FILMOVI, TV SERIJE, ANIMACIJE > TV SERIJE, DOKUMENTARCI, ANIMACIJE

Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...

<< < (734/740) > >>

crippled_avenger:
Za Dan bezbednosti je prigodno da se osvrnem na seriju EL PADRE DE CAIN koju potpisuje Rafael Vera Fernandez-Huidobro, nekadašnji španski sekretar za bezbednost, ministar unutrašnjih poslova i funkcioner tajnih službi.
Ovu mini-seriju od sat i kusur po epizodi, režirao je Salvador Calvo koji mi je privukao pažnju veoma solidnim filmom 1898. LOS ULTIMOS DE FILIPINAS, zanimljivom istinitom pričom o poslednjoj španskoj jedinici koja je ostala u filipinskoj zabiti i ne zna da je Španija prodala ovu koloniju i ne veruje nikome ko joj to saopštava. Ova ista priča je ekranizovana jednom i u vreme frankizma ali je kod Calva dobila punoću i višeslojnost.
EL PADRE DE CAIN dešava se u Baskiji 1980. U prvoj dekadi post-frankizma gde je ETA u punom zamahu. Iako bi u principu zbog samog deklarativnog stava koji je ETA imala ovo mogli biti definisano kao politički triler više je krimić jer je njen modus operandi i povezanost sa podzemljem bila veoma velika.
Priča prati mladog policajca koji odlazi u ozloglašenu stanicu u San Sebastijanu u kojoj je već stradalo nekoliko njegovih klasića. Kod kuće ostavlja trudnu suprugu i familiju koja ga delom prezire što je otišao u nesigurnu pokrajinu a delom mu se divi kao patrioti.
U Donositiji, on zatiče situaciju u kojoj već van stanice mora da se lažno predstavlja kao radnik španske Telefonice i kao takav nalazi pansion kod jedne simpatične gazdarice sa kojom se spetlja, i spusti gard, dok uporedo rešava slučaj otmice jednog "lojalnog Baskijca".
Serija je zanimljivo koncipirana. U prvom planu su odnosi među likovima, mahom policajaca koji su se na različite načine adaptirali na život u vanrednom stanju, i odrodili od vlastitih porodica, ali je i kriminalistički slučaj u drugom planu veoma važan.
Salvador Calvo veoma sigurno vodi glumce a Quim Gutierrez u glavnoj ulozi donosi harizmu prave filmske zvezde, što on i jeste i istupa iz komičarskih rola u jednu tipičnu policijsku rolu. Otud je i zanimljivo kada baš on igra policajca koji kreće da zalazi u hawksovsko - mannovske okvire junaka koji je okusio opsesiju posla i zapravo više ne može da se vrati normalnom životu. Quim je stranac u ovom žanru i samim tim deluje kao "stranac" i među policajcima u Baskiji.
Salvador Calvo, uprkos imidžu koji ne sugeriše neki jak mačizam, sve ovo režira veoma mišićavo, bez viškova, sugestivno, jasno i odlično se snalazi u toj dinamici muškog kolektiva kao i u pomenutom filmu. U tom smislu ovde nema Peak TV ukrasa, ali je produkcija na tom nivou a naracija je konkretna i nema joj se šta zameriti.

crippled_avenger:
Balint Szentgyorgyi kreirao je seriju BESUGO za HBO Max. Reč je o seriji koja se nadovezuje na ostalgični talas o represivnim režimima i tajnim službama u njima ali bez teskobe, sa spojem povišenog realizma i trilera. Rekao bih da su te serije potekle iz šinjela AMERICANSa a posle DEUTSCHLAND 83 do 89 dobijamo i BESUGO.

Glavni junak je mladi student ekonomije koji radi kao policijski doušnik ne bi li mu država obezbedila lekove za mlađeg brata koji boluje od retke bolesti. Vremenom, kao što služba ume da se igra sa njim i on kreće pomalo da se poigrava sa njom i da uspešno pliva u miljeu mladih pobunjenika koji sumnjaju u njega ali i u svakog drugog.

BESUGO nije prvoklasna serija ali je pitka, i scenografski, pa i na nivou generalne egzekucije dosta bogata. Priča je jasna, junaci su zanimljivi i glumci koji ih igraju su harizmatični, ali svakako da se serija ponekad veoma teško i često veoma naivno vadi iz ćorsokaka u koje sama gura svog glavnog junaka.

Sličan slučaj kao i DEUTSCHLAND 83 samo sa pitomijom i manje uzbudljivom temom u polazu, što u ukupnom zbiru daje možda i bolji rezultat jer su potencijali za atrakciju manji.

crippled_avenger:
Sara Antuna i Mark Cistare kreirali su špansku seriju VICTIMA NUMERO 8 koja se bavi terorističkom akcijom islamista u Baskiji, što je već samo po sebi kuriozitet, ako imamo u vidu aktivnosti ETA na tom području.

Serija prati nekoliko protagonista sa obe strane potere i ubrzo shvatamo da stvari nisu onakve kako izgledaju, a kakve su mogu lakše da provale gledaoci prve ekranizacije JACK REACHERa sa Cruiseom, dok će se ostali iznenaditi.

Serija je izvedena samouvereno, produkciono dosta ozbiljno, ali nema u sebi neke naročite atribute da se nametne kao nešto za obavezno gledanje, premda niko ko se za nju odluči neće ni gorko pogrešiti.

Serija je dostupna na Netflixu i spada među španska ostvarenja koja su dobacila do globalne publike.

crippled_avenger:
45 REVOLUCIONES je Netflixova serija iz Španije koju bih mogao da definišem kao VINYL namenjen celoj porodici i smešten u prve dane Brit Invasiona i početaka rokenrola. Kreatori su Ramon Campos i Gema Neira i serija se bavi imaginarnom diskografskom kućom Golden čiji stari i osramoćeni urednik odlučuje da se vrati u firmu i predloži osnivanje etikete Futura koja će se baviti “novom muzikom”.

Isprva nailazi na otpore ali dobije priliku i u svoj kolektiv mladih ljudi dovodi mladog i enigmatičnog Roberta koji želi da peva zapaljivi rokenrol na engleskom i da sagori pre nego što izbledi jer krije svoju tajnu.

Campos i Neira su radili nekoliko serija smeštenih u epohu i 45 RPM im je možda i ponajbolja, prvo zbog izuzetne glumačke podele i zanimljive teme, zatim zbog adekvatnog upliva istorije - rečju, frankizma - u zaplet i konačno zbog minucioznog dizajna u kom se pravi jedna fina doza “povišenog realizma” u epohi.

Inscenacija i egzekucija su veoma propulzivni ali bez ispadanja iz vrlo zahtevne estetizacije. Jedan od reditelja koji je sve ovo izveo jeste i nekadašnji Sorogoyenov montažer.

Serija ima jednu sezonu i rekao bih da je Campos kao iskusan lisac spremio dve opcije, i cliffhanger i potpuno zaključenje, jer vrlo lako je sve moglo i da se nastavi da su ishodi drugačiji.

Svakako da mi žao što kao i VINYL i ova serija ima jednu sezonu, ali opet sad bar nema rizika da se nečim to povari.

Naravno, poređenje sa VINYLom nije sasvim na mestu jer je ono višečasovni film Martina Scorsesea po veštini i slobodi izraza, a ovo je ipak mnogo više network poetika, ali to ne znači da 45 REVOLUCIONES ne zaslužuje pohvale, kao drugi ali potencijalno podjednako vredan format televizije koji je možd a malo otišao u zapećak tokom Peak TVa.

45 REVOLUCIONES svakako nije network rad lokalnog dometa i produkcija sugeriše da je pravljena za globalni nastup.

Muziku u seriji čine obrade poznatih pesama, i to savremenih, kreće se od Killersa, pa se ide preko Lady Gage, REMa do Amy Winehouse i to rešenje funkcioniše fantastično. A pesme u aranžmanu Brit Invasion zvuka imaju smisla.

Sve u svemu, 45 RPM jeste nešto što je meni blisko pa sam možda i subjektivan, ali reč je o seriji sa mnogo vrlina i vrlo malo mana, zaokružena u svojoj ideji i izvedbi.

crippled_avenger:
DIX POUR CENT Fanny Herrero je francuska serija koja je posle uspeha na Netflixu dobila nekoliko rimejkova uključujući i britanski. Reč je o interesantnoj - ali ni po čemu revolucionarnoj - seriji o agentima iz jedne pariske talent agencije i njihovim odnosima sa raznim glumcima - a u tim ulogama zvezde igraju same sebe.

DIX POUR CENT ni po jednom parametru nije ni blizu seciranja filmske industrije i ljudi o njoj kakvo smo recimo videli u ENTOURAGE. O energiji i čistoj životnoj energiji da i ne govorimo. Ipak, ovo je više neka karakterna komedija koja nije mnogo smešna ali je ukupno uzev dovoljno prijatna da veže gledaoca za sebe.

Nije stvar u tome da li je uspeh ove serije zaslužen ili ne, ali je toliko veliki da na neki način postavlja jako visoka očekivanja pred nju, za koja nisam siguran da ona može da dosegne što je šteta. Gledaoci koji manje očekuju, u njoj mogu zaista uživati.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version