Ствар лепоте

[SOAtlas1968]

У последње време нико није посетио Земљу. Веома лоше, мислио је Так Рикор, бавећи се редом дугмића за импулс. Ако је то последња ствар коју је икада учинио, стигао би тамо. Так Рикор је сматрао да има довољно времена, барем стотину година. Да, потпуна тачност марсовске науке је одредила савршене и праве грађане. Двеста година. Остало му је пола живота.
Так Рикор је био чудак на Марсу. Био је разочаран задовољавајуће савршеним начином живота створеним од стране чуда марсовске науке. Није било ни болести ни других мука, а смрт се могла десити веома ретко. ''Делови'' су се распали одједном. После двеста година.
Нема бриге, нема сиромаштва, нема туге, нема... Упс! Само срећа и радост. Све то се није догодило само преко једног дана. Прошло је неколико епоха математичког обликовања, све док живот није добио свој облик троугла једнаких дужина. Освајање науке, тријумф алгебарске једнакости и логаритама. Живот је напокон достигао свој врхунац. Не би могло бити ни више, ни мање. Онда, зашто је Так Рикор био разочаран? Шта је могло да уништи машинерију?
Само је Так Рикор знао. Он је такође знао да се све то дешавало пре неколико векова на Земљи. Развијена наука је владала све док један зупчаник није успео да уништи сву машинерију. Наука се борила и на крају побеђивала. У сваком случају се увек враћа на старо.
То је била само буђава историја. Слаб прасак прве атомске бомбе. Потом надзор над сваким елементом и производња истог. У почетку су поседовали само деведесет и два елемента. То је смешно. Негде близу двадесет трећег века, нису били ни поносни да се хвале да имају још тога. Следеће на реду је била беспрекорна, математичка контрола свега. Као што Марс данас изгледа. Запрепаштен и фасциниран, Так је помислио и додао да ако нешто није савршено да је то онда разочаравајуће. У сваком случају су имали идеју у својим главама.
Нажалост, у посао се умешао неки баја. То је шта се деси кад нема строгог надзора. Сваки почетник који студира хемију ће вам рећи да морате контролисати неки експеримент и да је свака научна активност такође експеримент. Нажалост, надзор није био строг, па је тај баја све упропастио. Он је преузео бригу.
Кад се то десило, букнула је експлозија. На неколико планета се ''тресло'' неколико сеизмографа. Баја је управо ''срушио'' цео свет.
Земља се претворила у пустару. Потом је прошло много векова голог живота све док један човек није ''оживео'' грубо пећинско постојање његових предака. Борба да се цивилизација изнова роди је била дуга. Научили су лекцију. Или су то мислили. Успели су саставити историју помоћу страница старих књига, филмских трака, грамофонских плоча и других ствари. Ништа више од тога. Наука је ствар прошлости. На престолу је сасвим другачија филозофија.
У великој епохи машинерије, уметници су се побунили због незнабожачке механике која се задржавала. Људско биће су проклели као ствар без душе. Ту ствар, која је живела без лепоте и имала дубоко поштовање према једном машинском клипу. Овог пута су филозофи и уметници имали своју прилику.
Машина више није било. Само је лепота владала. У питању је била природна, али силна реакција на проклетство машинског демона који је замало упропастио њихово постојање. Веровање у истину, лепоту и уметност је заменило догму математике. Остао је само један уступак науци. Тај уступак је био веома заштитан, као мрежа отровне стратосфере која је обухватила земаљску куглу. Нема више уљеза, нити акрепа из далеког свемира способних да узнемиравају свакога захваљујући тзв. ''машинском ужасу''.
На осталим планетама су тамошње справе за снимање звукова одједном почеле снимати њихове речи и звукове. Такве справе и марсовски научни монитори су се смејали чудним догађајима на Земљи. У почетку се и Так Рикор смејао, али га је очарао необичан начин постојања на планети. Морао је да оде тамо. Својим очима мора да види све.
Водили су веома сјајан живот. Лепота је управљала Земљом као помоћу чврстих руку бога машина. Свака земаљска мисао и сваки земаљски чин су били потпуно посвећени томе. Ружноћа је била искорењена свуда где се могла ретко пронаћи. Ружна дрвећа, ружни домови, чак и ружни људи су били искорењени без обзира. Так Рикор је све то чуо. Ружна деца су морала бити проверена ради нормалног одрастања до зрелости, у оквиру обавезног високог стандарда лепоте. На крају, када су та деца постала људи, они који нису били добро тестирани су истребљени, спаљени, убијени и тако даље. Сваки њихов траг је био уништен.
Так Рикор је био опчињен сликом. Становништво невероватне лепоте. Његово унутрашње око је ''заблистало'' како би визије о женству ове изванредне планете биле створене. Таква створења морају бити надасве невероватна. Да, Так Рикор је лупио по столу. Мора да посети планету Земљу.
Највећа потешкоћа је превазиђена. Свемирски брод је продро у димни зид око земаљске кугле. Заправо је био спреман на све. Осим нечега. Шта са његовим пријемом на Земљи? Зар не би Земљани истребили чудака? Проверио је себе на огледалу. Так Рикор није нимало био ружан, али да ли ће се мерити са сјајним земаљским стандардима? Још нешто, кец у рукаву, дар смиривања, то мора да има. Његова супруга Ерос је била његов одговор. Она је била господар Марса. Њу није поштовао механичко-функционални живот на Марсу, али је Так Рикор препознао њену љупкост. Погледао је лукаве погледе у машинским очима када страшне судије нису имали времена за то. Сви заједно би били први посетиоци планете Земље после много векова.


* * *
Било је касно. Оклоп Таковог свемирског брода је без проблема ''клизио'' кроз отровни смог. Сам свемирски брод се спустио на пусто поље. На видику није било никога. Смешно. Так је потом упамтио: нема машина на земаљској кугли.
Так Рикор и његова љупка супруга су скочили на стрмо тло. Тишина им је пожелела добродошлицу. Да ли су Земљани били равнодушни према странцима и да ли је свемир кроз невиђену грешку погрешно протумачио њихову филозофију лепоте и самоће?
Дошли су. Као прво, чули су се веома тихи звуци. Потом се чула снажна рика љутње. Земљани су насрнули на њих. Так Рикор је само стајао, не померајући ни мишић свог затегнутог тела. Њихов земаљски бес није га убио као страног освајача који је дошао да уништи лепоту, већ је то био запањујући поглед на њих!
Лепота! Так је урлао, комплетно са осмехом на свом лицу! Чему је подучавала та проста, елементарна историја? Лепота оплемењена без истине. Какви су преостали стандарди? Шта је лепота била уопште? Дрхтао је и кревељио се према земаљској хорди.
Прелепо? Страшна и натприродна одбојност сваког последњег од њих је био страшан призор изван његових замисливих снова. Лепота је иструлила и постала трулеж. Била је бездушно обожавана.
На њиховим сувим уснама, које су пукле уз буку, појавиле су се чудно ''нацртане'' линије. Месо окер боје се клатило са њихових тела. Њихови образи су дрхтали од беса према непријатељима.
Са њиховим срцима пуним мржње, Земљани су јуришали према Марсовцима и исекли их на комаде, тако протеравши ружноћу на дно испод тла. Осветили су њихов свет лепоте.

P.S. По први пут у својој каријери сам превео неко штиво. Прецизније, превео сам научно-фантастичну приповетку објављену новембра 1948. године у 57. броју стрип-магазина ''Planet Comics'' издавачке куће ''Fiction House''. Што се тиче ''Торнклифа Херика'' (Thornecliffe Herrick), то је псеудоним америчког писца фантастике Џерома Бискбија (Jerome Bixby) (барем по једном податку из Википедије), али нисам сигуран.




Шта мислите о мом првом преводу неког штива?

[mac]

Naslov mi malo para uši, jer nisam čuo da iko kaže "stvar lepote". Ali možda u srpskom prosto ne postoji ideja koja se na engleskom opisuje sa "a thing of beauty". Moguće je da bolji naslov i ne postoji.

[Meho Krljic]

Ovaj prevod je dosta... slobodan. Prva rečenica kaže da u poslednje vreme niko nije posetio Zemlju, a na engleskom se kaže da niko nije dolazio na zemlju eonima, što su dve vrlo različtite stvari. "Too bad" se prevodi kao "Šteta" a ne "veoma loše" itd. Nauka koju imaju na Marsu obezbedila je tačan i nepromenljiv (očekivani) životni vek za marskovske građane itd.

Dakle, valja voditi računa o idiomima, ali i o tačnom značenju rečenica.

[saturnica]

Naslov mi malo para uši, jer nisam čuo da iko kaže "stvar lepote". Ali možda u srpskom prosto ne postoji ideja koja se na engleskom opisuje sa "a thing of beauty". Moguće je da bolji naslov i ne postoji.

"Pitanje ljepote" bi možda bilo bolje. Ali priča ne oduzima dah svojom ljepotom, pa ne zaslužuje ni bolji naslov.

[Dybuk]

A thing of beauty is a joy forever

Ni u kom smislu ne može da bude 'stvar lepote', a thing of beauty je više 'lepota jedna' ili nešto u tom smislu. Čak i samo lepota zvuči bolje od 'stvar lepote'.

[Mica Milovanovic]

Od prevođenja se nećeš 'leba najesti...