Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 2046561 times)

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14050 on: 16-05-2021, 14:10:34 »
DENMARK Adriana Shergolda bavi se temom o kojoj je svako od nas razmislio ponekad a to je da li ima ljudi koji bi se opredelili da radije robijaju u komforu danskog zatvora nego da jedva sastavljaju kraj s krajem na slobodi.

Rafe Spall igra Velšanina kome je sreća okrenula leđa, jednim delom jer nije baš vredan, jednim delom jer se reofrmisao sistem socijalne pomoći i on se opredeljuje upravo za to - da ode u Dansku i dopadne zatvora.

Imamo premisu za izvrsnu komediju, a možda i nešto drugo, premda ako gledamo danske filmove o zatvorima, tamošnji živalj nije baš toliko zadovoljan kaznionicama.

No, vratim se filmu DENMARK. Film na kraju - SPOILER ALERT - zapravo ne isprati tu premisu i glavni junak nikada ne skonča u zatvoru već ode u Dansku, i nađe ljubav i razumevanje.

Sve je to okej, i simpatično, i na kraju krajeva nije pitanje što film uzima jednu atraktivnu i barem za naše podneblje “životnu” dilemu i ne radi sa njom apsolutno ništa, već je naprosto kao celina prijatan ali mlak, sa konfliktima koji su samo nagovešteni ali nisu razrađeni.

DENMARK je jedan od onih “malih” britanskih filmova koji kad su zaista uspeli mogu da budu sjajni ali kad ne uspeju opet nisu skroz nezanimljivi.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14051 on: 21-05-2021, 15:01:44 »
EL ASESINO DE LOS CAPRICHOS Gerarda Herrera je španski triler o serijskom ubici koji inscenira Goyine grafike na mestima zločina postavljajući svoje žrtve u poze sa tih dela i adekvatno ih kostimirajući.

Slučaj istražuju dve detektivke, jedna udata sa porodicom, druga neudata i buntovna iako bi joj odavno bilo vreme. I hemija između njih dve je kudikamo zanimljivija od samog slučaja koji istražuju i koji nažalost nikada ne postaje dovoljno zanimljiv.

Gerardo Herrero sve vodi dosta ravno, bez neke dinamike, tako da sve ovo na kraju ostaje jedan proizvod koji ni na televiziji neće privući značajniju pažnju.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14052 on: 23-05-2021, 12:47:30 »
CORDES Jose Luisa Montesinosa je zanimljiv, uslovno rečeno kamerni horor koji ide od jedne arhetipske zamisli. Kvadriplegična devojka ostaje sama u kući sa psom koji je obučen da je čuva i otvara joj vrata, ali ga je u međuvremenu ujedo šišmiš i preneo mu besnilo.

Ovu premisu Jose Luis Montesinos tretira “pošteno” kao jedan energični suspenser starog kova kakav bi u nekim ranijim vremenima snimili Tom Holland, Michael Winner ili Richard Franklin.

U određenom smislu, čak je i izgled filma old school. Faktura slike vajbuje na filmove ranih osamdesetih, a tome naravno doprinosi i dekor stare kuće u kojoj se devojka sticajem okolnosti našla sama.

Film je blizak onome što smo videli u Romerovom MONKEY SHINES a mora se priznati da je u nekim sekvencama sna u kojima se protagonistkinji (i publici) malo olakšava igra uvođenjem nekih okolnosti za dijalog ostaje veoma dobro u domenu strave.

Montesinosov film nosi rizik da ga prihvatimo zdravo za gotovo jer smo ovakve stvari već viđali i reference se mogu nabrajati od CUJO do MONKEY SHINES i nazad, međutim ovo je solidan film koji uspešno uspeva da probudi neke arhetipske strahove kojih se dohvata a na to se nikada ne žalim.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14053 on: 24-05-2021, 15:03:42 »
ARMY OF THE DEAD Zacka Snydera je što se mene tiče njegov najbolji film posle dva SUPERMANa koja je snimio u svojoj zreloj fazi. Međutim, u sebi ovaj film nosi dekadenciju SNYDER CUTa kao pogleda na svet i slično Scorseseovom pa i Bayovom nastupu za Netflix ima notu autorske ambicije koja nimalo ne mari za gledalačke navike u pogledu ritma i obima dela.

Zanimljivo je da sam prema Scorseseovom Netflix filmu iako mi je on među Top-3 autora razvio takav odnos da ovom prilikom ne mogu da setim kako se uopšte zove. Naravno, mogao bih da odem na IMDB da vidim ali ni posle pola sata naprezanja nisam mogao samostalno da se setim naslova, što je zaista čudno ako imamo u vidu da je reč o autoru čiju studentsku filmografiju znam u pola dana ili pola noći.

Međutim, SIX UNDERGROUND i ARMY OF THE DEAD su upečatljivi naslovi u opusima svojih autora, i čini mi se da ih uprkos generičkim reč koje ih čine neću tako lako zaboraviti.

Nisam ljubitelj A+ produkcije na temu zombija. Ne kažem da film mora imati par ljudi umazanih blatom kao kod Lucio Fulcija da bih u njemu uživao, ali do sada su mi se te A+ produkcije uvek ispostavljale kao podbačaji. Međutim, nemam ništa protiv ozbiljnih produkcija svakako, kakve su bile recimo one u serijalu RESIDENT EVIL sa kojim ARMY OF THE DEAD štošta deli, naročito sa EXTINCTIONom koji je režirao Russell Mulcahy.

S druge strane WORLD WAR Z je uprkos nekim spektakularnim scenama i situacijama, sjajnim glumcima, ekskluzivnim lokacijama i svemu ostalom, na kraju nekako ipak bio mlak i bezveze.

U tom smislu, Snyderov DAWN OF THE DEAD mi osim uvodne sekvence zaista nije ponudio apsolutno ništa što pamtim do danas i nije mi ostao u sećanju kao neki razlog zašto bih danas naročito očekivao njegov zombi film.

I zbilja, ako bilo čemu ARMY OF THE DEAD duguje svoju estetiku to je upravo onaj grungy segment Supermana, i ima stripovsku stilizaciju koja je izražena sa zombijima koji su prosto samo deo toga i takođe imaju stripovske elemente.

Zanimljivo je da u glumačkoj podeli ima sjajnih glumaca ali je najzvučnije ime Dave Bautista, glumac koji popunjava prostor koji je ostao iza Rocka kada je nasledio Arnieja, čak i zvanično u RUNDOWNu. I Bautista se tu odlično snalazi gradeći po meni krajnje kredibilan opus gde ima svega arnijevskog od tentpole filmova, preko B-akcijaša kao FINAL SCORE do indie akcije kao BUSHWICK pa sve do KINDERGARTEN COP i buddy derivata. Dakle, Bautista vodi ekipu i kao što zna šta radi u svojoj karijeri gde je krenuo ni iz čega i napravio nešto, tako i ovde kao glumac pronalazi pravo mesto za sebe, izlazeći u prvi plan onda kad treba.

Dizajn je briljantan. Uprkos tome što sam potpisuje fotografiju, Snyder pravi omaž Larry Fongu sa kojim je radio DC filmove, a koji je - isto vrlo zanimljivo- snimao i SUPER 8 sa kojim barem na nivou uvodne sekvence, ARMY OF THE DEAD ima određenih sličnosti.

U pogledu naracije, ovaj film u trajanju od 148 minuta u principu čak i nije abnormalno predug za standarde modernog blokbastera ali svakako je imao mesta i celih deonica koje je mogao reducirati. No, to je Netflix, tako izgleda kada se ne meša studio i kada reditelj ostavi sve ono što mu se sviđa. Na svu sreću, svu derivativnost elemenata priče na stranu, Snyder je ovde snimio svašta i sve je uglavnom dobro. Akademski gledano stvar se mogla jače “utegnuti”, i teći energičnije, ali Netflix nije akademski prostor. Zato sva ta odstupanja treba posmatrati kao autorski pečat koji u ovom slučaju srećom nije postao potpuno jalov kao u JUSTICE LEAGUE.

ARMY OF THE DEAD je odličan film, zaorbljen u telu autorskog. I to je sve super što se mene tiče.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 11.619
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #14054 on: 24-05-2021, 15:52:44 »
Da li se primećuje da je Tig Notaro dodata praktično u post-produkciji?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14055 on: 24-05-2021, 16:15:00 »
Da li se primećuje da je Tig Notaro dodata praktično u post-produkciji?

Iskreno, da nisam čitao vest, ne bih NI NASLUTIO. Ali, NI NASLUTIO.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14056 on: 25-05-2021, 23:58:18 »
Debi Davida Victorija bio je veoma limitiran film, idejno prazan, dramski neinventivan ali solidno glumljen i sastavljen. Njegov novi film NO MATARAS je triler sa Mario Casasom što je podžanr za sebe i uprkos tome što Victori donosi jednu neobičnu dozu propulzibnosti sa dosta tracking shotova, pokreta kamre, nervoze u kadriranju i montaži, premisa ovog filma je na nivou srpskog studentskog filma, i to ne u dobrom smislu.

Naime, postoji jedan poseban podžanr srpskog studentskog filma u kom junak, obično mlad momak ili na neki način zatvoren, represiran, upoznaje jednu mladu ali problematičnu, pomalo razuzdanu ženu koja ga povede u uzbudljivu noćnu avanturu i tokom nje on doživi neku vrstu inicijacije ili transformacije a ona se ubije ili nešto tako.

E to je upravo NO MATARAS, samo što u njemu glavnu ulogu igra Mario Casas, jeune premier španskog filma, i sve je ovo čak jako vešto realizovano, no premisa je toliko naivna i stupidna, okolnosti su toliko usiljene da likovi ne zaslužuju čak ni prezir koliko su glupi jer su odbojni, a prihvataju da rade stvari koje su direktno van pameti i samo i isključivo u službi narativnog zamajca.

Nažalost, okolnost koja kreira "problem" u svetu našeg junaka nije dovoljno apstraktna da bi bila McGuffin, i na tom planu film postaje neuverljiv, odbojan i samim tim besmislen, do tačke da mu veština izvedbe ne pomaže.

No, ko to prevaziđe, možda u ovome može i da uživa.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14057 on: 26-05-2021, 16:08:45 »
WRATH OF MAN Guya Ritchieja se mogao zvati i WRATH OF MANN jer sasvim sigurno da je u svojim razmišljanjima londonski bard mislio i na Manna dok je snimao LA, koji je nezaboravnim učinjen u HEATu koji potpisuje čikaški mag.

Međutim, jedino što iz HEATa zapravo možemo osetiti u ovom filmu jeste pokušaj da ravnopravno odnosno ravnopravnije pokaže protagoniste i antagoniste, da unese motivaciju i heroja i lopova, i da prikaže neke metodične pljačke, sa dosta tenzije i pucnjave.

I to je manje-više to, svako dalje pominjanje Manna je deplasirano i ide na štetu Ritchieju. Svakako da ovaj film ima određene pretenzije da bude definitvna slika nečega, ali svakako ne definitivna slika cops vs robbers filma ili heist filma. To svakako ne.

Za WRATH OF MAN bi se pre moglo reći da je pokušaj da se snimi definitivan krimić sa Stathamom, da se snimi film u kom će on kapitalizovati kao kul figura, opasan, hladnokrvan, harizmatičan, sa ubojitim udarcima i efektnim replikama, i Ritchie u tom pogledu postiže dosta. Statham je uostalom njegovo otkriće ali ono što je Statham danas, a to je akcioni heroj vezan za neke franšize i srednjebudžetne filmove van njih nije ipak ono za šta ga je profilisao Guy.

U tom smislu, možemo reći da ovo nije sasvim nov teren za Guya i Stathama jer mu je on dao ulogu ovog tipa u REVOLVERu, ali da svakako nije refleksija na LOCK, STOCK i SNATCH.

U WRATH OF MAN ima humora koji proističe iz situacije, ima kurčevitog bantera među junacima, ali ton je smrtno ozbiljan, i Ritchie uglavnom uspeva da mu doraste. U stvari od tog tona najviše odstupa par “ozbiljnih” scena koje su mogle imati jaču i logičniju emociju u egzekuciji - pre svega finalni susret Stathama i čoveka kog traži ceo film koji bi morao biti primalniji i znatno manje “dovitljiv”.

No, sve to su neke stvari o kojima se da polemisati ako nam je um naštelovan na WRATH OF MANN. Međutim, ovde tog dodatnog N nema, i ovo je na kraju krajeva Stathamov vehicle dignut na viši nivo, recimo na nivo Ritchiejevog vehiclea ili možda pre iskoraka, i to u jednom dobrom pravcu.

Ritchie uzima osnovnu premisu od LE CONVOYEUR, ali je ne prati dosledno i suštinski ne obrađuje istu temu i dinamiku odnosa, pa ova dva filma ne bih poredio. Drugačiji su. Ali, LE CONVOYEUR je meni bio i bolji.

No, to sad nije ni važno. Kao ključnu referencu za ovaj film uzeo bih najpre Hackfordov PARKER. I mislim da je to neki okvir gde treba smestiti WRATH OF MAN. I u tom poređenju, i PARKER mi je nekako bolji, mada je WRATH OF MAN zanimljiviji. Ali, to što je zanimljiviji ne znači da ponekad jednostavnost ne čini krimić.

Imamo nekoliko digresivnih deonica koje su same za sebe odlične, ali nas izbacuju iz Stathamovog protagonizma. Takve intervencije možemo smatrati ključnim argumentom da ovo nije Stathamov vehicle već “film sa Stathamom”, ali bih tu etiketu pre pridodao PARKERu nego WRATH OF MANu.

Ritchie ovde pokušava nekim detaljima da transcendira ideju Stathamovog vehiclea, ali baš sagledavan iz takvog ugla, WRATH OF MAN najbolje izgleda. I stoga ne treba da se stidi tog statusa Stathamovog vehiclea.

Ko je imao simpatiju prema REVOLVERu naći će nešto za sebe i ovde. WRATH OF MAN ima blef, ostavlja utisak boljeg filma nego što jeste. Ali, na svu sreću, to što zbilja dostiže nije malo.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: The Crippled Corner
« Reply #14058 on: 26-05-2021, 18:36:09 »
A, pojavio se, fino. Vreme da se pogleda. Vidim da je tebi dosta dobro.

Re: The Crippled Corner
« Reply #14059 on: 28-05-2021, 20:01:59 »
Ponovo sam danas pogledao POZORIŠNU VEZA Milorada Lakovića. Ovaj film sam gledao kao dete i slabo sam ga se sećao. Ginger ga je takođe gledao kao dete i on ga se sećao mnogo živopisnije.

U svakom slučaju, reč je o grooviest filmu snimljenom u SFRJ. Naime reč je o filmu sa jednim od grooviest scoreova ikada snimljenih za naš film. Napisao ga je Mića Marković koji je uostalom napisao i temu za OTPISANE. Ovaj score je potpuno na liniji Isaac Hayesovih i Curtis Mayfieldovih scoreova za blaxploitation, kao i scoreova koje je radio Lalo Schifrin u svojim najboljim danima. Odavno nisam zapazio neki tako upečatljiv score u jugoslovenskom filmu.

S druge strane, Lakovićeva režija je više na francuskoj liniji reditelja kao što je recimo Melville, dakle detaljno prikazani radni procesi prilikom pljačke, bez dijaloga, sa vrlo elaborariranim radnjama, bez straha od toga da se poneka radnja ponovi. Likovi su obučeni u pažljivo izabranu odeću, niko nije slučajno ušao obučen u kadar, sve je vrlo precizno dizajnirano. Ambijenti u kojima se radnja dešava su takođe vrlo pažljivo odabrani, junaci borave u kućama koje apsolutno odgovaraju njihovom socijalnom statusu, i u tom smislu, POZORIŠNA VEZA pored stila od Melvillea preuzima i metodičnost.

Isto tako, u filmu ima dosta fetišizma, naročito recimo prema automobilima pa tako junaci vozne novi "jaguar" i BMW, i kola dosta govore o junacima.

U dramaturškom smislu, scenario Momčila Kovačevića (kasnije poznatog kao Leon Kovke) dosta duguje feljtonu čuvenog Šilje Mihajlovića (inače oca Gordane Suše) koji je opisivao pljačku Narodnog pozorišta u Beogradu. Naime, struktura scenarija je više vezana za sam tok priče nego za filmski koncept tako da se u filmu zločinci uvode kao glavni junaci iako autor nema simpatije za njih i stvari na kraju bivaju tretirane pomalo klinički, pošto se istraga i njihovo bekstvo ne prepliću previše. Što se mene lično tiče, ja moram priznati da sam se hookovao za likove zločinaca, forma me je navela na to, ali nism siguran da li je to i stav filma. U svakom slučaju, priča se odvija solidnim tempom, i iako je klinički hladna čak i za melvilovske standarde pošto u suštini nema melvilovskog dualizma i konflikta, uspeva da bude uzbudljiva.

Uzbuđenje pre svega proističe iz sklapanja dokaza, tragova, reakcija kriminalaca, ali sigurno je da je moglo biti i veće da su istraga i bekstvo bilo još integrisaniji u radnji. Ipak, imajući u vidu da je film inspirisan istinitom pričom, iako su imena promenjena, u kontekstu ekranizacija istinitih krimi priča stoji sasvim dostojanstveno. Ovakvo raslojavanje dva zapleta se dešava i u boljim kućama, pogledajmo recimo slučaj Ridley Scottovog filma AMERICAN GANGSTER.

Na nivou scenarija, zanimljivo je pratiti dijaloge, ekonomisanje žargonom i psovkama, zatim novčane proporcije. Recimo, plen koji će uzeti u narodnom pozorištu je 500 miliona "starih dinara", kafa i voda u kafani koštaju 18 dinara, a prenoćište u sobi nekog privatnog stana 100 dinara.

Isto tako, prikaz beogradskog podzemlja je vrlo hrabar. Inspektor koga igra Miki Krstović se poznaje sa lopovom koga igra Voja Brajović, jedan od doušnika policije je notorni homoseksualac koji zavodi tvrde momke sa asfalta, kriminalci imaju kontakte u svim porama društva, a isto tako zanimljive su i niske strasti koje vladaju među ljudima.

U tom smislu film obiluje što dragovoljnim što prisilnim seksom, imamo dva prikaza grudi, od kojih je barem jedan bio sasvim eksploatacijski, bez opravdanja u priči.

Kad je reč o nasilju, prva likvidacija je urađena sa sve upotrebom slow motiona. Krv se proliva od svakog pogotka vatrenim oružjem i film ima vrlo pristojan body count od osam žrtavam između ostalog ima i snajperski hitac i "heklera" sa optičkim nišanom i intergisanim prigušivačem koji pogodi Cecu Bojković u dojku. Respect.

Glumačka podela je takva da su simpatičniji glumci u ulogama kriminalaca. Policajce predvodi Bata Živojinović a tu su još i Miki Krstović i Vladan Živković dok krimose igraju Voja Brajović, Rastislav Jović, Neda Arnerić i Boža Longa (koji izgleda kao da je upravo izašao iz SCARFACEa i to kažem u krajnje pozitivnom smislu). U principu, retko kada smo viđali naše glumce u jednom ovakvom formalističkom projektu, pa se oni u njemu krajnje promenljivo snalaze. Miki Krstović je odličan jer ovo je teren koji njemu najbolje odgovara, kao i Voja Brajović koji dobro razume underplay.

Uopšte članovi bande su u underplayu i bolje su ukapirali stil glume od policajaca među kojima Bata Živjinović nije uspeo da se odmakne od svoje tipične persone.

POZORIŠNA VEZA je film koji je u svoje vreme bio tretiran kao marginalan, i smatran je promašajem, tako da Laković potom nije radio igrani film a Kovke je završio u gutteru srpske populističke komedije. Međutim, gledano iz današnje vizure, POZORIŠPNA VEZA je film apsolutno vredan pažnje.

* * * / * * * *
Штета што нигде не могу да купим или лоцирам диск јер сам имао жељу да познаник уради енглеске поднаписе и направимо један English-friendly DVD.
Моја колекција дискова
"Coraggio contro acciaio"
"Тако је чича Милоје заменио свога Стојана."

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14060 on: 29-05-2021, 15:32:23 »
QUIEN MATO A BAMBI Santija Amodea je španska komedija sa odličnom podelom u kojoj se javljaju imena poput Clare Lago i Quima Gutirreza koji će sedam godina kasnije predvoditi Netflixovu seriju EL VECINO.

Nažalost zabuna oko koje se sve vrti ne može da spase nekoliko efektnih gegova i nekoliko tehnički zaista vešto izvedenih scena. Naprosto, to što je Santi Amodeo vizuelno i tehnički solidno izveo celu stvar ne leči njenu suštinsku tupavost i usiljenost.

Reč je o rimejku meksičkog filma iz 2004. godine.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14061 on: 31-05-2021, 13:15:17 »
UBICA NA ODSUSTVU Boška Boškovića iz 1965. godine je koprodukcija Bosna Filma i istočnonemačkog studija DEFA. Priča je smeštena na Sveti Stefan i tiče se ubistva među imućnim stranim turistima.

Iskusni islednik Inspektor Korać i njegov mlađi kolega Zoran Radić dolaze da istraže slučaj i shvataju da se iza ubistva krije veoma kompleksan slučaj lažnog identiteta i ucene jer je jedan od imunih stranaca odbegli nacistički zločinac.

Scenario su pisali reditelj Boško Bošković, naš poznati dramatičar Đorđe Lebović koji se naročito bavio temom Holokausta - i po čijem je komadu reditelj Bošković snimio film NEBESKI ODRED baš na tu temu - i istočnonemački sineasta Egon Gunther. Scenario je idejno veoma zanimljiv, sa nekim efektnim dijaloškim razmenama ali je strukturalno veoma simpplifikovan i bez razvijene paralelne radnje, sa dugim deonicama u kojima se bavi samo jednom grupom likova, usled čega ostavlja utisak formalnog nesklada i što je još problematičnije - daje protagonizam mnogim likovima pa na kraju nije jasno iz čije vizure posmatramo ovu priču.

Etički okvir priče je naizgled jasan - imamo inspektore koji istražuju slučaj, imamo odbeglog nacistu koji sada živi kao ugledni civil i ljude koji ga okružuju i imamo drugog niže rangiranog nacistu luzera koji ga ucenjuje saznanjima o njegovom identitetu. Tu postoje maltene tri etička nivoa, predstavnici zakona, zločinac i ucenjivač koji je na moralnoj lestvici još niži od zločinca, pa je u pogledu protagonizma likova moralo da se povede računa da se zločincu ne da preveliki prostor, a on ga kod Boškovića nažalost dobija.

Pojavljivanjem lika nekadašnjeg saradnika, a koji je moralno još korozivniji od zločinca a bez pojavljivanja žrtve u sličnom obimu i značaju lika, lik ucenjenog naciste ne ostavlja adekvatan utisak.

Glumačka podela je interesantna, Koraća igra Vjekoslav Afrić, Radića Slobodan Cica Perović a Nemce igraju istočnonemački i češki glumci i svaki lik govori na svom jeziku, dakle ne postoji neka treća lingua franca koja bi nosila ceo film.

Boškovićeva režija je arhaična ali korektna, sa atmosferičnom crno-belom fotografijom i razvijenim osećajem sa tenziju u pojedinim scenama duševnog rastrojstva iako u filmu klasične napetosti zapravo nema.

Bošković nije imao bogatu karijeru. Kasnije je sa Konradom Petzoldom, doajenom istočnonemačkog filma ko-režirao jedan vestern sa Gojkom Mitićem i time uzvratio na ovu saradnju.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: The Crippled Corner
« Reply #14062 on: 03-06-2021, 11:06:31 »
Pošto smo jutro saznali da Netfliks otkazuje dalji rad na Millarovom Jupiter Legacy - što je ne baš sjajan početak za njegove Millarvworld adaptacije - evo jednog adekvatnog teksta koji diskutuje o tome zašto serija nije bila ni dobra ni potrebna*:

https://www.comicbookherald.com/the-jupiters-legacy-roundtable/

*Disklejmer: seriju nisam gledao a strip mi je jedan od dražih Millarovih "novijih" radove, velikim delom na ime crteža Frenka Kvajtlija.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14063 on: 03-06-2021, 14:35:30 »
U najavi SUPERCROOKSa ne pominju Nacha Vigalonda?


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: The Crippled Corner
« Reply #14064 on: 03-06-2021, 15:21:11 »
Ja nisam video da ga se pominje.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14065 on: 05-06-2021, 02:13:23 »
Kike Maillo je počeo karijeru sa dva dobra i zanimljiva filma EVA i TORO. EVA je bila klasičan primer uspešnog debija, TORO je u sebi imao DNK sophomore slumpa ali to nije bio, međutim A PERFECT ENEMY pokazuje da je ovde Kike Maillo zagrizao više nego što može da savlada.

Ekranizacija romana Amelie Nothomb je po svom karakteru nešto što bi recimo radio Polanski kao svoj minor work, i otvarala je mogućnosti koje su realno manje nego što izgledaju. Kike Maillo je pokušao da napravi vibrantan, maštovit euro-triler koristeći razne kako dramaturške tako i čisto vizuelne tehnike ne bi li dočarao priču o čoveku koji na povratku iz Pariza za Varšavu doživljava misteriozni susret sa mladom ženom sa kojom ga nešto snažno povezuje.

Dramaturgija nije samo tekst, sve je u službi stvaranja drame, i Kike Maillo ne prepušta slučaju ni produkcioni dizajn, ni duel boja i materijala u kadru. Ali onda pravi krupne propuste tako što recimo internacionalni kast glumi na engleskom, a to nikome od njih nije maternji jezik, i to je samo jedan od detalja na kojima film počinje da pada.

U filmu ima puno dijaloga i on je za početak u izgovoru nategnut. Zatim, imamo likove koji prepričavaju događaje i to jednim velikim delom ubija tenziju jer se zapravo pravi dramski sukob desi tek u završnom, trećem činu, kada film više nije u stanju da nas veže.

Veliki preokret koji svemu treba da pruži smisao nije naročito sakriven a što je još gore nije ni onoliko znakovit i snažan koliko se Maillo nadao, i na kraju ovo ostaje jedan glossy euro-triler koji će imati svoje mesto na malom ekranu ali Maillovu karijeru nažalost ne vodi u nekom uzbudljivom smeru.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14066 on: 06-06-2021, 15:15:25 »
XTREMO Daniela Benmayora je prvo kambek ovog rditelj i to pod okriljem Netflixa ,što me je veoma obradovalo jer su posle prvog američkog filma TRACERS izgubio svaki trag potpuno nezasluženo, a potom i zato što je reč o stripovskom martial arts filmu snimljenom u Španiji što nije žanr koji je tamo tradicionalno zastupljen.

Nema sumnje, španske ekipe umeju da snime odličnu akciju, i to se ne dovodi u pitanje, ali XTREMO je film koji je baš martial arts rad a time se oni mnogo ređe bave.

Idejni tvorci filma su kaskaderi, slično serijalu JOHN WICK, s tim što je ovog puta to mnogo više stripovska celina bliska recimo Raimijevom DARKMANu.

Zaplet se tiče grupe mafijaških kuća u Barseloni koje su lepo živele i radile u slozi sve dok se sin jedne kuće nije vratio sa studijskog putovanja u Tokiju gde su ga iskvarile jakuze i to jakuze iz mange, te je odlučio da počisti konkurenciju. Jedan od ljudi koje nije uspeo da ubije bio je najverniji enforcer njegovog oca koji se povlači u ilegalu ali planira osvetu čiju egzekuciju ubrzava poznanstvo sa mladim uličnim dilerom kog šikaniraju goonovi ovog bossa.

Ono što sledi ne donosi mnogo toga novog ali donosi solidno i energično urađenu akciju u stripovskom miljeu, dosta uvrnutih likova, brutalnih situacija itd. Benmayor je uradio sjajan posao u PAINTBALLu i TRACERSu i tu se izdvojio kao veoma vešt egzekutor. XTREMO nije izuzetak s tim što ovde meša razne pristupe, očigledno sa idejom da malo snima film a malo radi showcase za kaskadere ko-autore.

Netflix je postao mesto za tvrde akcijaše, i XTREMO je u pojedinim deonicama jedan od njih, a u pojedinim je vitalan comic book film iako nije baziran na stripu. Međutim, tropi i klišei su tu. Pa ko voli, eto...

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14067 on: 06-06-2021, 15:41:58 »
Nicolas Winding Refn je pre četvrt veka pokazao Srbima kako se pravi film o srpskim kriminalcima. Treći deo serijala PUSHER, dan-danas stoji kao jedan od najboljih filmova o Srbima iako je snimljen van Srbiji.

Nasuprot beogradskih hoodova koji imaju protagonizam u JUŽNOM VETRU, Ćeranić smešta svoju priču u rodnu Inđiju i pravi film obeležen lokalnim miljeom. Posao prevoženja robe sa Dragaša sve do Horgoša odvija se u jednoj mikro-sredini u koji svi svakoga znaju, ljudi različitih klasa se mešaju, anonimnosti praktično nema i onda se kriminal mora odvijati kroz specifičnu razmenu svih sa svima.

Glavni junak Mundir je uterivač dugova, njegov zločin je što se u zajednici baziranoj na razmeni usluga bavi naplaćivanjem dugova u novcu, i vodi se kodeksom da on nikome ništa ne duguje i njemu niko ne sme da duguhe. Kada se međutim sticajem okolnosti nađe u situaciji da duguje čoveku kom nikako ne bi smeo, Mundi mora da krši sve svoje principe, i njegov život s druge strane zakona eskalira u smeru u kom se nije nadao.

Prikaz života u Inđiji je vibrantan, prikaz kriminala je veoma ubedljiv jer LIHVARA naseljavaju junaci koji su integralni deo legalnih tokova, samo naprosto oni imaju kapital koji mogu investirati brže i sa manje formalnosti od banaka. Mundir je deo zajednice, čovek kome se potencijalno čak i najpošteniji građanin u nekoj situaciji može obratiti.

S druge strane, kada stvari odu sa one strane zakona, Nemanja Ćeranić i njegov scenarista Strahinja Madžarević osmišljavaju maštovit, ponovo veoma lokalan, socijalno veoma specifičan metod kriminalnog delovanja. Njihova rešenja za razne trope gangsterskog filma kao što su ispiti lojalnosti, uklanjanje tela ili mesta tajnih susreta veoma su domišljata i proističu iz miljea u kome se sve dešava.

Novi, nepotrošeni glumci, u saradnji sa već potvrđenim profesionalcima daju utisak svežine, autentičnosti i nepredvidive energetske razmene i Ćeranić zaslužuju pohvale što različiti profili glumaca i nivoi prepoznatljivosti iz drugih ostvarenja ne proizvode disbalans već sklad.

LIHVAR fundamentalno duguje PUSHERu. Mundir jeste inkarnacija Bodnijinog Frankea, tu nema sumnje, ali može se gledati i bez predzanja o danskom izvorniku.

LIHVAR je snažan bioskopski debi za Nemanju Ćeranića koji se već potvrdio uspešnim kratkim filmovima i visokim profesionalnim nivoom u radu na serijama. Nadam se da je ovo početak jedne upečatljive karijere.

* * * / * * * *
 
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: The Crippled Corner
« Reply #14068 on: 06-06-2021, 17:42:44 »
Super, film je uzduž i popreko nahvaljen i baš je dobro da se i u ovako teškoj godini ovako nešto napravilo.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14069 on: 07-06-2021, 14:37:28 »
Marta Nieto je imala neke senzacionalne, suptilne role kao što je recimo Sorogoyenov film MADRE. LA CRIPTA, EL ULTIMO SECRETO je podsetnik da nijedan glumac ipak nema jednostavnu putanju i da rola kao što je MADRE ne znači nužno da su i prethodne bile takve.

LA CRIPTA, EL ULTIMO SECRETO je film koji je bio shelfovan jako dugo, pa i Marta Nieto u njemu izgleda drugačije nego danas, a reč je o jako slabom hororu u kom je sve kliše i sve je jako slabo izvedeno.

Nieto igra učiteljicu koja se vraća u mesto u kom je ranije doživela traumu, i u njemu pronalazi kriptu starog templarskog hrama koji joj otvara mogućnosti za komunikaciju sa onostranim ili tako nešto. Sve u svemu, film Pabla Ibaneza je s razlogom bio sakriven, i njegov izlazak nikome nije doneo koristi.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14070 on: 09-06-2021, 02:17:15 »
DOWNHILL RACER Michaela Ritchieja postavio je skijanje kao sport usamljenika i izgradio zanimljivu psihološku i egzitencijalističku studiju kroz razrađivanje teme kompeticije koja će kasnije biti opsesivan predmet mnogih radova tog autora.

Fransucki film SLALOM Charlene Favier koji je doživeo srpsku premijeru na ovogodišnjem FESTu bavi se skijanjem kroz priču o mladoj devojci koja želi da bude šampionka, potiče iz porodice razvedenih reditelja gde su oboje nekako digli ruke od nje i posvetili se svojoj potrebi za srećom, ostavivši je samu da juri svoj san.

Međutim, pored sporta, ona mora i da ispunjava druge životne uloge a u njima je potpuno usamljena i mora da se snalazi sama. Jedina osoba koja se bavi njom je ambiciozni trener sa kojim ubrzo ulazi u nedoličnu seksualnu vezu.

SLALOM se bavi pričom o sazrevanju glavne junakinje i odnosu trenera i takmičarke ne prilazi iskuljučivo kao priči o seksualnom zlostavljanju, iako naravno možemo zapaziti određene tonove toga, barem utioliko što se kultura dovoljno izmenila da se sada drugačije gleda na te stvari.

Ovo je više priča o (ne)mogućnosti ljubavi nego o iskorišćavanju, ali svakako da tenzični svet aspiranata na vrhunske rezultete stvara jasan utisak da se tom pretis-loncu ne mogu donositi racionalne odluke.

Međutim, aspekt seksualnog iskorišćavanja takmičarke iz pozicije trenera i zloupotreba dinamike moći jeste jedna od tema filma, iako nije jedina, pa verujem da je zbog aktuelnosti ona u prvom planu kod većine gledalaca.

Charleve Favier je snimila izuzetno atmosferičan film, veoma estetizovan kroz fotografiju Yanna Maritauda koji je maksimalno iskoristio sve što nude kako eksterijeri skijališta tako i enterijeri prostora za treninge koji odišu specifičnom atmosfrom privremenosti koja se prenosi i na odnose među junacima.

Sport nije integralni deo ovog filma u smislu da je takmičenje njegova okosnica, ali jeste kao osnov na kom se bazira dinamika moći među likovima, te na neki način ova melodrama govori o sportu mnogo više od raznih hagiografskih naslova.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14071 on: 09-06-2021, 03:58:57 »
Pomalo je tužno videti kako Renny Harlin pod stare dane zapravo snima jeftiniji knock off SIX UNDERGROUNDa Michaela Baya. Ali, THE MISFITS je upravo to. Posle kineske faze, Harlin se ponovo našao tamo gde trenutno ima para, u Emiratima, na sličnom mestu gde je i Bay operisao u SIX UNDERGROUND i za bitno manji novac snimio film o grupi “dobrotvora” koji kradu od bogatih i pomažu siromašnima.

Ono što je Ryan Reynolds u SIX UNDERGROUND ovde je Pierce Brosnan, a sporednjaci su Tim Roth kao negativac i Nick Cannon i Jamie Cheung kao članovi ekipe. Tim je internacionalan i koncipiran tako da prođe na raznim tržištima.

Harlin je svoje najraskošnije holivudske filmove snimao za velike pare i THE MISFITS želi da zarobi tu vrstu estetike sa bitno manje novca. Harlin je iskusan profesionalac ali krajnji rezultat je za početak “maloekranski”. I u redu, i SIX UNDERGROUND je snimljen za mali ekran pa bi opet bio senzacionalan u bioskopu. Nažalost, THE MISFITS mnogo više vajbuje na neku network seriju, a ne na Netflix, pa bi se moglo reći da je na neki način to i krajnji domet ovog rada - emitovanje na “običnoj” televiziji.

Scenario potpisuju dva čoveka od kojih je jedan Kurt Wimmer, pisac koji je imao velikog uspeha pre 10-20 godina, među rezultatima bio mu je i rad na izvanrednom McTiernanovom THOMAS CROWNu u kom je igrao Brosnan. Nažalost, ovo više nisu ta vremena, McTiernan i Harlin nisu na vrhu liste želja u studijima, a ni Wimmer nije tako redovan na A-listi, a umeo je nekada za bljesne.

Nažalost, čitav niz situacija u THE MISFITSu čak i pomalo nelagodno podseća na SIX UNDERGROUND, pa bih rekao da je Wimmer ovde potpisao predložak ispod svog nivoa iako je ovo overall servicable tekst, ali ništa više od toga.

Što se akcije tiče, produkcija se nije baš pretrgla, tako da u stvari ogroman deo filma otpada na banter, pripreme za veliku pljačku i slične konvencionalne situacije. I to je isto negde u duhu network televizije.

Paradoksalno, Harlin se ovim filmom vraća publici koja ga je gledala dok je snimao globalne hitove za Holivud jer je njegov kineski period u suštini ostao potpuno lokalan po dometu. Već sada znamo da je njegov sledeći korak povratak u Finsku. Čini se da će neko vreme Harlin biti ponovo van globalne scene. To je gubitak za fanove ali ako već nema uslove da radi stvari kako treba, možda to i nije loše.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14072 on: 10-06-2021, 00:24:57 »
CAMP DE MACI Eugena Jebeleanua je zanimljivo zamišljen film o gej policajcu koji krije svoju seksualnu orijentaciju od kolega i to ga čini anksioznim u komunikaciji sa ljubavnikom i delom porodice koji ga prihvata.

Kada policija ode da interveniše u bioskopu koji prikazuje queer film i gde je antigej grupacija upala i prekinula projekciju, jedan od gledalaca prepoznaje policajca i ovaj impulsivno reaguje prekoračujući sva pravila upotrebe sile.

Incident pojačava stanje pat-pozicije u bioskopu koji je pod opsadom i glavni junak sve više gubi konce.

Jebeleanu je mogao još sigurnije da vodi ovaj film, i da ovu kamernu dramu učini još snažnijom. Likovi su dobro postavljeni, situacija sa opsadom bioskopa je životna i prepoznatljiva, pa ipak film je sa svim tim elementima mogao postići još više.

Jebeleanu nije uspeo da u dovoljnoj meri uživi kamerne dijaloške situacije koje su okosnica filma, pa na kraju CAMP DE MACI ostaje društveno aktuelniji nego što je estetski zaokružen, naročito na mestima gde se ovakvi incidenti i dalje dešavaju.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14073 on: 11-06-2021, 01:37:16 »
ENFANT TERRIBLE Oskara Reohlera je zanimljiviji kad se opisuje nego kad se gleda. Reč je o biografskom filmu o Reineru Werneru Fassbinderu snimljenom u Fassovom stilu, znači reatralno, bez mnogo bavljenja punom ubedljivišću filmske slike.

Dakle, film o Fassbinderu kakav bi možda sam Fass snimio.

E sad, gledati takav film u trajanju od 134 minuta je nešto manje interesantno zato što ovakav postupak sprečava verodostojnu isotrijsku rekonstrukciju jer je melodramski eksces takođe značajan deo Fassovog rukopisa, pa tako na kraju imamo jedan arty eksperiment maltene scorseseovskih dimenzija u pogledu obima.

Oskar Roehler je primenio sličan postupak u svom neuspelom filmu o Ferdinandru Marianu, glumcu koji se ogrešio igrajući u filmu JUD SUSS Veita Harlana. Tamo je imao namerno arhaiziran postupak koji je maltene evocirao filmove tog vremena a ovde je još dosledniji u tome.

ENFANT TERRIBLE deluje kao ona prepričavanja lektira pa će svoj život možda imati među studentima koje mrzi da gledaju filmove kad pripremaju ispit iz Istorije filma. No, utisak o ovom filmu će zaista varirati u odnosu na to koliko pojedinačnom gledaocu prija Roehlerov postupak.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14074 on: 11-06-2021, 01:38:06 »
EL CAZADOR Marca Bergera je queer triler koji spada u red onih filmova koje sinopsis “proda” na pogrešan način.

Naime, EL CAZADOR je najavljen kao film o momku koji potone u svet gej pornografije u pojedinim sinopsisima i to jeste tačan opis ali strukturalno ovo je ipak nešto drugo. EL CAZADOR kreće kao ljubavna priča o momku koji diskretno sa vršnjacima pokušava da stupi u kontakt predočavajući svoju homoseksualnost, i upoznaje momka sa kojim nalazi nešto za šta misli da je ljubav a u stvari je ucena koja će ga uvuči u maloletničku pornografiju.

Oni koji očekuju da se ovaj film posle prvog čina pretvori u HARDCORE ili 8MM nisu na pravom mestu jer se Berger prevashodno bavi emocijama i suptilnim vidovima manipulacije unutar jedne gej subkulture u mačističkom miljeu Argentine.

Otud možda bi bilo pametnije da je EL CAZADOR najavljen baš onako kako je i glavni junak doživeo u početku.

Za moj ukus EL CAZADOR je mogao biti brži i generalno dinamičniji ali mu se ne može osporiti da je veoma ekspresivan u pogledu atmosfere i prikaza unutrašnjeg života junaka.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14075 on: 11-06-2021, 23:39:21 »
LA TRINCA: BIOGRAFIA NO AUTORITZADA je televizijski film Joaquina Oristrella o katalonskom šou bendu La Trinca koji je u danima poznog frankizma umnogome osvežio špansku estradu. U ovom filmu prikazana je njihova biografija na jedan stilizovan način, u formi mjuzikla, istorijski neformalno, sa dosta parodije i preterivanja, i u tom pogledu ovaj naslov ne možemo gledati kao verodostojnu hroniku španskih medija, ali možemo posmatrati kao samoviđenje u produkciji samog benda.

Kasnije su članovi benda postali medijski moguli upravo u domenu šou-programa ušavši u partnerstvo sa holandskom kućom Endemol, pa je njihova produkcija zapravo i proizvela ovaj film.

Frankizam i uticaj katoličke crkve prisutni su u priči jer su članovi La Trince voleli da šokiraju skidanjem na sceni, a jedan od njihovih najspektakularnijih i najskandaloznijih nastupa desio se pred Francovom familijom, kojom prilikom su stekli i obožavateljku a kasnije će se možda ispostaviti i povremenu saučesnicu aristokratkinju Carmen Martinez Bordiu, koju ovde igra Vicky Luengo.

LA TRINCA: BIOGRAFIA NO AUTORITZADA je zanimljiv televizijski film o istoriji estrade pa i televizije koji temi prilazi relaksirano i prevashodno želi da ostane zabavni program.

Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14076 on: 11-06-2021, 23:51:38 »
LA TRINCA: BIOGRAFIA NO AUTORITZADA je televizijski film Joaquina Oristrella o katalonskom šou bendu La Trinca koji je u danima poznog frankizma umnogome osvežio špansku estradu. U ovom filmu prikazana je njihova biografija na jedan stilizovan način, u formi mjuzikla, istorijski neformalno, sa dosta parodije i preterivanja, i u tom pogledu ovaj naslov ne možemo gledati kao verodostojnu hroniku španskih medija, ali možemo posmatrati kao samoviđenje u produkciji samog benda.

Kasnije su članovi benda postali medijski moguli upravo u domenu šou-programa ušavši u partnerstvo sa holandskom kućom Endemol, pa je njihova produkcija zapravo i proizvela ovaj film.

Frankizam i uticaj katoličke crkve prisutni su u priči jer su članovi La Trince voleli da šokiraju skidanjem na sceni, a jedan od njihovih najspektakularnijih i najskandaloznijih nastupa desio se pred Francovom familijom, kojom prilikom su stekli i obožavateljku a kasnije će se možda ispostaviti i povremenu saučesnicu aristokratkinju Carmen Martinez Bordiu, koju ovde igra Vicky Luengo.

LA TRINCA: BIOGRAFIA NO AUTORITZADA je zanimljiv televizijski film o istoriji estrade pa i televizije koji temi prilazi relaksirano i prevashodno želi da ostane zabavni program.

Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14077 on: Yesterday at 03:26:40 »
KIDS RUN Barbare Ott je nemačka bokserska melodrama koja svakako ne zaslužuje najvišu ocenu ako niste ljibitelj i poznavalac te vrste žanra. Ako jeste, onda vam može prijati nešto svežine koju film donosi u tom realističkom pristupu i činjenici da se dešava u Nemačkoj što je samo po sebi zanimljivi.

Barbara Ott stavlja jači akcenat na socijalnu dimenziju, težak život glavnog junaka koji iz dva neuspela braka ima troje dece a sam po sebi je bauštelac, a po prezimenu Jovanović reklo bi se i da nije baš skroz odatle.

Jedan od načina da zaradi novac mu je i da učestvuje u underground bokserskim mečevima, i kroz te infuzije novca reši mučnu i sivu finansijsku svakodnevicu.

Barbara Ott generalno tretira junakovu situaciju kao jednu nepekidnu socijalnu tenziju, sukob sa svakim oko svega, oskudicu i nerazumevanje na svim nivoima, i u određenom smislu, ovaj film na kraju pokazuje znake krize jer likovi nažalost nemaju neku jasnu liniju sukoba niti putanju kako bi se mogli izvući.

Jedan od naslova koji su nesumnjivo uticali na ovaj film jeste Audiardov DE ROUILLE ET D’OS i u to nema nikakve dileme, ali ovde svakako nema tako jakog autorskog pečata ili jasne ideje oko bilo čega.

Međutim, s druge strane, u fazama kada film evocira klasičnu boksersku melodramu i kada junak pokaže spremnost da preuzme protagonizam u svojoj životnoj i filmskoj priči, tada sve prodiše, i zato domet ovog ostvarenja jeste * * / * * * * ali ja mu ipak dajem * * *.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14078 on: Yesterday at 03:51:41 »
BUČ KESIDI: EUFORIJA UŽIVO Davida Jovanovića je koncertni film nastao tokom pandemije, snimljen u ambijentu Fakulteta dramskih umetnosti sa numerama uokvirenim pričom koja smešta sve u fikcionalne šezdesete i snimanje nastupa mladog benda koji se otme kontroli i poremeti plan socijalističkih rukovodilaca koji su imali ideju da tu snime reklamu za lokalno proizvedenu disko kuglu.

Sam dramski aspekt priče nije izrazit i nije presudan, mada film ima jedan bitan shift u raspoloženju negde na prelazu u treći čin. U tom smislu, BUČ KESIDI: EUFORIJA UŽIVO najviše podseća na one koncertne filmove iz samih početaka rokenrola kao što su je IT’S TRAD, DAD Richarda Lestera kao i neki radovi Gordona Flemynga i Michaela Winnera, gde je dramski okvir pre svega opravdanje za dijegetičko uključivanje muzičkog nastupa.

U tom pogledu scenarista Đorđe Kosić i reditelj David Jovanović postavljaju stvari na veoma old school način i to mi se dopada, naročito jer se tokom oandemije na neki način povratio smisao rokenrol filmu.

Kod nas je bilo koncertnih filmova kao što je Čolićev GORI VATRA, bilo je Lesterovskih egzibicija kao što je serijal HAJDE DA SE VOLIMO ili kasnije SLATKO OD SNOVA, ali ovo je baš throwback na početke kada je rokenrol imao teškoće da dođe do publike.

Sada ponovo imamo okolnost koja čini da rokenrol ne dolazi do ljudi. I samim tim, ponovo je pokrenuto tajno oružje.

Fakultet dramskih umetnosti je odlično iskorišćen kao lokacija. Svirka je energično snimljena a bend je pesme prearanžirao za živo izvođenje tako da u ovom vizuelnom živom albumu dobijamo nešto što je drugačije od običnog LPa (sviraju mahom pesme sa EUFORIJE ali i sa prve ploče OPSESIVNO-POSESIVNI HOSPUL).

Film je snimljen sa dosta entuzijazma, i zaslužuje simpatije i podršku, nezavisno od toga da li volite ovaj bend ili ne.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: The Crippled Corner
« Reply #14079 on: Yesterday at 05:20:10 »

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.186
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14080 on: Yesterday at 21:50:41 »
Čemu ove uvrede, čemu ova poniženja?
 
 
 The Hitman’s Wife’s Bodyguard, review: an all-action atrocity edited with a knife and fork

Verujem da će sve biti kako treba. Ameri su slični ali na kraju priznaju da ne mogu da mu odole...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 53.894
Re: The Crippled Corner
« Reply #14081 on: Yesterday at 22:24:42 »
Prvi je bio veoma prijatan, nema razloga da ne verujemo da će isto biti i sa ovim.