I dalje mislim da su kolorne korice cisto rasipnistvo.
I tekst je mrvicu krupniji nego sto bi to bilo primereno fanzinu... sve u svemu, moglo je na mnogo manje strana sa ukupno mnogo manjom cenom od 90 dinara.
Nedostaju tekstovi o radu kluba Lazar Komarcic.
Morachu opet o cinjenicama:
Ovo je PRVI BROJ. Svesno i namerno je napravljen da izgleda REPREZENTATIVNO.
Ovakav kakav jeste, broj 432. je NARUCEN. A narucen je da bude SAMO sa pricama. Urednistvo je gundjalo, ali je pobedila teznja da ispostujemo narucioca: predsednika Kluba "Lazar Komarcich", Ivana Neshicha.
Prva Ivanova ideja je bila da ovaj broj bude ispunjen pricama iz prosle godine, jerbo nije dodeljena nagrada Ljubomir Damnjanovich za 2002. godinu.
Posto sam jednom u zivotu pravio Emitor od 128 strana, i znam kako izgleda HEFTATI tako nesto, zabolela me je glava na pomisao da chu tako nesto opet da radim. A kad smo nas cetvorica urednika pogledali malo kvalitet tih prica, odlucili smo da izbor skreshemo na tri.
Vesti krechu od sledecheg broja kako je i planirano - kako strane, tako i domache. U izgledu su i dopisnicki prilozi, ali za sada o tome ne bih govorio vishe. Strpite se mesec ili dva, dok se malo ne uhodamo.
O naslovnici.
1. Prodaja ovog broja je pokazala da cena od 90 dinara nije velika. To su pokazali KUPCI. Uprkos "neprimereno velikoj ceni", jos na sastanku je otislo dve trechine tiraza. Nije samohvala nego fakt.
2. Na izgled i sadrzinu broja primedbu je imao samo ABN. I povodom toga samo jedan osvrt: odredjenog zanra i podzanra, vrsta priloga i pisaca biche u zavisnosti od raspolozivog materijala. Emitor se pravi od onoga sto postoji a ne od onoga sto bi moglo da bude. Vase priloge zeljno ocekujemo.
3. Jedna od najvechih primedbi na prethodne brojeve Emitora bila je
velicina fonta, tj. da je za citanje tekstova potrebna lupa. Sada vam ne treba lupa - bar ne za broj 432, posto che velicina fonta nadalje zavisiti pre svega od kolicine materijala. Uzivajte u lakom otkrivanju pravopisnih i slovnih gresaka u pricama dok josh mozete.
4. Emitor treba na nesto i da lici, a standardi su postavljeni za vreme Gorana Skrobonje - kako sadrzajem tako i izgledom. Ispod toga ne bi trebalo da se ide. Bar ja sam protiv toga.
5. Emitor je
slika Kluba, kao sto je Znak Sagite slika ljudi koji se u Srbiji bave kvalitetnom fantastikom. Treba da izgledamo prvenstveno zbog nas samih. Ako chemo da izgledamo kao slepci, nema problema - mozemo i zidne novine da pravimo. Na to su me podsechali neki Emitori koji su pravljeni pre 1995/96. godine. Valjda smo u medjuvremenu nadrasli ABN-ove "makazine".
Poll