Recent Posts

Pages: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Nije o njegovom na kosovu
Dovoljno za bolju ocjenu
2
Иначе, одиграо сам ГРАНД ТХЕФТ АУТО 2 и тиме сам комплетирао дводимензионални увод у серијал. Иако у самом дизајну има врло мало измјена у односу на прву игру и њене експанзије, многи козметички детаљи су промијењени. Видљиво је да су аутори уложили напор да свијет игре учине нешто "животнијим". На примјер, сада не посматрају сви пролазници пасивно како их млатите или избацујете из аута. Неки ће да побјегну, а неки ће богме и да узврате и да вас избаце. Такође, нисте ви једини у граду који се понаша несташно - сада свуда около ходају потенцијални пљачкаши, убице и отимачи аута. Поред тога, док су у првој игри сви осим вас уредно поштовали саобраћајне прописе, сада су пјешаци много склонији да трче ван пјешачког прелаза и бацају вам се под ауто, аутомобили улијећу у вашу траку и сл. (иако сте и даље ви једини који ће за овакве ствари да заслужи пажњу полиције), што све много компликује поједине мисије за које имате временско ограничење или вам је полиција за вратом. Кад смо код полиције, то је интересантна сорта. Можете сити да се наубијате недужних пролазника и неће реаговати, али ако само куцнете њихов ауто, прогањаће вас до судњег дана. Ово је заправо ипак напредак у односу на прву игру, пошто сте тамо могли да чините несташлуке полицији под носом, док овде то ипак није могуће. Ако вас виде рецимо да неком крадете ауто, моментално ће да крену за вама.

Три највеће промјене у односу на прву игру су увођење фракција, снимање позиције и дорађивање снага реда и закона. Да кренемо од овог посљедњег. Сада осим полиције имате и додатне органе који вас прогоне. Ако довољно дуго успијевате да збришете полицији и успут наставите да убијате, на вас ће послати специјалце, а ако неким чудом и њих преживите (што не видим како је могуће без варања), на улице ће да изађе војска са тенковима и ту наступа права апокалипса - обични пролазници и возила практично нестају, све се зелени од тенкова и транспортера који су у потјери управо за вама. Што се снимања тиче, аутори су милосрдно дозволили снимање позиције између мисија (умјесто аутоматског снимања тек на крају завршеног поглавља, што је било једина опција у првој игри) и то је заиста велики напредак, али ни близу није довољно. Наиме, позицију можете да снимите само у цркви (имате само једну на мапи) и то за позамашну количину пара. То подразумијева наравно да се одрекнете доброг дијела тешко стечене зараде, плус још да довучете дупе до цркве, што уопште није једноставно (видјети ниже), тако да је и то снимање једна велика гњаважа (мада, опет напомињем, боље је од алтернативе).

Коначно, фракције. Наравно, разне фракције су биле и у првој игри и експанзијама, али мисије су биле линеарне. Овде, слично првој игри, имате три поглавља, свако се дешава у различитом дистрикту дистопијског града блиске будућности и у сваком од поглавља по три фракције - двије мафијашке плус некаква једнако мафијашка организација Заибатсу, која је једина константа кроз сва три поглавља. Циљ је, као и раније, само да остварите назначени број поена, а имате потпуну слободу да то радите гажењем и убијањем цивила, разношењем превозних средстава и сл. (спорија варијанта) или обављањем мисија. При томе можете да бирате за кога ћете да радите. Ја сам на примјер прво поглавље прешао једноставно тако што сам се запослио код Јакуза (чинили су ми се некако као највећа господа, а има и та нека игра Јакуза) и обавио седам њихових мисија.

Међутим, фракције су у међусобном рату и имају неку врсту папир-камен-маказе односа. Да бисте обављали мисије за неку фракцију, морате да имате довољну количину респекта с њихове стране, а њега добијате убијањем припадника једне (тачно одређене) од преостале двије фракције. На примјер, да бисте добили респект Руса, треба да убијате Заибатсуе, Заибатсуи воле ако убијате припаднике Харе Кришна, а ови посљедњи воле ако рокате Русе. Значи, кренете са руским мисијама и узнапредујете, али онда вам аутоматски опадне рејтинг код Заибатсуа (јер руске мисије укључују доста убијања тих сподоба) и њихове мисије су вам закључане. Поред тога, ово отежава чак и извршавање неких једноставних мисија за друге фракције. На примјер, у најједноставнијој мисији за Харе Кришна потребно је само да се одвезете до Заибатсуа и Руса, покупите некога, одвезете их на неко мјесто и онда рокнете. Ако вам је ово прва мисија коју обављате у том поглављу, онда је тривијална. Али ако сте прије тога радили за Русе и Заибатсуи вас мрзе, онда ће почети да пуцају на вас чим дођете на њихову територију и мисија се тиме знатно отежава. Овај проблем је суштински доста лако рјешив - ако вам треба већи респект неке фракције, само одете у масакр на територију фракције коју они мрзе и побијете довољан број људи (али повремено треба пазити и на баланс, наиме довести све респекте на почетну тачку истовремено, да бисте имали отворене најлакше мисије свих фракција). Ово је све прилично занимљиво и (нарочито у трећем поглављу) доста сам експериментисао и покушавао различите приступе (теже мисије, наравно, доносе више новца, тако да није тривијална одлука да ли се држати једне фракције и обавити све мисије за њих или покушати обавити најлакше мисије свих фракција).

Нажалост, иако је видан напредак у односу на прву игру, њена највећа мана није исправљена, а то је положај камере. Као и раније, камера је толико ниско да је врло тешко видјети гдје се налазите (чак и уз помоћ мапе) и навигациона стрелица вас често води право у ћорсокак. Када имате временско ограничење или вас гања полиција, ово је извор невиђене количине фрустрације. То је проблем који је могао да се ријеши на шест милиона различитих начина. Могли су, на примјер, да омогуће ручно управљање зумом, тако да можете да одзумирате кад се изгубите, да видите гдје се отприлике налазите. Исто као што су увели различите врсте стрелица за различите фракције, могли су да уведу и посебну стрелицу која показује према цркви за снимање позиције. Могли су, на примјер, да дају имена улицама. Могли су да омогуће да уђете у такси и кажете му гдје да вас вози. Исто тако и за аутобус. У воз можете да уђете, али он има врло мали број станица (и не стаје код цркве). Могли су да уведу већи број карактеристичних лендмарка и уцртају их на мапу која је дошла уз игру (а која је врло непрегледна). И да не набрајам даље. (Истина, морам да напоменем да сам видио на ЈуТјубу гејмплеј у коме је камера знатно издигнутија у односу на моју верзију и то, мада није савршено, представља напредак од неколико свемирских година. Претпостављам да је неки мод у питању, али појма немам који).

Коначно, велики проблем игре је њена тежина. Врло лако гинете јер су возила крхка и врло лако експлодирају. Врло је лако пропасти у мисији јер вас јурњава с временом и непрегледност одведу у ћорсокак. Врло је лако навући бијес полиције јер вам се стално неко баца под ауто (због тога сам велики дио игре провео идући пјешке). У посљедњем поглављу сам изгубио живце и укључио чит за бесмртност, који је био велика помоћ, али не и упропаштавач игре, како би могло да се помисли на први поглед. Наиме, тај чит вас штити од наношења штете док ходате, али и даље гинете ако упаднете у воду или ако сте у превозном средству које експлодира. Међутим, прича се ту није завршила. Због компликованости снимања позиције у једном тренутку у трећем поглављу прешао сам неке двије мисије без снимања и одмах након тога случајно погинуо јер су ми Заибатсуи разнијели ауто. Како ми је то био посљедњи живот, изгубио сам двије пређене мисије и ту ми је пукао филм и онда сам почео да рокам по свему живом и набијам поене уништавањем војске и специјалаца.

Изненађујуће, ова игра нема никакве уводне и закључне анимације као што је то било у првој игри. Никакав мафијаш вам неће честитати за успјешно завршавање поглавља или вас дочекати на његовом почетку. Ово је прилично разочарење и несхватљив назадак у односу на прву игру, иако је квалитет писања и даље на највишем могућем нивоу. Закључак је да је ово доста добра игра, али мислим да је врло тешка и намијењена само хардкор манијацима, као што су они који прелазе платформе из осамдесетих без изгубљеног живота и сл.

Након завршетка игре одмах сам инсталирао трећи дио, да видим како изгледа (иако га нећу играти бар још једно 10-15 дана). Детаљни утисци слиједе наравно кад је завршим, али оно што сам одмах уочио је да је снимање позиције практично исто као у другој игри, док 3Д приказ апсолутно ненормално повећава прегледност, што, заједно са мноооооооого бољим индикатором позиције и битних локација, уклања практично све недостатке прве двије игре (и експанзија). Али, појављују се и проблеми којих раније није било, наиме управљање ми се чини доста незграпно и компликованије него у 2Д играма. Видјећемо, можда је само потребно мало навикавања.
3
Судећи по опису, ово звучи као сасвим солидна игра и недостатак гласовне глуме ми је супер, али чисто сумњам да ћу је икад играти јер су ми ове хуманоидне животиње некако одбојне. Чак ни Inherit the Earth нисам играо због тога.

(Мада, истине ради морам да напоменем да сам прочитао Град Клифорда Симака и веома уживао у тој књизи :/ )
4
Pa Zavodnik je napisan kudikamo zrelije plus nema taj fokus na tom nekom gadnom hororu nego je dosta otmeno gotski. Plus folklorni ton, to narod voli.
5
FILMOVI / Re: Šta sam lepo od horora gledo:
« Last post by Labudan on Today at 13:18:22 »
I walked with a zombie (1943) i nije neki zombi, gotovo melodrama. Mis'lo sam biće nekog haićanskog vudua, al samo na kašiku. Imal đe da ga ima u većim količinama?

Nisam znao za ovog Rusa Vala Newtona koji je producirao par tih horrora, Cat People i još ponešto, interesantan opus

S druge strane, ove zombije Jean Rollin-a  i još nekih Španaca žalibože što sam uopće gledo. Ispade ti neki ne-romerovski zombi filmovi su prilično tupadžijski i svode se na tri priče, ili neko ekološko zagađenje izazove bolesne andedove ili srednjevekovni konjanici se vozidgnu iz grobova ili nacisti ožive nekim mengele eksperimentima, al kako god ispadne većinom su krš filmovi
6
Objavljena dela DOMAĆIH autora / Re: PROKLETIJE - Dejan Ognjanović
« Last post by Labudan on Today at 13:10:32 »
U teoriji, možda je mjesec dana proučavao Prokletije pomno i temeljno, a ove ostale još temeljnije godinama! 8-)

Interesantan ovaj Goodreads, Zavodnik ima veću ocjenu od Naživo, što mi je nezamislivo.
7
čitao je samo ono podvučeno
8


Priča: sadržaj, struktura, stili principi pisanja scenarija

Robert Meki

Izdavač: Filmski centar Srbije

1.485 rsd

Broj strana:465

Čuvena knjiga Roberta Mekija sastoji se od 4 dela. U njima se autor bavi problemima priče, elementima i strukturama priče, principima sklopa priče, kao i pozivom pisca. Knjiga je obogaćena virtuoznim analizama nekoliko stotina filmova.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, o ovom kapitalnom izdanju je rekao: „Ovo je prvi put da je na južnoslovenskim jezicima uopšte prevedena ova knjiga. Ona puno znači Filmskom centru Srbije, ali sam siguran da će značiti i budućim generacijama, i to ne samo ljudima koji žele da pišu o filmu. Značiće scenaristima, ljudima koji žele da se bave pisanjem priča i novela, filmskim kritičarima. Toliko je inspirativna i motivišuća, laka za čitanje, i jedna je od najprodavanijih ikada na temu priče i analize priče“. Gordan Matić je o knjizi dodao: „Ona se ne bavi formulom kako napisati dobar scenario, već formom filmskog scenarija. Ne daje vam recept, već vam skreće pažnju da gledate celinu. Mislim da u 21. veku nisam video ovako lepo definisano šta je scenario u određenom filmskom žanru, a svi poznati filmovi su analizirani i služili su za primer. Ovo je knjiga o kojoj će se pričati na našim prostorima u narednih 30-40 godina“.Meki u svom teorijskom sistemu promišlja način na koji je film pratio sve mene događanja novih tehnologija, koje su ne samo izmenile uslove produkcije, nego su zapravo bile jedna od najsloženijih determinanti, koja je uključivala i odnos prema samoj strukturi priče.

9
I mene, sad mi žena javila....
10
ISTORIJA, DRUŠTVO, POLITIKA, RELIGIJA... / Re: Enciklopedija mrtvih
« Last post by Labudan on Today at 08:49:11 »
Miroslav Lazanski, baš me iznenadilo
Pages: [1] 2 3 4 5 6 ... 10