Svetiljkama (ili koji god pojedinačan lik bio u pitanju). A, naravno da sam čitao priče u kojima se Svetiljke pojavljuju, od Stewarta, preko Guy-a Gardnera, do Kyle-a Raynera - a moguće i Hala, ali ne delim mržnju, ili bar odbojnost, koju mnogi na internetu pokazuju prema njemu, jer, ako ništa drugo, nemam dovoljnu "kilometražu" u njegovoj priči.

Čak sam gledao i animiranu seriju Liga pravde, rađenu kao deo Timverzuma, gde se pojavljuju neke bitne stvari iz tog predanja. I znam onu nesuptilnu priču o smrti Kyle-ove devojke...

Meho Krljic:

--- Quote from: ridiculus on 15-11-2018, 14:44:10 --- a moguće i Hala, ali ne delim mržnju, ili bar odbojnost, koju mnogi na internetu pokazuju prema njemu
--- End quote ---

Da, Hal uživa neproporcionalno mnogo mržnje pogotovo s obzirom da je on praktično glavni Green Lantern poslednjih trideset godina. No, ni ja ga ne mrzim, a Vendittijev šampionski rad na ovom stripu poslednjih sedam godina, završen pre nekoliko nedelja, je, mislim, odličan primer kako se Hal Jordan može napraviti da bude veoma simpatičan, sa svim "flawed hero" elementima potrebnim da lik profunkcioniše. Vendittijev i Hitchov aktuelni Hawkman serijal je jako hvaljen ali sam lik Cartera Halla nema onaj šarm koji je kod Vendittija Jordan imao naizgled bez napora.
 
A što se tiče prvog broja Morrisonovog i Sharpovog The Green Lantern, iako je to maštovito i rađeno sa očiglednim uživanjem, zapravo, kada ne bih znao da je ovo pisao Morrison ne bih odmah imao asocijaciju na njega. Naime, strip je mnogo bliži "normalnoj" superherojštini nego ono što je on poslednjih deset godina radio u DC-ju i, kao bonus, mnogo je manje "police procedural" nego što sam po najavama očekivao. Barem za sada.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page