Srpsko-Ruske investicije

[EKSTREMISTA]

STRATFOR Global intelligence

Serbia: Russia's Eyes on the Balkans

SERBIAN INTERIOR MINISTER IVICA DACIC and Russian Emergency Situations Minister Sergei Shoigu signed a deal on Wednesday to set up by 2012 a humanitarian center for emergencies in Nis, a city in southeastern Serbia. At a press conference, the ministers said the center would be a regional hub for emergency relief in southeastern Europe, and that it will include a mine-clearance center.

To those familiar with the Russian Ministry for Emergency Situations and its longtime minister, this announcement should give pause. It has the potential to redefine how the world looks at the Balkans and Russia’s involvement in the region.

Given the dissolution of Yugoslavia, the independence of Kosovo, the entry of Romania and Bulgaria into the EU and NATO, and the general enlargement of NATO to the Balkans, the West has had the luxury of being able to forget about the Balkans, for the most part. This is historically anomalous, considering the region’s generally unstable past and its penchant for causing wide-ranging conflagrations. Certainly, trouble spots remain: Bosnia-Herzegovina and Kosovo are still overt Western protectorates with potential for flaring up, and Serbia is generally dissatisfied with Kosovo’s independence. However, with Serbia practically surrounded by NATO members or candidates, the West has believed that it has the time to digest the remaining Balkan problems at a leisurely pace.

Enter the Russian Ministry for Emergency Situations.

This is anything but a minor ministry in the Russian government. Shoigu has essentially run the ministry since 1994. He is a member of the powerful and selective Russian Security Council -- a key advisory body to the Russian executive on national security -- and has roots in the foreign military intelligence directorate, better known as the GRU, which is one of the most powerful and shadowy institutions in Russia. The ministry is an unofficial wing of the GRU and an outgrowth of its activities. It handles more than natural emergencies: It is involved in the suppression of militant activity in the Caucasus and is in charge of the Russian civil defense troops -- which basically gives the ministry its own paramilitary force, as well as access to the rest of the Russian military. In addition, it has considerable airlift capability due to Russia’s vast geography and often inhospitable climate, which means that in many situations the only means to deliver supplies to an area in need is by aircraft.
It is not clear what this arrangement with Serbia might entail in terms of logistical capability. The region is prone to a variety of natural disasters, especially forest fires, and the center could have a role in aiding their resolution. However, all neighboring countries are either member states of NATO or the EU, or on their way to joining one of the two organizations. And though Serbia's West-friendly neighbors can always use the extra help, they hardly need a regional logistical center manned by Moscow and Belgrade.

Therefore, if one considers the links to the GRU and the Russian Ministry of Emergency Situations' experience with airlift and related logistics, it has to be considered that Moscow might lay logistical groundwork that -- intentionally or not -- has military value. This could range from nothing more than surveys of the airport’s capability to the prepositioning of logistical equipment, allowing the facility to be ramped up into a proper base in times of crisis. The United States has littered the Balkans with exactly such installations, referred to as lily pads -- most notably in neighboring Romania, where it has four. These are a threat to Russian interests in Moldova and Ukraine, and something Moscow has wanted to counter.

Nis is an interesting location for the new emergency center because it long has been a military hub – first for Yugoslavia and later for southern Serbia. It is located on a key north-south transportation link in southeastern Europe, has a major airport and is home of the Serbian special forces' 63rd Paratroopers’ Battalion, quite possibly Belgrade’s (if not the region’s) most effective fighting force.  There are some serious impediments to an effective Russian lily pad. First, Serbia is practically surrounded by NATO states, which means its airspace easily could be closed off during a crisis. Second, there is only so much equipment Russia can set up in Serbia before the “equipped logistical base” starts to look suspicious. Third, Russia is, ultimately, a land-based force, and despite the recent rhetoric about the need to establish expeditionary forces, there has not been much concrete movement in that direction.

Despite these limitations, which make the move largely symbolic for the near future, Moscow is on its way to setting up its first logistical center with potential military uses outside of the former Soviet Union. In addition, the center will be run by a ministry that serves as the wing of the Russian military intelligence unit. If one puts this in the context of the recent visit to Belgrade by Russian President Dmitri Medvedev, with his pledge for a $1.5 billion loan for credit-starved Serbia, it must be concluded that Russia is moving into the Balkans with enthusiasm. 

Belgrade likely hopes that Russia’s moves in the region will spur the West into action over Serbia’s long-delayed, but much-promised, integration into the EU. This strategy seemed to bear immediate fruit: The EU countered Russia’s lending with loans of its own, including a proposal for a $1.5 billion investment over five years.

However, there is danger in this strategy. It is one thing to play one loan off of another and quite another to be seen as a potential ally of Moscow. Serbia easily could find itself in the middle of a whirlwind, with the potential reopening of the Balkans as a major point of contestation between the West and Russia.


http://www.stratfor.com/geopolitical_diary/20091021_10_21_09

[EKSTREMISTA]

Za narodne sluge

[krema]

Evo jedne interesantne vijesti:

Rusi bi da grade nuklearku u Srbiji
30. novembar 2009. | 11:26 | Izvor: Beta
Novi Sad -- Vlade Rusije i Srbije vode ozbiljne razgovore o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ruski ambasador Aleksandar Konuzin.
"Ozbiljno se razmatra izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji", rekao je Konuzin i dodao da Srbija želi da postane zemlja-izvoznik energije, jer za to ima resurse a Rusija je spremna da joj u toj nameri pomogne na partnerski način zajedničkim ulaganjem.

Konuzin je rekao da je Srbija nedavno dogovorila izgradnju hidroelektrana sa Nemačkom i Italijom, da ruski stručnjaci trenutno rade modernizaciju Djerdapa 1 i da je Rusija spremna da i gradi nove hidroelektrane u Srbiji.

Konuzin je podsetio na to da je već dogovorena izgradnja nekoliko toplana na gas.

[akhnaton]

Evo jedne interesantne vijesti:

Rusi bi da grade nuklearku u Srbiji
30. novembar 2009. | 11:26 | Izvor: Beta
Novi Sad -- Vlade Rusije i Srbije vode ozbiljne razgovore o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ruski ambasador Aleksandar Konuzin.
"Ozbiljno se razmatra izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji", rekao je Konuzin i dodao da Srbija želi da postane zemlja-izvoznik energije, jer za to ima resurse a Rusija je spremna da joj u toj nameri pomogne na partnerski način zajedničkim ulaganjem.

Konuzin je rekao da je Srbija nedavno dogovorila izgradnju hidroelektrana sa Nemačkom i Italijom, da ruski stručnjaci trenutno rade modernizaciju Djerdapa 1 i da je Rusija spremna da i gradi nove hidroelektrane u Srbiji.

Konuzin je podsetio na to da je već dogovorena izgradnja nekoliko toplana na gas.

Pa da bude Srpski Černobil..... 
Vestinghouse ne valja, ali nam se zato ovlaži bulja kad rusi nude patku...... 

[Lord Kufer]

Imamo vala resursa, urana i prdnog gasa, kolko oćeš 

[SIMERIJANAC]

Од Охаја до Црвеног трга       
Ђорђе Вукадиновић   
 
понедељак, 10. мај 2010. 

Да ли је у питању ефекат економске кризе, или је наступио привремени замор бесомучне ЕУ пропаганде, али ствари као да полако долазе на своје место.

Тако је, имам утисак, чак и у Србији коначно рашчишћена дилема око реда приоритета и односа између два датума и јубилеја који се обележавају 9. маја – „Дана победе“ и „Дана Европе“. Први је свакако најважнији датум у историји двадесетог века. Други делимично произилази из првог, и представља важну прекретницу у историјату, пре свега, немачко-француских односа и земаља које су се током времена прикључиле овој француско-немачкој осовини. Ни симболички, ни политички не може се поредити совјетска застава на врху зграде Рајхстага са декларацијом министра Шумана, нити дан победе над највећом пошашћу дведесетог века, и један релативно успешан економско-политички концепт, којим су водеће европске земље, стешњене између Москве и Вашингтона, покушале да нађу своје место под глобалним сунцем. Коначно, и нацистичка Немачка је имала своју визију „уједињене Европе“, само што у тој визији за неке (на пример, Словене) био предвиђен подређени положај, док за неке друге (Јевреје, Роме) уопште није било места.

Не потцењујем значај пројекта Европске уније и са занимањем пратим његову еволуцију и изазове са којима се суочава. Уосталом, то је пројект који је, како у свом помало драматичном апелу поводом шездесетогодишњице Шуманове декларације истакао председник савета ЕУ Херман ван Ромпај, „својом привлачном силом убрзао пад комунизма и крај хладног рата“. Али делим мишљење оних који верују да ће овај актуелни ЕУ концепт, на крају, или пропасти (отприлике по моделу некадашње СФРЈ), или ће морати да еволуира у правцу неке више-мање „праве“ државе. Али каква год била будућност ЕУ, тешко је разумети спремност дела овдашњег медијског и политичког естаблишмента да се увек изнова радује и весели туђем слављу.

Било како било, несумњиво главни светски догађај овог 9. маја ипак се збио на московском Црвеном тргу, мада су, што из саобраћајних, што из унутрашњеполитичких разлога и „претходно преузетих обавеза“, на свечаној трибини изостали шефови држава западних савезника (САД, Британија, Француска). Пре пет или десет година такав изостанак би деловао много драматичније него данас. Тим пре што су присутни били Ангела Меркел и председник НР Кине Ху Ђинтао, па се – уз дужно поштовање Обами – изостанак Брауна и Саркозија готово и није примећивао.

Србију су у Москви представљали председник Тадић и министар спољних послова Јеремић. Што је свакако напредак, с обзиром на то да пре пет година, приликом обележавања шездесетогодишњице победе над фашизмом, тамо нисмо имали никога (постојала СЦГ, Светозар Маровић имао преча посла), те је из бивше Југославије био присутан само Стјепан Месић.

Ипак, на домаћем терену главна тема свих ових дана био је изостанак руског позива представницима Војске Србије да учествују на свечаној паради на Црвеном тргу. Министар одбране Шутановац је свој бол због изостанка још некако војнички, дипломатски и мушки подносио, мада се видело да му није лако. Али су зато бивши министар одбране Зоран Станковић и поједини војни аналитичари били напросто огорчени. Да не кажем, баш онако, шојићевски, „изненадјени и увредјени“. Станковић је, поред осталог, изјавио да то што наша војска није позвана на параду јесте „безобразан потез Русије“, док је аналитичар Александар Радић рекао како тај чин Русије симболично говори где је и како се Србија котира када је реч о односима са Русијом (Прес, 7. 5.2010).

Дневник Блиц је крупним словима објавио да је „српска војска непожељна у Москви“. ТВ Б92 је томе посветила неколико својих прилога. Збиља, како је могуће да су због чињенице да се припадници ВС неће наћи на паради поводом Дана победе највише бринули и туговали баш они медији, аналитичари и политичари који у принципу немају много лепих речи за Русију и на сваки начин покушавају да представе како за Србију постоји само један пут – онај ка ЕУ и НАТО, Бриселу и Вашингтону.

Већ сам на овим страницама неколико пута пледирао за паролу: „У се, и у своје кљусе“, и да нам ни долари, ни рубље ни еври неће сами од себе падати са неба. Али сам такође и против сталне замене теза и лицемерја по питању наших спољнополитичких оријентација и приоритета. А више је него јасно да је Војска Србије већ десет година, под различитим изговорима, окренута, вођена или гурана ка западу, НАТО стандардима и НАТО пакту, тако да би се, сходно активностима последњих година, много пре могло очекивати њено присуство на смотри Националне гарде Охаја, него на паради победе на Црвеном тргу. И да ли је неко мислио да се то у Москви не примећује и да не смета?

Наравно да нам то нико неће тако отворено рећи. Наравно да је, формално гледано, све у реду, с обзиром на то да је Војска Србије само једна од шест потенцијалних наследница некадашње ЈНА, која је била ратни савезник Црвене армије. Али пут до Црвеног трга и Москве дефинитивно не води преко Охаја. Наравно и обрнуто. И заиста ми је чудно ако то још увек некога може да зачуди.

Следећа велика парада на Црвеном тргу одржаће се вероватно кроз пет година. Биће веома интересантно видети да ли ће – и ко – са ових простора тада бити у свечаној ложи и у дефилеу

НСПМ
 

[slavko]

A kada je na Batajnici održavan aeromiting samo vijacija NATO pakta,onda se je to bilo normalno.

[Meho Krljic]

Deset (navodnih) ruskih špijuna uhapšeno u SAD

[Loni]

   Sva sreća Rusiji, ali ovi naši rusofili ne treba da se zanose džaba da će im ,,majčica'' postati najjača sila, ponovo povratiti uticaj na našu zemlju ko u vreme Slobe il Koštunice i držati bar pola Evrope i centralnu Aziju, pa čak i Kubu...

   Prilikom jednog razgovora sa geografima, predočano mi je nešto, što će zvučati surovo svim našim rusofilima.

    Istina glasi: - RUSIJA, ma koliko da želi da se takmiči s Amerikom, je u geografskom smislu komparativna samo KANADI !
    Nikako Americi il' Kini, da ne govorimo o tropskoj imperiji Brazilu, koji je funkcionalno najveća zemlja na svetu. (Od Rusije treba oduzeti sve ledare, što je preko dve trećine)


Kako izgleda komparacija sila...

BRAZIL sa INDIJOM = tropske imperija i tropska gromada.
AMERIKA i KINA =  umerene imperije

KANADA i RUSIJA = hladne gromade
ARGENTINA, MEKSIKO i INDONEZIJA = sutropske gromade   

To što zemlje zapadne hemisfere (Brazil, Amerika, Kanada, Meksiko i Argentina) imaju i do 4 puta manje stanovnika od svojih geografskih bliznakinja na istoku (Indija, Kina, Rusija i Indonezija) je samo zato što je američki kontinent otkriven relativno skoro. Tek od pre nekoliko vekova, pa ljudi nisu stigli ni da se isele tamo niti reprodukuju u velikom broju.
Međutim u vekovima, koje slede trebalo bi doći do izjednačavanja.
Preseljenja ljud iz prenaseljenih područja tamo gde ima mesta.

Tako će Brazil - tropska imperija, biti pogodan za veći broj stanovnika od sadašnje Indije. Mogu sebi da priušte preko 2000 miliona ljudi.
Naravno to ne bi valjalo jer će silne šume morati da se krče zbog novih gradova, ali bar jedna milijarda je za Brazil realna cifra.
Brazil i Indije su zemlje gde je život najjeftiniji u konkurenciji velikih.
Nije potrebno grejanje.
Nisu potrebne kuće s debelim zidovima.
Voće i povrće raste tokom cele godine.
Nema čišćenja snegova. 

US Amerika je komparativna Kini. Ovo su zemlje u kojoj postoje sva 4 godišnja doba. (Prosečna klima je ko kod Srbije) Ima hladnih planinskih predela, toplijih ravnice i primorja sa blagom klimom.
Ove dve zemlje pogodne su za isti broj stanovnika. Najidealnije je da ih bude između 500 i 700 miliona. Kina malo da smani, a Amerika da poveća stanovništvo.

RUSIJA i KANADA spadaju u tzv. hladne gromade.
Život u njima je najskuplji. Potrebno je grejanje tokom više od pola godine. Potrebni su debeli zidovi, mašine, koje čiste snegove. Život se retko odvija na otvorenom prostoru.
Kao takve ove zemlje pogodne su za maksimum 200 miliona stanovnika.
Rusija za oko 200, a duplo manja Kanada za oko 150 miliona.

Kanada je klimatski čak i prednosti jer ima vankuverski kraj, u kome skoro nikad ne pada sneg niti postoji prava zima, dok u Rusiji takav predeo ne postoji.
Što za Rusiju Sibir i azijski deo - za Kanadu Severne teritorije.
Za Rusiju planinski Ural - za Kanadu planinska i takođe naftom bogata Alberta.
Za Rusiju južni, crnomorski kraj, za Kanadu južna velika jezera (Iri, Hjuron).
Što za Rusiju Soči i plaže na Crnom moru, to za Kanadu toplo veliko (a čisto) Hjuron jezero i Wassaga Beach.
   
Ovde gu građani Toronta u prednosti jer se Moskva nalazi čak 1200 km od svojih prvih sunčanih letovališta s toplom vodom na Azovskom i Crnom moru. S druge strane Toronto se nalazi samo 90 km od najvećeg kanadskog letovališta na leti toplom Hjuron jezeru (Wassaga Beach) pa Toronćani mogu svakog letnjeg vikenda na plaže...
(Hjuron jezero nije more, ali je pitanje da li je i rusko more pravo more. Niti je slano niti je lekovito. Tako da i ovde zemlje dođu na isto).


WASSAGA BEACH - 90 km from Toronto.


SOCHI - 1360 km from Moscow.


Za Rusiju ,,Daleki istok'', za Kanadu ,,atlantske provincije''.
Što Rusiji Privolžje, to Kanadi Kvebek.

Da su zemlje iste veličine komparacija bi bila i potpuna. Rusija je duplo veća, ali veći deo joj otpada na ekstremno hladne polarske oblasti, tako ni razlika u teritoriji ne postoji.

Sve u svemu Rusofili će u periodu, koji sledi morati da se pomire sa sudbinom da će moći ravnopravno da se bore jedino s Kanadom.
Takmičenje s Amerikom moraće da prepuste Kini.

[SIMERIJANAC]

Aleksandar Konuzin,ruski ambasador u Srbiji,sa grupom mladih ruskih kadeta u Gračanici na obeležavanju Vidovdana.

[Loni]

Ne moraju da se trude da ,,vrnuću'' Kosovo.
Što se mene tiče samo da su što dalje i ne ometaju srpsku integraciju u EU.

Priznajem jedino parolu SEVERNO Kosovo je Srbija.

Ovi koji žele da gospodare Prištinom i južnim delovima, daleko su svetlosnim
godinama od realnosti. 

Inače sama ta Rusija je vrlo lako pustila nezavistnost i Kazahstana i Uzbekistana,
Kirgistana, Turkmenistana, Tadžikistana i Azerbejdžana.
Pametni ljudi. Što da se zanose nemogućom misijom da vladaju nad 50 miliona
 muslimana, koliko ih je u tim zemljama, kad mogu sasvim lepo da žive u nešto manjoj
ali mirnijoj državi.

[slavko]

A zašto kao jedan čovek širokih shvatanja gobalistički orijentisan toliko ispoljavaš netrpeljivost,da ne kažem mržnju prema Rusima?
Takođe me čudi da prelaziš kao buldožerom preko činjenice da je ogromna razlika između država koje si spomenuo i Kosova i Metohije.Te države nsu nikada bile centar Rusije.

[Loni]

Ne ispoljavam mržnju prema Rusima nego prema njihovoj politici.

Ne volim rusku politiku u nekoliko predhodnih vekova jer...

1) Stali su na strani bugarske u srpsko-bugarskom ratu, a kad su Obrenovići iz
protesta prema toma okrenuli Srbe ka Austro-Ugarskoj, dobili su metkova.
I Aleksandra i kralji Dragu baciše s terase.
Dakle eto i izdali Srbe zarad Bugara, a posle se bunili što se okrećemo drugima,
pa nam lider dobi metak.

2) Zato što su instalirali Miloševića i Šešelja. Sve do 2000. godine Rusi su kompletno
držali Srbiju, a posle 1999. kad su videli da se zapad ne šali s namerom da uzme od
Rusa bar pola uticaja na Balkanu, popustili su i napravili sa zapadom dogovor 50:50.

Koalicija DOS je bila fifti:fifti sistem.
DSS na čelu s Koštunicom bio je ruski čovek.
DS na čelu sa Đinđićem čovek zapada.

Ostale male partije bile su ili pod Koštunicom ili pod Đinđićem.

No eto, kad se činilo da idemo previše ka zapadu Đinđić je misteriozno ubijen.
Koštunica i proruske snage dugo skrivaju i odlažu istragu zajedno sa svojim medijima
(Kurir, Glas Javnosti, Pravda)...


3) Proruske struje u Srbiji veštački zatežu problem oko Kosova, koji u praksi odavno
ne postoji jer na žalost zbog loše politike Srba južno od Mitrovice gotovo da uopšte i
nema. Svi znamo da Beograd nikad više neće vladati Prištinom.
To znaju i Koštuničari i radikali, ali namerno zatežu situaciju jer im kosovski
problem odgovara kao dobar argument protiv zapada.

Da Rusija kaže drugačije. Da sugeriše Srbima da se oproste s Kosovom,
Koštuničar i radikali bi odmah promenili ploču.
Briga njih za Kosovo. Njima je da ispune želje svojih gazda,
ali i svoje fanatične želje.

E zbog toga što su nas stalno napujdavali protiv sveta i našeg okruženja
zarad svojih interesa ne volim rusku politiku.

Ali zato nemam ništa protiv ruske književnosti, ruske kulture,
ruskog naroda, ruske lepote vidljive u celom svetu itd.

[Tex Murphy]

Hahahahahahhaha!!! Lomi strikes again! Bravo, majstore!

[slavko]

Dobar obrazac nema  šta i vrlo ličan,možda samo fale još neki detalji,ali to ne smata orginalosti .

[SIMERIJANAC]

Putin i Srbi       
Đorđe Vukadinović     
ponedeljak, 28. februar 2011. 

http://www.google.com/url?q=http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/putin-i-srbi.html%3Falphabet%3Dl&sa=U&ei=jyp2Tbz1JJGBhQfxk6WLBw&ved=0CA4QFjAA&usg=AFQjCNHKl72K0BYeW4cZYj3x2_qLRQqZlA

[Anomander Rejk]

Ajde ovo Lomovo je ok, mislim principijelno, mada se ne slažem sa njegovim viđenjem ruske
politike u odnosu na Srbiju.
Čovek kaže ne sviđa mu se njihova politika, a nema ništa protiv ruskog naroda, kulture itd.
To je po meni pošten stav.
Kao što ja kažem da ne mrzim američki narod, da volim njihovu književnost, muziku, strip,
ali ne mogu smisliti njihovu imperijalnu i profitersku politiku izazivanja ratova.

[SIMERIJANAC]

Путин отпоздравља Србљима.
Морао је да устане и на бис.


PUTIN NA MARAKANI / ПУТИН НА МАРАКАНИ - 23/03/2011

Старший брат поцелуй матушку нашу и скажи ей, что мы достойны ее, что мы боремся и будем бороться, скажи ей что мы любим ее!

Старији брате, пољуби мајку нашу и кажи јој, кажи да смо је достојни, и да се боримо и да ћемо се борити и да је волимо!



Sve i da nije bilo ove slike na Marakani isplatilo se samo zbog popišanih faca Bote i Šunatovca na dočeku.
Glavno da se Čedica pohvalio kako je na sastanku šefova poslaničkih grupa odlučno odbrusio Putinu kako LDP neće Rusima dozvoliti da upravljaju srpskim prirodnim resursima na štetu Srbije.

[pokojni Steva]

Hi hi Srbija, hi hi Rosija...

[SIMERIJANAC]

[Anomander Rejk]

Hoće li Zvezda opet biti prvak sveta, ili bar Srbije, šta kaže Vlado ? 

[SIMERIJANAC]

Руски медији: Путиноманија у Србији   
   
четвртак, 24. март 2011. 



Водећа руска штампа данас детаљно извештава о посети премијера Владимира Путина Београду, оцењујући да је он веома популаран у Србији.

Росијска газета у чланку под називом "Савез националног сагласја" пише да је Путин посетом Београду "потврдио блиске односе с најближим савезником".

Лист пише да у српској престоници "веома воле" Путина.

"Свуда су окачени плакати с његовим ликом, а домаћа телевизија почиње вести са детаљима посете. Испред Палате Србија и Скупштине Путина је дочекало неколико стотина људи са заставама, плакатима и портретима", пише лист.

Лист Комерсант пише да је председник Србије Борис Тадић задовољио интерес својих суградјана, који су се успаничили када су видели да су Турци почели да се колебају око гасовода Јужни ток.

"Јужни ток је потребан Србима, и они то не скривају", пише лист и наводи Тадићеве речи да га је Путин уверио да ће пројекат бити реализован.

"Испало је много лакше уверити у то српског председника него турског", додаје лист.

Извештач Комерсанта, такође, описује атмосферу у прес-центру где се очекивала конференција за новинаре Тадића и Путина, наводећи да је било проблема са интернетом, да није било хране, па ни довољно воде. При том су и српски новинари и чиновници стално наглашавали да они јако воле Путина, преноси лист и додаје да није јасно како би Путин, да се кандидује за председника прошао у Русији, "али да би у Србији победио глат".

Независима газета наводи да су у Словенији доминирале теме трговинско-економске сарадње, а у Београду, уочи годишњице НАТО бомбардовања, руски премијер је ставио акценат и на међународну политику. Лист пише да је посета Путина требало да развеје сумње о реализацији Јужног тока, и додаје да ће бити јасно тек касније да ли је у томе успео.

"Дан посете премијера Русије Боеграду, у Србији је проглашен празником", пише Комсомолска правда.

"У Србији постоји права Путиноманија, њега ту обожавају. Путин је почасни градјанин неколико српских градова, почасни доктор београдског Универзитета", пише лист.

[Джон Рейнольдс]

KAD cevi prođu kroz Sloveniju, Berluskoni će svakog jutra da zove njihovog predsednika da mu poželi ”dobro jutro” i pita kako je spavao. Zvaće ga i uveče da mu poželi ”laku noć”, jer će u Ljubljani da bude ventil za gas.

Ovako je premijer Rusije Vladimir Putin odgovorio lideru LDP Čedomiru Jovanoviću koji je tvrdio da je Srbija oštećena u energetskom sporazumu oko ”Južnog toka”. Prethodno mu je obrazložio preciznu računicu - vrednost investicije u cent i pobrojao svaki kubik gasa.

... pišu Novosti.

[varvarin]

 

[Джон Рейнольдс]

Све у свему, уобичајено је да народ не зна детаље о којима се разговара иза затворених врата. Међутим, у овом случају се поставља питање је колико нас који се обавештавамо преко српских змедија зна чак и детаље оног, званичног и јавног дела посете?

http://www.nspm.rs/komentar-dana/putin-i-srpske-medijske-igre.html

Inače, klošar koji je otkucao "neprijateljstvo" i verovatno misli da je time subverzivno ukazao na europski put Srbije je, navodno, otpušten iako nisam video da je neko objacio cenjeno ime. Nisam siguran da ne postoji neki zakon kojim bi mogao dobiti i više od toga, ali ajde...

[Meho Krljic]

Pali otkazi posle "omaške" RTS: Tadić i Putin - Potvrda NEPRIJATELJSTVA!

Da nas RTS, tačnije njegova vojvođanska mlađa sestra RTV Vojvodine nikad ne ostavlja ravnodušnima je i jučerašnji Dnevnik 1 "Javnog servisa".
Pomenuta informativna emisija koju za RTS priprema RTV i emituje se na celoj teritoriji Srbije u 17,00h - počela je sa nečuvenom slovnom greškom u naslovnu udarnog priloga.
Naime, uz snimak Tadića i Putina stavljen je potpis: POTVRDA NEPRIJATELJSTVA! Sad da li se to neko u Novom Sadu jako dobro zezao, da li je pitanju greška ili neka "autonomaška ujdurma" ostaje nam da nagađamo. Nije nepoznat podatak na RTV radi blizu 3.000 ljudi od čega je nekoliko stotina direktora (!!!) sa ogromnim fondom plata dok se njihov program prati u promilima pa pojedine emisije imaju bukvalno nekoliko desetina gledalaca sudeći po AGB istraživanjima putem piplmetara.

Generalni direktor Radiotelevizije Vojvodine (RTV) Blažo Popović saopštio je danas da je jedan radnik otpušten, a da ih je nekoliko suspendovano zbog greške tokom izveštavanja o poseti ruskog premijera Vladimira Putina. Popović je u saopštenju naveo da je na sastanku sa programskim kolegijumom zaključeno da je greška koja je učinjena zapravo "napad na RTV" i pokušaj da se "poljuljaju i ugroze tradicionalno prijateljski odnosi srpskog i ruskog naroda".

Direktor RTV-a je ocenio da je reč o pokušaju da se ugrozi i diskvalifikuje sve što je tokom prethodne dve godine urađeno kako bi se ta kuća modernizovala i ponovo "uhvatila korak sa standardima koje postavljaju moderni javni servisi u Evropi".

Dodao je da su pokrenute i procedure za dalje utvrđivanje odgovornosti svih učesnika koji su proizveli grešku.

"Takođe, na danas održanom Izvršnom odboru RTV-a usvojen je čitav niz mera koje će biti preduzete kao 'potvrda neprijateljstva' prema svim neradnicima i saboterima", naveo je Popović.

Izveštava Svet.

[Alexdelarge]

putinomanija je samo dokaz vise podanickog mentaliteta srba.
zvezdini navijaci ( da li samo oni?) su od kraja 80-tih pa do danas zastupali u sr sve moguce politicke opcije. takva vrsta nedoslednosti  odavno nije vidjena.

[varvarin]

TC, tc, tc, teške reči...
Da li je samo podaništvo?

Ovaj prevodilac nije grešio.
Vladimir Putin - Pravoslavna snaga

[varvarin]

Kako ono zbori Vladika:
"...Da je iđe brata u svijetu,
da požali - ka da bi pomoga!!!"

[Loni]

Nemam ništa protiv nikakve filije, pa tako ni protiv rusofilije.
Svaka filija je dobra i kamo sreće da ju je više.
Ekonomska saradnja takođe.

Međutim voleo bih da se ovo ,,majko naša - i brate naš'' zapamti
i da budu isti aršini i za drugu stranu.

A ne da jedni isti, koji Rusiju zovu majkom,
optužuju za podaništvo Evropejce.

Zašto ne bi bilo legitimno i jedno i drugo?
Ako i rusofili i evropejci imaju viziju u kojoj bi Srbija izvukla napredak
 i korist, nek legitimno bude sve.

[varvarin]

Kad nađeš Evropejca koji  održi onakav govor - nazvaću ga ocem, majkom, bratom, stricem, sestrićem... i poljubiću ga tri puta! 

[varvarin]

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=03&dd=25&nav_id=501681

 Srbija | petak 25.03.2011 | 00:08
Za šta Rusi nude 10 mlrd. dolara?
Izvor: Blic, Novosti, Press

Beograd -- U "ruskom paketu" za Srbiju vrednom 10 milijardi dolara nalaze se uglavnom projekti za grinfild investicije u energetici i infrastrukturi, piše domaći mediji...

[Loni]

Pa eto Đinđić je bio evropejac, koji je umeo da drži sjajne govore.
U odnosu na njegove metafore Putinova pomorandža je metin neubod.

Patriotizam je svaki koncept u kome zemlji želiš najbolje.
Evropejci misle da je ulazak u EU najbolje za Srbe, dakle patriote su.

[varvarin]

Imaš li nekog živog Evropejca, a stranca, da govori dobro o nama?
Francuza, Engleza, Nemca... I da nije raznosač pice, nego makar član parlamenta.

[Meho Krljic]

Ima.

Doduše, Slovenac i sad je pod istragom za korupciju, ali ajde, daj šta daš.

[SIMERIJANAC]

Evo još jednog

Opštinski sud u Rijeci osudio je župnika Franju Jurčevića na uslovnu kaznu od tri meseca zatvora zbog podsticanja na rasnu i polnu diskriminaciju tokom Parade ponosa u Beogradu. Postupak protiv župnika iz Kastava kod Rijeke pokrenut je nakon što je na svom blogu objavio tekst kojim je podržao nasilje na ulicama Beograda u oktobru prošle godine, za vreme održavanja Parade ponosa.
Osuđeni župnik je nazivao okupljene na Paradi pogrdnim imenima i osporavao im pravo na okupljanje.
U obrazloženju presude, koju je Jurčević objavio na svom blogu, navodi se da je "javno izneo i proneo zamisli o potčinjenosti na osnovu polnog opredeljenja".
On je u tekstu napisao da je održavanje Parade ponosa u Beogradu "dokaz da moralne nakaze i psihopate sve više ovladavaju sredstvima javnog saopštavanja, ulicama, ustanovama, gradovima...".
Župnik je u tekstu takođe naveo da su "Beograđani pokazali šta misle o tim psihopatama", kao i da mu je žao policajaca koji su nastradali, ali da su morali da se povuku i da dozvole "normalnima da s tim bolesnicima malo prodiskutuju".
Osim što je dao podržku nasilnicima iz Beograda, župnik je, prema obrazloženju presude, podsticao i na nasilje iz mržnje u Hrvatskoj, jer je napisao: "Bravo za normalne Beograđane, tako bi trebalo da postupe i normalni Zagrepčani kada ovi bolesnici okupiraju javne puteve i javne površine".

[Loni]

Znam.
Mnogi lideri EU zemalja nas podržavaju.
Podržavaju razvoj Srbije, daju joj donacije, ulažu u nju.
Italija ulaže u Kragujevac, USA u Smederevo, Nemačka u celu zemlju.

Međutim naši se tripuju da je jedino podrška verzija
u kojoj će neko podržati želju Beograda da gospodari nad Kosovom
ili forsiranje samo pravoslavlja na uštrb sekularnosti.

Kad shvatite da je Kosovo srpski bolestan bubreg i teret na vratu,
a da je individualizam bolji od religioznog jednoumlja uočićete da
ima mnogo zapadnjaka, koji Srbiji misle dobro.

[varvarin]

SVE SI REKO.

[Loni]

A i zvuči meko.

[varvarin]

[Meho Krljic]

                                                                                                                                                          

Evo još jednog

Ali taj nije član parlamenta Evrope. Ovaj moj jeste:

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Ostavka-zbog-optuzbi-za-mito.sr.html

[Meho Krljic]

Varvarine, ne vidi se slika. Bolje je daunlouduj na svoj računar pa je onda uploaduj na Tinypic kad budeš pravio post.

[varvarin]

Svaka čast za poslanika, i za župnika! 
Ne uspevam da zakačim jednu sliku, probaću od kuće...

[Meho Krljic]

Pa, koliko ja vidim, ta slika verovatno ne može ni da se daunlouduje, probaj da uradiš print screen, pa pejstuj taj greb u irfanview pa onda opseci sliku pa je snimi kao jpeg, pa taj jpeg aplouduj na tinypic i eto slike!!!

[varvarin]

Šteta, hteo sam da obradujem Lomija velikim formatom, mora ovako, pa nek gleda ko hoće...

http://www.zazzle.ca/vladimir_putin_with_stars_postcard-239041319534377448

[varvarin]

Lepša je u plavoj boji!

http://www.zazzle.com/electricpopspot/gifts?cg=196967004285474024

[Meho Krljic]

Evo, obradovaću ga ja, koristeći metod koji sam objasnio:

[varvarin]

E, hvala!!!! 

[SIMERIJANAC]

Motociklizam zbližio Putina i ratnog veterana
Na beogradskoj „Marakani” premijer Rusije razgovarao sa Goranom Jovanovićem Fonzom, predsednikom Moto kluba „Noćni vukovi”


 
Goran Jovanović Fonza (desno) sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom Foto Beta
Niš – Mnoge je preksinoć iznenadio prizor na beogradskoj „Marakani”, prilikom posete premijera Ruske Federacije utakmici Crvena zvezda – Zenit. Uz Vladimira Putina i srpskog premijera Mirka Cvetkovića, u srdačnom razgovoru bio je i Goran Jovanović Fonza, predsednik niškog Moto kluba „Noćni vukovi”. Bilo je i nešto što se nije moglo videti na snimku – desetak niških „bajkera” iz ove organizacije srelo se i razgovaralo sa Putinom, koji je insistirao da se vidi sa njima prilikom boravka u Srbiji. Šestorica njih bila su sa ruskim premijerom u svečanoj loži. Niški moto klub je neka vrsta filijale ruskih „Noćnih vukova”, koji su pandan američkim „Anđelima pakla”, kaže Jovanović i objašnjava:

– Posle nekoliko susreta i razgovora sa kolegama iz Rusije nekolicina nas u Nišu je inicirala da se u Srbiji formira klub kao što su „Noćni vukovi” u Moskvi. Naš klub je jedan od najorganizovanijih i najznačajnijih izvan Rusije.

Sa Vladimirom Putinom Goran Jovanović se sreo prošle godine u Sevastopolju.

– Putin je zaljubljenik u dvotočkaše, vrstan majstor na motociklu, pravi bajker. Veliki je patriota i pravoslavac. Šta da kažem…? Zajedno smo vozili, jedan pored drugog u defileu u Sevastopolju. Jeste Veliki Vladimir bio predsednik Rusije, jeste sada premijer i više od decenije na čelu svetske sile, ali on se, u suštini, ne razlikuje ni od jednog od nas. Kao i svi mi, ima zanimanja za mnoge stvari iz običnog života. I pored ogromnih državnih obaveza iskoristi svaku priliku i uvek voli da se druži sa nama, zna da zapeva i zasvira … On je naš prijatelj i brat zauvek – kaže Jovanović.

Premijer Rusije se prošle godine na velikoj smotri „bajkera” u Sevastopolju oduševio kolegama u ovom sportu iz Srbije, posebno Goranom. Ovaj Nišlija koji je na ratištu u Vukovaru izgubio nogu posebno je impresionirao ruskog premijera.

– U dužem razgovoru tada pozvao sam Vladimira Putina da obavezno dođe u Srbiju i Niš, kada budemo organizovali neku od naših moto manifestacija. Klimnuo je glavom i rekao: „Videćemo”. Zato uopšte nisam bio iznenađen kada smo dobili poziv da se na njegovu inicijativu sretnemo u Beogradu.

O čemu su niški bajkeri razgovarali sa Putinom na Marakani?

– Zna se, najviše o motociklima, našim smotrama i budućim manifestacijama. Ali, i o fudbalu, jer je veliki poznavalac ovog sporta i vatreni navijač Zenita, o sportu uopšte i običnim stvarima iz života.

Da li ste dogovorili novi susret?

– Ništa konkretno nismo dogovarali, ali smo jedan drugom na rastanku rekli isto: „Vidimo se”. I znam da ćemo se sigurno opet sresti i biti zajedno.

Toma Todorović

--------------------------------------

Putin dva puta pomenuo Jovanovića u svom govoru

Zanimljivo je da je premijer Rusije nedavno, u govoru na ruskoj televiziji dva puta, kao primer patriotizma, pomenuo Srbina i Nišliju Gorana Jovanovića Fonzu. To još više govori koliko ceni niškog „bajkera” i koliko je bio i ostao oduševljen njime.

----------------------------------------

Fonzu znaju na celoj planeti

– Nebrojeno mnogo puta boravio sam u inostranstvu. Imam prijatelje na svim kontinentima i održavam sa svima prisne veze. Ipak, sa Rusima je nešto posebno, dišemo kao jedna duša, razmišljamo isto, nikada i nigde nije došlo do razmimoilaženja ni u mišljenjima, kamo li u većim i težim stvarima. Prosto rečeno: mi Sloveni smo u svemu jedinstveni i moramo sačuvati tu slogu i bratstvo – smatra Goran Jovanović Fonza.

Politika

Ko je propustio pobednika ruskog takmičenja Ja imam talenat evo snnimka:

Singing PM: 'Fats' Putin over the top of 'Blueberry Hill' with piano solo

[Loni]

Samo da dopunim sebe.

U demokratiji niko ne treba da ima pravo na monopol nad moralom
(jedna crkva bitnija od drugih) ni na monopolom nad patriotizam
(samo rusofilija ili samo evropejstvo ili samo latinofilija).

Sve treba da bude legitimno, a niko izdajnik ma ka kojoj strani sveta
gleda.

Pored rusofilstva i evropejstva, koji postoje u Srbiji odvajkada,
u Srbiji se bar među mojim prijateljima javila i latinofilija.

Imam prijatelje, koji se lože upravo na sistem vrednsoti koji
postoji u latinskoj Americi - Na Kastra, Čaveza, Moralesa u hard varijanti
ili na Brazil, Meksiko ili Argentinu u soft varijanti.

Učinilo mi se dasu latinofili i rusofili, ali vidim da nisu.
Smeta im što je Rusija postala previše neoliberalna za njihov ukus,
što stradaju nezavisni novinari i opozicija se guši visokim cenzusom
od 7 % i nemogućnošću da se predstave medijima.
Jednoj frendici komuniskinji smeta im i to što Rusija nema lgbt prava, a
Brazil i Argentina imaju skoro na maksimumu.

Sve u svemu pored rusofilije za patriotizam treba legitimisati i evrofiliju,
latinofiliju a što je i sinofiliju, amerofiliju ili afrofiliju.

Ako smo demokratsko društvo nek sve bude legitimno.
Bitno je da je filija, a ne fobija.