SIŽEI

[Boban]

radmilo je oduvek voleo da u našim pričama vidi neku drugu, ali je pritom vrlo krut kada neko od nas predloži njemu da promeni neki svoj koncept. Postavlja se kao da je njegova ultimativna. Ovde konkretno, sve što on traži u Slobodanidi postoji, sem tih američkih agenata koji bi jurili koga god. Ali meni je bilo prosto interesantno da celu tu priču zaodenem u naš milje i naše lokalne probleme. Prihvatam da to nije najsrećnije urađeno, ali ja da sam umeo bolje svakako bih to uradio.

[Kimura]

Pusti ljude da izglade ili prodube svoje nesporazume, Bobane. Biće još prilike da se priča o ovoj temi na najopštiji način.

[scallop]

Ovde konkretno, sve što on traži u Slobodanidi postoji, sem tih američkih agenata koji bi jurili koga god.

Pošto je ovo priča o sižeima, a ne UNAZAD, u izmišljenom sižeu zadržavam sve što osnovnu priču ne isključuje. Naravno, u njemu ne postoje američki agenti. Siže okončava tamo gde priča dobija fizionomiju. Po mom ukusu. Valjda smem da imam svoj ukus u čitanju?


Nemam nameru da se natežem oko UNAZAD. Novi komentar mi liči na odbranu ubice: "Pa, i drugi su ubijali."

[Boban]

problem je što su nas nekada davno, kad sam ja bilo mali, knjige pamćene po tome kako su pisane, a sada je najbitnije šta je unutra i da je po mogućstvu zbrzano... zato i sam pojam "siže romana" možda ne znači isto nekad i sad.
Evo, recimo "Ajvanho", ja sam taj roman iščitao nekoliko puta još dok sam bio maloletan i pamtim brojne dogodovštine i obrte a da me ubiješ ne bih bio u stanju da kažem sada šta je zapravo glavni zaplet.

[Kimura]

Ako se nadaš da će te knjiga oduševiti kao kad si bio maloletan, ništa od toga!

[scallop]

Zgodno. Taman za 200. godina istorije epskog pripovedanja. Pre pedeset godina nisu postojali spojleri, obavezni deo kritike bilo je prepričavanje, Imdb ima obavezno plot. Naravno da "Ajvanho" ima zaplet i prepletanje kroz više istorija, ljubavnih i herojskih, karakterističnih za XII vek u Engleskoj. Mogao bih da ti pobrojim priče, ali snaći ćeš se, ipak si ti moja Devica.

[varvarin]

Ako se nadaš da će te knjiga oduševiti kao kad si bio maloletan, ništa od toga!

Jedan slučaj nije ni malo reprezentativan, ali... To je moj slučaj.
Sad, moguće je da sam ja neki naopak čovek , pa da to funkcioniše samo kod mene, ali ima neki đavo... Svojevremeno, u gimnaziji, oduševio  me Hemingvejev "Za kim zvono zvoni". Hteo sam da budem drugi  Robert Džordan  (glavni junak, ne autor epskog serijala!!!)  Mnogo godina kasnije - moj mlađi sin čita istu knjigu. Da niko ne vidi, uzmem je i potražim neke pasuse... I delovalo je, opet. Posle nekoliko decenija.
Ima još. Bio sam vrlo mlad kad sam pročitao dobar deo opusa Viktora Igoa. Sve, sve - ali roman "Vandeja se buni"  udario me baš. Romantizam na vrhuncu i tako to... Ali to što Igo radi s junacima, udaralo je.
Bio sam namirio pet decenija života kad sam opet u ruke uzeo tu knjigu. I priča je delovala, opet.
Biće da sam ipak neki naopak tip.

Ili... Možda sam u duši ostao klinac. Ne znam. 

[scallop]

Zgodno je praviti se detinjast. Kažu da svaku knjigu treba pročitati dva puta. Jednom kad smo mlađi od glavnog junaka i drugi put kad smo stariji. To ne može biti ista knjiga. Posle drugog čitanja mrzeo sam pisca Vinetua iako sam sačinio i scenario za strip.


Kad pričam gostima o sižeima romana Johana Maria Simmela svi požele da ih čitaju. Tako sam ostao bez primerka "Može i bez kavijara",iako sam ga dva puta kupovao. Eno mi, iza troseda leži njegov roman "Ura, još živimo" i mal' ga juče nisam dao na čitanje pošto sam prepričao osnovu sižea. Nisam ga dao i ostaće da čeka, to je 657. strana i sigurno bih našao nešto što mi se ne svidelo.

[Kimura]

E, ne može tako, ne računa se ista knjiga!


Imala sam u vidu prvi susret sa određenim piscem, stilom, idejama. Ne može to da bude isto u detinjstvu i kasnije.
Nedavno sam i sama ponovila omiljenog ''Zvonara bogorodičini crkve'' i čestitala maloletnoj Nataši na izboru. Prvih pedesetak strana opisi građevine i istorija starog Pariza, sada bi mu svaki urednik to pobrisao (da ne ''usporava priču''  ), a ja sam i sad sa uživanjem čitala svaku reč.


Da, da, čak i onaj onu primedbu iz epiloga koju bi podvukli kao ženomrzačku danas: i Febus od Šatopera završi nesrećno - oženiše ga!

[varvarin]

Verovatno osećanje ne može biti  isto, ali... Ako me je pisac kao klinca naveo da čitam otvorenih usta, a posle pet decenija naveo da kod novog čitanja s osmehom kažem "Svaka čast!"  - onda je to otprilike to.
Kad već citiramo Igoa... Ima u JADNICIMA jedno mesto, kad je inspektor Žaver oslobodio Žana Valžana, jer ga je ovaj zadužio - a zatim, pošto u sebi ovu suprotnost ne može da razreši, niti da oprosti sebi, policajac Žaver će se ubiti.
Ima Igo tu jednu rečenicu, na neobičan način daje oprost ovom negativcu:  "Žaver, inače strašan, nije bio ni malo gadan."