FILMOVI, TV SERIJE, ANIMACIJE > TV SERIJE, DOKUMENTARCI, ANIMACIJE

Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...

<< < (719/740) > >>

crippled_avenger:
Paul Abbot je u periodu svog uspona na tron najuspesnijeg britanskog televizijskog scenariste kasnih devedessetih i ranih dvehiljaditih koji je delio sa Jimmyjem McGovernom imao dodira i sa krimićima, premda po njima nije prevashodno poznat.
No, STATE OF PLAY je već dovoljan zalog njegovom kredibilitetu unutar žanra.
I u trenutku najveće slave i bogatstva on je upravo pribegavao tom žanru, i reklo bi se da mu u poslednje vreme nije išlo.
HIT & MISS i NO OFFENCE su se iscrpljivali u ekstremima i ekstravagancijma do tačke odbojnosti. Abbottova nova serija WOLFE međutim funkcioniše u okvirima mejnstrima kao konvencionalan forenzički procedural sa nešto ekscentričnijim likovima i veoma pitkim smislom za humor.
Abbottov edge je i dalje tu ali srećom nije sam sebi svrha. Uprkos tome što za WOLFE ne možemo reći da može imati neki istorijski značaj dostojan Abbottovog imena, nesporno je da ovde imamo šest epizoda svežeg sadržaja u jednom iscrpljenom žanru.
Wolfe Kinte je zanimljiv glavni lik, iako smo do sada videli puno takvih istražitelja na ničijoj zemlji između duševne bolesti i genijalnosti, i Babou Ceesay ga glumi sa dosta šarma pa i ubeđenja. Adrian Shergold kao glavni reditelj serije gradi zanimljiv vizuelni identitet, sa dosta estetizacije i cela ekipa u pozitivnom smislu kao da je svesna da je deo forenzičke serije.
WOLFE veruje u sebe ali se ne uzima previše ozbiljno i tu Abbott nalazi siguran prostor da napravi solidan mejnstrim koji deluje osvežavajuće i za njega i za žanr.

crippled_avenger:
Steven S. De Knight je bio jedna od ključnih figura prilikom nastanka serije SMALLVILLE, možda i najbolje dugogodišnje, i produkciono održive serije bazirane na stripu. Otud izbor da on izvede za Netflix seriju JUPITER'S LEGACY nije bio pogrešan, ako gledamo radnu biografiju. Nažalost, ono što smo dobili na ekranu je zbilja katastrofalno, naročito deplasirano posle izlaska Amazonove serije THE BOYS. Ako imamo u vidu da je ova serija nastala sa punom svešću da serija THE BOYS već postoji, to sve čini još sramotnijim.

Millarov strip JUPITER'S LEGACY je već bio u zaostatku za Ennisovim stripom ali u to vreme je on već počeo da radi stripove kao pitch deckove za filmove i serije pa meni taj zaostatak nije smetao jer ih nisam ni sagledavao kao da su u istoj ligi. Međutim, JUPITER'S LEGACY ne pokušava da se ne takmiči sa BOYSima u formi televizijske serije, i nije daleko u stilskim ambicijama.

Da je De Knight snimio neku seriju za basic cable ili za network, da je Millarov strip sterilisao, prilagodio većoj gledanosti, onda bi JUPITER'S LEGACY mogao imati smisla kao BOYSi za najširu publiku. Međutim, na streamingu je on zadržao sebi malo slobode da "zapapri", a rezultat je direktno sramotan.

Odavno nisam video ovako cringy high profile seriju. I nažalost, čak i da BOYSa nema, čak i da MISFITSa nema, čak i da ničega nema, ovo je slabo...

Neki dobri glumci poput Josha Duhamela su nažalost ovom prilikom potrošeni. On je recimo faca koja bi se dobro snašla u adaptaciji stripa, sad ih neko vreme neće raditi, ali ovo sve ukupno je nešto što je najbolje zaboraviti što pre. Netflix sada i ima takav plan. Da bi prikrili otkazivanje serije najavili su da će sledeća sezona biti ekranizacija SUPERCROOKSa, kao unutar iste serije ali sa drugim likovima, pa ipak jasno je da je to nova serija.

crippled_avenger:
Druga sezona PENNYWORTHa je ne samo superiornija u odnosu na prvu već se može smatrati doslednijim alanmooreovskim sadržajem od samog HBO WATCHMENa iako je Bruno Heller ipak čovek sa mnogo linearnijim pristupima od Damona Lindelofa.

Ipak, ne mora stvar biti previše loopy da bi se postigao Mooreov efekat, i PENNYWORTH u drugoj sezoni to potvrđuje. U njoj je došlo do totalnog istorijskog iskliznuća u odnosu na prvu sezonu, sada Velikom Britanijom šezdesetih besni građanski rat između fašista koje smo upoznali u prvoj sezoni, i koje lako možemo zamisliti kao neke V FOR VENDETTA vladare i kraljevske kuće na čijoj su strani i SAD, mada su otvorene za pregovore i sa drugom stranom.

Alfred Pennyworth krstari ničijom zemljom između londonskog podzemlja, sveta uhoda i ratnika, i serija nudi uzbudljiv, vibrantan i stripovski pogon, koji u završnim epizodama dobija i dozu dobrodošlog britanskog televizijskog SFa - čitaj DOCTOR WHO.

Sve ovo je moglo biti papazjanija ali nije, reč je o veoma zanimljivom spoju žanrova i različitih tropa koje znamo iz raznih segmenata britanske popularne kulture. Ako je moguće, Heller ovde pravi gušće tkanje referenci nego u GOTHAMu, a rezultat je jako zanimljiv. Naročito, ako imamo u vidu da ovakva inkarnacija Alfreda nema preteče u stripovima o Batmanu.

crippled_avenger:
SQUID GAME Hwang Dong-hyuka učinila je južnokorejsku popularnu kulturu globalnom senzacijom drugu godinu za redom. Ako je 2019. i 2020. naročito obeležio Bongov PARASITE, onda je 2021. obeležio SQUID GAME i ogromna ekspanzija K-Popa.

SQUID GAME je dočekan kao neko čudo neviđeno, uprkos tome što je reč o kompilaciji niza senzacija koje smo već videli i dobrano savladali u japanskim i južnokorejskim filmovima devedesetih i ranih dvehiljaditih, pokazujući da to što je nešto klasik - kao recimo BATTLE ROYALE ne mora da znači da su ga ljudi masovno gledali.

U stilskom pogledu, SQUID GAME kombinuje jednu neverovatnu propulzivnost naracije, sa obiljem cliffhangera kakva krasi recimo drugu Netflixovu internacionalnu senzaciju CASA DE PAPEL, sa kojim čak delimično deli i ikonografiju, sa junacima odevenim u kostime jarkih boja, sa maskama itd. ali i koncept - obe se dešavaju u zatvorenoj situaciji, u jednom veoma omeđenom prostoru, u visokokodifikovanim okolnostima gde tamo imamo talačku krizu koja ima svoja pravila a ovde imamo igru.

Dakle, možemo reći da je Hwand Dong-hyuk ovde napravio veštu kombinaciju nekoliko već dobro poznatih stilskih rešenja, pripovedačkih tehnika i ideja. Ono što je kod njega novost jeste to što je motiv duga - koji sam po sebi isto nije ništa novo - doveo po uzoru na pisanje Davida Graebera na nivo temelja civilizacije zarad kog ljudi rado dosežu civilizacijsku nultu tačku pa zakoračuju i ispod nje.

Eventualno se dakle u Graeberu može naći neki dublji smisao komunikacije ove serije sa ljudima izvan onoga što je verujem ipak dominantno - a to je kvalitetan pulp, neodoljivi cliffhangeri, napetost, neizvesnost itd.

SQUID GAME je čvrsto oslonjen na opšte mesto, ali je u suštini dovoljno svež u miljeu i egzekuciji da zadeluje novo. Ovaj vešt sklop polovnih delova samim tim zaslužuje poštovanje.

Labudan:
jeste početak godina pa valja priznati sve grijehe da bi mi deda Mraz donio poklon

završio sam Lucifera, izbindžovo zadnju sezonu ovih dana, dosta zažalio zbog toga

i ranije sam gledao jer mi bio kao sitkom, ni u jednom trenutku to nije išlo iznad prosjeka ali u finalu ga uozbiljili, mislim treba panteon razriješiti, Boga, anđele i demone namiriti, baš bezveze završilo.

Ali prve sezone su zabavne, bila je to zanimljiva kombinacija jeftinog Gejmana, Trećeg kamena od Sunca i CSI-a, no sve vickastoće su zagadili ovom zadnjom sezonom.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version