Author Topic: The Best of the Best of SF & Fantasy (of the XX century and beyond)  (Read 90819 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Valja napomenuti i da ovo nije prva verzija ovog teksta, pa ni najopširnija, već neka četvrta ili peta. Čovek je vremenom dopunjavao spisak kako su objavljivani novi nastavci u serijalima.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Na velike fantazijske sage poslednje decenije XX veka stavljena je tačka Eriksonovim (i Eslemontovim) serijalom o Malaškoj imperiji. Eriksonov Malazan objavljen je, nakon silnih peripetija, početkom 1999. godine, a okončan 2011. Iako je ovaj serijal u XX veku proveo samo dve godine i dve knjige, on je svakako dete tog stoleća, izmaštan tokom osamdesetih, uobličen tokom devedesetih i porođen pred sam kraj stoleća. Ovo je ujedno poslednja velika saga epske fantastike sve do Sandersonove "Arhive olujne svetlosti".

Tokom čitave prve decenije XXI stoleća, fantazija se u najvećoj meri okretala ograničenim serijalima, trilogijama i tetralogijama. Jedini izuzetak je urbana fantastika, koja i inače prati svoje tokove, toliko da je čak na pragu prerastanja u žanr za sebe. U narednih nekoliko postova (i dana) pozabavićemo se (hronološki) naslovima i serijalima koji su obeležili prvih petnaest godina ovog stoleća.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Znaš Najtflajere, mene uvek fascinira kako na ovakvim listama redovito izostaju neki od maestralno kvalitetnih serijala, recimo poput Gormenghasta ili Ryhope Wood serijala. Uvek me fascinira kako liste sastavljene od strane očigledno poznavaoca i ljubitelja konkretnog žanra previde njegova književno veoma kvalitetna ostvarenja. Naravno, ja rečene serijale nisam dovršila, jer redovito odustanem onog momenta kad mi postane jasno da ću da dalje dobijam samo varijacije prve knjige, ali Mythago Wood je tako straobalno zanimljiv roman da sam ga pročitala najmanje 4 puta, što zbog oduševljenosti samom pričom, što zbog čistog uživanja u jeziku, kog sam tad još uvek sa naporom savladavala. Otud stvarno ne razumem kako očigledni fentezi entuzijasti uspevaju da izignorišu tako kapitalna dela žanra, a ne sumnjam da ih ima još, jer je moje znanje u ovom domenu veoma, veoma skučeno. 

Boban

  • 3
  • Posts: 22.613
Svaka lista na kojoj se Džordan pojavljuje u prvih deset je maloumna...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Znaš Najtflajere, mene uvek fascinira kako na ovakvim listama redovito izostaju neki od maestralno kvalitetnih serijala, recimo poput Gormenghasta ili Ryhope Wood serijala. Uvek me fascinira kako liste sastavljene od strane očigledno poznavaoca i ljubitelja konkretnog žanra previde njegova književno veoma kvalitetna ostvarenja. Naravno, ja rečene serijale nisam dovršila, jer redovito odustanem onog momenta kad mi postane jasno da ću da dalje dobijam samo varijacije prve knjige, ali Mythago Wood je tako straobalno zanimljiv roman da sam ga pročitala najmanje 4 puta, što zbog oduševljenosti samom pričom, što zbog čistog uživanja u jeziku, kog sam tad još uvek sa naporom savladavala. Otud stvarno ne razumem kako očigledni fentezi entuzijasti uspevaju da izignorišu tako kapitalna dela žanra, a ne sumnjam da ih ima još, jer je moje znanje u ovom domenu veoma, veoma skučeno. 

Odgovor je višesložan. Nadasve, ovo je spisak 25 najznačajnijih naslova epske fantastike, a ne fantazije in general. Druga stvar, ovo je spisak koji je oblikovan prema američkom tržištu. Zapanjila bi se koliko njih nije čitalo na primer Zelaznija. Inače, sve se slažem za Holdstoka i veoma ga cenim i volim. On je svakako dokaz da fantazija može da ostvari visoke književne domete, ali nije mu mesto na ovom spisku, ako ćemo pravo, ponajviše zato što je Myhago Wood ono što bi se u nekim krugovima nazvalo "low fantasy". Ja sam skloniji da kažem "low key fantasy", ali tako mu je kako mu je. :) Fakat je da u tih 25 najznačajnijih, kako se navode, ima naslova koje bih ja izbacio a da ima i onih koje bih ubacio - ali ovaj spisak je pre deset-petnaest godina bio de fakto konsenzus šta je najbolje od epske fantastike.

Primetićeš kao zanimljivost da Tolkin nije na prvom, već na nekom recimo petom mestu. Ovo oslikava trenutak u vremenu kada je spisak nastajao i pomeranje fantazije kao krovnog žanra prema trenutnoj opsesiji grimdarkom kao estetikom.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Okej, najbolje fantazije i sfovi XXI veka.

Ovo će mnogima zvučati sumanuto, ali fantazija - kao suštinski mlađi žanr - pokazala se agilnijom i spremnijom za novi vek nego što je to slučaj bio sa SFom. Štaviše, poranila je za čitavih godinu dana. Naime, leta gospodnjeg 2000. objavljene su dve knjige koje su svaka za sebe obeležile narednih deset godina: American Gods by Neil Gaiman i Perdido Street Station by Chine Melvile. Ovde valja primetiti da su u oba slučaja autori Britanci, da ne kažem Englezi.



Gejmanov roman na prvi pogled nije revolucionaran, ali "Američki bogovi" su zacementirali urbanu fantastiku kao samostalan podžanr fantazije, formalno je odvojili od horora, definisali neka njena interna pravila i pokazali da ne moraš biti žensko da bi je pisao. U neku ruku, da nije bilo "Američkih bogova" danas ne bi bilo ni Bučerovih "Drezdenovih dosijea", pa ni mnogih drugih "muških" serijala urbane fantastike, što bi bio ogroman gubitak jer je ženska strana podžanra većinski zglajznula u paranormalnu romantiku - pre svega usled odličnog komercijalnog uspeha Lorel Hamilton, a onda i niza njenih manje ili više uspešnih imitacija kao što je Šarlin Haris i njen serijal True Blood.

American Gods je takođe prvi roman koji na velika vrata uvodi slovenske elemente u savremenu svetsku fantastiku, što je trend koji će se koleblivo nastaviti i kulminirati poslednjih godina, sa serijalima Kevina Herna, Ilone Endrjuz i u manjoj meri Patriše Brigz. Naravno, ova tri serijala, pa i drugi njima slični, predstavljaju najkomercijalniji izraz podžanra i ne preterano vredne književne proizvode, ali redovna pojava slovenskih elemenata, koja je počela s "Američkim bogovima" umanjila je predstavu o Slovenima kao "drugima" i "tuđima", pa se to postepeno prelilo i na druge ogranke fantazije i tako je danas Baba Jaga čest gost i u delima epske fantastike američkih autora. Dakle, "Američki bogovi" su se pokazali globalno značajnim romanom i kao da su naslutili ako ne i podstakli okretanje anglo-američke fantazije negermanskim mitologijama, pa bilo da su istočnoevropske ili afričke ili neke treće. Naravno, ovo je veoma angažovan roman, s jakim društvenim komentarom koji maltene zadire u kiberpank estetiku i stravično je relevantan i sad još malo pa dve decenije po objavljivanju.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Perdido Street Station by by China Miéville



"Stanica Perdido", takođe objavljena 2000. godine, bila je kudikamo revolucionarnija od "Američkih bogova". Tamo gde su se "Američki bogovi" oslanjali na već bogatu tradiciju urbane fantastike, ali i Gejmanovog sopstvenog pripovedačkog stila, "Perdido" se činila dramatičnim odstupanjem od etabliranih kanona fantazijske književnosti i smeli korak u jednom potpuno novom i do tada neistraženom pravcu. Žanrovski establišment bio je toliko zatečen ovim romanom da je samo zarad njega skovao termin "New Weird" i "Slipstream" (ovo ne samo zbog "Stanice Perdido"), ali ni jedan ni drugi termin nisu se predugo zadržali - srećom - iako su i kod nas bili nemilosrdno forsirani.

No, u svemu tome krije se jedna začkoljica. "Stanica Perdido" nije iznikla kao Atena iz Zevsove glave. Njena originalnost nije sporna, ali ovaj roman ipak nije tikva bez korena. Danas se veliki broj teoretičara žanrovske fantazije slaže u tome da je "Perdido" u estetskom smislu čist stimpank, a ja sam sklon da pristanem uz njih. No, postavlja se pitanje, otkud onda taj silan "weird" element na kojem se toliko insistiralo.

Odogovor će biti iznađujuć kako kome. Žanrovskim čistuncima svakako, ali pripadnicima fandoma koji su potpunije ogrezli u potkulturu ne toliko, osim možda "Aha!" momenta: Planescape.

Planescape je, pre nego što je postao kultna video igra, bio i ostao campaign setting za Dungeons & Dragons, izmešten iz stvarnosti u druge ravni postojanja, sa tematskom okosnicom u Sigilu - gradu u središtu multiverzuma, u kojem se prepliće sve što postoji i koji je neutralna teritorija u čijim se kafanama zatiču anđeli i đavli kako ljušte brlju za istim stolom. Nekoga bi ovo možda više podsećalo na Zelaznijev "Amber" nego na stimpank, ali moramo se osvrnuti na silne ranoviktorijanske estetske i pripovedačke elemente ovog settinga - od prvog uvođenja tiflinga u vaskoliku fantaziju, pa do toga što svi živi i neživi nose cilindre, monokle, razne goggles a glavna razlika između novopečenih plejnvokera i iskusnih starosedelaca se ogleda u poznavanju "canta", odnosno gradskog žargona koji je sazdan po ugledu na viktorijanski vajtčepelski ulični žargon.

A Čajna Mjevil je zagriženi frper.

Nikako ne tvrdim da je Mjevil plagirao Plejnskejp, daleko bilo, ali ovaj setting i čitava koncepcija uvrnutog grada svakako su nadahnuće za "Stanicu Perdido" - koja je pak postigla nešto sasvim drugo: Otvorila je vrata za uvrnutiju i nastraniju fantaziju od uobičajene bledunjave kopije srednjovekovnog evropskog društva. S jedne strane to je otišlo u konfekcijski stimpank, koji je jedno vreme služio kao fantazijska zamena za bodice-ripper romane i paranormalnu romantiku, dok taj talas nije splasnuo pre jedno dve-tri godine, ali s druge strane otvoren je širok prostor za eksperimentisanje s motivima tuđinskog i neljudskog u fantaziji, za angažovanu analizu savremenog kolonijalizma, bezbedno smeštenu u fantazijsko okruženje, pa samim tim hirurški precizno operisanu od upliva trenutne politike i, naposletku, za veći upliv lavkraftijanske estetike i nadgradnju motiva blisko/tuđe i razum/ludilo kojima se Lavkraft toliko bavio. Tu će "Stanica Perdido" otvoriti vrata za ozbiljno razvijanje fantazijske književnosti XXI veka, dok će "tradicionalni" SF još neko vreme pokušavati da se nađe, izgubljen u devedesetima.

Sebarsko je da budu gladni.
First 666

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Znaš Najtflajere, mene uvek fascinira kako na ovakvim listama redovito izostaju neki od maestralno kvalitetnih serijala, recimo poput Gormenghasta ili Ryhope Wood serijala. Uvek me fascinira kako liste sastavljene od strane očigledno poznavaoca i ljubitelja konkretnog žanra previde njegova književno veoma kvalitetna ostvarenja. Naravno, ja rečene serijale nisam dovršila, jer redovito odustanem onog momenta kad mi postane jasno da ću da dalje dobijam samo varijacije prve knjige, ali Mythago Wood je tako straobalno zanimljiv roman da sam ga pročitala najmanje 4 puta, što zbog oduševljenosti samom pričom, što zbog čistog uživanja u jeziku, kog sam tad još uvek sa naporom savladavala. Otud stvarno ne razumem kako očigledni fentezi entuzijasti uspevaju da izignorišu tako kapitalna dela žanra, a ne sumnjam da ih ima još, jer je moje znanje u ovom domenu veoma, veoma skučeno. 

Odgovor je višesložan. Nadasve, ovo je spisak 25 najznačajnijih naslova epske fantastike, a ne fantazije in general. Druga stvar, ovo je spisak koji je oblikovan prema američkom tržištu. Zapanjila bi se koliko njih nije čitalo na primer Zelaznija. Inače, sve se slažem za Holdstoka i veoma ga cenim i volim. On je svakako dokaz da fantazija može da ostvari visoke književne domete, ali nije mu mesto na ovom spisku, ako ćemo pravo, ponajviše zato što je Myhago Wood ono što bi se u nekim krugovima nazvalo "low fantasy". Ja sam skloniji da kažem "low key fantasy", ali tako mu je kako mu je. :) Fakat je da u tih 25 najznačajnijih, kako se navode, ima naslova koje bih ja izbacio a da ima i onih koje bih ubacio - ali ovaj spisak je pre deset-petnaest godina bio de fakto konsenzus šta je najbolje od epske fantastike.

Primetićeš kao zanimljivost da Tolkin nije na prvom, već na nekom recimo petom mestu. Ovo oslikava trenutak u vremenu kada je spisak nastajao i pomeranje fantazije kao krovnog žanra prema trenutnoj opsesiji grimdarkom kao estetikom.



A-ha.  :)

Dakle, lepo se vidi kako si vrlovrlo svestan distinkcija unutar ‘fantazije in general’, i to ne samo duz ove high/low podele, nego i nekoliko drugih razgranicenja za koja ja nisam ni cula. I lepo se vidi kako ne smatras da sama ta podela iole ukljucuje kvalitativno vrednovanje, u smislu da ne smatras da je, recimo, ovde low inferiorna, nego je naprosto drugacija, to unutar odredjenih i jasno primenjivih parametara. I lepo se vidi kako smatras da kvaliteta same proze nema veze sa razgranicenjima kooje pominjes, jer opet, nije u pitanju kvalitativno vrednovanje nego sadrzajno. Dakle, to su distinkcije kojih si svestan van same definicije te famozne ‘fantazije-in-general’, I ja to sve vidim i potpuno te razumem.

A kad ja isto to kazem za SF, kad kazem da njegovi konkretni oblici – recimo, oblici predstavljeni delima kao sto su Dine, Autostoper i trilogija ‘Mars’ – podrazumevaju distinkcije toliko razlicite po pitanju ne samo sadrzaja, estetike, pristupa i obrade, nego i onog najsustinskijeg aspekta u samom pristupa (dakle, ekstrapolacija, znaci logika stvarnog sveta + baratanje materijalnim cinjenicama), i kad kazem da definicija SFa-in-general koja nije svesna tih distinkcija zapravo i ne funkcionise, ni u kakvom prakticnom smislu (pri cemu ne mislim samo na ovakvu vrst naj-listi, nego na bilo kakav suvisli razgovor), nego je naprosto toliko elasticna i generalna da je na tom nivou efikasnosti ujedno i beskorisna – e onda me ne razumes, verovatno ato sto ti je udobnije da ostanes na tom neobaveznom (i nedefinisucem) nivou zanra-in-general.

 Ali ko zna – da se SFom bavis onoliko koliko i fentezijem, odnosno da ga citas/prevodis u konkretnom obimu u kom i
fentezi, smatram da bi ti recene distinkcije bile ne samo isto tako vidljive koliko su i meni, nego bi se sa njima i razumeo na cisto intuitivnom nivou, bez obzira na sve nedostatke tamo nekih aktualnih (vise od pola veka starih) definicija. Tim pre sto cak ni ne znam da li je za fentezi iko ikad pokusao da ih donosi na tako generalnom nivou, kao sto je to slucaj sa SFom. Od domacih teoreticara sam citala samo Kravara, u Ubiku, i to upravo po ovom aspektu kog gore pominjes, po pitanju Tolkina i duboke fikcije.

I tako. ali lepo je znati da nas dvoje imamo veoma slican pristup, iako, naravno, razlicitim zanrovima.  :)

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace

A kad ja isto to kazem za SF, kad kazem da njegovi konkretni oblici – recimo, oblici predstavljeni delima kao sto su Dine, Autostoper i trilogija ‘Mars’ – podrazumevaju distinkcije toliko razlicite po pitanju ne samo sadrzaja, estetike, pristupa i obrade, nego i onog najsustinskijeg aspekta u samom pristupa (dakle, ekstrapolacija, znaci logika stvarnog sveta + baratanje materijalnim cinjenicama), i kad kazem da definicija SFa-in-general koja nije svesna tih distinkcija zapravo i ne funkcionise, ni u kakvom prakticnom smislu (pri cemu ne mislim samo na ovakvu vrst naj-listi, nego na bilo kakav suvisli razgovor), nego je naprosto toliko elasticna i generalna da je na tom nivou efikasnosti ujedno i beskorisna – e onda me ne razumes, verovatno ato sto ti je udobnije da ostanes na tom neobaveznom (i nedefinisucem) nivou zanra-in-general.

 Ali ko zna – da se SFom bavis onoliko koliko i fentezijem, odnosno da ga citas/prevodis u konkretnom obimu u kom i
fentezi, smatram da bi ti recene distinkcije bile ne samo isto tako vidljive koliko su i meni, nego bi se sa njima i razumeo na cisto intuitivnom nivou, bez obzira na sve nedostatke tamo nekih aktualnih (vise od pola veka starih) definicija. Tim pre sto cak ni ne znam da li je za fentezi iko ikad pokusao da ih donosi na tako generalnom nivou, kao sto je to slucaj sa SFom. Od domacih teoreticara sam citala samo Kravara, u Ubiku, i to upravo po ovom aspektu kog gore pominjes, po pitanju Tolkina i duboke fikcije.



Meni je sad pomalo neprijatno, nadasve jer mi odista nije jasno gde sam to ostavio utisak da te ne razumem, makar u ovom pogledu koji si navela. Ne samo da te razumem, već se duboko slažem s tobom. Opet, makar u ovom pogledu :)

Što se bavljenja SF-om tiče, razlog zašto ga zapostavljam na Sagiti, ako ga zapravo zapostavljam vrlo je jednostavan. Kada sam se učlanio na ovaj forum gotovo svi učesnici bavili su se gotovo isključivo SF-om, pa sam smatrao da nema vajde od mene ako budem samo jedan glas u horu, već da ću forumu i zajednici više doprineti ako se bavim manje prisutnim žanrovima i podžanrovima. Uglavnom, nakon nekog vremena otišao sam i od epske fantazije, pa prešao na neke druge podžanrove unutar tog šireg korpusa, pa sam se neko vreme bavio postapokaliptičnom književnošću i tako dalje.

Ako možeš da se setiš gde se to nalazi, voleo bih da linkuješ gde sam ti osporio gorepomenuti pristup razmišljanju o žanru. Ono protiv čega se ogorčeno borim jeste imanentna pretpostavka da je na primer SF vrednosno, sadržajno i kvalitativno vredniji od fantazije, samo zato što je ovo potonje jeftini eskapizam. To je teza koja se često provlači u jednom delu našeg fandoma, ali koja je u svetskim okvirima davno opovrgnuta i zaboravljena. Međutim, iskren da budem, ne sećam se da si ti iznela sličnu tezu kao svoje viđenje, tako da ne vidim ni tu priliku da sam ti spočitao nešto tog tipa.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Daklem, u Mićinoj temi o tome da li je naučna fantastika naučna, ja sam ponudio definiciju fantastike po kojoj ja funkcionišem:

"Dakle, ako je realizam pravac koji se stvarnošću bavi onakvom kakva je ali i onakvom kakva je moguča prema zakonima verovatnoće, onda se fantastika bavi stvarnošću koja nije moguća, koja je neverovatna ili malo verovatna, makar prema važećoj opštoj percepciji stvarnosti."

A dalje smatram da je predznak koji bi se tu dodao (epska fantastika, urbana, spejs opera, horor, mračna, kiberpank, štagod) samo pitanje estetike. Dobro, možda ne samo, ali uglavnom pitanje estetike i unutrašnje logike koja će vladati u nekom delu.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.598
Definicija ti ama baš ništa ne valja. Šta su ti "zakoni verovatnoće"?
Mica

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Pa, to glede realizma je definicija iz srednjoškolske teorije književnosti. Sad se ne sećam autora i tačnog izdanja udžbenika. Ali valjda su neki profesori s Filološkog (one would hope). Potom sam na osnovu te definicije postavio (sebi) definiciju fantastike kao suprotstavljenu realizmu.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.598
Misliš na ovo sa Wikipedije?


Quote
Realistički metod označava književnost koja prikazuje stvarnost kakva jeste, ali i kakva je moguća prema zakonu verovatnoće i nužnosti, odnosno književnost koja je uverljiva u odnosu prema objektivnoj stvarnosti


Šta da kažem...
Mica

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Zapravo, nisam mislio. Ali ni to s Vikipedije nije palo s neba. Niti vidim šta je sporno u njoj. A iscimaću prijatelje filologe da nađu svoje udžbenike s fakulteta, pa da vidimo kako je realizam definisan u njima.

Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Evo, puna definicija (doduše, pravca) iz hrvatske "Teorije književnosti" iz 2005.

Za razliku od neposrednog izricanja subjektivnih dojmova i raspoloženja, koje dominira u romantizmu, realizam se zalaže za objektivnost i uvjerljivost prikazivanja, izuzetne likove koji djeluju u izuzetnim okolnostima zamjenjuje prosječnim ljudima koji djeluju u svagdašnjici, romantičarskom oduševljenju, maštovitosti i sklonosti prema tajanstvenom suprotstavlja nepristrasnu kritičku analizu, opisivanje činjenične stvarnosti i razotkrivanje zakonitosti društvenog života.

Edit:

A evo definicije iz engleskog jezika:

  the theory or practice of fidelity in art and literature to nature or to real life and to accurate representation without idealization.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Najtflajere, sta da ti kazem, izvini, ja sam izgleda sasvim pogresno razumela neke od tvojih izjava.  :( donekle zbog onoga sto dalje pominjes, naime da postoji odredjeno negativno kvalitativno vrednovanje fentezija. Ne tvrdim da toga nema, bar kod mene, ali to je vrednovanje vise po pitanju formata, ne zanra. Serijal jeste format koji neguje uglavnom genericki YA eskapizam, i to nije u direktnoj vezi sa fentezijem kao zanrom, naprotiv, ima ga u svim zanrovima. Mozda je tu vise problem sto u sfu ja lako mogu taj format da izbegnem, u hororu takodjer, ali reci mi, ima li epskog fentezija van tog formata? Ako ima, do njega je veoma tesko doci. a za ostatak fentezija niko ne tvrdi da je inferioran, zaista, i svaki put kad naletimo na nekog zanimljivog kao sto je Daryl Gregory, mi se uglavnom poklopimo u misljenju. Znaci, ne promakne nam dobra fentezi proza, pod uslovom da za nju cujemo, i da se moze nabaviti. I ne tvrdim ja sad da bi takav YA eskapizm trebalo utepati, daleko od toga, ali moras da priznas kako on vrlo lako moze da izdominira kupovnom moci, jer koliko god se ti kod stand alone romana premisljas da li da ga kupis ili ne, toliko se ne premisljas kod serijala - jednom kad kupis prvu knjigu ti si manje-vise obavezan kupac i za ostalih 10, iako znas da dobar deo njih nece biti mnogo vise od reciklaze. a istini za volju, ta reciklaza i repetitivno cedjenje originalne postavke moze se pronaci i van samih serijala, recimo Beckettov Eden to radi vec u drugoj knjizi, sto me jeste upecalo na kvarnjaka ali zato nema sanse da ga pratim u trecu, mi se tu razilazimo po pitanju Edena. jednostavno, ne volim kad me pisac isfolira na taj nacin, nekakvim ispraznim cedjenjem koje moze da se nastavi bukvalno u nedogled, jer ne donosi nista sustinski novo. I mada ja uvek mogu da preporucim prvi Eden, sve potonje ne bih nikako, jer jedini amanet koji mi je druga knjiga ostavila je kvarenje dozivljaja prve. Znaci, ne, po meni to nije vrednovanje duz striktno zanrovske linije, osim ako se bac poklopi da taj specificni zanr i nema korpusa van YA eskapizam formata.


Berserker

  • 4
  • 3
  • Posts: 991
Kako su se moji čitalački apetiti u mladosti povećavali, mislim da sam više naginjao epskoj nego naučnoj fantastici. Naravno da je tome doprinelo postojanje par knjiga kod nas, koje su odskakale kvalitetom, te je moje poimanje fantazije dugo uključivalo samo Gospodara prstenova, Zemljomorje i Elrika od Melnibonea. Vrhunac moje upletenosti se poklapa sa izdavanjem Ambera u izdanju ZS (mislim na prvih 5 knjiga, dakle serijal o Korvinu). Posle toga počinjem da čitam i ostale serijale , Bruksovu Shanaru, Donaldsona itd,  i polako se hladim za fantaziju jer shvatam da su u pitanju isključivo serijali u kojima se javlja upravo ono što tako jako smeta Libi, a to je konstantna reciklaža sadržaja, često retkonovanje koje se maltene podrazumeva u nastavku serijala, i poptuno nepotrebno razvlačenje radnje i strateško postavljanje klifhengera da bi se osigurala prodaja nastavaka. Recimo, Zelaznijev serijal o Merlinu je perfektan primer svega onoga što ne valja u takvim serijalima. Evo sad gledam ovaj spisak 25 najboljih fantasy SERIJALA od kojih dobra polovina još nije ni završena, pa se pitam kako su mogle dospeti na listu knjige koje nisu ni završene i za koje se nikako ne može znati da li će održati svoj kvalitet u budućnosti. Dakle, moj problem sa Fantazijem je što je on po defaultu sadržan u serijalima. A sa druge strane, ima par bisera koji su prisutni kao solo knjige, ali oni ostaju kao izuzeci koji potvrdjuju pravilo. Upravo si naveo par knjiga koje su po tebi obeležile novi vek, a koje su i meni lično jako drage. Američki bogovi su mi verovato najdraža Gejmenova knjiga, a Mjevila izuzetno cenim i njegova Stanica Perdido bi bila pravo remek delo da je nije odužio više nego što treba i olako banalizovao par postavki na kojima se bazira dosta jedinstvenog šmeka ove knjige; ovako ostaje odlična knjiga. Koliko god bih želeo da čitam fantasy, ne želim da čitam serijale, ali fakat je da solo knjiga praktično i nema. Ako ih ima, bio bih jako zahvalan za predloge!

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.529
oprosti, berserce, ali bi mi interesovalo da mi malo detaljnije objasnis koje postavke u stanici perdido banalizovane? nije da hocu da se raspravljam, nego me misljenje interesuje...

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Najtflajere, sta da ti kazem, izvini, ja sam izgleda sasvim pogresno razumela neke od tvojih izjava.  :( donekle zbog onoga sto dalje pominjes, naime da postoji odredjeno negativno kvalitativno vrednovanje fentezija. Ne tvrdim da toga nema, bar kod mene, ali to je vrednovanje vise po pitanju formata, ne zanra. Serijal jeste format koji neguje uglavnom genericki YA eskapizam, i to nije u direktnoj vezi sa fentezijem kao zanrom, naprotiv, ima ga u svim zanrovima. Mozda je tu vise problem sto u sfu ja lako mogu taj format da izbegnem, u hororu takodjer, ali reci mi, ima li epskog fentezija van tog formata? Ako ima, do njega je veoma tesko doci. a za ostatak fentezija niko ne tvrdi da je inferioran, zaista, i svaki put kad naletimo na nekog zanimljivog kao sto je Daryl Gregory, mi se uglavnom poklopimo u misljenju. Znaci, ne promakne nam dobra fentezi proza, pod uslovom da za nju cujemo, i da se moze nabaviti. I ne tvrdim ja sad da bi takav YA eskapizm trebalo utepati, daleko od toga, ali moras da priznas kako on vrlo lako moze da izdominira kupovnom moci, jer koliko god se ti kod stand alone romana premisljas da li da ga kupis ili ne, toliko se ne premisljas kod serijala - jednom kad kupis prvu knjigu ti si manje-vise obavezan kupac i za ostalih 10, iako znas da dobar deo njih nece biti mnogo vise od reciklaze. a istini za volju, ta reciklaza i repetitivno cedjenje originalne postavke moze se pronaci i van samih serijala, recimo Beckettov Eden to radi vec u drugoj knjizi, sto me jeste upecalo na kvarnjaka ali zato nema sanse da ga pratim u trecu, mi se tu razilazimo po pitanju Edena. jednostavno, ne volim kad me pisac isfolira na taj nacin, nekakvim ispraznim cedjenjem koje moze da se nastavi bukvalno u nedogled, jer ne donosi nista sustinski novo. I mada ja uvek mogu da preporucim prvi Eden, sve potonje ne bih nikako, jer jedini amanet koji mi je druga knjiga ostavila je kvarenje dozivljaja prve. Znaci, ne, po meni to nije vrednovanje duz striktno zanrovske linije, osim ako se bac poklopi da taj specificni zanr i nema korpusa van YA eskapizam formata.



No worries. :) Dotakao bih se nekih stvari koje si pomenula, naročito oko samostalnih romana - koji jesu uslovno rečeno boljka fantazije i u velikoj meri si u pravu kada spominješ serijalizaciju kao problem - ali gužva me je neka spopala, pa nemam vremena da napišem valjano promišljen post. A nešto mi se dopada smer u kojem se ova tema kreće, pa ne bih da budem nepažljiv i nesmotren s odgovorima.

Takođe čeka i naredni naslov u nizu "najboljih" u novom milenijumu :)

(ovaj post kao placeholder da se zna zašto ne odgovaram ovoliko vremena)
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Berserker

  • 4
  • 3
  • Posts: 991
oprosti, berserce, ali bi mi interesovalo da mi malo detaljnije objasnis koje postavke u stanici perdido banalizovane? nije da hocu da se raspravljam, nego me misljenje interesuje...

Moraću da je ovih dana pročitam ponovo i onda da konkretizujem zamerke i pohvale, jer sam je davno čitao i u glavi mi je ostao samo ukupni utisak, mada ću probati da pojasnim (izvinjavam se unapred zbog nakaradnih termina koje ću možda upotrebiti). Pod banalizovanjem mislim na prebrzo uobičavanje (što bi i bio neki grub prevod termina banalizacija) činjenica na kojima počiva nesumnjivi šarm ove knjige. Recimo, početni zaplet sa dolaskom Jagareka (čoveka ptice) se zasniva na samoj legendarnosti te rase, i Mjevil odlicno gradi saspens oko te činjenice, dok ne otkrijemo da je grad ustvari manje više prepun raznoraznih neobičnih rasa, vanzemaljaca i natprirodnih bića, te da Jagarek ustvari i nije neka novina, što potpuno poništava važnost početnog zapleta knjige...sećam se još i prvog susreta sa onim trans dimenzionalnim paukom (Tkač li mu beše ime?)  i to poglavlje je upravo perfektno po hororičnoj atmosferi i količini onostranog kojom odiše ovo biće. Kroz kasnija poglavlja medjutim, Tkač potaje tipični saveznik sa kojim se prilično lako komunicira i koji vrlo spremno pomaže u najtežim situacijama, čime se banalizuje njegovo prisustvo u knjizi. Eto par primera zbog kojih sam na kraju ostao samo sa odličnim utiskom, umesto fenomenalnim: Mjevil je imao gomilu fantastičnih ideja koje su prosto isijavale ''out of this world'' auru, da bi ih u toku knjige spustio na zemlju, antropomorfizovao, i onda su izgubile tu svoju auru. Kada sam čitao ''Grad i grad'', u njemu je uspeo da osnovnu postavku knjige održi do samog kraja, sačuvavši atmosferu netaknutom, što znači da ume to da izvede kad hoće.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
@Najtflajer: nema problema, i sama sam u sličnoj frci, još sa putnom groznicom pride.  :lol:

A kad kolega Berserker nudi konkretne primere po pitanju banalizacije, da se uključim i ja sa već pominjanim Edenom, tek da bude jasnije o čemu zapravo govorimo:

Dakle, prva knjiga Edena je očigledno koncipirana kao stand-alone roman, sa zapletom koji se fokusirao na malu grupicu “kolonista”, zapravo prezivelih naslednika originalnih pilota koji su se srušili na Eden. Ta mala grupa živi u nekoj vrsti plemenske komune sa pretežno matrijahalnim uređenjem, svedenim na krajnje rudimentarni jezik, istoriju i kulturu uopšte. Društvene trzavice su također vrlo ubedljive i stvarne: stariji članovi komune naprosto životare u iščekivanju spasioca sa Zemlje, ne usuđujući se ni da odmaknu od mesta originalnog rušenja letelice, sve u strahu da ih eventualni spasioci neće pronaći na planeti bez sunca. Mlađe generacije, naravno, imaju drugačji pogled na taj konkretno egzistencijalni problem: za njih, Eden je njihov jedini svet, i otud smatraju da život treba živeti u punoći i celosti, bez zavaravanja u nekakav imaginarni spas. Sve u svemu, veoma, veoma poštena konstrukcija koja vrlo ozbiljno i vrlo dirljivo dovodi narativ do jedinog mogućeg raspleta: naravno da nema rata među suprostavljenim stranama, jer sve je to šačica braće i sestara. Ali roman se završava raskolom, gde mlađi pobunjenici odlaze da okušaju sreću i nađu svoje parče Edena.

Nastavak tog romana se obraća znatno mlađem čitalaštvu, to u očigledno 'serijalskom' formatu: sad je odjednom društveno uređenje patrijahalno i feudalno, iako nema zemljoradnje kao takve a glavnina ishrane im i dalje potiče od lova; jezik je misteriozno ‘evoluirao’ do nivoa lako razumljivog tinejdžerima, dakle, gramatički je naprasno postao korektan ali sadržajno simplificiran; vode se dinastičke (!) borbe oko kojekakvih ‘prestolja’, dinastičkih nasledstva (a svi vode poreklo od jedne žene, dakle, patrijahalna dinastija); narativ očigledno preferiše žene odane mužu i deci i dinastičkoj ambiciji koju ostvaruju isključivo kroz spletkarenja i smicalice; Beckettu sad otvoreno smeta originalni mračni Eden, pa se gotovo sva radnja odvija u nekakvim veštački osvetljenim pećinama; lične dileme su tipično tinejdžerske (voli me danas-ne voli me sutra-ajde da ispletkarim za prekosutra), društvene dileme su uber-trivijalne (uznemireni pleb pre-industrijskog raspoloženja, koji, kao, voljno bira između dva vlastelina procenjujući njihove ‘moralne’ kvalitete, jer materijalne su im ionako potpuno iste); ratovi i ubijanja na sve strane: ukratko, gotovo da nema aspekta koji nije direktna razgradnja originalnog koncepta u prvoj knjizi, a pseudo-relativizacija i nesmiljena naivnost unutrašnje logike stavlja ovu knjigu u domen bukvalno najranije adolescencije. Glavna junakinja se ženi i razvodi sa jednakom strašću, a muž joj ‘menja’ ličnost triput dnevno, oscilirajući u rasponu od naivnog pozitivca do ultrafunkcionalnog psihopate koji se naprosto ne seća šta je sve izjavio u prethodnom pasusu.

I tako: da je ovo napisao neki početnik, bila bi to neuko izvedena ambiciozna priča; ali pošto to piše Beckett, onda je to vešto isfabrikovani šund. Žanrovski, to više nije sf, ali nije ni fentezi, sem u nekom striktno iracionalnom, ‘pseudo’ smislu, u kom narativ prosto tetura na međi raznih žanrova – ali ni jednom ne pripada u potpunosti, ukoliko sam šund ne smatramo žanrom za sebe. Reći za ovako nešto da je SF je isto kao i reći za model mekdonaldovog burgera napravljen od stiropora i farbe da je kulinarstvo.

No dobro, to ipak ne znači da se zbog ovoga sa Beckettom treba zauvek razići: možda čovek na nekoliko nastavaka šunda zaradi dovoljno para da se lakše posveti prozi kakvu je pre pisao.




Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
E, konačno da ti odgovorim :)

Najpre, slutim da je "YA" termin koji koristimo različito. Ja ga koristim kao zasebnu (pod)žanrovsku odrednicu, sa veoma specifičnim zadatim elementima, počesto u strukturi priče, karakterizaciji likova itd. Današnji YA se veoma razlikuje od nekadašnje "književnosti za decu i omladinu" utoliko što više nije određen isključivo ciljnom grupom već sada i tim gotovo pa formalnim elementima.

Serijalizacija je pitanje s višesložnim odgovorom.

Najpre, serijalizacija je u korenu vaskolike fantastike kao pre svega jeftine književnosti, a potom i pustolovne književnosti. To smo najpre videli s klasičnim palp SF-om. Ne sme se zaboraviti da je SF kao žanr i stariji i zreliji od fantazije, čak i u širem smislu. Fantazija je kao krovni žanr za sve što ima veze s zmajevima, magijama, čarobnjacima i vilovnjacima počela da stasava tek šezdesetih godina, a SF je za to vreme stigao da se pozabavi brojnim temama, opet u obliku serijala.

Sad, zašto serijali? Odgovor je, verujem, dvojak: najpre, zbog zahteva čitalaštva, odnosno tržišta, a potom i zbog želje autora da pričaju nove priče u tim svetovima. Prilikom razgovora s fanovima fantastike (dakle, ne samo fantazije, ili čak ni samo epske fantastike) širom sveta ni u jednom slučaju nisam naleteo na stanovište da su serijali nešto loše. Većini su čak poželjni. Na kraju krajeva, teško da bi se inače objasnio njihov komercijalni uspeh. Na zao glas izbili su prevashodno zbog Džordana i Martina, odnosno njihovih odugovlačenja sa objavljivanjem novih nastavaka. Što se ogromne većine čitalaca tiče, ako je izvodljivo da dobijaju makar jednom godišnje novu dozu svog omiljenog serijala - teraj do beskonačnosti. Odijum prema serijalima specifičan je, čini mi se, za Ex-Yu fandom, koji je oblikovan (u izvesnoj meri) samostalnim delima, ali i akademskim pristupom žanru kao imamentno niskoj književnosti. Naravno, žanrovska književnost to i jeste - po definiciji jeftina i bez trajnih vrednosti - ali razlika je u tome što je veliki deo starijeg fandoma, po mom utisku, formiran sa trajnom makar podsvesnom stigmom da je to što vole loše i dekadentno i da je ta stigma duboko prihvaćena. Serijalizacija samo dodatno smrdi na komercijalizaciju, a komercijalno je po prirodi stvari suprotstavljeno umetničkom i tako dalje i bliže. Dakle, to je jedan element odgovora - koji se dalje može razviti u smeru tehnologije. Odnosno, broj radnih sati potreban za objavljivanje neke priče u nekom žanrovskom magazinu napretkom tehnologije postao je dovoljan za objavljivanje romana, pa potom za objavljivanje ne jednog, već deset i tako dalje i tako redom. Dobar ilustrator toga su i termini koji se koriste u izdavačkoj industriji. Ono što je nama neprocenjiv predmet, za koji smo morali da izdvajamo ne znam koliko i da odvajamo od usta da bismo ga kupili, tamo negde je mass market paperback. Dakle, ekvivalent ex-yu roto-romana. No, to je može biti nepotrebno širenje priče.

Drugi element mog odgovora je različitost različitih grana fantazije i drugačija priroda serijalizacije u tim granama. U epskoj fantastici serijal u neku ruku ni ne postoji - pošto se epska fantastika mahom bavi jednim ogromnim romanom. Naravno, ovo je Tolkinovo nasleđe - ali zaboravlja se da je "Gospodar" pisan kao jedan roman, koji je objavljen u tri toma zbog nestašice hartije. Za današnje uslove, "Gospodar prstenova" čak i nije posebno obiman. Na današnjem tržištu ima naslova koji u jednom tomu prevazilaze sva tri toma "Gospodara prstenova" po broju reči, ili slovnih mesta - kako je kome draže. Dakle, svih 14 tomova "Točka vremena" zapravo su jedan roman koji se odigrava u vremenskom periodu od dve godine. "Malazan" takođe. Da sada ne nabrajam. Reč je o jednoj ogromnoj priči, koja često vijuga i meandrira, počesto prateći više protagonista koji se smenjuju, ali čiji se potezi povlače u istom trenutku - samo na različitim mestima, da bi se to u završnici sabralo sve na jedno mesto. Držim da je ovakav pristup omogućila tehnologija. Odnosno, brzina stvaranja književnog dela i brzina štampe, distribucije itd. omogućile su postizanje tog efekta roto-romana kod čitalaca i relativno kratko vremensko rastojanje između objavljenih delova serijala, što omogućuje mali gubitak pažnje između delova.

Sad druge strane, imamo mač & magiju, koja je danas prerasla u grimdark, koja je najpre reakcija na Tolkina i njegov pogrešno percipirani romanticizam, a potom i naslednik petparačkih priča iz dvadesetih i tridesetih godina, samo u formi romana. U ovom i srodnim podžanrovima mi ne pratimo svet, već heroja, pa je tako Konan uvek Konan i Elrik uvek Elrik i uglavnom je nebitno da li se čita dvadeseta ili druga priča iz ciklusa. To što sada imamo romane a ne priče samo je posledica napretka tehnologije (i toga što prosečni čitalac ima više vremena za aktivnosti koje ne donose pare nego što ih je imao početkom prošlog veka).

No, beskrajni serijali bilo kakve vrste ostali su u devedesetima i 'hiljaditima - osim u slučaju urbane fantastike (nešto manje) i paranormalne romantike (nešto više). Ovi podžanrovi su svejedno hibridi krimića s jedne i ljubića s druge strane, kojima su petparački koreni još bliži nego maču & magiji a naročito bliži nego epskoj fantastici.

E, sad - izdavački problemi sa dva ključna serijala epske fantastike (koji sadrže elemente drugih podžanrova), "Točkom vremena" i "Pesmom leda i vatre" doveli su do pritisaka izdavača na pisce da sputavaju svoje epske sklonosti - tako da od tamo negde sredine prošle decenije imamo gotovo isključivo trilogije/tetralogije u ponudi izdavačkih kuća. Veoma je teško prodati serijal od deset knjiga i pisac mora da se dokaže pre nego što može i da sanja o takvom projektu. Dakle, trilogije su nova norma, koja čak ide toliko daleko da se samostalni romani razbijaju u trilogije, kako bi se smanjio potencijalni gubitak za izdavača. Takođe je značajno smanjivanje prosečnog broja stranica po romanu, pa su danas retki monstrumi od preko 800 stranica.

Eksperimenata sa samostalnim fantazijskim romanima bilo je tokom devedesetih, na primer sjajni Villains by Necessity iz pera Eve Forvard, ali oni jednostavno ne mogu da se bore na knjižarskim policama s metrima raznih serijala, tako da su samostalni naslovi mahom doživeli neuspeh.

Ukratko, trilogija je novi/stari format u kojem epska fantastika u današnje vreme egzistira, ali ne samo epska fantastika već i YA i brojni drugi žanrovi i podžanrovi fantastike. Nalazim da je to prevashodno kompromis. S jedne strane omogućuje piscu da ne bude baš ograničen na jednu knjigu, izdavaču da ima nekakav razuman plan i program objavljivanja, a čitaocu da ne čeka dok ne osedi da bi pročitao kraj nečega.

A još kraće - prilično se slažem s tvojim stavom, osim što meni serijali ne smetaju jer ih doživljavam ne kao obaveznu investiciju vremena, već kao relativno sigurnu investiciju u relativno sigurnu zabavu koju mogu da očekujem u relativno sigurnim vremenskim intervalima. Recimo da je tvoj pristup bioskopski, a moj televizijski :)
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Inače, u prvi mah ću se baviti različitm oblicima fantazije i novih podžanrova koji su nastajali u novom milenijumu. Svakako ima čitalaca koji su tradicionalni sf u tom periodu pratili bolje od mene, pa ih najiskrenije & najljubaznije molim da se uključe u raspravu glede toga. Ako ništa drugo, kada stignemo do trenutnog vremena s fantazijom, vratiću se na SF i tako to.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Pukom slučajnošću, evo nečegao čemu smo maločas razgovarali:

http://bookriot.com/2016/03/01/7-standalone-novels-fantasy-lovers/
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Još jedan naslov objavljen na samom prelazu između dva veka, koji se pokazo veoma značajnim za oblikovanje fantazije i vaskolike fantastike XXI veka je

The Curse of Chalion (World of the Five Gods #1) by Lois McMaster Bujold



A man broken in body and spirit, Cazaril, has returned to the noble household he once served as page, and is named, to his great surprise, as the secretary-tutor to the beautiful, strong-willed sister of the impetuous boy who is next in line to rule.

It is an assignment Cazaril dreads, for it will ultimately lead him to the place he fears most, the royal court of Cardegoss, where the powerful enemies, who once placed him in chains, now occupy lofty positions. In addition to the traitorous intrigues of villains, Cazaril and the Royesse Iselle, are faced with a sinister curse that hangs like a sword over the entire blighted House of Chalion and all who stand in their circle. Only by employing the darkest, most forbidden of magics, can Cazaril hope to protect his royal charge—an act that will mark the loyal, damaged servant as a tool of the miraculous, and trap him, flesh and soul, in a maze of demonic paradox, damnation, and death.

Iako je ovo prva knjiga u seriji, zapravo je reč o seriji od tri romana i jedne novele smeštenih u isti svet, samo u različitim vremenskim intervalima. Zašto je ovaj naslov bitan? Pre svega zato što odstupa od ideje da je fantastika igra za mladež. Protagonista jeste u tridesetim godinama života, ali valja voditi računa da živi u civilizaciji u kojoj nije neuobičajeno da četrdesetogodišnjaci umiru od starosti. "Kletva Haliona" je divan primer "fantazije za odrasle", negde na pola puta između romantičarske fantastike - koja je početkom devedesetih bila jaka struja u fantaziji - i grimdarka novog veka. Roman je odmeren, protagonista je odmeren, stil je odmeren, jezik je odmeren - ovo nije knjiga za jeftina uzbuđenja i užurbano čitanje. Nažalost ili na sreću, "Kletva Haliona" je zasenjen svojim uslovno rečeno nastavkom, koji bi se najbolje opisao kao "Paviljon žena" epske fantastike. Iako je drugi naslov u toj veoma uslovno rečeno trilogiji daleko značajniji - nadasve zbog izvanrednog tretmana protagonistkinje i bavljenjem sredovečnom ženom u fantazijskom svetu - "Kletva Haliona" je pokazatelj novog kretanja fantazije, ka manje pustolovnom duhu i zrelijim temama, ispričanim drugačijim glasom. Izvanredno je to što se ovaj roman zapravo pojavio iste godine kada i prethodna dva ovde pomenuta, a sva tri predstavljaju svoja viđenja kretanja žanra i sva tri su u velikoj meri promenila fantaziju u globalu i razne podžanrove u pojedinostima.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Paladin of Souls (Chalion, #2) by Lois McMaster Bujold




Paladin of Souls je direktan nastavak romana The Curse of Chalion, premda s drugim protagonistom. Odnosno, protagonistkinjom. U neku ruku, ovo je najznačajniji fantazijski roman napisan i objavljen baš u XXI veku. To se vidi i po tome što što je Paladin of Souls dobio Huga, Nebulu i Lokus za 2004, a nominovan je i za Mitopoejsku nagradu. Ovakav agregat nagrada ne viđa se baš toliko često i nema sumnje da je Budžoldova upravo ovim romanom udarila temelj za skorašnje velike uspehe u domenu epske fantastike. Konkretno, The Goblin Emperor se oslanja na pripovedački stil koji je Budžold maestralno primenila u "Paladinu". Vrlo slično kao što je skorašnja trilogija En Leki zapravo obrada "Vorkosigan sage", ali to je već zasebna priča.

Paladin of Souls pravi svojevrstan presedan u tome što je protagonista sredovečna žena. Istina, plemenitog roda i visokog društvenog staleža, ali uprkos primerima iz srednjovekovne istorije našeg sveta, koja je zabeležila uticajne plemkinje pa čak i suverene vladarke - između ostalog i na teritoriji koju doživljavamo našom zemljom - fantazijska književnost nije se bavila ovakvim likovima, osim u ravni klišeiziranih sporednih uloga. Tu su svetli izuzeci Ursula le Gvin (naravno) i Robin Hob - ali čak ni Hob nije nastupila s ovakvim likom u ulozi nosioca radnje.

Utoliko je ta tiha iskrenost kojom Budžold piše značajnija, naročito u kontekstu skorašnjeg fantazijskog bavljenja feminizmom i manjinskim pravima, gde su - po mom utisku - bleštavost i galama bitniji od istraživanja korena problema i nuđenja rešenja. To su dve stvari koje Paladin of Souls ima u izobilju i u neku ruku je fantazijski "Paviljon žena" dvadeset prvog veka.

Moglo bi se još štošta napisati o ovom romanu, pa se možda i osvrnuti da je protagonistkinja u neku ruku odraz Kordelije Najsmit Vorkosigan, ali pre će biti da su obe odrazi svoje kreatorke. Paladin of Souls je doslovce nezaobilazno štivo za svakoga ko bi da se smatra ozbiljnim poznavaocem ne samo fantazije, već vaskolike fantastike, ali i odlična lekcija iz društvene angažovanosti.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Zaboravio sam da spomenem, a valjalo bi to spomenuti pre prelaska na naredni fantazijski roman koji je obeležio početne godine ovog veka, da su prva dva romana iz ovog sveta objavljena u susednoj nam Hrvatskoj, pa tako dostupna i našim čitaocima.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Stiven Erikson u Beogradu
« Reply #177 on: 16-10-2016, 12:10:07 »
Zvanično je najavljeno - pa da raširim glas i ovde. Stiven Erikson će biti gost ovogodišnjeg Beokona, 4-6. novembra, ove godine koje smo.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.777
    • Strahoslovni domen999
Opa! To je velika stvar.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Yup. Prilicno sam ponosan na celu stvar. :)

Sent from Bigg Maggzzee

Sebarsko je da budu gladni.
First 666

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.563
...barcode never lies
FLA

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.818
Zvanično je najavljeno - pa da raširim glas i ovde. Stiven Erikson će biti gost ovogodišnjeg Beokona, 4-6. novembra, ove godine koje smo.
Au! Moram da odnesem odelo na hemijsko.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
DakleM, što više posetilaca bude, to su bolji izgledi da se naredne godine pozivu odazove još neko značajno ime, tako da dođite ako ikako možete :)
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Zgodno mesto da se napomene kako je Vorkosigan Saga dobila Huga za najbolji serijal. Nisam baš siguran šta da mislim o dodeljivanju Huga u ovoj kategoriji, ali to each his own, I guess.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Fantasy Faction's Top 10 2017

01 - Kings of the Wyld by Nicholas Eames
 A comedy, an adventure tale, a consideration on growing older, and a sendup of fantasy conventions, all at the same time. It also has heart. In short: it rocks….I finished this book in one night. If I could, I’d see the tour, and buy the t-shirt. Instead, I’ll have to content myself with waiting for the sequel, and reading it again. – B&N SF & Fantasy Blog
 
 02 - Oathbringer by Brandon Sanderson
 It is a triumph of a novel, and if you’ve enjoyed the first two, you’ll certainly enjoy Oathbringer. I never know where Sanderson is going to take us, in this world of storms and blades, but I am more than happy to continue along the journey with him. – Martin Cahill, Tor.com
 
 03 - Assassins's Fate by Robin Hobb
 Fans who have followed Hobb since she first introduced us to this world in Assassin’s Apprentice can’t afford to miss this one. It’s a story that was 22 years in the making, and Hobb’s ability to draw rage and tears and – when she chooses, elation – from her audience is stronger than ever. – Richard Bray
 
 04 - Red Sister by Mark Lawrence
 Red Sister is, above all else, a book about friendship. It begins and ends with friendships strained and sundered; shared and spared. And, though doubtless as much as half the population will call me wrong – there is a particular quality of steel and fire to female friendships that Red Sister portrays perfectly. – T. O. Munro
 
 05a - Age of Assassins by R. J. Barker
 Dead gods, dread magic, and a lead that feels like a breath of fresh air. Great fun. – Peter Newman
 
 Often poignant and always intriguing, Age of Assassins reveals its mysteries with the style of a magic show and the artful grace of a gifted storyteller. – Nicholas Eames
 
 05b -  Blackwing by Ed McDonald
 It is to McDonald’s great credit that the characters on his stage and the story they tell more than do justice to the richness of his imaginative setting. – T. O. Munro
 
 07 - The Stone Sky by N. K. Jemisin
 The depth and breadth of Jemisin’s achievement with this trilogy is geologic. These books are a revolution in which I want to take part. – Amal El-Mohtar, NPR Books
 
 08 - Sins of Empire by Brian McClellan
 Brian McClellan earned scores of new fantasy fans with the Powder Mage Trilogy. With Sins of Empire, the first book in his new Gods of Blood and Powder series, McClellan may have found an entirely new level. – Richard Bray
 
 09 - The Ninth Rain by Jen Williams
 Fantasy adventure at its very best. – Starburst
 
 Williams excels at eldritch world-building. – Guardian
 
 An original new voice in heroic fantasy. – Adrian Tchaikovsky
 
 10 - Godblind by Anna Stephens
 Godblind is Anna Stephens’ debut, and it writes her name in blood on the roster of masters of grimdark alongside the likes of Mark Lawrence and Joe Abercrombie . . . This is a grimdark fantasy that truly lives up to the name. ? Shana DuBois, B&N Sci-Fi & Fantasy Blog
Moj spisak najboljih knjiga koje sam pročitao u 2017. biće drugačiji, a i kraći, ali ovo nije loše polazište za sve fanove, premda bih se usudio da kažem kako je prošla godina sveobuhvatno bila prosečnija nego što je to običaj. Odnosno, bilo je malo izuzetnih dela, pa su čak i ona koja se ove godine izdvajaju zapravo više dobra-vrlo dobra nego odlična.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Spram teme večerašnjeg razgovora u Klubu, evo i mog spiska najboljih romana koje sam pročitao prošle godine:

http://nightfliersbookspace.blogspot.rs/2018/01/best-ov-d-best-za-2017.html
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.529
daj, deder, neki osvrt na romane. kakvi su sins of the empire i ovaj mekdonaldov blackwing, deluje interesantno

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Narednih dana ću za svaki roman zaseban tekst. Recimo da je Mekdonald jedno od dva najprijatnija iznenađenja prošle godine. Mada, moram da napomenem da nisam pročitao zapravo nijedan od romana koji su hvaljeni do besvesti. A nije da ih nisam počinjao :)
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Preporučeni naslovi magazina "Lokus" za godinu 2017.

http://locusmag.com/2018/02/2017-locus-recommended-reading-list/
Sebarsko je da budu gladni.
First 666